Search

Pharmacotherapy after liver transplantation include a combination of immunosuppressants to prevent graft rejection (calcineurin inhibitor, antimetabolite and corticosteroid) and antibacterial, antifungal and antiviral prophylaxis. In addition to potential preexisting comorbidities, metabolic complications/chronic conditions occur as a result of long-term immunosuppression. Given the complexity of post-transplant therapy and the pharmacokinetics of drugs, interactions are expected. The study aimed to detect the safety profile of immunosuppressants, including the assessment of drug-drug interactions. The study involved patients monitored at the Clinic of Gastroenterology and Hepatology, Clinical Center of Serbia, after liver transplantation, from November 2015 to November 2019. Medical records and laboratory reports were reviewed in the period of three months after transplantation. Adverse drug reactions (ADRs) have been reported. Interactions were analyzed using two databases: Lexicomp and Epocrates. We included 54 patients aged 44.7 ± 12.3, and recorded 252 follow-ups/hospitalizations. The average number of drugs per patient was 7. We noted following ADRs: Tacrolimus - hypomagnesemia (90.3%), infections (22.2%), nephrotoxicity (18.7%); mycophenolate mofetil - leukopenia 20.2%, increase in lactate dehydrogenase 11.1%, diarrhea 5.4%; everolimus - hypercholesterolaemia 25.0%, hypertriglyceridemia 12.3%. Potential drug-drug interactions in Lexicomp (225 D; 12 X) and Epocrates (543 monitor/modify; 139 avoid) were identified. Recognition, management and prevention of ADRs including timely resolution of drug-drug interactions is essential in improving long-term outcomes after liver transplantation. Frequent therapeutic drug monitoring, identification of clinical signs and parameters, and therapy optimization for each individual patient is a necessity. Hence, clinical transplant pharmacists have a vital role in multidisciplinary transplant team (1). Farmakoterapija nakon transplantacije jetre podrazumeva kombinovanu primenu imunosupresivnih lekova koji preveniraju odbacivanje grafta (inhibitor kalcineurina, antimetabolit i kortikosteroid) i profilaksu antibioticima, antiviroticima i antimikoticima. Osim potencijalno prisutnih komorbiditeta pre transplantacije, javljaju se i metaboličke komplikacije/hronična stanja kao posledica dugotrajne imunosupresije. Imajući na umu kompleksnost postransplantacione terapije i farmakokinetički profil lekova, interakcije su očekivane. Studija je imala za cilj detektovanje bezbednosnog profila imunosupresiva, uključujući i procenu lek-lek interakcija. U studiji su učestvovali pacijenti koji se prate na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju, Kliničkog centra Srbije, nakon transplantacije jetre, od novembra 2015. do novembra 2019. Pregledani su medicinska dokumentacija i laboratorijski izveštaji u periodu od tri meseca posle transplantacije. Zabeležene su neželjene reakcije na lekove (NRL). Interakcije su analizirane primenom dve baze podataka: Lexicomp i Epocrates. Uključena su 54 pacijenta starosti 44,7±12,3, zabeležena 252 kontrolna pregleda/hospitalizacije. Prosečan broj lekova po pacijentu bio je 7. Opisane su NRL kao posledica primene takrolimusa: hipomagnezemija (90,3%), infekcije (22,2%), nefrotoksičnost (18,7%); mikofenolat mofetila: leukopenija 20,2%, porast laktat dehidrogenaze 11,1%, dijareja 5,4%; everolimusa: hiperholesterolemija 25,0%, hipertrigliceridemija 12,3%. Identifikovan je broj potencijalnih interakcija u Lexicompu (225 D; 12 X) i Epocratesu (543 pratiti/modifikovati; 139 izbegavati). Prepoznavanje, upravljanje i prevencija NRL uključujući i pravovremeno rešavanje lek-lek interakcija predstavlja značajan aspekt nakon transplantacije jetre u poboljšanju dugoročnog ishoda. Neophodno je često terapijsko praćenje lekova, identifikacija kliničkih znakova i parametara, te optimizacija terapije za svakog individualnog pacijenta. Transplantacioni klinički farmaceuti stoga imaju važnu ulogu u multidisciplinarnom transplantacionom timu (1). VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem, 12-15.10.2022. Beograd

Tacrolimus is an immunosuppressant used to prevent graft rejection after liver transplantation. The narrow therapeutic range and great variability in pharmacokinetics indicate the need for therapy individualization. The aim of the study was to develop and validate the base pharmacokinetic model of tacrolimus using data collected during therapeutic drug monitoring. The study included 29 liver transplant recipients followed up at Clinic for Gastroenterology and Hepatology, Clinical Center of Serbia. Using the NONMEM® program, we analyzed tacrolimus concentrations (Ctrough) measured in whole blood (260). Pharmacokinetics have been described as one-compartment model with first- order absorption and elimination. Internal validation was performed using graphical assessment, bootstrap method and visual predictive check (VPC). Typical value of oral clearance (CL/F) was 30.4 L/h, while value of oral volume of distribution was 5770 L. The value of the absorption rate constant was fixed at 4.48 h-1 . Interindividual variability was best described by the exponential model, and residual by the additive model. Interindividual variability for CL/F was 38.2%. Individual predicted concentrations (IPRED) showed better agreement with the measured values than population predicted values (PRED). Conditional weighted residuals (CWRES vs PRED, CWRES vs TIME) were mostly between -2 and +2 standard deviations. The parameters obtained by bootstrap analysis do not deviate significantly from the model. Median, 5th and 95th percentiles in the VPC method mostly were within the simulated 95% confidence interval. The obtained population pharmacokinetic model, after additional optimization, can be used for individualization of the tacrolimus dosing regimen in the population of liver transplant recipients. Takrolimus je imunosupresiv koji se primenjuje za prevenciju odbacivanja grafta nakon transplantacije jetre. Uzak terapijski opseg i velika varijabilnost u farmakokinetici ukazuju na neophodnost individualizacije terapije. Cilj istraživanja bio je razvoj i validacija osnovnog farmakokinetičkog modela takrolimusa baziranog na podacima prikupljenim tokom terapijskog praćenja leka. Studija je uključila 29 pacijenata sa transplantiranom jetrom, praćenih na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju, Kliničkog centra Srbije. Primenom NONMEM® programa analizirane su koncentracije takrolimusa izmerene u punoj krvi (260), neposredno pre primene jutarnje doze (Ctrough). Farmakokinetika je opisana jednoprostornim modelom sa resorpcijom i eliminacijom prvog reda. Interna validacija je vršena primenom grafičke metode procene, metode umnožavanja podataka (bootstrap) i vizuelne prediktivne provere (VPC). Procenjena tipična vrednost oralnog klirensa (CL/F) iznosila je 30,4 L/h, dok je vrednost oralnog volumena distribucije bila 5770 L. Vrednost konstante brzine resorpcije je fiksirana na 4,48 h-1 . Interindividualna varijabilnost je najbolje opisana eksponencijalnim modelom, a rezidualna aditivnim modelom. Zabeležena je interindividualna varijabilnost za CL/F od 38,2%. Predviđene individualne koncentracije (IPRED) pokazuju bolje slaganje sa izmerenim vrednostima, nego populacione predviđene vrednosti (PRED). Uslovni težinski reziduali (CWRES vs PRED, CWRES vs TIME) su većinom raspoređeni između -2 i +2 standardne devijacije. Parametri dobijeni bootstrap analizom ne odstupaju značajno od modela, dok su vrednosti medijane, 5. i 95. percentila u VPC metodi uglavnom bile u okviru simuliranih 95% intervala pouzdanosti. Dobijeni populacioni farmakokinetički model, može se nakon dodatne optimizacije, primeniti u svrhu individualizacije režima doziranja takrolimusa u populaciji pacijenata sa transplantiranom jetrom. VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćem, 12-15.10.2022. Beograd

Takrolimus je imunosupresiv koji se primenjuje za prevenciju odbacivanja grafta nakon transplantacije jetre. Uzak terapijski opseg i velika varijabilnost u farmakokinetici ukazuju na neophodnost individualizacije terapije. Cilj istraživanja bio je razvoj i validacija osnovnog farmakokinetičkog modela takrolimusa baziranog na podacima prikupljenim tokom terapijskog praćenja leka. Studija je uključila 29 pacijenata sa transplantiranom jetrom, praćenih na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju, Kliničkog centra Srbije. Primenom NONMEM® programa analizirane su koncentracije takrolimusa izmerene u punoj krvi (260), neposredno pre primene jutarnje doze (Ctrough). Farmakokinetika je opisana jednoprostornim modelom sa resorpcijom i eliminacijom prvog reda. Interna validacija je vršena primenom grafičke metode procene, metode umnožavanja podataka (bootstrap) i vizuelne prediktivne provere (VPC). Procenjena tipična vrednost oralnog klirensa (CL/F) iznosila je 30,4 L/h, dok je vrednost oralnog volumena distribucije bila 5770 L. Vrednost konstante brzine resorpcije je fiksirana na 4,48 h-1 . Interindividualna varijabilnost je najbolje opisana eksponencijalnim modelom, a rezidualna aditivnim modelom. Zabeležena je interindividualna varijabilnost za CL/F od 38,2%. Predviđene individualne koncentracije (IPRED) pokazuju bolje slaganje sa izmerenim vrednostima, nego populacione predviđene vrednosti (PRED). Uslovni težinski reziduali (CWRES vs PRED, CWRES vs TIME) su većinom raspoređeni između -2 i +2 standardne devijacije. Parametri dobijeni bootstrap analizom ne odstupaju značajno od modela, dok su vrednosti medijane, 5. i 95. percentila u VPC metodi uglavnom bile u okviru simuliranih 95% intervala pouzdanosti. Dobijeni populacioni farmakokinetički model, može se nakon dodatne optimizacije, primeniti u svrhu individualizacije režima doziranja takrolimusa u populaciji pacijenata sa transplantiranom jetrom. Tacrolimus is an immunosuppressant used to prevent graft rejection after liver transplantation. The narrow therapeutic range and great variability in pharmacokinetics indicate the need for therapy individualization. The aim of the study was to develop and validate the base pharmacokinetic model of tacrolimus using data collected during therapeutic drug monitoring. The study included 29 liver transplant recipients followed up at Clinic for Gastroenterology and Hepatology, Clinical Center of Serbia. Using the NONMEM® program, we analyzed tacrolimus concentrations (Ctrough) measured in whole blood (260). Pharmacokinetics have been described as one-compartment model with first- order absorption and elimination. Internal validation was performed using graphical assessment, bootstrap method and visual predictive check (VPC). Typical value of oral clearance (CL/F) was 30.4 L/h, while value of oral volume of distribution was 5770 L. The value of the absorption rate constant was fixed at 4.48 h-1 . Interindividual variability was best described by the exponential model, and residual by the additive model. Interindividual variability for CL/F was 38.2%. Individual predicted concentrations (IPRED) showed better agreement with the measured values than population predicted values (PRED). Conditional weighted residuals (CWRES vs PRED, CWRES vs TIME) were mostly between -2 and +2 standard deviations. The parameters obtained by bootstrap analysis do not deviate significantly from the model. Median, 5th and 95th percentiles in the VPC method mostly were within the simulated 95% confidence interval. The obtained population pharmacokinetic model, after additional optimization, can be used for individualization of the tacrolimus dosing regimen in the population of liver transplant recipients. VIII Kongres farmaceuta Srbije sa međunarodnim učešćém, 12-15.10.2022, Beograd

Uverenja pacijenata mogu značajno uticati na stepen adherence i ishode terapije hroničnih oboljenja. Cilj istraživanja bila je procena negativnih stavova (zabrinutosti) odraslih pacijenata prema primeni terapije u lečenju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Upitnik je obuhvatio demografske, podatke o terapiji, podatke o kontroli bolesti (modified Medical Research Council–mMRC u HOBP, i Asthma Control Test–ACT u astmi), i stavovima u pogledu zabrinutosti (Beliefs about Medicines Questionnaire-BMQ). Korišćena je petostepena Likertova skala (1-uopšte se ne slažem, do 5–u potpunosti se slažem). Analiza je izvršena primenom SPSS softvera (ver. 27). Istraživanjem je obuhvaćeno 145 pacijenata, 80 sa HOBP (55,2%) i 65 sa astmom (44,8%). Adekvatna kontrola bolesti zabeležena je kod 42% (45% mMRC

Циљ докторске дисертације био је да се идентифукују параметри који се могу користити у диференцијацији између симплекс стеатоза и NASH-a, те да се истражи ефекат и процени безбедност комбиноване терапије метформином и пентоксифилином у NASH-у. Проучаван је степен адхеренце у испитиваној популацији. Укупан број пацијената укључених у студију био је 148. Креиран је модел који је укључио 4 варијабле идентификоване као статистички значајне (HOMA-IR, мокраћну киселину, феритин и ALT) назван HUFA индекс. Забележена је површина испод оперативне криве 0,94 за предложени модел, сензитивност 70,3%, специфичност 95,1%, позитивна предиктивна вредност 83,1% и негативна предиктивна вредност 90,0%, за детекцију NASH-а. Спроведена је терапија метформином и пентоксифилином у NASH кохорти у трајању од 6 месеци, док је група симплекс стеатоза служила као контролна. Забележено је смањење вредности медијане мокраћне киселине у серуму за 51μmol/L, калцијума за 0,27 mmol/L, повећање магнезијума за 0,11 mmol/L. Побољшана је инсулинска резистенција кроз смањење HOMA-IR за 1,3. Уочено је значајно смањење медијане ALT за 24,0 IU/L, AST за 9,1 IU/L и GGT за 10,8 IU/L. Нежељене реакције током примене терапије су описане као благе и пролазне. Процена адхеренце извршена је Morisky скалом: у групи симплекс стеатоза било је 58% адхерентних у погледу њихове хроничне терапије, док је у NASH-у висок степен адхеренце уочен код 85% пацијената. Применом SMAQ скале добијени су нижи проценти адхерентних у обе групе (42,3% vs 76,2%). HUFA индекс се показао значајним за рану детекцију некроинфламације у NAFLD-у. Комбинована терапија у NASH-у је довела до побољшања биохемијских параметара. Детектован проценат неадхерентних пацијената омогућава правовремену интервенцију у сврху постизања бољих исхода лечења... differentiate simple steatosis from NASH and to explore efficacy and safety of metformin/pentoxifylline combined treatment in NASH. Level of adherence was also evaluated. Total number of patients included in the study was 148. A proposed model named HUFA index included 4 variables (HOMA-IR, serum Uric acid, Ferritin and ALT) that were shown to be statisticaly significant. An area under receiving operating curve of 0.94 was noted for the NASH detection model, with sensitivity of 70.3%, specificity of 95.1%, positive predicitive value of 83.1% and negative predicitive value of 90.0%. Metformin and pentoxifylline were introduced in NASH cohort for 6 month, while simple steatosis cohort served as control. Decrease in median value of uric acid and calcium was observed (51μmol/L and 0.27 mmol/L, respectively). Magnesium increased for 0.11 mmol/L. Insulin resistance improved as HOMA-IR reduced for 1.3. Decrease in median value of hepatic enzymes (ALT, AST, GGT) was detected: 24.0 IU/L, 9.1 IU/L and 10.8 IU/L, respectively. Adverse drug reaction that emerged were described as mild and transient. Adherence was evaluated using Morisky scale. In simple steatosis group only 58% of patients were adherent to their chronic treatment, while NASH cohort showed optimal adherence in 85% of cases. When SMAQ scale was used, lower percentage of adherence was detected in both cohorts (42,3% vs 76,2%). HUFA index is important for early detection of necroinflammation in NAFLD. Studied therapy showed improvement of biochemical parameters. Identification of nonadherent patients is important for timely intervention and consequently better treatment outcomes.

Циљ докторске дисертације био је да се идентифукују параметри који семогу користити у диференцијацији између симплекс стеатоза и NASH-a, те дасе истражи ефекат и процени безбедност комбиноване терапије метформиноми пентоксифилином у NASH-у. Проучаван је степен адхеренце у испитиванојпопулацији. Укупан број пацијената укључених у студију био је 148.Креиран је модел који је укључио 4 варијабле идентификоване каостатистички значајне (HOMA-IR, мокраћну киселину, феритин и ALT) названHUFA индекс. Забележена је површина испод оперативне криве 0,94 запредложени модел, сензитивност 70,3%, специфичност 95,1%, позитивнапредиктивна вредност 83,1% и негативна предиктивна вредност 90,0%, задетекцију NASH-а. Спроведена је терапија метформином и пентоксифилином уNASH кохорти у трајању од 6 месеци, док је група симплекс стеатоза служилакао контролна. Забележено је смањење вредности медијане мокраћне киселинеу серуму за 51μmol/L, калцијума за 0,27 mmol/L, повећање магнезијума за 0,11mmol/L. Побољшана је инсулинска резистенција кроз смањење HOMA-IR за 1,3.Уочено је значајно смањење медијане ALT за 24,0 IU/L, AST за 9,1 IU/L и GGT за10,8 IU/L. Нежељене реакције током примене терапије су описане као благе ипролазне. Процена адхеренце извршена је Morisky скалом: у групи симплексстеатоза било је 58% адхерентних у погледу њихове хроничне терапије, док је уNASH-у висок степен адхеренце уочен код 85% пацијената. Применом SMAQскале добијени су нижи проценти адхерентних у обе групе (42,3% vs 76,2%).HUFA индекс се показао значајним за рану детекцију некроинфламације уNAFLD-у. Комбинована терапија у NASH-у је довела до побољшањабиохемијских параметара. Детектован проценат неадхерентних пацијенатаомогућава правовремену интервенцију у сврху постизања бољих исхода лечења... The aim of doctoral dissertation was to identify parameters important to differentiate simple steatosis from NASH and to explore efficacy and safety of metformin/pentoxifylline combined treatment in NASH. Level of adherence was also evaluated. Total number of patients included in the study was 148. A proposed model named HUFA index included 4 variables (HOMA-IR, serum Uric acid, Ferritin and ALT) that were shown to be statisticaly significant. An area under receiving operating curve of 0.94 was noted for the NASH detection model, with sensitivity of 70.3%, specificity of 95.1%, positive predicitive value of 83.1% and negative predicitive value of 90.0%. Metformin and pentoxifylline were introduced in NASH cohort for 6 month, while simple steatosis cohort served as control. Decrease in median value of uric acid and calcium was observed (51μmol/L and 0.27 mmol/L, respectively). Magnesium increased for 0.11 mmol/L. Insulin resistance improved as HOMA-IR reduced for 1.3. Decrease in median value of hepatic enzymes (ALT, AST, GGT) was detected: 24.0 IU/L, 9.1 IU/L and 10.8 IU/L, respectively. Adverse drug reaction that emerged were described as mild and transient. Adherence was evaluated using Morisky scale. In simple steatosis group only 58% of patients were adherent to their chronic treatment, while NASH cohort showed optimal adherence in 85% of cases. When SMAQ scale was used, lower percentage of adherence was detected in both cohorts (42,3% vs 76,2%). HUFA index is important for early detection of necroinflammation in NAFLD. Studied therapy showed improvement of biochemical parameters. Identification of nonadherent patients is important for timely intervention and consequently better treatment outcomes.

IV Kongres Gastroenterologa Srbije, Beograd, 08 - 09. Novembar 2019

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes melitus ubraja se među četiri najčešće hronične nezarazne bolesti, Procenjuje se da u svetu boluje 422 miliona ljudi, sa prevalencom od 8,5%, što odgovara populaciji evropskog kontinenta. Broj obolelih od dijabetesa pokazuje trend rasta i poprima razmere globalne epidemije. Značajni troškovi koji se generišu u zdravstvenim sistemima takođe pokazuju tendenciju porasta Pacijenti sa dijabetesom imaju dva puta veći rizik da dožive moždani udar u određenim starosnim grupama; dijabetes je vodeći uzrok nastanka hronične bolesti bubrega; među vodećim je uzrocima oštećenja vida i slepila u razvijenim zemljama; amputacija donjih ekstremiteta je deset puta češća među pacijentima sa dijabetesom; rizik od tuberkuloze tri puta veći u ovoj populaciji. Pacijenti sa dijabetesom zahtevaju 2-3 puta veće izdvajanje resursa u zdravstvenom sistemu, nego što je to slučaj sa pacijentima bez ove bolesti, koje može iznositi do 15% ukupnog budžeta fonda za zdravstveno osiguranje. Zbog starenja populacije, najveći porast navedenih troškova očekuje se u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Pacijenti sa dijabetesom najčešće se zbrinjavaju u ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, i to kada se pojavio neki akutni događaj ili su se već razvile komplikacije bolesti. Kako bi se omogućila rana detekcija i pravovremena terapija, zbrinjavanje hroničnih nezaraznih bolesti treba ojačati i integrisati u primarnu zdravstvenu zaštitu. Centralnu strategiju prepoznatu na svetskom nivou predstavlja proširenje paketa usluga primarne zdravstvene zaštite koje bi uključile ključne intervencije za zbrinjavanje ovih pacijenata. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, kojima pripadaju i države Balkana, najbolja troškovna efektivnost i izvodljivost dokazana je za sledeće intervencije: kontrola krvnog pritiska, kontrola glikemije i nega stopala.” U zemljama regiona opterećenje dijabetesom je značajno: svrstan je među prvih pet vodećih uzroka smrti u ukupnoj populaciji, i u svim zemljama prati rastući trend. Zbog toga je usvojena Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, koja je uvrstila dijabetes kao jedan od pet zdravstvenih problema u fokusu. Kao dokument od nacionalnog značaja, strategija je posvećena unapređenju zdravlja stanovništva, kroz smanjenje obolevanja i umiranja, poboljšanja kvaliteta života i smanjenja invalidnosti. Strategija, odnosno Akcioni plan za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, usvojeni su u svim zemljama regiona: u Republici Srpskoj (2003.), Crnoj Gori (2008.), Srbiji (2009.), Hrvatskoj (akcioni plan za period 2015-2020), i Federaciji Bosne i Hercegovine (akcioni plan za period 2019.-2025.). U Hrvatskoj je dijabetes 4. Vodeći uzrok smrti (što čini 4,4%), gde je evidentiran broj od preko 304 000 pacijenata u Registru osoba sa šećernom bolešću. U Federaciji Bosne i Hercegovine, endokrina i metabolička oboljenja sa poremećajima u ishrani rangirana su takođe kao 4. Vodeći uzrok smrti (6%). Prema evidenciji na osnovu ambulantno-polikliničkih podataka, registrovano je 76.808 slučajeva dijabetesa, što je rastući trend, ali se smatra nizom procenom od realne situacije. Tačni podaci o broju obolelih u Federaciji Bosne i Hercegovine ne postoje, pošto još uvek nije uspostavljen registar za dijabetes. U primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Crnoj Gori registrovano je 23.278 poseta zbog dijabetesa u 2016. Godini. Sa procenjenom prevalencom dijabetesa od 12% na osnovu nacionalnog registra, Crna Gora svrstana je u sam evropski vrh po broju oboljevanja. Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije i Registra za dijabetes, od dijabetesa boluje približno 600.000 osoba ili 8,5% odraslog stanovništva, dok je rangiran kao treći vodeći uzrok smrtnosti u Republici Srbiji. Što se tiče Republike Srpske, podaci o obolevanju prate se putem prijava od strane lekara primarne zdravstvene zaštite. Procenjena prevalenca od 5,2% u 2017. Godini smatra se da je niža od realne (6-8%), i posledica je tadašnje nepotpune instalacije softvera za unos podataka u Registar obolelih. Rezultati istraživanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ukazuju na neadekvatnu kontrolu glikemije i drugih kardiovaskularnih faktora rizika u populaciji dijabetičara: ciljna vrednost glikoziliranog hemoglobina (HbAic) postignuta je tek kod 50% pacijenata, kontrola lipida takođe kod oko 50% pacijenata, dok 50-62% pacijenata nisu dostigli ciljnu vrednost krvnog pritiska (1012) Štaviše, tek je 13% pacijenata dostiglo željenu vrednost sva tri parametra (HbAs, lipidni profil i krvni pritisak) [12] Veoma značajan faktor koji doprinosi suboptimalnim ishodima terapije jeste nizak stepen adherence. Zadovoljavajući stepen adherence prema lekovima za kontrolu glikemije (definisan kao ≥ 80%) pokazan je kod 38,5-93,1% pacijenata. Iznos participacije, prisustvo depresije, i primena lekova više od dva puta dnevno identifikovani su kao značajni prediktori niskog stepena adherence. Veći broj studija potvrdio je povezanost visokog stepena adherence sa boljom kontrolom dijabetesa, manjim brojem hospitalizacija i nižim troškovima.(14) Procenjuje se da oko 85% pacijenata preuzme u apoteci prvi put propisan lek za kontrolu dijabetesa, a procenat je čak i manji za insulin, nego za oralne antidijabetike. Drugi značajan problem je perzistencija, jer je pokazano da oko 50% pacijenata samoinicijativno smanji dozu ili prestane sa primenom leka nakon prve godine. Specifičnost preparata insulina i nepoznavanje njihovog načina primene osnovni je uzrok problema sa niskim stepenom adherence i perzistencije. Podaci iz regiona potvrđuju navedene rezultate. Prema podacima iz Registra, u Hrvatskoj je regulacija glikemije bila dobra (HbA