Search

Уз типичне зависносложене реченице са кондиционалном клаузом, у савременом српском језику нису ретке ни кондиционалне клаузе коментативног типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао рано и сл. У раду је издвојено девет различитих типова оваквих реченица, презентована је грађа која их илуструје, анализирана синтаксичка структура ове врсте зависносложених реченица, издвојени су њихови синтаксички и семантички подтипови и одређене њихове дискурсне функције. Наряду с типичными сложноподчиненными предложениями с условной придаточной, в современном сербском языке довольно часты условные придаточные комментирующего типа: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико; Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао рано и т.п. Основная цель работы – предложить анализ синтаксической структуры данных сложноподчиненных предложений, выделить их синтаксические и семантические подтипы, а также исследовать и описать их прагматические и дискурсивные функции. In contemporary Serbian, besides prototypical complex sentences with a conditional clause, there are several types of complex sentences with a conditional clause which has a primarily commentative function: На отварање изложбе дошло је двадесетак људи, ако их је било и толико (At the exhibition opening, there were some twenty people, if that many); Уколико добро памтим, багрем је прошле године цветао ранo (If I remember well, acacias blossomed early last year), etc. The main aim of this paper is to analyse the syntactic structure of complex sentences of this type, to identify their syntactic and semantic subtypes, and to explore and describe their discourse functions.

Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken. Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.

У раду се говори о реченицама са обликом потенцијала и временским везницима међу клаузама зависносложене реченице. Указује се на неке типове временских реченица с потенцијалом о којима у нашој литератури није било ријечи. Нису у питању, дакле, условне реченице с везником кад и потенцијалом у предикатима протазе и аподазе, нити временске реченице за исказивање нереференцијалне прошлости. У питању су временске реченице које имају у једној или у обје клаузе облик модално употријебљеног потенцијала, а између клауза је неки од примарно временских везника. Посебно су међу њима занимљиве временске реченице с модално употријебљеним потенцијалом у обје клаузе.

Циљ рада јесте да се утврди и покаже како су организоване сложене реченице којима се изражава степеновање као разлика, односно да се опишу реченице са значењем диферентивног степена у систему сложених реченица савременог српског језика. Због бројности врста и подврста таквих реченица пажња је усмерена пре свега на њихова главна значења и основне облике њиховог изражавања. General criteria of a gradation in a language concerns the differentiation of phenomena which are the same (equation) from those which are not (differentiability). Phenomena which are graded as different (e. i. not the same) can be more precisely graded according to the abstract scale position (below/above), and/or according to the distance level that one phenomenon has in relation to another (proximity/distance). Gradation based on universal quantification (total difference in gradation) reveals itself as a difference. These criteria apply to different language phenomena and subsystems that more or less directly represent the meaning of gradation including the subsystem of compound sentences, which is the main subject of this project. The main aim of the project is to establish and show the organization of compound sentences which define the gradation as a difference, e. i. to describe deferential sentences in the system of compound sentences of contemporary Serbian language. The attention is directed primarily to their main meaning (and basic forms of their expression), bearing the length of the scientific article in mind.

У раду се анализира понашање зависносложених реченица с везницима кад, док (кад је његово значење слично значењу везника кад) и чим и обликом потенцијала у предикату управне и зависне клаузе. Циљ рада јесте да се утврди како се у таквим реченицама понаша облик потенцијала и има ли и каквих разлика у том погледу међу реченицама у зависности од тога који је од ових везника у њима.