Search

For understanding hydroclimatological process chain it is crucial to identify relations between large-scale climatic circulations and river discharge. The Danube is one of the most important European waterways, flowing 2.857 kilometers across the Europe and with 817.000 km2 basin. Danube River average and maximum discharges are correlated with eight atmospheric circulation patterns indices: AOi, EAi, EA/WRi, ENSOi, MOi, NAOi, SCANDi and WeMOi in 65 years period at the Bezdan gauging station in Serbia. Obtained results showed that precipitation, MOi and WeMOi have constant and dominant influences on Danube River average discharge at Bezdan gauging station, while maximum discharge is mainly influenced by precipitation and MOi. All registered correlations are positive.

This paper examines temporal and spatial variability and trends of annual and seasonal precipitation in Slovenia and their relationship with three atmospheric circulation patterns represented by their indices: North Atlantic Oscillation index (NAOi), Mediterranean Oscillation index (MOi) and Western Mediterranean Oscillation index (WeMOi). Data from 45 precipitation stations were used for the period 1963-2012. Mean annual precipitation varies from 736 mm in eastern Slovenia to 2,518 mm in northwestern Slovenia. A significant annual precipitation decrease (from -3% to -6% per decade) is observed in western Slovenia. Significant negative trends are observed in southwestern Slovenia in summer (from -4% to -10% per decade) and near the Adriatic coast in spring (from -6% to -10% per decade). Non-significant negative and positive trends are observed in winter and autumn, respectively. Results indicate significant correlations between winter precipitation and MOi (from -0.3 to -0.7), NAOi (from -0.3 to -0.6) and WeMOi (from 0.3 to 0.6). Significant WeMOi influence is observed in spring and autumn, while NAOi and MOi influence has not been detected. Annual precipitation and WeMOi are significantly correlated in central and eastern Slovenia, while significant NAOi and MOi influence is observed in western Slovenia (with the larger area covered by MOi influence).

According to different relevant climate research water shortage hazard become increasingly frequent natural hazard across Serbia. In Serbia, especially in Vojvodina, drought is a natural hazard with increasing frequency of occurrence. Vojvodina is predominantly agricultural area with 11% of agricultural population. As such agricultural population is highly sensitive to natural hazards, especially to occurrence of drought which is typical for the territory of Vojvodina. Drought has influence on the environment and human activities, i.e. it has social and economic consequences, such as drinking water shortage or decline in crop yield. Therefore this paper has several aims. First goal is to explore socio demographic profiles and agricultural characteristic of agricultural population and stakeholders in research area. Secondly to examine farmers' attitudes to possible damage prevention and adaptive measures to climate change in the sector of agricultural production. Third goal is to analyze respondent's opinion toward drought prediction. Finally the study examines opinion of respondents on the role of government institutions in providing assistance and support to farmers and to agricultural development in the region. In depth semi structural interviewing were carried out. Results show lack of knowledge among respondents that water shortage can be precisely and in time predicted to help agriculture prepare and prevent possible draft damages. As the main problems in agriculture, the local agricultural population lists absence of strategic planning and management of agrarian policy, as well as absence of state support to farmers in agriculture development. Necessary assistance for alleviation of adverse drought consequences includes subsidies for irrigation, improvement and reconstruction of the existing irrigation systems; organized and planned state management of agrarian policy; creating precise methods of forecast of drought periods and timely informing agricultural population and agricultural firms.

The WQI method is most frequently used in expert and scientific research and basically it provides a mechanism for cumulative representation, numeric expression and defining a certain level of water quality. This paper aims to assess water quality of the Tisa River in Vojvodina (North Serbia) for the 2003 - 2012 period. Serbian Water Quality Index (SWQI) was used for assessment of the river water quality. WQI is expressed as a single value ranging from 0 to 100 (best quality) derived from numerous physical, chemical, biological and microbiological parameters. The results of SWQI for the Tisa River were mainly rated as good. Also, in this study it is noticed a clear decrease in water quality during warmer period of the year. Also, this study shows that water quality along the Tisa River decreases slightly but steadily down- stream, from Martonoš to Titel station and all along the length of the river provides values that according to SWQI descriptive quality indicator has been defined as good (72-83). The main problem of SWQI used in this paper is that it does not involve parameters of heavy metals concentration.

The river Danube belongs to the Black Sea basin and it flows through ten European countries. It also flows through 35 larger cities including Novi Sad in Serbia. The water quality of the Danube is one of significant factors that are taken into consideration in evaluation of sustainability of the development of this region and it is controlled by complex anthropogenic activities and natural factors. With the assistance of correlation analysis, the paper studied the impact of natural factors such as water temperature, air temperature and precipitation rate on certain parameters indicating the water quality. Based on the results of the study it has been determined that natural factors affect changes in water quality throughout the year and that water temperature affects most the concentration of nitrogen oxide.

Тема докторске дисертације је анализа квалитета воде Великог бачког канала, могућности санације и одрживо коришћење његових развојних потенцијала на каналској мрежи и њеном непосредном приобаљу. На основу расположивих података за десетогодишњи период (2000-2009) указало се на проблеме изазване одређеним загађивачима на целој дужини тока и анализиран је утицај најзначајнијих загађивача у насељима која се налазе у непосредној близини канала. Подаци који указују на квалитативну анализу воде помогли су да се направи корелација између квалитета каналске воде и ставова локалног становништва у погледу коришћења Великог бачког канала у привредне сврхе. Циљ дисертације је да дефинише квалитет каналске воде коришћењем хидролошких и статистичких метода који се тренутно широко примењују у многим истраживањима, као и да укаже који од метода дају најбоље резултате. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Serbian Water Quality Index (SWQI), применa hi-квадрат теста, дескриптивна статистичка анализа, t-тест за независне узорке, једнофакторска анализа варијансе АNOVA и израчунавања коефицијента корелације. На основу статистичке обраде података видимо да на читавом току Великог бачког канала, који је дуг свега 123 km постоје деонице (профили I, II и III) које су чисте и у потпуности погодне за експлоатацију и одрживо коришћење свих његових функција, и деоница (профил IV) која је у потпуности деградирана и неупотребљива. На каналу је карактеристично органско загађење. Најзначајнији индустријски објекти лоцирани су у централном делу Великог бачког канала, где је и евидентирано највеће загађење, у општини Врбас. Фарма свиња „Farmakoop“, фабрика уља „Витал“, и кланица „Carnex“, су вруће тачке које су углавном одговорне за лошу еколошку ситуацију у каналу. На простору око Великог бачког канала мали је број фабрика које примењују еколошке стандарде, а само неке од њих имају примарна или секундарна постројења за претходну обраду отпадних вода пре испуштања у реципијент. Резултати SWQI анализе показали су да су деонице на профилима I, II, III и V у потпуности погодне за привредни развој (SWQI>70) а да је деоница на профилу IV (SWQI, Tema doktorske disertacije je analiza kvaliteta vode Velikog bačkog kanala, mogućnosti sanacije i održivo korišćenje njegovih razvojnih potencijala na kanalskoj mreži i njenom neposrednom priobalju. Na osnovu raspoloživih podataka za desetogodišnji period (2000-2009) ukazalo se na probleme izazvane određenim zagađivačima na celoj dužini toka i analiziran je uticaj najznačajnijih zagađivača u naseljima koja se nalaze u neposrednoj blizini kanala. Podaci koji ukazuju na kvalitativnu analizu vode pomogli su da se napravi korelacija između kvaliteta kanalske vode i stavova lokalnog stanovništva u pogledu korišćenja Velikog bačkog kanala u privredne svrhe. Cilj disertacije je da definiše kvalitet kanalske vode korišćenjem hidroloških i statističkih metoda koji se trenutno široko primenjuju u mnogim istraživanjima, kao i da ukaže koji od metoda daju najbolje rezultate. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Serbian Water Quality Index (SWQI), primena hi-kvadrat testa, deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke, jednofaktorska analiza varijanse ANOVA i izračunavanja koeficijenta korelacije. Na osnovu statističke obrade podataka vidimo da na čitavom toku Velikog bačkog kanala, koji je dug svega 123 km postoje deonice (profili I, II i III) koje su čiste i u potpunosti pogodne za eksploataciju i održivo korišćenje svih njegovih funkcija, i deonica (profil IV) koja je u potpunosti degradirana i neupotrebljiva. Na kanalu je karakteristično organsko zagađenje. Najznačajniji industrijski objekti locirani su u centralnom delu Velikog bačkog kanala, gde je i evidentirano najveće zagađenje, u opštini Vrbas. Farma svinja „Farmakoop“, fabrika ulja „Vital“, i klanica „Carnex“, su vruće tačke koje su uglavnom odgovorne za lošu ekološku situaciju u kanalu. Na prostoru oko Velikog bačkog kanala mali je broj fabrika koje primenjuju ekološke standarde, a samo neke od njih imaju primarna ili sekundarna postrojenja za prethodnu obradu otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent. Rezultati SWQI analize pokazali su da su deonice na profilima I, II, III i V u potpunosti pogodne za privredni razvoj (SWQI>70) a da je deonica na profilu IV (SWQI, The topic of this PhD thesis is the quality analysis of the Veliki Backi Canal water, possible recovery and sustainable use of its development potential over the canal network and its immediate banks area. Based on the relevant data for a ten-year period (2000-2009) certain problems surfaced caused by various polluters throughout the entire canal and the impact of the most significant polluters on populated areas in the vicinity of the canal has been analysed. Data gathered with qualitative analyses of water helped in establishing the correlation between the quality of canal water and local population attitude towards the use of the Veliki Backi Canal for commercial purposes. The purpose of this thesis is to define the quality of canal water using hydrologic and statistic methods, currently widely used in numerous researches, as well as to pinpoint which method provides the best results. In order to obtain the necessary data various methods were used: Serbian Water Quality Index (SWQI), application of hi-square test, descriptive statistic analysis, t-test for independent samples, one-factor analyses of variance АNOVA and the correlation coefficient measurement. Based on statistical data it can be observed that there are different sections of the entire Veliki Backi Canal, only 123 km in length. There are sections (profiles I, II and III) which are clean and fully appropriate for exploitation and sustainable use of all its functions. However, there is also a section (profile IV) which is completely degraded and unusable. Another characteristic of the Canal is organic pollution. The biggest industrial facilities are based in the central part of the Veliki Backi Canal with highest pollution in the municiplaity Vrbas. There are hot spots, such as a pig farm „Farmakoop“,oil factory “Vital” and slaughterhouse „Carnex“, mainly responsible for poor ecological state of the Canal. An insignificant number of factories in the area of the Veliki Backi Canal apply ecology standards and only few have primary or secondary facilities for pre-treatment of waste water before discharge into the recipient. SWQI analyses results show that the Canal sections with profiles I, II, III and V are entirely appropriate for economic development (SWQI>70) whereas the section with profile IV (SWQI

Докторска дисертација је настала из потребе синтезе физичкогеографских схватања о Бачкој, пошто се озбиљнији научни приступ у проучавању природних ресурса Бачке односи на истраживања још од седамдесетих година прошлог века. Предмет истраживања у докторској дисертацији се односи на геоеколошко вредновање природне основе Бачке и корелацију са концептом одрживог развоја. Са наведеног аспекта, у евалуацији природних вредности значајна је примена: а) модерних емпиријских модела, б) математичко-статистичких метода, в) ГИС алата и г) метода даљинске детекције. Искључиво наведеним приступом у геоеколошкој процени потенцијала може се пружити дугорочни модел одрживог развоја Бачке. Циљ истраживања представља утврђивање међузависности геоеколошких детерминанти и одрживог развоја, посебно са аспекта доминантних привредних делатности. Искључиво истакнутим приступом могуће је утврдити степен и правце развоја тих односа и детерминисати законитости геоеколошког развоја Бачке. Анализа орографских детерминанти на основу RUSLE модела указују на ерозију земљишта ниског интензитета на простору Бачке, за изузетком Тителског лесног платоа где су ерозивни услови израженији. Одрживост пољопривредне производње може бити угрожена слабом пошумљеношћу Бачке и њеног пољопривредног земљишта као и неповољном дистрибуцијом шумских ресурса. Ман-Кендал тест коришћен у анализи климатолошких детерминанти указује на позитивне трендове температуре ваздуха, док код падавинских варијабли нема промена (1949-2018). ГИС моделовање података и потенцијални климатски сценарио (2018-2050) указују на просторну варијабилност промена: а) доминантно повећање температуре ваздуха и б) код падавинских варијабли промене су потенцијално мање изражене, са изузетком севера и југа Бачке, где ће у перспективи постојати дефицит падавина. Индекс аномалија падавина указује на bаријабилност суме падавина, посебно одређених година (1999, 2000, 2001. и 2010. године). Интерпретирани резултати могу довести у питање одрживост пољопривредне производње и смањење просечних приноса, у одређеној мери ограничити туристичка кретања у већим урбаним агломерацијама Бачке, утицати на редукцију површина под заштићеним влажним подручјима у Бачкој. Квалитет ваздуха у урбаним агломерацијама Бачке је на задовољавајућем нивоу и ово су повољне околности са аспекта пољопривреде, здравља становништва и туризма. У анализи хидролошких детерминанти коришћена су различити приступи у евалуацији квалитета подземних и површинских вода. Дескриптивна статистичка анализа и IDW метод интерполације указују на повишене вредности садржаја гвожђа, ортофосфата и арсена. Токсичност арсена ограничава употребу воде из издани за потребе водоснабдевања и пољопривреде. ANOVA тест коришћен у процени квалитета вода Дунава и Тисе кроз Бачку указује да је квалитет површинских вода углавном на задовољавајућем нивоу. Проблем представљају прекорачења вредности суспендованих материја (и до nеколико пута виша од дозвољених вредности). Код одређених сектора на Тиси проблем представљају повишене вредности нитрита, BOD5 и амонијум јона. Пирсонова корелациона анализа указује на израженију статистичку значајност тј. корелисаност анализираних параметара за ток Дунава у односу на ток Тисе у Бачкој. PCA анализа указује на већи број доминантних фактора загађења на Тиси у односу на ток Дунава у Бачкој. Према томе, представљени резултати квалитета вода Дунава и Тисе могу потенцијално негативно деловати на постојеће и планиране системе водоснабдевања; повишене концентрације суспендованих материја могу довести до повећања замућености речних вода, и бити узрок израженијих потреба за пречишћавањем воде. Сличне ефекте могу имати и прекорачења вредности нитрита и амонијум јона на одређеним секторима Тисе, што ограничава водоснабдевање насеља у приобаљу Тисе. Уопштено, квалитет воде Дунава и Тисе која се користи за наводњавање је на задовољавајућем нивоу. Повишене концентрације суспендованих материја на Дунаву и Тиси као и нитрита на Тиси могу утицати неповољно са аспекта одводњавања и плодности земљишта. За потребе одређених индустријских грана, попут текстилне, машинске или хемијске индустрије, квалитет воде Дунава и Тисе је задовољавајући. У одређеној мери квалитет воде је лимитирајући једино за потребе прехрамбене индустрије (услед садржаја суспендованих материја или нитрита). Активности на Дунаву и Тиси попут пловидбе могу бити ограниченe повишеним вредностима суспендованих материја и нитрита, док нитрити на Тиси доводе до еутрофикације, и додатно истичу наведени проблем. Високе концентрације раствореног кисеоника су повољне са аспекта одрживог риболова; проблем могу представљати повремена прекорачења амонијум јона код свих профила на Тиси, нитрита на профилу Тител и BOD5 на Мартоношу – истакнута прекорачења могу довести при одређеним условима до редукције популације ихтиофауне. Туристичке активности значајне за одрживи развој бачког сектора Дунава и Тисе односе се на наутички туризам, спортско-рекреативни туризам и екотуризам. На појединим секторима присутна су и одређена ограничења. Повећан садржај суспендованих материја посебно у топлијој половини године, може ограничити активности са аспекта наутичког туризма. Пошто у приобаљу Дунава и Тисе постоја бројна заштићена природна добра од значаја за екотуризам, повишене вредности суспендованих материја и нитрата могу довести до помора рибе, јер доводе до повећане мутноће воде, што је ограничавајући фактор са становишта спортског риболова као сегмента екотуризма. Одржива љопривредна производња на простору Бачке је могућа захваљујући повољној структури земљишта и доминантном учешћу чернозема. Одређена ограничења постоје услед присуства слатина, која су ограничене производне способности. CORINE програм даљинске детекције је евидентирао одређене педолошке промене: а) од укупно пет категорија и 26 класа коришћења земљишта, посебно се истиче повећање удела површина у категорији вештачке површине (нецеловита урбана подручја и вештачке јединице); б) у категорији пољопривредне површине, површине под ненаводњаваним обрадивим земљиштем нису редуковале свој удео, што указује на одрживост пољопривредне производње; в) класа воћњаци и плантаже зрнастог воћа су до 2018. године повећале површину за близу 4.000 ha; г) култивисане парцеле су доживеле најинтензивније промене (смањење површина за око 21.000 ha); д) присутна је редукција површина под класом листопадних шума, што указује на проблем дефорестације; ђ) конверзија класа педолошког покривача је најизраженија у периоду 1990- 2000. године и са аспекта укупних површина и удела класа захваћених конверзијом; е) повољна је чињеница да конверзија класа земљишта није изражена на релацији пољопривредне површине – вештачке површине; ж) картирање педолошких промена указује да су промене најинтензивније током деведесетих година XX века. Експанзија урбанизације, градског начина живота и индустријализација могу у перспективи утицати на одрживост пољопривредне производње. Анализа CORINE промена у интерпретацији биотичких промена на простору Бачке указују да су у односу на: (а) укупне промене вегетационог покривача и начину коришћења земљишта Бачке као и (б) промене у издвојеним заштићеним подручјима Бачке промене највећег интензитета регистроване деведесетих година прошлог века. Генерално, највећи део Бачке је без изражених промена вегетационог покривача. Такође, уочена је слаба пошумљеност Бачке (око 6%), док у структури вегетације, највећу површину заузима класа листопадних шума, што је повољна околност. Промене највећег интензитета у смислу анализираних заштићених подручја Бачке постоје у СРП „Горње Подунавље“, што кореспондира са утицајем његове величине у односу на анализирана заштићена подручја Бачке (СРП „Ковиљско-петроварадински рит“, СРП „Карађорђево“, ПИО „Суботичка пешчара“). Детерминисане промене у заштићеним подручјима Бачке указују на негативне ефекте шумарства у контексту непланског газдовања и неповољне структуре дрвенастих врста које се користе за пошумљавање. Заштићена природна добра Бачке су уједно и центри активног ловства и ловног туризма, па постојећи број ловишта и смештајни капацитети повољно утичу са аспекта одрживости ових привредних делатности. Такође, екотуризам и екотуристичка понуда у заштићеним природним добрима Бачке се заснива на аутентичности и туристичкој валоризацији „СРП Горње Подунавље“, где је екотуризам посебно развијен. Међутим, са аспекта одрживости екотуризма ограничавајући фактор туристичке понуде Бачке представља чињеница да је овај ресурс делимично искоришћен само у бачком Подунављу. Наведене чињенице указују да је неопходно активирати и остале дестинације екотуризма у Бачкој, посебно заштићена подручја у бачком Потисју. Резултате истраживања је могуће искористити за комплексне геопросторне анализе и тумачења, израду тематских карата и сличне намене. Истакнути резултати истраживања могу представљати базу за геоеколошка истраживања комплекснијег карактера и емпиријске студије физичкогеографских потенцијала у перспективи. Doktorska disertacija je nastala iz potrebe sinteze fizičkogeografskih shvatanja o Bačkoj, pošto se ozbiljniji naučni pristup u proučavanju prirodnih resursa Bačke odnosi na istraživanja još od sedamdesetih godina prošlog veka. Predmet istraživanja u doktorskoj disertaciji se odnosi na geoekološko vrednovanje prirodne osnove Bačke i korelaciju sa konceptom održivog razvoja. Sa navedenog aspekta, u evaluaciji prirodnih vrednosti značajna je primena: a) modernih empirijskih modela, b) matematičko-statističkih metoda, v) GIS alata i g) metoda daljinske detekcije. Isključivo navedenim pristupom u geoekološkoj proceni potencijala može se pružiti dugoročni model održivog razvoja Bačke. Cilj istraživanja predstavlja utvrđivanje međuzavisnosti geoekoloških determinanti i održivog razvoja, posebno sa aspekta dominantnih privrednih delatnosti. Isključivo istaknutim pristupom moguće je utvrditi stepen i pravce razvoja tih odnosa i determinisati zakonitosti geoekološkog razvoja Bačke. Analiza orografskih determinanti na osnovu RUSLE modela ukazuju na eroziju zemljišta niskog intenziteta na prostoru Bačke, za izuzetkom Titelskog lesnog platoa gde su erozivni uslovi izraženiji. Održivost poljoprivredne proizvodnje može biti ugrožena slabom pošumljenošću Bačke i njenog poljoprivrednog zemljišta kao i nepovoljnom distribucijom šumskih resursa. Man-Kendal test korišćen u analizi klimatoloških determinanti ukazuje na pozitivne trendove temperature vazduha, dok kod padavinskih varijabli nema promena (1949-2018). GIS modelovanje podataka i potencijalni klimatski scenario (2018-2050) ukazuju na prostornu varijabilnost promena: a) dominantno povećanje temperature vazduha i b) kod padavinskih varijabli promene su potencijalno manje izražene, sa izuzetkom severa i juga Bačke, gde će u perspektivi postojati deficit padavina. Indeks anomalija padavina ukazuje na barijabilnost sume padavina, posebno određenih godina (1999, 2000, 2001. i 2010. godine). Interpretirani rezultati mogu dovesti u pitanje održivost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje prosečnih prinosa, u određenoj meri ograničiti turistička kretanja u većim urbanim aglomeracijama Bačke, uticati na redukciju površina pod zaštićenim vlažnim područjima u Bačkoj. Kvalitet vazduha u urbanim aglomeracijama Bačke je na zadovoljavajućem nivou i ovo su povoljne okolnosti sa aspekta poljoprivrede, zdravlja stanovništva i turizma. U analizi hidroloških determinanti korišćena su različiti pristupi u evaluaciji kvaliteta podzemnih i površinskih voda. Deskriptivna statistička analiza i IDW metod interpolacije ukazuju na povišene vrednosti sadržaja gvožđa, ortofosfata i arsena. Toksičnost arsena ograničava upotrebu vode iz izdani za potrebe vodosnabdevanja i poljoprivrede. ANOVA test korišćen u proceni kvaliteta voda Dunava i Tise kroz Bačku ukazuje da je kvalitet površinskih voda uglavnom na zadovoljavajućem nivou. Problem predstavljaju prekoračenja vrednosti suspendovanih materija (i do nekoliko puta viša od dozvoljenih vrednosti). Kod određenih sektora na Tisi problem predstavljaju povišene vrednosti nitrita, BOD5 i amonijum jona. Pirsonova korelaciona analiza ukazuje na izraženiju statističku značajnost tj. korelisanost analiziranih parametara za tok Dunava u odnosu na tok Tise u Bačkoj. PCA analiza ukazuje na veći broj dominantnih faktora zagađenja na Tisi u odnosu na tok Dunava u Bačkoj. Prema tome, predstavljeni rezultati kvaliteta voda Dunava i Tise mogu potencijalno negativno delovati na postojeće i planirane sisteme vodosnabdevanja; povišene koncentracije suspendovanih materija mogu dovesti do povećanja zamućenosti rečnih voda, i biti uzrok izraženijih potreba za prečišćavanjem vode. Slične efekte mogu imati i prekoračenja vrednosti nitrita i amonijum jona na određenim sektorima Tise, što ograničava vodosnabdevanje naselja u priobalju Tise. Uopšteno, kvalitet vode Dunava i Tise koja se koristi za navodnjavanje je na zadovoljavajućem nivou. Povišene koncentracije suspendovanih materija na Dunavu i Tisi kao i nitrita na Tisi mogu uticati nepovoljno sa aspekta odvodnjavanja i plodnosti zemljišta. Za potrebe određenih industrijskih grana, poput tekstilne, mašinske ili hemijske industrije, kvalitet vode Dunava i Tise je zadovoljavajući. U određenoj meri kvalitet vode je limitirajući jedino za potrebe prehrambene industrije (usled sadržaja suspendovanih materija ili nitrita). Aktivnosti na Dunavu i Tisi poput plovidbe mogu biti ograničene povišenim vrednostima suspendovanih materija i nitrita, dok nitriti na Tisi dovode do eutrofikacije, i dodatno ističu navedeni problem. Visoke koncentracije rastvorenog kiseonika su povoljne sa aspekta održivog ribolova; problem mogu predstavljati povremena prekoračenja amonijum jona kod svih profila na Tisi, nitrita na profilu Titel i BOD5 na Martonošu – istaknuta prekoračenja mogu dovesti pri određenim uslovima do redukcije populacije ihtiofaune. Turističke aktivnosti značajne za održivi razvoj bačkog sektora Dunava i Tise odnose se na nautički turizam, sportsko-rekreativni turizam i ekoturizam. Na pojedinim sektorima prisutna su i određena ograničenja. Povećan sadržaj suspendovanih materija posebno u toplijoj polovini godine, može ograničiti aktivnosti sa aspekta nautičkog turizma. Pošto u priobalju Dunava i Tise postoja brojna zaštićena prirodna dobra od značaja za ekoturizam, povišene vrednosti suspendovanih materija i nitrata mogu dovesti do pomora ribe, jer dovode do povećane mutnoće vode, što je ograničavajući faktor sa stanovišta sportskog ribolova kao segmenta ekoturizma. Održiva ljoprivredna proizvodnja na prostoru Bačke je moguća zahvaljujući povoljnoj strukturi zemljišta i dominantnom učešću černozema. Određena ograničenja postoje usled prisustva slatina, koja su ograničene proizvodne sposobnosti. CORINE program daljinske detekcije je evidentirao određene pedološke promene: a) od ukupno pet kategorija i 26 klasa korišćenja zemljišta, posebno se ističe povećanje udela površina u kategoriji veštačke površine (necelovita urbana područja i veštačke jedinice); b) u kategoriji poljoprivredne površine, površine pod nenavodnjavanim obradivim zemljištem nisu redukovale svoj udeo, što ukazuje na održivost poljoprivredne proizvodnje; v) klasa voćnjaci i plantaže zrnastog voća su do 2018. godine povećale površinu za blizu 4.000 ha; g) kultivisane parcele su doživele najintenzivnije promene (smanjenje površina za oko 21.000 ha); d) prisutna je redukcija površina pod klasom listopadnih šuma, što ukazuje na problem deforestacije; đ) konverzija klasa pedološkog pokrivača je najizraženija u periodu 1990- 2000. godine i sa aspekta ukupnih površina i udela klasa zahvaćenih konverzijom; e) povoljna je činjenica da konverzija klasa zemljišta nije izražena na relaciji poljoprivredne površine – veštačke površine; ž) kartiranje pedoloških promena ukazuje da su promene najintenzivnije tokom devedesetih godina XX veka. Ekspanzija urbanizacije, gradskog načina života i industrijalizacija mogu u perspektivi uticati na održivost poljoprivredne proizvodnje. Analiza CORINE promena u interpretaciji biotičkih promena na prostoru Bačke ukazuju da su u odnosu na: (a) ukupne promene vegetacionog pokrivača i načinu korišćenja zemljišta Bačke kao i (b) promene u izdvojenim zaštićenim područjima Bačke promene najvećeg intenziteta registrovane devedesetih godina prošlog veka. Generalno, najveći deo Bačke je bez izraženih promena vegetacionog pokrivača. Takođe, uočena je slaba pošumljenost Bačke (oko 6%), dok u strukturi vegetacije, najveću površinu zauzima klasa listopadnih šuma, što je povoljna okolnost. Promene najvećeg intenziteta u smislu analiziranih zaštićenih područja Bačke postoje u SRP „Gornje Podunavlje“, što korespondira sa uticajem njegove veličine u odnosu na analizirana zaštićena područja Bačke (SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, SRP „Karađorđevo“, PIO „Subotička peščara“). Determinisane promene u zaštićenim područjima Bačke ukazuju na negativne efekte šumarstva u kontekstu neplanskog gazdovanja i nepovoljne strukture drvenastih vrsta koje se koriste za pošumljavanje. Zaštićena prirodna dobra Bačke su ujedno i centri aktivnog lovstva i lovnog turizma, pa postojeći broj lovišta i smeštajni kapaciteti povoljno utiču sa aspekta održivosti ovih privrednih delatnosti. Takođe, ekoturizam i ekoturistička ponuda u zaštićenim prirodnim dobrima Bačke se zasniva na autentičnosti i turističkoj valorizaciji „SRP Gornje Podunavlje“, gde je ekoturizam posebno razvijen. Međutim, sa aspekta održivosti ekoturizma ograničavajući faktor turističke ponude Bačke predstavlja činjenica da je ovaj resurs delimično iskorišćen samo u bačkom Podunavlju. Navedene činjenice ukazuju da je neophodno aktivirati i ostale destinacije ekoturizma u Bačkoj, posebno zaštićena područja u bačkom Potisju. Rezultate istraživanja je moguće iskoristiti za kompleksne geoprostorne analize i tumačenja, izradu tematskih karata i slične namene. Istaknuti rezultati istraživanja mogu predstavljati bazu za geoekološka istraživanja kompleksnijeg karaktera i empirijske studije fizičkogeografskih potencijala u perspektivi. This doctoral dissertation was written in order to fulfill the need for a synthesis of physical-geographical understandings about Bačka region, since the only serious scientific approach in the study of natural resources of Bačka refers to the research performed in 1970s. The subject of research in the doctoral dissertation is related to the geoecological evaluation of the natural basis of Bačka and the correlation with the concept of sustainable development. Takingthis into consideration, in the evaluation of natural values, the following should be applied: a) modern empirical models, b) mathematical-statistical methods,c) GIS tools and d) remote sensing methods. This is the only approach in the geoecological assessment of potential that can provide a long-term model of sustainable development of Bačka. The aim of the research is to determine the interdependence of geoecological determinants and sustainable development, especially when it comes to dominant economic activities. Only with a prominent approach, it is possible to determine the degree and directions of development of these relations as well as the rules of geoecological development of Bačka region. The analysis of orographic determinants based on the RUSLE model indicates the soil erosion of low intensity in Bačka, with the exception of the Titel loess plateau, where erosive conditions are more pronounced. The sustainability of agricultural production may be endagered by the low afforestation of Bačka and its agricultural land as well as the unfavorable distribution of forest resources. The Mann-Kendall test used in the analysis of climatological determinants indicates positive air temperature trends while there are no changes in precipitation variables (1949-2018). GIS data modeling and possible climate scenario (2018-2050) indicate the spatial variability of changes: a) dominant increase of air temperature and b) in precipitation variables changes are potentially less pronounced, with the exception of the north and south of Bačka, where there will be a deficit of precipitation. The rainfall anomaly index indicates the variability of the total precipitation, especially in certain years (1999, 2000, 2001 and 2010). Interpreted results may endangered the sustainability of agricultural production and reduce average yields, to some extent limit tourist movements in larger urban agglomerations of Bačka, affect the reduction of areas under protected wetlands in Bačka. Тhe quality of air in the urban agglomerations of Bačka is at a satisfactory level and these are favorable circumstances from the aspect of agriculture, health of population and tourism. In the analysis of hydrological determinants, different approaches were used in the evaluation of groundwater and surface water quality. Descriptive statistical analysis and IDW interpolation method indicate higher values of iron, orthophosphate and arsenic concentration. Arsenic toxicity limits the use of water from water discharges for water supply and agriculture. The ANOVA test used in the assessment of the water quality of the Danube and Tisza through Bačka indicates that the quality of surface waters is generally at a satisfactory level. The problem is the exceeding of the values of suspended solids (up to several times higher than the permitted values). Higher values of nitrite, BOD5 and ammonium ions are a problem in certain sectors on the Tisza. Pearson's correlation analysis indicates a more pronounced statistical significance, i.e. correlation of the analyzed parameters for the sector of the Danube in relation to the sector of the Tisza in Bačka. PCA analysis indicates a higher number of dominant pollution factors on the Tisza in relation to the sector of the Danube in Bačka. Therefore, thepresented water quality results of the Danube and Tisza can potentially have a negative impact on existing and planned water supply systems; higher concentrations of suspended solids can lead to increased turbidity of river waters, and be the cause of more pronounced needs for water purification. Exceeding the values of nitrite and ammonium ions in certain sectors of theTisza can have similar effects, which limits the water supply of settlements on the banks of the Tisza. In general, the water quality of the Danube and Tisza used for irrigation is at a satisfactory level. Higher concentrations of suspended solids on the Danube and Tisza as well as nitrites on the Tisza may adversely affect from the aspect of drainage and soil fertility. For the needs of certain industries, such as the textile, machine or chemical industry, the water quality of the Danube and Tisza is satisfactory. To a certain extent, water quality is limiting only for the needs of the food industry (due to the content of suspended solids or nitrites). Activities on the Danube and the Tisza such as navigation may be limited by higher levels of suspended solids and nitrites, while nitriteson the Tisza lead to eutrophication, and further highlight this problem. High concentrations of dissolved oxygen are favorable from the aspect of sustainable fishing; Occasional exceedances of ammonium ions in all profiles on the Tisza, nitrite on the Titel profile and BOD5 on Martonoš can be a problem - prominent exceedances can lead to reduction of ichtyofauna population under certain conditions. Tourist activities important for the sustainable development of the Bačka sector of the Danube and Tisza are related to nautical tourism, sports and recreational tourism and ecotourism. There are certain restrictions in somesectors. The increased content of suspended solids, especially in the warmer half of the year, may limit activities from the aspect of nautical tourism. Since there are numerous protected natural assets of importance for ecotourism on the banks of the Danube and Tisza, higher levels of suspended solids and nitrates can lead to fish extinction, as they lead to increased water turbidity, which is a limiting factor from the point of view of sport fishing as an ecotourism segment. Sustainable agricultural production in the area of Bačka is possible thanks to the favorable soil structure and the dominant participation of chernozems. Certain limitations exist due to the presence of halomorphic soils, which arelimited production capacity. The CORINE remote sensing program recordedcertain pedological changes: a) out of a total of five categories and 26 land useclasses, especially the increase in the share of areas in the category of artificialareas (incomplete urban areas and artificial units); b) in the category of agricultural land, the area under non-irrigated arable land has not reduced its share, which indicates the sustainability of agricultural production; c) the class of orchards and granary plantations increased the area by nearly 4.000 ha by 2018; d) complex cultivation patterns have undergone the most intensive changes (reduction of areas by about 21.000 ha); e) there is a reduction of areas under the class of broad-leaved forests, which indicates the problem of deforestation; f) the conversion of pedological cover classes is most pronounced in the period 1990-2000 and from the aspect of total areas and shares of classes affected by conversion; g) it is a favorable fact that the conversion of land cover classes is not expressed in the relation agricultural land – artificial land; h) mapping of pedological changes indicates that the changes were most intense during the 1990s. Expansion of urbanization, urban lifestyle and industrialization may in the future affect the sustainability of agricultural production. Analysis of CORINE changes in the interpretation of biotic changes in the area of Bačka indicates that in relation to: (a) total changes in vegetation cover and land use of Bačka as well as (b) changes in selected protected areas of Bačka changes of the highest intensity were registered in the 1990s. In general, the largest part of Bačka is without pronounced changes in the vegetation cover. Also, low afforestation of Bačka was observed (about 6%),while in the structure of vegetation, the largest area is occupied by the class of broad-leaved forests, which is a favorable circumstance. The most intensive changes in terms of the analyzed protected areas of Bačka exist in SNR “Gornje Podunavlje”, which corresponds to the influence of its size in relation to the analyzed protected areas of Bačka (SNR “Koviljsko-petrovaradinski rit”, SNR “Karadjordjevo”, REC “Suboticka peščara”) . Determined changes in the protected areas of Bačka indicate the negative effects of forestry in the context of unplanned management and unfavorable structure of woody species used for afforestation. The protected natural areas of Bačka are also the centers of active hunting and hunting tourism, so the existing number of hunting grounds and accommodation capacities have a favorable effect from the aspect of sustainability of these economic activities. Also, ecotourism and ecotourism offer in the protected natural areas of Bačka is based on the authenticity and tourist valorization of “SRP Gornje Podunavlje”, where ecotourism is especially developed. However, from the aspect of the sustainability of ecotourism, the limiting factor of the tourist offer of Bačka is the fact that this resource is partially used only in the Bačka Danube region. These facts indicate that it is necessary to activate other ecotourism destinations in Bačka, especiallyprotected areas in Bačka Potisje. The results of the research can be used for complex geospatial analyzes and interpretations, production of thematic maps and similar purposes. Prominent research results can represent the basis for geoecological research of a more complex character and empirical studies of physical-geographical potentials in perspective.

Докторска дисертација је настала из потребе синтезе физичкогеографских схватања о Бачкој, пошто се озбиљнији научни приступ у проучавању природних ресурса Бачке односи на истраживања још од седамдесетих година прошлог века. Предмет истраживања у докторској дисертацији се односи на геоеколошко вредновање природне основе Бачке и корелацију са концептом одрживог развоја. Са наведеног аспекта, у евалуацији природних вредности значајна је примена: а) модерних емпиријских модела, б) математичко-статистичких метода, в) ГИС алата и г) метода даљинске детекције. Искључиво наведеним приступом у геоеколошкој процени потенцијала може се пружити дугорочни модел одрживог развоја Бачке. Циљ истраживања представља утврђивање међузависности геоеколошких детерминанти и одрживог развоја, посебно са аспекта доминантних привредних делатности. Искључиво истакнутим приступом могуће је утврдити степен и правце развоја тих односа и детерминисати законитости геоеколошког развоја Бачке. Анализа орографских детерминанти на основу RUSLE модела указују на ерозију земљишта ниског интензитета на простору Бачке, за изузетком Тителског лесног платоа где су ерозивни услови израженији. Одрживост пољопривредне производње може бити угрожена слабом пошумљеношћу Бачке и њеног пољопривредног земљишта као и неповољном дистрибуцијом шумских ресурса. Ман-Кендал тест коришћен у анализи климатолошких детерминанти указује на позитивне трендове температуре ваздуха, док код падавинских варијабли нема промена (1949-2018). ГИС моделовање података и потенцијални климатски сценарио (2018-2050) указују на просторну варијабилност промена: а) доминантно повећање температуре ваздуха и б) код падавинских варијабли промене су потенцијално мање изражене, са изузетком севера и југа Бачке, где ће у перспективи постојати дефицит падавина. Индекс аномалија падавина указује на bаријабилност суме падавина, посебно одређених година (1999, 2000, 2001. и 2010. године). Интерпретирани резултати могу довести у питање одрживост пољопривредне производње и смањење просечних приноса, у одређеној мери ограничити туристичка кретања у већим урбаним агломерацијама Бачке, утицати на редукцију површина под заштићеним влажним подручјима у Бачкој. Квалитет ваздуха у урбаним агломерацијама Бачке је на задовољавајућем нивоу и ово су повољне околности са аспекта пољопривреде, здравља становништва и туризма. У анализи хидролошких детерминанти коришћена су различити приступи у евалуацији квалитета подземних и површинских вода. Дескриптивна статистичка анализа и IDW метод интерполације указују на повишене вредности садржаја гвожђа, ортофосфата и арсена. Токсичност арсена ограничава употребу воде из издани за потребе водоснабдевања и пољопривреде. ANOVA тест коришћен у процени квалитета вода Дунава и Тисе кроз Бачку указује да је квалитет површинских вода углавном на задовољавајућем нивоу. Проблем представљају прекорачења вредности суспендованих материја (и до nеколико пута виша од дозвољених вредности). Код одређених сектора на Тиси проблем представљају повишене вредности нитрита, BOD5 и амонијум јона. Пирсонова корелациона анализа указује наизраженију статистичку значајност тј. корелисаност анализираних параметара за ток Дунава у односу на ток Тисе у Бачкој. PCA анализа указује на већи број доминантних фактора загађења на Тиси у односу на ток Дунава у Бачкој. Према томе, представљени резултати квалитета вода Дунава и Тисе могу потенцијално негативно деловати на постојеће и планиране системе водоснабдевања; повишене концентрацијесуспендованих материја могу довести до повећања замућености речних вода, и бити узрок израженијих потреба за пречишћавањем воде. Сличне ефекте могу имати и прекорачења вредности нитрита и амонијум јона на одређеним секторима Тисе, што ограничава водоснабдевање насеља у приобаљу Тисе. Уопштено, квалитет воде Дунава и Тисе која се користи за наводњавање је на задовољавајућем нивоу. Повишене концентрације суспендованих материја на Дунаву и Тиси као и нитрита на Тиси могу утицати неповољно са аспекта одводњавања и плодности земљишта. За потребе одређених индустријских грана, попут текстилне, машинске или хемијске индустрије, квалитет воде Дунава и Тисе је задовољавајући. У одређеној мери квалитет воде је лимитирајући једино за потребе прехрамбене индустрије (услед садржаја суспендованих материја или нитрита). Активности на Дунаву и Тиси попут пловидбе могу бити ограниченe повишеним вредностима суспендованих материја и нитрита, док нитрити на Тиси доводе до еутрофикације, и додатно истичу наведени проблем. Високе концентрације раствореног кисеоника су повољне са аспекта одрживог риболова; проблем могу представљати повремена прекорачења амонијум јона код свих профила на Тиси, нитрита на профилу Тител и BOD5 на Мартоношу – истакнута прекорачења могу довести при одређеним условима до редукције популације ихтиофауне. Туристичке активности значајне за одрживи развој бачког сектора Дунава и Тисе односе се на наутички туризам, спортско-рекреативни туризам и екотуризам. На појединим секторима присутна су и одређена ограничења. Повећан садржај суспендованих материја посебно у топлијој половини године, може ограничити активности са аспекта наутичког туризма. Пошто у приобаљу Дунава и Тисе постоја бројна заштићена природна добра од значаја за екотуризам, повишене вредности суспендованих материја и нитрата могу довести до помора рибе, јер доводе до повећане мутноће воде, што је ограничавајући фактор са становишта спортског риболова као сегмента екотуризма. Одржива љопривредна производња на простору Бачке је могућа захваљујући повољној структури земљишта и доминантном учешћу чернозема. Одређена ограничења постоје услед присуства слатина, која су ограничене производне способности. CORINE програм даљинске детекције је евидентирао одређене педолошкепромене: а) од укупно пет категорија и 26 класа коришћења земљишта, посебно се истиче повећање удела површина у категорији вештачке површине (нецеловита урбана подручја и вештачке јединице); б) у категорији пољопривредне површине, површине под ненаводњаваним обрадивим земљиштем нису редуковале свој удео, што указује на одрживост пољопривредне производње; в) класа воћњаци и плантаже зрнастог воћа су до 2018. године повећале површину за близу 4.000 ha; г) култивисане парцеле су доживеле најинтензивније промене (смањење површина за око 21.000 ha); д) присутна је редукција површина под класом листопадних шума, што указује на проблем дефорестације; ђ) конверзија класа педолошког покривача је најизраженија у периоду 1990- 2000. године и са аспекта укупних површина и удела класа захваћених конверзијом; е) повољна је чињеница да конверзија класа земљишта није изражена на релацији пољопривредне површине – вештачке површине; ж) картирање педолошких промена указује да су промене најинтензивније током деведесетих година XX века. Експанзија урбанизације, градског начина живота и индустријализација могу у перспективи утицати на одрживост пољопривредне производње. Анализа CORINE промена у интерпретацији биотичких промена на простору Бачке указују да су у односу на: (а) укупне промене вегетационог покривача и начину коришћења земљишта Бачке као и (б) промене у издвојеним заштићеним подручјима Бачке промене највећег интензитета регистроване деведесетих година прошлог века. Генерално, највећи део Бачке је без изражених промена вегетационог покривача. Такође, уочена је слаба пошумљеност Бачке (око 6%), док у структури вегетације, највећу површину заузима класа листопадних шума, што је повољна околност. Промене највећег интензитета у смислу анализираних заштићених подручја Бачке постоје у СРП „Горње Подунавље“, што кореспондира са утицајем његове величине у односу на анализирана заштићена подручја Бачке (СРП „Ковиљско-петроварадински рит“, СРП „Карађорђево“, ПИО „Суботичка пешчара“). Детерминисане промене у заштићеним подручјима Бачке указују на негативне ефекте шумарства у контексту непланског газдовања и неповољне структуре дрвенастих врста које се користе за пошумљавање. Заштићена природна добра Бачке су уједно и центри активног ловства и ловног туризма, па постојећи број ловишта и смештајни капацитети повољно утичу са аспекта одрживости ових привредних делатности. Такође, екотуризам и екотуристичка понуда у заштићеним природним добрима Бачке се заснива на аутентичности и туристичкој валоризацији „СРП Горње Подунавље“, где је екотуризам посебно развијен. Међутим, са аспекта одрживости екотуризмаограничавајући фактор туристичке понуде Бачке представља чињеница да је овај ресурс делимично искоришћен само у бачком Подунављу. Наведене чињенице указују да је неопходно активирати и остале дестинације екотуризма у Бачкој, посебно заштићена подручја у бачком Потисју. Резултате истраживања је могуће искористити за комплексне геопросторне анализе и тумачења, израду тематских карата и сличне намене. Истакнути резултати истраживања могу представљати базу за геоеколошка истраживања комплекснијег карактера и емпиријске студије физичкогеографских потенцијала у перспективи., Doktorska disertacija je nastala iz potrebe sinteze fizičkogeografskih shvatanja o Bačkoj, pošto se ozbiljniji naučni pristup u proučavanju prirodnih resursa Bačke odnosi na istraživanja još od sedamdesetih godina prošlog veka. Predmet istraživanja u doktorskoj disertaciji se odnosi na geoekološko vrednovanje prirodne osnove Bačke i korelaciju sa konceptom održivog razvoja. Sa navedenog aspekta, u evaluaciji prirodnih vrednosti značajna je primena: a) modernih empirijskih modela, b) matematičko-statističkih metoda, v) GIS alata i g) metoda daljinske detekcije. Isključivo navedenim pristupom u geoekološkoj proceni potencijala može se pružiti dugoročni model održivog razvoja Bačke. Cilj istraživanja predstavlja utvrđivanje međuzavisnosti geoekoloških determinanti i održivog razvoja, posebno sa aspekta dominantnih privrednih delatnosti. Isključivo istaknutim pristupom moguće je utvrditi stepen i pravce razvoja tih odnosa i determinisati zakonitosti geoekološkog razvoja Bačke. Analiza orografskih determinanti na osnovu RUSLE modela ukazuju na eroziju zemljišta niskog intenziteta na prostoru Bačke, za izuzetkom Titelskog lesnog platoa gde su erozivni uslovi izraženiji. Održivost poljoprivredne proizvodnje može biti ugrožena slabom pošumljenošću Bačke i njenog poljoprivrednog zemljišta kao i nepovoljnom distribucijom šumskih resursa. Man-Kendal test korišćen u analizi klimatoloških determinanti ukazuje na pozitivne trendove temperature vazduha, dok kod padavinskih varijabli nema promena (1949-2018). GIS modelovanje podataka i potencijalni klimatski scenario (2018-2050) ukazuju na prostornu varijabilnost promena: a) dominantno povećanje temperature vazduha i b) kod padavinskih varijabli promene su potencijalno manje izražene, sa izuzetkom severa i juga Bačke, gde će u perspektivi postojati deficit padavina. Indeks anomalija padavina ukazuje na barijabilnost sume padavina, posebno određenih godina (1999, 2000, 2001. i 2010. godine). Interpretirani rezultati mogu dovesti u pitanje održivost poljoprivredne proizvodnje i smanjenje prosečnih prinosa, u određenoj meri ograničiti turistička kretanja u većim urbanim aglomeracijama Bačke, uticati na redukciju površina pod zaštićenim vlažnim područjima u Bačkoj. Kvalitet vazduha u urbanim aglomeracijama Bačke je na zadovoljavajućem nivou i ovo su povoljne okolnosti sa aspekta poljoprivrede, zdravlja stanovništva i turizma. U analizi hidroloških determinanti korišćena su različiti pristupi u evaluaciji kvaliteta podzemnih i površinskih voda. Deskriptivna statistička analiza i IDW metod interpolacije ukazuju na povišene vrednosti sadržaja gvožđa, ortofosfata i arsena. Toksičnost arsena ograničava upotrebu vode iz izdani za potrebe vodosnabdevanja i poljoprivrede. ANOVA test korišćen u proceni kvaliteta voda Dunava i Tise kroz Bačku ukazuje da je kvalitet površinskih voda uglavnom na zadovoljavajućem nivou. Problem predstavljaju prekoračenja vrednosti suspendovanih materija (i do nekoliko puta viša od dozvoljenih vrednosti). Kod određenih sektora na Tisi problem predstavljaju povišene vrednosti nitrita, BOD5 i amonijum jona. Pirsonova korelaciona analiza ukazuje naizraženiju statističku značajnost tj. korelisanost analiziranih parametara za tok Dunava u odnosu na tok Tise u Bačkoj. PCA analiza ukazuje na veći broj dominantnih faktora zagađenja na Tisi u odnosu na tok Dunava u Bačkoj. Prema tome, predstavljeni rezultati kvaliteta voda Dunava i Tise mogu potencijalno negativno delovati na postojeće i planirane sisteme vodosnabdevanja; povišene koncentracijesuspendovanih materija mogu dovesti do povećanja zamućenosti rečnih voda, i biti uzrok izraženijih potreba za prečišćavanjem vode. Slične efekte mogu imati i prekoračenja vrednosti nitrita i amonijum jona na određenim sektorima Tise, što ograničava vodosnabdevanje naselja u priobalju Tise. Uopšteno, kvalitet vode Dunava i Tise koja se koristi za navodnjavanje je na zadovoljavajućem nivou. Povišene koncentracije suspendovanih materija na Dunavu i Tisi kao i nitrita na Tisi mogu uticati nepovoljno sa aspekta odvodnjavanja i plodnosti zemljišta. Za potrebe određenih industrijskih grana, poput tekstilne, mašinske ili hemijske industrije, kvalitet vode Dunava i Tise je zadovoljavajući. U određenoj meri kvalitet vode je limitirajući jedino za potrebe prehrambene industrije (usled sadržaja suspendovanih materija ili nitrita). Aktivnosti na Dunavu i Tisi poput plovidbe mogu biti ograničene povišenim vrednostima suspendovanih materija i nitrita, dok nitriti na Tisi dovode do eutrofikacije, i dodatno ističu navedeni problem. Visoke koncentracije rastvorenog kiseonika su povoljne sa aspekta održivog ribolova; problem mogu predstavljati povremena prekoračenja amonijum jona kod svih profila na Tisi, nitrita na profilu Titel i BOD5 na Martonošu – istaknuta prekoračenja mogu dovesti pri određenim uslovima do redukcije populacije ihtiofaune. Turističke aktivnosti značajne za održivi razvoj bačkog sektora Dunava i Tise odnose se na nautički turizam, sportsko-rekreativni turizam i ekoturizam. Na pojedinim sektorima prisutna su i određena ograničenja. Povećan sadržaj suspendovanih materija posebno u toplijoj polovini godine, može ograničiti aktivnosti sa aspekta nautičkog turizma. Pošto u priobalju Dunava i Tise postoja brojna zaštićena prirodna dobra od značaja za ekoturizam, povišene vrednosti suspendovanih materija i nitrata mogu dovesti do pomora ribe, jer dovode do povećane mutnoće vode, što je ograničavajući faktor sa stanovišta sportskog ribolova kao segmenta ekoturizma. Održiva ljoprivredna proizvodnja na prostoru Bačke je moguća zahvaljujući povoljnoj strukturi zemljišta i dominantnom učešću černozema. Određena ograničenja postoje usled prisustva slatina, koja su ograničene proizvodne sposobnosti. CORINE program daljinske detekcije je evidentirao određene pedološkepromene: a) od ukupno pet kategorija i 26 klasa korišćenja zemljišta, posebno se ističe povećanje udela površina u kategoriji veštačke površine (necelovita urbana područja i veštačke jedinice); b) u kategoriji poljoprivredne površine, površine pod nenavodnjavanim obradivim zemljištem nisu redukovale svoj udeo, što ukazuje na održivost poljoprivredne proizvodnje; v) klasa voćnjaci i plantaže zrnastog voća su do 2018. godine povećale površinu za blizu 4.000 ha; g) kultivisane parcele su doživele najintenzivnije promene (smanjenje površina za oko 21.000 ha); d) prisutna je redukcija površina pod klasom listopadnih šuma, što ukazuje na problem deforestacije; đ) konverzija klasa pedološkog pokrivača je najizraženija u periodu 1990- 2000. godine i sa aspekta ukupnih površina i udela klasa zahvaćenih konverzijom; e) povoljna je činjenica da konverzija klasa zemljišta nije izražena na relaciji poljoprivredne površine – veštačke površine; ž) kartiranje pedoloških promena ukazuje da su promene najintenzivnije tokom devedesetih godina XX veka. Ekspanzija urbanizacije, gradskog načina života i industrijalizacija mogu u perspektivi uticati na održivost poljoprivredne proizvodnje. Analiza CORINE promena u interpretaciji biotičkih promena na prostoru Bačke ukazuju da su u odnosu na: (a) ukupne promene vegetacionog pokrivača i načinu korišćenja zemljišta Bačke kao i (b) promene u izdvojenim zaštićenim područjima Bačke promene najvećeg intenziteta registrovane devedesetih godina prošlog veka. Generalno, najveći deo Bačke je bez izraženih promena vegetacionog pokrivača. Takođe, uočena je slaba pošumljenost Bačke (oko 6%), dok u strukturi vegetacije, najveću površinu zauzima klasa listopadnih šuma, što je povoljna okolnost. Promene najvećeg intenziteta u smislu analiziranih zaštićenih područja Bačke postoje u SRP „Gornje Podunavlje“, što korespondira sa uticajem njegove veličine u odnosu na analizirana zaštićena područja Bačke (SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, SRP „Karađorđevo“, PIO „Subotička peščara“). Determinisane promene u zaštićenim područjima Bačke ukazuju na negativne efekte šumarstva u kontekstu neplanskog gazdovanja i nepovoljne strukture drvenastih vrsta koje se koriste za pošumljavanje. Zaštićena prirodna dobra Bačke su ujedno i centri aktivnog lovstva i lovnog turizma, pa postojeći broj lovišta i smeštajni kapaciteti povoljno utiču sa aspekta održivosti ovih privrednih delatnosti. Takođe, ekoturizam i ekoturistička ponuda u zaštićenim prirodnim dobrima Bačke se zasniva na autentičnosti i turističkoj valorizaciji „SRP Gornje Podunavlje“, gde je ekoturizam posebno razvijen. Međutim, sa aspekta održivosti ekoturizmaograničavajući faktor turističke ponude Bačke predstavlja činjenica da je ovaj resurs delimično iskorišćen samo u bačkom Podunavlju. Navedene činjenice ukazuju da je neophodno aktivirati i ostale destinacije ekoturizma u Bačkoj, posebno zaštićena područja u bačkom Potisju. Rezultate istraživanja je moguće iskoristiti za kompleksne geoprostorne analize i tumačenja, izradu tematskih karata i slične namene. Istaknuti rezultati istraživanja mogu predstavljati bazu za geoekološka istraživanja kompleksnijeg karaktera i empirijske studije fizičkogeografskih potencijala u perspektivi., This doctoral dissertation was written in order to fulfill the need for a synthesis of physical-geographical understandings about Bačka region, since the only serious scientific approach in the study of natural resources of Bačka refers to the research performed in 1970s. The subject of research in the doctoral dissertation is related to the geoecological evaluation of the natural basis of Bačka and the correlation with the concept of sustainable development. Takingthis into consideration, in the evaluation of natural values, the following should be applied: a) modern empirical models, b) mathematical-statistical methods,c) GIS tools and d) remote sensing methods. This is the only approach in the geoecological assessment of potential that can provide a long-term model of sustainable development of Bačka. The aim of the research is to determine the interdependence of geoecological determinants and sustainable development, especially when it comes to dominant economic activities. Only with a prominent approach, it is possible to determine the degree and directions of development of these relations as well as the rules of geoecological development of Bačka region. The analysis of orographic determinants based on the RUSLE model indicates the soil erosion of low intensity in Bačka, with the exception of the Titel loess plateau, where erosive conditions are more pronounced. The sustainability of agricultural production may be endagered by the low afforestation of Bačka and its agricultural land as well as the unfavorable distribution of forest resources. The Mann-Kendall test used in the analysis of climatological determinants indicates positive air temperature trends while there are no changes in precipitation variables (1949-2018). GIS data modeling and possible climate scenario (2018-2050) indicate the spatial variability of changes: a) dominant increase of air temperature and b) in precipitation variables changes are potentially less pronounced, with the exception of the north and south of Bačka, where there will be a deficit of precipitation. The rainfall anomaly index indicates the variability of the total precipitation, especially in certain years (1999, 2000, 2001 and 2010). Interpreted results may endangered the sustainability of agricultural production and reduce average yields, to some extent limit tourist movements in larger urban agglomerations of Bačka, affect the reduction of areas under protected wetlands in Bačka. Тhe quality of air in the urban agglomerations of Bačka is at a satisfactory level and these are favorable circumstances from the aspect of agriculture, health of population and tourism. In the analysis of hydrological determinants, different approaches were used in the evaluation of groundwater and surface water quality. Descriptive statistical analysis and IDW interpolation method indicate higher values of iron, orthophosphate and arsenic concentration. Arsenic toxicity limits the use of water from water discharges for water supply and agriculture. The ANOVA test used in the assessment of the water quality of the Danube and Tisza through Bačka indicates that the quality of surface waters is generally at a satisfactory level. The problem is the exceeding of the values of suspended solids (up to several times higher than the permitted values). Higher values of nitrite, BOD5 and ammonium ions are a problem in certain sectors on the Tisza. Pearson's correlation analysis indicates a more pronounced statistical significance, i.e. correlation of the analyzed parameters for the sector of the Danube in relation to the sector of the Tisza in Bačka. PCA analysis indicates a higher number of dominant pollution factors on the Tisza in relation to the sector of the Danube in Bačka. Therefore, thepresented water quality results of the Danube and Tisza can potentially have a negative impact on existing and planned water supply systems; higher concentrations of suspended solids can lead to increased turbidity of river waters, and be the cause of more pronounced needs for water purification. Exceeding the values of nitrite and ammonium ions in certain sectors of theTisza can have similar effects, which limits the water supply of settlements on the banks of the Tisza. In general, the water quality of the Danube and Tisza used for irrigation is at a satisfactory level. Higher concentrations of suspended solids on the Danube and Tisza as well as nitrites on the Tisza may adversely affect from the aspect of drainage and soil fertility. For the needs of certain industries, such as the textile, machine or chemical industry, the water quality of the Danube and Tisza is satisfactory. To a certain extent, water quality is limiting only for the needs of the food industry (due to the content of suspended solids or nitrites). Activities on the Danube and the Tisza such as navigation may be limited by higher levels of suspended solids and nitrites, while nitriteson the Tisza lead to eutrophication, and further highlight this problem. High concentrations of dissolved oxygen are favorable from the aspect of sustainable fishing; Occasional exceedances of ammonium ions in all profiles on the Tisza, nitrite on the Titel profile and BOD5 on Martonoš can be a problem - prominent exceedances can lead to reduction of ichtyofauna population under certain conditions. Tourist activities important for the sustainable development of the Bačka sector of the Danube and Tisza are related to nautical tourism, sports and recreational tourism and ecotourism. There are certain restrictions in somesectors. The increased content of suspended solids, especially in the warmer half of the year, may limit activities from the aspect of nautical tourism. Since there are numerous protected natural assets of importance for ecotourism on the banks of the Danube and Tisza, higher levels of suspended solids and nitrates can lead to fish extinction, as they lead to increased water turbidity, which is a limiting factor from the point of view of sport fishing as an ecotourism segment. Sustainable agricultural production in the area of Bačka is possible thanks to the favorable soil structure and the dominant participation of chernozems. Certain limitations exist due to the presence of halomorphic soils, which arelimited production capacity. The CORINE remote sensing program recordedcertain pedological changes: a) out of a total of five categories and 26 land useclasses, especially the increase in the share of areas in the category of artificialareas (incomplete urban areas and artificial units); b) in the category of agricultural land, the area under non-irrigated arable land has not reduced its share, which indicates the sustainability of agricultural production; c) the class of orchards and granary plantations increased the area by nearly 4.000 ha by 2018; d) complex cultivation patterns have undergone the most intensive changes (reduction of areas by about 21.000 ha); e) there is a reduction of areas under the class of broad-leaved forests, which indicates the problem of deforestation; f) the conversion of pedological cover classes is most pronounced in the period 1990-2000 and from the aspect of total areas and shares of classes affected by conversion; g) it is a favorable fact that the conversion of land cover classes is not expressed in the relation agricultural land – artificial land; h) mapping of pedological changes indicates that the changes were most intense during the 1990s. Expansion of urbanization, urban lifestyle and industrialization may in the future affect the sustainability of agricultural production. Analysis of CORINE changes in the interpretation of biotic changes in the area of Bačka indicates that in relation to: (a) total changes in vegetation cover and land use of Bačka as well as (b) changes in selected protected areas of Bačka changes of the highest intensity were registered in the 1990s. In general, the largest part of Bačka is without pronounced changes in the vegetation cover. Also, low afforestation of Bačka was observed (about 6%),while in the structure of vegetation, the largest area is occupied by the class of broad-leaved forests, which is a favorable circumstance. The most intensive changes in terms of the analyzed protected areas of Bačka exist in SNR “Gornje Podunavlje”, which corresponds to the influence of its size in relation to the analyzed protected areas of Bačka (SNR “Koviljsko-petrovaradinski rit”, SNR “Karadjordjevo”, REC “Suboticka peščara”) . Determined changes in the protected areas of Bačka indicate the negative effects of forestry in the context of unplanned management and unfavorable structure of woody species used for afforestation. The protected natural areas of Bačka are also the centers of active hunting and hunting tourism, so the existing number of hunting grounds and accommodation capacities have a favorable effect from the aspect of sustainability of these economic activities. Also, ecotourism and ecotourism offer in the protected natural areas of Bačka is based on the authenticity and tourist valorization of “SRP Gornje Podunavlje”, where ecotourism is especially developed. However, from the aspect of the sustainability of ecotourism, the limiting factor of the tourist offer of Bačka is the fact that this resource is partially used only in the Bačka Danube region. These facts indicate that it is necessary to activate other ecotourism destinations in Bačka, especiallyprotected areas in Bačka Potisje. The results of the research can be used for complex geospatial analyzes and interpretations, production of thematic maps and similar purposes. Prominent research results can represent the basis for geoecological research of a more complex character and empirical studies of physical-geographical potentials in perspective.

Туризам у резерватима биосфере је препознат као метод пружања начина за развој малог и локално усидреног туризма који се базира на природним вредностима, са амбицијом минимизирања негативних утицаја на животну средину, као начин подстицања ангажовања природе и локалне одрживости. У раду је дат преглед литературе о одрживом туризму и резерватима биосфере. Дефинисане су основне карактеристике овог вида туризма. Приказане су природне и друштвене карактеристике истраживаног простора, описана је студија случаја, промет и смештајни капaцитети Бачког Подунавља. Затим су објашњене све три функције Резервата биосфере „Бачко Подунавље“. У методолошком делу приказани су инструменти, процедура и узорак истраживања, а постављене су и хипотезе рада које се односе на примарно истраживање - ставове локалног становништва, а затим и методе истраживања за секундардно истраживање - анализа квалитета воде Дунава. Кроз резултате и дискусију, хипотезе су потврђене, делимично потврђене или оповргнуте, уз помоћ статистичких прорачуна и других метода провере, док су у закључку рада представљени научни и практични допринос истраживања, као и ограничења истраживања. Такође, изложене су идеје и предлози за будућа истраживања и практични савети који имају за циљ да сугеришу и мотивишу покретање промена које могу довести до одрживог развоја туризма Резервата биосфере „Бачко Подунавље“., Turizam u rezervatima biosfere je prepoznat kao metod pružanja načina za razvoj malog i lokalno usidrenog turizma koji se bazira na prirodnim vrednostima, sa ambicijom minimiziranja negativnih uticaja na životnu sredinu, kao način podsticanja angažovanja prirode i lokalne održivosti. U radu je dat pregled literature o održivom turizmu i rezervatima biosfere. Definisane su osnovne karakteristike ovog vida turizma. Prikazane su prirodne i društvene karakteristike istraživanog prostora, opisana je studija slučaja, promet i smeštajni kapaciteti Bačkog Podunavlja. Zatim su objašnjene sve tri funkcije Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“. U metodološkom delu prikazani su instrumenti, procedura i uzorak istraživanja, a postavljene su i hipoteze rada koje se odnose na primarno istraživanje - stavove lokalnog stanovništva, a zatim i metode istraživanja za sekundardno istraživanje - analiza kvaliteta vode Dunava. Kroz rezultate i diskusiju, hipoteze su potvrđene, delimično potvrđene ili opovrgnute, uz pomoć statističkih proračuna i drugih metoda provere, dok su u zaključku rada predstavljeni naučni i praktični doprinos istraživanja, kao i ograničenja istraživanja. Takođe, izložene su ideje i predlozi za buduća istraživanja i praktični saveti koji imaju za cilj da sugerišu i motivišu pokretanje promena koje mogu dovesti do održivog razvoja turizma Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“., Tourism in biosphere reserves is recognized as a method of providing a way to develop small and locally anchored tourism based on natural values, with the ambition to inimize negative environmental impacts, as a way to encourage nature and local community engagement in sustainable ways and enable learning to achieve sustainability. This thesis represents the literature review on sustainable tourism. It defines the term biosphere reserves and the basic characteristics of sustainable tourism. The natural and social characteristics of the researched area are presented, the case study, a number of visitors and accommodation capacities of Bačko Podunavlje are described. Then, all three functions of the "Backo Podunavlje" Biosphere Reserve have been explained. In the methodological part, the tools, procedures, and sample surveys, together with working hypotheses related to primary research - attitudes of the local population, and then research methods for secondary research - analysis of Danube water quality, are presented. Throughout the results and discussion, the hypotheses are confirmed, partially confirmed or refuted, using statistical calculations and other methods of testing. On the other hand, in the conclusion of the paper, a scientific and practical contribution to the theory and field studies, as well as the limitations of the research have been shown. Also, ideas and proposals for future research and practical advice are presented, which aim to suggest and motivate the initiation of changes that can lead to thesustainable tourism development of the Bačko Podunavlje Biosphere Reserve.

Туризам у резерватима биосфере је препознат као метод пружања начина за развој малог и локално усидреног туризма који се базира на природним вредностима, са амбицијом минимизирања негативних утицаја на животну средину, као начин подстицања ангажовања природе и локалне одрживости. У раду је дат преглед литературе о одрживом туризму и резерватима биосфере. Дефинисане су основне карактеристике овог вида туризма. Приказане су природне и друштвене карактеристике истраживаног простора, описана је студија случаја, промет и смештајни капaцитети Бачког Подунавља. Затим су објашњене све три функције Резервата биосфере „Бачко Подунавље“. У методолошком делу приказани су инструменти, процедура и узорак истраживања, а постављене су и хипотезе рада које се односе на примарно истраживање - ставове локалног становништва, а затим и методе истраживања за секундардно истраживање - анализа квалитета воде Дунава. Кроз резултате и дискусију, хипотезе су потврђене, делимично потврђене или оповргнуте, уз помоћ статистичких прорачуна и других метода провере, док су у закључку рада представљени научни и практични допринос истраживања, као и ограничења истраживања. Такође, изложене су идеје и предлози за будућа истраживања и практични савети који имају за циљ да сугеришу и мотивишу покретање промена које могу довести до одрживог развоја туризма Резервата биосфере „Бачко Подунавље“. Turizam u rezervatima biosfere je prepoznat kao metod pružanja načina za razvoj malog i lokalno usidrenog turizma koji se bazira na prirodnim vrednostima, sa ambicijom minimiziranja negativnih uticaja na životnu sredinu, kao način podsticanja angažovanja prirode i lokalne održivosti. U radu je dat pregled literature o održivom turizmu i rezervatima biosfere. Definisane su osnovne karakteristike ovog vida turizma. Prikazane su prirodne i društvene karakteristike istraživanog prostora, opisana je studija slučaja, promet i smeštajni kapaciteti Bačkog Podunavlja. Zatim su objašnjene sve tri funkcije Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“. U metodološkom delu prikazani su instrumenti, procedura i uzorak istraživanja, a postavljene su i hipoteze rada koje se odnose na primarno istraživanje - stavove lokalnog stanovništva, a zatim i metode istraživanja za sekundardno istraživanje - analiza kvaliteta vode Dunava. Kroz rezultate i diskusiju, hipoteze su potvrđene, delimično potvrđene ili opovrgnute, uz pomoć statističkih proračuna i drugih metoda provere, dok su u zaključku rada predstavljeni naučni i praktični doprinos istraživanja, kao i ograničenja istraživanja. Takođe, izložene su ideje i predlozi za buduća istraživanja i praktični saveti koji imaju za cilj da sugerišu i motivišu pokretanje promena koje mogu dovesti do održivog razvoja turizma Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“. Tourism in biosphere reserves is recognized as a method of providing a way to develop small and locally anchored tourism based on natural values, with the ambition to inimize negative environmental impacts, as a way to encourage nature and local community engagement in sustainable ways and enable learning to achieve sustainability. This thesis represents the literature review on sustainable tourism. It defines the term biosphere reserves and the basic characteristics of sustainable tourism. The natural and social characteristics of the researched area are presented, the case study, a number of visitors and accommodation capacities of Bačko Podunavlje are described. Then, all three functions of the "Backo Podunavlje" Biosphere Reserve have been explained. In the methodological part, the tools, procedures, and sample surveys, together with working hypotheses related to primary research - attitudes of the local population, and then research methods for secondary research - analysis of Danube water quality, are presented. Throughout the results and discussion, the hypotheses are confirmed, partially confirmed or refuted, using statistical calculations and other methods of testing. On the other hand, in the conclusion of the paper, a scientific and practical contribution to the theory and field studies, as well as the limitations of the research have been shown. Also, ideas and proposals for future research and practical advice are presented, which aim to suggest and motivate the initiation of changes that can lead to the sustainable tourism development of the Bačko Podunavlje Biosphere Reserve.