Search

The Competition for best technology innovation, organized by the Serbian Ministry of Education, Science and Technology Development, has been held since 2005. The public call for participation in the Competition is announced in February with the deadline to submit the application in March (or May, depending on the category), while the final round is completed at the end of December and is supported by the public media service. Any three-member team can apply. There are no limits in age, gender, education, or the field of the innovation: the most important is the marketable innovative solution itself. Такмичење за најбољу технолошку иновацију се одржава непрекидно од 2005. године, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Позив за годишњи циклус такмичења објављује се у фебруару, пријаве се примају до марта односно маја (у зависности од категорије), а финале се, уз медијску подршку јавног медијског сервиса, одржава крајем децембра. На такмичење може да се пријави сваки, најмање трочлани тим. Не постоје никаква ограничења у смислу старости, пола, образовања или области иновације: битно је иновативно решење које може да се пласира на тржиште.

Аутомобили су најсофистициранији масовно произведени производи и резултат су дугогодишњих истраживања и развоја. Због такве природе, технолошки развој аутомобила је, уопште, непредвидљив. Чак и када испуњавају очекивања, прихваћеност од стране потрошача варира од једног тржишта до другог. Тржишта потрошних добара се састоје од купаца који желе да троше или имају одређене користи од купљеног произвора и који не купују производ у циљу стварања профита, као главог цилља, већ ради задовољења сопсвених потреба. Улога дилера у аутомобилској индустрији има све већи значај на обим производње тако и на моделе аутомобила. Без њиховог присуства поставља се питање пласмана производа, цене производа као и маркетиншких активности. Стратегија самог произвођача односно дилера је од изузетног значаја, како предузеће ствара вредност и на који начин остварује конкурентску предност док извори трошковне предности зависе од структуре дате индустрије. Такође, од кључног значаја за ауто индустрију је и ланац снабдевања резервним деловима. Цена је стратегијска и тактична променљива којом се утиче на остварење обима продаје. Када потрошачи оцењују квалитет производа или слуге, они га вреднују према неком интерном стандарду, а он, у суштини, прдставља очекивани квалитет услуге. У раду се истражује утицај дилера на тржиште аутомобила, како са аспекта понуде, тако и са аспекта самог развоја дилерске мреже у пружању сервисних услуга и њихов допринос развоју тржишта. Automobili su najsofisticiraniji masovno proizvedeni proizvodi i rezultat su dugogodišnjih istraživanja i razvoja. Zbog takve prirode, tehnološki razvoj automobila je, uopšte, nepredvidljiv. Čak i kada ispunjavaju očekivanja, prihvaćenost od strane potrošača varira od jednog tržišta do drugog. Tržišta potrošnih dobara se sastoje od kupaca koji žele da troše ili imaju određene koristi od kupljenog proizvora i koji ne kupuju proizvod u cilju stvaranja profita, kao glavog cillja, već radi zadovoljenja sopsvenih potreba. Uloga dilera u automobilskoj industriji ima sve veći značaj na obim proizvodnje tako i na modele automobila. Bez njihovog prisustva postavlja se pitanje plasmana proizvoda, cene proizvoda kao i marketinških aktivnosti. Strategija samog proizvođača odnosno dilera je od izuzetnog značaja, kako preduzeće stvara vrednost i na koji način ostvaruje konkurentsku prednost dok izvori troškovne prednosti zavise od strukture date industrije. Takođe, od ključnog značaja za auto industriju je i lanac snabdevanja rezervnim delovima. Cena je strategijska i taktična promenljiva kojom se utiče na ostvarenje obima prodaje. Kada potrošači ocenjuju kvalitet proizvoda ili sluge, oni ga vrednuju prema nekom internom standardu, a on, u suštini, prdstavlja očekivani kvalitet usluge. U radu se istražuje uticaj dilera na tržište automobila, kako sa aspekta ponude, tako i sa aspekta samog razvoja dilerske mreže u pružanju servisnih usluga i njihov doprinos razvoju tržišta.

Средишње питање овог чланка је да ли је властити интерес, који је постао технички термин економије, само преименован и оправдан негдањи смртни грех похлепе, или је с њим наступило једно ново и другачије разумевање човека и пожељне организације друштва. У првом делу рада се излажу ар- гументи који су артикулисали прву тезу, а у другом они који је оспоравају. У закључном делу рада указује се на могућност интерпретација које усвајају кри- тику властитог интереса као наследника похлепе, али налазе начин да сачувају његову самосталност и оперативност, како унутар економске теорије, тако и унутар сугерисане друштвене праксе. The central question of the article is whether it is self-interest, which has become a technical term of economy, nothing but a renamed and justified quondam deadly sin of greed, or is it engender and announces a new and different understanding of man and the desirable organization of society. First part of the paper introduce the arguments that articulated the first thesis, and the second those that call it into question. Concluding part of the article points to the possibility of interpretations that adopts the criticism of self-interest as the successor of greed, but find a way to preserve its independence and operationality both within the economic theory and the suggested social practices.

Пословање организација одвија се у условима снажне конкуренције на тржишту где се одвија стална борба за опстанак и стицање конкурентске предно¬сти да би се остварило и задржало поверење потрошача. Тржишни притисци које организације осећају долазе од глобалне економије и снажне конкуренције, природе радне снаге и моћних потрошача. Одржање стабилног развоја и пословног успеха организације, раст њене конкурентности и тржишног учешћа захтева повећање нивоа пословне активности на бази усавршавања процеса њеног стратегијског управљања. У дисертацији је анализирана синергија фактора конкурентности и тржишног учешћа као претпоставке пословног успеха организације. Ако тржишно учешће опада, знак је да је производ постао неконкурентан на датом тржишту. Зато је неоходно да се преиспитају сви фактори конкурентности, како би се повратило и ако је могуће повећало учешће на тржишту. У питању је механизам разраде конкурентне стратегије организације који може да обезбеди транспарентност и предвидљивост његовог бизниса. Практична реализација разрађене стратегије је могућа опредељењем приоритетних смерова развоја организације на бази активације кључних елемената пословне изврсности. Наглашена динамика и присутни нивои конкурентности савремених тржишта приморавају организације да буду флексибилне, иновативне и да брзо реагују на захтеве потрошача. Иновације су кључне за конкурентност и опстанак организације у динамичном пословном окружењу. Спроведено је истраживање на узорку од 96. организација различите величине, дужине пословање, делатности и нивоа пословања. Резултати показују да је конкурентост и тржишно учешће организације значајно без обзира на карактеристике организације. Неопходно је повећати иновативне активности, послепродајни сервис и дизајн. Држава мора уложити већи напор у креирање конкурентности и повећати ниво едукације у правцу значаја и начина повећања конкурентности и тржишног учешћа. Poslovanje organizacija odvija se u uslovima snažne konkurencije na tržištu gde se odvija stalna borba za opstanak i sticanje konkurentske predno¬sti da bi se ostvarilo i zadržalo poverenje potrošača. Tržišni pritisci koje organizacije osećaju dolaze od globalne ekonomije i snažne konkurencije, prirode radne snage i moćnih potrošača. Održanje stabilnog razvoja i poslovnog uspeha organizacije, rast njene konkurentnosti i tržišnog učešća zahteva povećanje nivoa poslovne aktivnosti na bazi usavršavanja procesa njenog strategijskog upravljanja. U disertaciji je analizirana sinergija faktora konkurentnosti i tržišnog učešća kao pretpostavke poslovnog uspeha organizacije. Ako tržišno učešće opada, znak je da je proizvod postao nekonkurentan na datom tržištu. Zato je neohodno da se preispitaju svi faktori konkurentnosti, kako bi se povratilo i ako je moguće povećalo učešće na tržištu. U pitanju je mehanizam razrade konkurentne strategije organizacije koji može da obezbedi transparentnost i predvidljivost njegovog biznisa. Praktična realizacija razrađene strategije je moguća opredeljenjem prioritetnih smerova razvoja organizacije na bazi aktivacije ključnih elemenata poslovne izvrsnosti. Naglašena dinamika i prisutni nivoi konkurentnosti savremenih tržišta primoravaju organizacije da budu fleksibilne, inovativne i da brzo reaguju na zahteve potrošača. Inovacije su ključne za konkurentnost i opstanak organizacije u dinamičnom poslovnom okruženju. Sprovedeno je istraživanje na uzorku od 96. organizacija različite veličine, dužine poslovanje, delatnosti i nivoa poslovanja. Rezultati pokazuju da je konkurentost i tržišno učešće organizacije značajno bez obzira na karakteristike organizacije. Neophodno je povećati inovativne aktivnosti, posleprodajni servis i dizajn. Država mora uložiti veći napor u kreiranje konkurentnosti i povećati nivo edukacije u pravcu značaja i načina povećanja konkurentnosti i tržišnog učešća.

У раду се проблематизује однос културних догађаја и спонзорства, кроз који се очитава сложена комуникативна мрежа на позицијама друштвене одговорности и конзумеризма. Спонзорство се историјски расветљава, да би се указало на његове развојне и преломне одлике, у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду. Контекстуализујући спонзорске стратегије посебно се ишчитавају политике репрезентације на глобалним и локланим сценама. Музички спектали (концерти, фестивали, смотре и др.) представљају примамљиве и утилитарне производе на тржишту спонзорства, стварајући својеврсне сцене у процесима транзиционих прелома. The paper deals with the relationship between cultural events and financial possession through which a complex web of communication can be discerned, in positions of social responsibility and consumerism. In the first part of the paper, sponsorship is described in its historical context in order to point out its key features and transformations over time, especially in the socialist and post-socialist period. By contextualizing sponsorship strategies and messages, one can accurately track the representations and values attached to the positioning of cultural products in the zone of national and global policies. Musical spectacles (concerts, festivals, assemblies etc.) are attractive and useful products in the sponsorship market. The EXIT festival, Jelen beer, Guča, Telenor, Alpha Bank, Bogoljub Karić, Zepter, Beer Fest, Tuborg, Kustendorf are just some examples – patents of sponsorship of cultural manifestations in the transitional period. This paper constructs three forms of sponsorship strategies in the domain of cultural festival scenes: ownership, leadership and partnership. In the domain of partnership between collective and private property, sponsorship strategies are based on an ethical mimicry of old/new rules and their enforcers within a gift economy, thus creating arbitrary spaces for action adjusted for crises (the grey economy, money laundering, unstable economic policies etc.). Leadership is a sponsorship strategy which entails complete domination in the sphere of decision making, utilization and spending, without the possibility of outside control. In leadership there is no opposition between owners and sponsors, and everything is subject to the authority of the individual as the one and only, inviolable self-sponsor. Partnership is based on the power of choice in the domain of competition and opposition as bipolar ownership. The tandems of spectacle – sponsor and enjoyment – monopoly, are viable projectors of various strategies for the shaping of ownership, leadership and partnership, thus projecting idealized perceptions and simulacra of common good and social harmony, which are actually just a disguise for various interests and antagonisms in a politically and economically unstable place such as Serbia.

Еногастрономски туризам има велики значај као селективни подсистем укупног туризма. Његов посебан значај је у остваривању осталих привредних делатности, где се истичу пољопривреда, прерађивачка индустрија, занатство, трговина, саобраћај, комуналне делатности и итд. Овај рад је усмерен на еногастрономски туризам Шумадије . Истраживање користи квалитативне и квантитативне методе да би пружило што бројније и поузданије податке о еногастрономском туризму Шумадије. Резултати истраживања, треба да дају бројне одговоре, како и на који начин побољшати квалитет услуге и тиме изаћи што више у сусрет туристима, како задовољити њихове жеље и потребе, пронаћи адекватну стратегију за развој винског туризма и подићи ниво свести о еногастрономској култури дестинације, путем часописа, брошура, едукације кадрова, курсева, семинара, екскурзија до винарија.Иако еногастрономски туризам последњих година добија све више на значају, на основу статистичких показатеља може се закључити да још увек није постигнуто адекватно унапређење квалитета еногастрономског производа, у циљу задовољавања како потреба потрошача, тако и пружању услуга. Данас, у појединим областима туризам хране и вина је веома добро развијен , док у другима и даље заузима мало тржиште и привлачи мањи број као домаћих тако и иностраних туриста. С тим у вези, јавила се потреба оваквог вида истраживања, а све у циљу побољшања квалитета винско-туристичких дестинација Шумадије. Како би еногастрономски туризам заживео и био један од пририотета Србије, неопходно је открити слабе тачке туристичког развоја и радити на њиховом побољшању, па је оваква врста истраживања веома корисна. Циљ рада је да укаже на значај утицаја развоја еногастрономских активности на ставове туриста о винским подрумима Шумадије, где је овај вид туризма и присутан. Enogastronomski turizam ima veliki značaj kao selektivni podsistem ukupnog turizma. NJegov poseban značaj je u ostvarivanju ostalih privrednih delatnosti, gde se ističu poljoprivreda, prerađivačka industrija, zanatstvo, trgovina, saobraćaj, komunalne delatnosti i itd. Ovaj rad je usmeren na enogastronomski turizam Šumadije . Istraživanje koristi kvalitativne i kvantitativne metode da bi pružilo što brojnije i pouzdanije podatke o enogastronomskom turizmu Šumadije. Rezultati istraživanja, treba da daju brojne odgovore, kako i na koji način poboljšati kvalitet usluge i time izaći što više u susret turistima, kako zadovoljiti njihove želje i potrebe, pronaći adekvatnu strategiju za razvoj vinskog turizma i podići nivo svesti o enogastronomskoj kulturi destinacije, putem časopisa, brošura, edukacije kadrova, kurseva, seminara, ekskurzija do vinarija.Iako enogastronomski turizam poslednjih godina dobija sve više na značaju, na osnovu statističkih pokazatelja može se zaključiti da još uvek nije postignuto adekvatno unapređenje kvaliteta enogastronomskog proizvoda, u cilju zadovoljavanja kako potreba potrošača, tako i pružanju usluga. Danas, u pojedinim oblastima turizam hrane i vina je veoma dobro razvijen , dok u drugima i dalje zauzima malo tržište i privlači manji broj kao domaćih tako i inostranih turista. S tim u vezi, javila se potreba ovakvog vida istraživanja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta vinsko-turističkih destinacija Šumadije. Kako bi enogastronomski turizam zaživeo i bio jedan od pririoteta Srbije, neophodno je otkriti slabe tačke turističkog razvoja i raditi na njihovom poboljšanju, pa je ovakva vrsta istraživanja veoma korisna. Cilj rada je da ukaže na značaj uticaja razvoja enogastronomskih aktivnosti na stavove turista o vinskim podrumima Šumadije, gde je ovaj vid turizma i prisutan. Enogastronomic tourism bears a great significance as a selective subsystem of the total tourism. Its special importance lies in the accomplishment of other economic activities, including agriculture, manufacturing industry, handcraft, trade, traffic, communal activities, etc. This paper aims at enogastronomic tourists in Šumadija. Our research uses qualitative and quantitative methods to provide numerous and reliable data on enogastronomic tourism in Šumadija. The results of our research should give answers to how to improve the quality of service and therefore satisfy tourists' wishes and needs and find out an adequate strategy for the development of wine tourism as well as to raise consciousness about enogastronomic culture of the destination through magazines, brochures, staff education, training courses, seminars,excursions to winaries. Although enogastronomic tourism has been gaining much significance during the last years, statistical indicators show that there has been no adequate improvement in the enogastronomic products' quality regarding not only satisfying consumers' needs but upgrading services as well. Today food and wine tourism is well developed in certain areas on one side; on the other side this kind of tourism occupies very small-scale market attracting small number of both domestic and foreign tourists.Therefore the need for this kind of research has emerged with an aim to improve the quality of wine tourism destinations in Šumadija. In order for enogastronomic tourism to come to life and become one of Serbia's priorities, the drawbacks of tourism development should be identified and an effort to lessen those drawbacks should be made. In that respect this research could be quite useful.

Грађење бренда је дуготрајан процес који захтева тим стручњака и улагања. Ова улагања су врло исплатива, јер се изградњом бренда повећава тржишна вредност производа и компаније. Сваки производ може постати бренд уколико је његова комуникација са потрошачем јасна, систематска, конзистентна и креативна. Бренд настаје на основу детаљних анализа производа, тржишта, конкуренције, потреба, жеља и навика потрошача. Налажењем „суштине“ производа или услуга кристалише се бренд. Интегрисане маркетинг комуникације утичу на потрошаче да прихвате бренд и заволе га. Правилно усмерене поруке из интегрисаних маркетинг комуникација доприносе расту и ширењу бренда на глобалном тржишту. Интегрисане маркетинг комуникације треба да буду тако креиране да истакну бренд и да га перципирају у свести потрошача имајући у виду потребе и жеље циљњег тржишта. Када се бренд прошири на тржишту то је знак да су интегрисане маркетинг комуникације добро пренеле тржишту поруку коју носи одређени бренд. У дисертацији су дати основни постулати за формирање бренда „MADE IN SERBIA“ као национални бренд. Овај бренд би требало да помогне нашим привредницима који послују на глобалном нивоу, али и привлачењу стратешких инвестиција у нашу земљу. На тај начин ће се створити и матрица укључења наше привреде у међународно окружење, које би резултирало подизањем нивоа извоза а самим тим и побољшањем њене платно билансне позиције. Уз то свакако иде и повећан обим отварања радних места и упошљавање радно способног становништва што би подигло животни стандард. Стицање и овладавање новим знањима се овом приликом подразумева. Овако формулисана маркетинг стратегија има шансе да постане замајац инвестиционог циклуса а тиме и један од битнијих кључева за настанак реформи. Građenje brenda je dugotrajan proces koji zahteva tim stručnjaka i ulaganja. Ova ulaganja su vrlo isplativa, jer se izgradnjom brenda povećava tržišna vrednost proizvoda i kompanije. Svaki proizvod može postati brend ukoliko je njegova komunikacija sa potrošačem jasna, sistematska, konzistentna i kreativna. Brend nastaje na osnovu detaljnih analiza proizvoda, tržišta, konkurencije, potreba, želja i navika potrošača. Nalaženjem „suštine“ proizvoda ili usluga kristališe se brend. Integrisane marketing komunikacije utiču na potrošače da prihvate brend i zavole ga. Pravilno usmerene poruke iz integrisanih marketing komunikacija doprinose rastu i širenju brenda na globalnom tržištu. Integrisane marketing komunikacije treba da budu tako kreirane da istaknu brend i da ga percipiraju u svesti potrošača imajući u vidu potrebe i želje ciljnjeg tržišta. Kada se brend proširi na tržištu to je znak da su integrisane marketing komunikacije dobro prenele tržištu poruku koju nosi određeni brend. U disertaciji su dati osnovni postulati za formiranje brenda „MADE IN SERBIA“ kao nacionalni brend. Ovaj brend bi trebalo da pomogne našim privrednicima koji posluju na globalnom nivou, ali i privlačenju strateških investicija u našu zemlju. Na taj način će se stvoriti i matrica uključenja naše privrede u međunarodno okruženje, koje bi rezultiralo podizanjem nivoa izvoza a samim tim i poboljšanjem njene platno bilansne pozicije. Uz to svakako ide i povećan obim otvaranja radnih mesta i upošljavanje radno sposobnog stanovništva što bi podiglo životni standard. Sticanje i ovladavanje novim znanjima se ovom prilikom podrazumeva. Ovako formulisana marketing strategija ima šanse da postane zamajac investicionog ciklusa a time i jedan od bitnijih ključeva za nastanak reformi.