Search

Urgency of the research. Ukraine has favorable natural and economic conditions for the development of horticulture, while the application of innovative technologies is indisputable condition for the successful development of the industry. Target setting. In order to improve the efficiency of the horticulture industry, a complex of organizational and economic measures should be implemented, among which an important role belongs to innovations. Actual scientific researches and issues analysis. In view of the current changes in the development of gardening and the importance of products for food security, the study of issues related to the innovative impact on the functioning of the industry and its growth in the concept of innovative development of the agrarian sector of Ukraine need to be studied. Uninvestigated parts of general matters defining. The following issues are devoted to the economic problems of horticulture: M. M. Artemenko, A. Yu. Ermakov, L. O. Barabash, L. A. Marmul, V. A. Rulev, V. S. Ulanchuk, D. F. Kharkivskyi, I. I. Cherven, O. M. Shestopala, V. V. Yurchyshyn and others. The research objective: to substantiate the theoretical positions and practical recommendations concerning the economic growth of Ukrainian horticulture in the context of innovation development. The statement of basic materials. It has been established that the economic growth in the field of horticulture on an innovative basis is due to quantitative and qualitative changes in the direction of increasing production volumes and is the result of the organizational and economic factors contributing to the formation of innovative potential and the implementation of scientific and technological progress, as a result of the implementation of innovation changes in industry. Conclusions. The economic growth of horticulture in the context of innovation development involves the implementation of a system of measures of organizational and economic nature that are implemented to improve the ef, Актуальність теми дослідження. Україна має сприятливі природно-економічні умови для розвитку садівництва, при цьому застосування інноваційних технологій є беззаперечною умовою успішного розвитку галузі. Постановка проблеми. Для підвищення ефективності функціонування галузі садівництва слід реалізувати комплекс організаційно-економічних заходів, серед яких важлива роль належить інноваціям. Виділення недосліджених частин загальної проблеми. Зважаючи на сучасні зміни у розвитку садівництва та важливе значення продукції для продовольчої безпеки, дослідження питань щодо інноваційного впливу на функціонування галузі та її зростання у концепції інноваційного розвитку аграрного сектора України потребують вивчення. Аналіз останніх досліджень та публікацій. Економічним проблемам садівництва присвячені роботи: М. М. Артеменка, О. Ю. Єрмакова, Л. О. Барабаш, Л. А. Мармуль, В. А. Рульєва, В. С. Уланчука, Д. Ф. Харківського, І. І. Червена, О. М. Шестопаля, В. В. Юрчишина та ін. Мета статті: обґрунтувати теоретичні положення та практичні рекомендації щодо економічного зростання садівництва України в контексті інноваційного розвитку. Виклад основного матеріалу. Встановлено, що економічне зростання у галузі садівництва на інноваційній основі відбувається через кількісні та якісні зміни у напрямі збільшення обсягів виробництва продукції та є результатом дії організаційно-економічних чинників, які сприяють формуванню інноваційного потенціалу й впровадженню досягнень науково-технічного прогресу, внаслідок реалізації інноваційних змін у галузі. Висновки. Економічне зростання садівництва в контексті інноваційного розвитку передбачає реалізацію системи заходів організаційно-економічного характеру, що здійснюються для підвищення ефективності функціонування галузі та спрямовані на прискорення науково-технічного розвитку через розробку, впровадження та використання наукових розробок у виробництві плодоягідної продукції та розсадництві, просуванні її на ринок, реалізацію та матеріально-техніч

Економска слобода представља право сваког појединца да привређује, располаже и управља својим радом и имовином. Она подразумева минималну интервенцију државе која се огледа првенствено у заштити основних својинских права, као и спровођењу и ефикасности закона при извршење уговора. Сви остали сегменти привредних токова морају бити растерећени државног уплитања и препуштени деловањима на тржишту. Како би се чврстим емпиријским доказима поткрепило теоријско становиште да је економска либерализација корисна за постизање економског раста, неопходно је дату квалитативну категорију квантификовати и учинити је мерљивом и упоредивом. Херитејџ фондација (енгл. Heritage Foundation) већ више од две деценије прати степен економског либерализма у готово свим државама света и на основу тога у кооперацији са Вол Стрит Журналом (енгл. Wall Street Journal) сваке године издаје извештај о стању економске слободе у свету заснован на Индексу економске слободе. Индекс економске слободе састоји се од десет елемената груписаних у четири основна стуба економске слободе: 1) Владавина закона, коју чине подиндекси Заштита својинских права и Слобода од корупције, у оквиру којих се анализира независност судства, ефикасност спровођења закона и уговора, као и присутност корупције у свим сегментима друштва; 2) Ограничења владе, прати стање Фискалне слободе кроз висину пореских оптерећења и обим Јавне потрошње у посматраним државама; 3) Ефикасност регулације представља стуб економске слободе посвећен аспектима Слободе пословања, Слободе рада и Монетарној слободи којима се мере обим бирократским ограничења у поступку пословних процеса, степен регулација на тржишту рада као и стабилност цена формираних на тржишту; 4) Стуб Отворености тржишта, изражен Слободом трговине, Слободом инвестиција и Финансијском слободом посвећен је испитивању отворености и заступљености међународног промета роба, услуга и новца као и присутности страних и домаћих инвеститора и финансијских институција, који обављају пословање, Ekonomska sloboda predstavlja pravo svakog pojedinca da privređuje, raspolaže i upravlja svojim radom i imovinom. Ona podrazumeva minimalnu intervenciju države koja se ogleda prvenstveno u zaštiti osnovnih svojinskih prava, kao i sprovođenju i efikasnosti zakona pri izvršenje ugovora. Svi ostali segmenti privrednih tokova moraju biti rasterećeni državnog uplitanja i prepušteni delovanjima na tržištu. Kako bi se čvrstim empirijskim dokazima potkrepilo teorijsko stanovište da je ekonomska liberalizacija korisna za postizanje ekonomskog rasta, neophodno je datu kvalitativnu kategoriju kvantifikovati i učiniti je merljivom i uporedivom. Heritejdž fondacija (engl. Heritage Foundation) već više od dve decenije prati stepen ekonomskog liberalizma u gotovo svim državama sveta i na osnovu toga u kooperaciji sa Vol Strit Žurnalom (engl. Wall Street Journal) svake godine izdaje izveštaj o stanju ekonomske slobode u svetu zasnovan na Indeksu ekonomske slobode. Indeks ekonomske slobode sastoji se od deset elemenata grupisanih u četiri osnovna stuba ekonomske slobode: 1) Vladavina zakona, koju čine podindeksi Zaštita svojinskih prava i Sloboda od korupcije, u okviru kojih se analizira nezavisnost sudstva, efikasnost sprovođenja zakona i ugovora, kao i prisutnost korupcije u svim segmentima društva; 2) Ograničenja vlade, prati stanje Fiskalne slobode kroz visinu poreskih opterećenja i obim Javne potrošnje u posmatranim državama; 3) Efikasnost regulacije predstavlja stub ekonomske slobode posvećen aspektima Slobode poslovanja, Slobode rada i Monetarnoj slobodi kojima se mere obim birokratskim ograničenja u postupku poslovnih procesa, stepen regulacija na tržištu rada kao i stabilnost cena formiranih na tržištu; 4) Stub Otvorenosti tržišta, izražen Slobodom trgovine, Slobodom investicija i Finansijskom slobodom posvećen je ispitivanju otvorenosti i zastupljenosti međunarodnog prometa roba, usluga i novca kao i prisutnosti stranih i domaćih investitora i finansijskih institucija, koj, Economic freedom is the right of every individual to work, possess and manage his/her business and property. It implies minimal state intervention, which is reflected primarily in the protection of property rights, as well as the implementation of the law and providing an efficient legal system capable of enforcing contracts. All other segments of economic flows must be free from the interference of state and left to market forces. In order to provide empirical evidence supporting the theoretical view that economic liberalization is beneficial for economic growth, it is necessary to quantify the qualitative variable - economic freedom - and make it measurable and comparable. For more than two decades, the Heritage Foundation has been monitoring the degree of economic liberalism for nearly all countries in the world, and, jointly with the Wall Street Journal, they issue the annual report on the state of economic freedom, as measured by the Index of economic freedom. This index consists of ten subcategories grouped into four pillars of economic freedom: 1) Rule of law, that contains sub-indexes that measure the protection of Property rights and Freedom from corruption, by analyzing judicial independence, efficiency of legal system and enforcement of contracts, as well as the presence of corruption in all segments of society; 2) Government’s limitations, monitors the degree of Fiscal freedom in regards to the amount of the tax burden and Government spending in the observed countries; 3) Regulatory efficiency is the pillar of economic freedom pertaining to Business freedom, Labor and Monetary freedom, that measure the size of bureaucratic limitations in business procedures, the extent of regulation in the labor market as well as the stability of the market prices; 4) Market openness, that involves Trade freedom, Investment freedom and Financial freedom, examines the openness and presence of international trade in goods, services and currencies as well as the existence o

Економска слобода представља право сваког појединца да привређује, располаже и управља својим радом и имовином. Она подразумева минималну интервенцију државе која се огледа првенствено у заштити основних својинских права, као и спровођењу и ефикасности закона при извршење уговора. Сви остали сегменти привредних токова морају бити растерећени државног уплитања и препуштени деловањима на тржишту. Како би се чврстим емпиријским доказима поткрепило теоријско становиште да је економска либерализација корисна за постизање економског раста, неопходно је дату квалитативну категорију квантификовати и учинити је мерљивом и упоредивом. Херитејџ фондација (енгл. Heritage Foundation) већ више од две деценије прати степен економског либерализма у готово свим државама света и на основу тога у кооперацији са Вол Стрит Журналом (енгл. Wall Street Journal) сваке године издаје извештај о стању економске слободе у свету заснован на Индексу економске слободе. Индекс економске слободе састоји се од десет елемената груписаних у четири основна стуба економске слободе: 1) Владавина закона, коју чине подиндекси Заштита својинских права и Слобода од корупције, у оквиру којих се анализира независност судства, ефикасност спровођења закона и уговора, као и присутност корупције у свим сегментима друштва; 2) Ограничења владе, прати стање Фискалне слободе кроз висину пореских оптерећења и обим Јавне потрошње у посматраним државама; 3) Ефикасност регулације представља стуб економске слободе посвећен аспектима Слободе пословања, Слободе рада и Монетарној слободи којима се мере обим бирократским ограничења у поступку пословних процеса, степен регулација на тржишту рада као и стабилност цена формираних на тржишту; 4) Стуб Отворености тржишта, изражен Слободом трговине, Слободом инвестиција и Финансијском слободом посвећен је испитивању отворености и заступљености међународног промета роба, услуга и новца као и присутности страних и домаћих инвеститора и финансијских институција, који обављају пословање, Ekonomska sloboda predstavlja pravo svakog pojedinca da privređuje, raspolaže i upravlja svojim radom i imovinom. Ona podrazumeva minimalnu intervenciju države koja se ogleda prvenstveno u zaštiti osnovnih svojinskih prava, kao i sprovođenju i efikasnosti zakona pri izvršenje ugovora. Svi ostali segmenti privrednih tokova moraju biti rasterećeni državnog uplitanja i prepušteni delovanjima na tržištu. Kako bi se čvrstim empirijskim dokazima potkrepilo teorijsko stanovište da je ekonomska liberalizacija korisna za postizanje ekonomskog rasta, neophodno je datu kvalitativnu kategoriju kvantifikovati i učiniti je merljivom i uporedivom. Heritejdž fondacija (engl. Heritage Foundation) već više od dve decenije prati stepen ekonomskog liberalizma u gotovo svim državama sveta i na osnovu toga u kooperaciji sa Vol Strit Žurnalom (engl. Wall Street Journal) svake godine izdaje izveštaj o stanju ekonomske slobode u svetu zasnovan na Indeksu ekonomske slobode. Indeks ekonomske slobode sastoji se od deset elemenata grupisanih u četiri osnovna stuba ekonomske slobode: 1) Vladavina zakona, koju čine podindeksi Zaštita svojinskih prava i Sloboda od korupcije, u okviru kojih se analizira nezavisnost sudstva, efikasnost sprovođenja zakona i ugovora, kao i prisutnost korupcije u svim segmentima društva; 2) Ograničenja vlade, prati stanje Fiskalne slobode kroz visinu poreskih opterećenja i obim Javne potrošnje u posmatranim državama; 3) Efikasnost regulacije predstavlja stub ekonomske slobode posvećen aspektima Slobode poslovanja, Slobode rada i Monetarnoj slobodi kojima se mere obim birokratskim ograničenja u postupku poslovnih procesa, stepen regulacija na tržištu rada kao i stabilnost cena formiranih na tržištu; 4) Stub Otvorenosti tržišta, izražen Slobodom trgovine, Slobodom investicija i Finansijskom slobodom posvećen je ispitivanju otvorenosti i zastupljenosti međunarodnog prometa roba, usluga i novca kao i prisutnosti stranih i domaćih investitora i finansijskih institucija, koj, Economic freedom is the right of every individual to work, possess and manage his/her business and property. It implies minimal state intervention, which is reflected primarily in the protection of property rights, as well as the implementation of the law and providing an efficient legal system capable of enforcing contracts. All other segments of economic flows must be free from the interference of state and left to market forces. In order to provide empirical evidence supporting the theoretical view that economic liberalization is beneficial for economic growth, it is necessary to quantify the qualitative variable - economic freedom - and make it measurable and comparable. For more than two decades, the Heritage Foundation has been monitoring the degree of economic liberalism for nearly all countries in the world, and, jointly with the Wall Street Journal, they issue the annual report on the state of economic freedom, as measured by the Index of economic freedom. This index consists of ten subcategories grouped into four pillars of economic freedom: 1) Rule of law, that contains sub-indexes that measure the protection of Property rights and Freedom from corruption, by analyzing judicial independence, efficiency of legal system and enforcement of contracts, as well as the presence of corruption in all segments of society; 2) Government’s limitations, monitors the degree of Fiscal freedom in regards to the amount of the tax burden and Government spending in the observed countries; 3) Regulatory efficiency is the pillar of economic freedom pertaining to Business freedom, Labor and Monetary freedom, that measure the size of bureaucratic limitations in business procedures, the extent of regulation in the labor market as well as the stability of the market prices; 4) Market openness, that involves Trade freedom, Investment freedom and Financial freedom, examines the openness and presence of international trade in goods, services and currencies as well as the existence o