Search

To improve the urban environment in general and contribute to the greening of urban areas in the cities of Central and Southeastern Europe, an international project was implemented in the period 2019-2022. The GReENERGY project is an international/cross-border project that is implemented in Europe, with the aim to improve the environmental conditions in cities, i.e., in this case, the urban areas of Novi Sad (Serbia) and Osijek (Croatia). Therefore, the activities of the GReENERGY project aim to: a) encourage the production and consumption of green energy through the installation of new solar power plants in public buildings, and reduce the energy consumption from conventional sources that are the major emitters of CO2; b) highlight the installation of vertical and horizontal greenery (green roofs and walls) on public facilities as one of the nature-based solutions (NBS) that ensure increased energy efficiency of buildings; and c) help preserve the urban ecosystem and improve outdoor thermal comfort conditions on a microscale.The microclimate monitoring during the summer period and on hot days around a public building in Novi Sad (School for primary and secondary education “Milan Petrović”) showed that the thermal conditions are mainly driven by a combination of direct sunlight exposure or the presence of tree/building shadows. In our case, the differences in globe temperature (Tg) range from 6 °C to 10 °C during daytime at the micro-scale. A noticeable cooling effect caused by horizontal/vertical green areas is present during the night and based on datasets from our network this cooling effect is about 2 °C in Tg values.Finally, thanks to the GReENERGY project the AWS network was installed around the public building in Novi Sad, and further monitoring, analysis and research of datasets from the network and current microclimate conditions in Novi Sad is supported by a new regional project financed by Autonomous Province of Vojvodina (regional government).Finally, thanks to the GReENERGY project, an AWS network was installed around a public building in Novi Sad, and further monitoring, analysis and research of datasets from the network and current microclimate conditions in Novi Sad is supported by a new regional project financed by the Autonomous Province of Vojvodina (regional government).Acknowledgement: The research was supported by the project entitled: "Improving the environment in Vojvodina in order to adapt to climate change and reduce the risk of natural disasters" (no. 142-451-3161/2022-01) financed by the Autonomous Province of Vojvodina.

Тема докторске дисертације је примена и процена класификационог система локалних климатских зона (ЛКЗ) помоћу аутоматизованог модела и биоклиматских анализа на примеру Новог Сада (Србија). Развијени ГИС модел се показао као адекватан за мапирање и дефинисање ЛКЗ у Новом Саду и његовој околини издвојивши чак 13 ЛКЗ употребом 7 параметара градске површине. Осим тога, у оквиру дисертације је приказан и развијен нов модел за чишћење базе података. Добијени резултати су указали да се најизраженије разлике у средњој температури ваздуха (Тср) јављају између локалних климатских зона (ЛКЗ) ноћу током топлотног таласа и износе до 5,5 °C (ЛКЗ2-А, разлика између урбане збијене средњеградње и густе шуме изван града). На годишњем нивоу разлике у Тср износе 1,7 °C између града и природне околине, односно 0,7 °C унутар различитих градских ЛКЗ. Статистичком анализом средњих максималних и апсолутно максималних температура ваздуха на годишњем, сезонском и месечном нивоу нису уочене знатне разлике између ЛКЗ. Учесталост појаве температурних индекса је указала да тзв. „хладни индекси“ (мразни дани, ледени дани) указују на температурне специфичности ЛКЗ у Новом Саду, док то није евидентно анализом тзв. „топлих индекса“ (летњи дани, тропски дани), изузев тропских ноћи. Анализом релативне влажности ваздуха је уочено да постоје знатне разлике између изграђених и природних ЛКЗ, док то није случај између изг рађених ЛКЗ. У Новом Саду се јавља тзв. „урбано острво сувоће“ ноћу током топлотног таласа када је збијена средњеградња (ЛКЗ 2) окарактерисана са максималним дефицитом влажности од око 33% у односу на природну ЛКЗ А изван града. Статистичка анализа вредности израчунатих биоклиматских индекса PET и UTCI је указала да се ЛКЗ разликују у условима спољњег термалног комфора човека на годишњем, сезонском и месечном нивоу, као и током топлотног и хладног таласа (до максималних 8-9 °C). Такође су резултати указали да је класификациони систем ЛКЗ адекватан за интер-урбану анализу градске климе (поређења између градова). Tema doktorske disertacije je primena i procena klasifikacionog sistema lokalnih klimatskih zona (LKZ) pomoću automatizovanog modela i bioklimatskih analiza na primeru Novog Sada (Srbija). Razvijeni GIS model se pokazao kao adekvatan za mapiranje i definisanje LKZ u Novom Sadu i njegovoj okolini izdvojivši čak 13 LKZ upotrebom 7 parametara gradske površine. Osim toga, u okviru disertacije je prikazan i razvijen nov model za čišćenje baze podataka. Dobijeni rezultati su ukazali da se najizraženije razlike u srednjoj temperaturi vazduha (Tsr) javljaju između lokalnih klimatskih zona (LKZ) noću tokom toplotnog talasa i iznose do 5,5 °C (LKZ2-A, razlika između urbane zbijene srednjegradnje i guste šume izvan grada). Na godišnjem nivou razlike u Tsr iznose 1,7 °C između grada i prirodne okoline, odnosno 0,7 °C unutar različitih gradskih LKZ. Statističkom analizom srednjih maksimalnih i apsolutno maksimalnih temperatura vazduha na godišnjem, sezonskom i mesečnom nivou nisu uočene znatne razlike između LKZ. Učestalost pojave temperaturnih indeksa je ukazala da tzv. „hladni indeksi“ (mrazni dani, ledeni dani) ukazuju na temperaturne specifičnosti LKZ u Novom Sadu, dok to nije evidentno analizom tzv. „toplih indeksa“ (letnji dani, tropski dani), izuzev tropskih noći. Analizom relativne vlažnosti vazduha je uočeno da postoje znatne razlike između izgrađenih i prirodnih LKZ, dok to nije slučaj između izg rađenih LKZ. U Novom Sadu se javlja tzv. „urbano ostrvo suvoće“ noću tokom toplotnog talasa kada je zbijena srednjegradnja (LKZ 2) okarakterisana sa maksimalnim deficitom vlažnosti od oko 33% u odnosu na prirodnu LKZ A izvan grada. Statistička analiza vrednosti izračunatih bioklimatskih indeksa PET i UTCI je ukazala da se LKZ razlikuju u uslovima spoljnjeg termalnog komfora čoveka na godišnjem, sezonskom i mesečnom nivou, kao i tokom toplotnog i hladnog talasa (do maksimalnih 8-9 °C). Takođe su rezultati ukazali da je klasifikacioni sistem LKZ adekvatan za inter-urbanu analizu gradske klime (poređenja između gradova). The topic of the doctoral dissertation is the application and assessment of the classification system of local climate zones (LCZ) using the automated model and bioclimatic analysis on the example of Novi Sad (Serbia). The developed GIS model proved to be adequate for mapping and defining LCZs in Novi Sad and its surroundings by delineating 13 LCZs using 7 parameters of the city surface. In addition, in the framework of the dissertation, is developed new model for cleaning the database. The obtained results indicated that the most pronounced differences in mean air temperature (Tsr) occur between LCZs at night during a heat wave and are up to 5.5 ° C (LCZ2-A, the difference between urban compact midrise and dense forests). At annual level, the difference in Tsr is 1.7 °C between the city and the natural environment, and 0.7 °C within different city LCZs. Statistical analysis of mean maximum and absolute maximum air temperatures at annual, seasonal and monthly levels did not show significant differences between LCZs. The frequency of occurrence of temperature indexes indicated that the so-called "cold indices" (cold days, ice days) indicate the temperature specificity of LCZs in Novi Sad, while this is not evident from the analysis of so-called "warm indices" (summer days, tropical days), except for tropical nights. By analyzing the relative humidity of the air it was noticed that there are significant differences between the built-up and natural LCZs, while this is not the case between built-up LCZs. In Novi Sad there is recognized so-called "Urban dryness island" at night during a heat wave period when a compact midrise LCZ 2 is characterized with a maximum humidity deficit of about 33% compared to the natural LCZ A outside the city. Statistical analysis of the values of calculated bioclimatic indexes PET and UTCI indicated that LCZs differ in the conditions of the outdoor thermal comfort of population at annual, seasonal and monthly levels as well as during heat and cold waves (up to a maximum of 8-9 ° C differences). The results also indicated that the LCZ classification system is adequate for inter-urban analysis of the city climate (comparsions between cities).

Хидролошке суше су сложена појава како у погледу фактора који је изазивају, тако и у погледу њеног утицаја на екосистем и друштво. У дисертацији је приказана предност анализе малих вода, односно хидролошких суша са две променљиве (дефицит и трајање), у односу на уобичајену анализу са једном вредношћу(најчешће минимални годишњи протицај). Резултати добијени статистичком анализом суша, које су издвојене методом прага недвосмислено су показали да имају већу применљивост у водопривреди него методе које користе стандардизоване индексе, јер дају конкретне вредности недостајућих количина воде (запремине дефицита суша) у односу на релативне вредности стандардизованих индекса. Метода прага је примењена на39 станица у сливу Велике Мораве за период 1960-2014, што до сад представља највећи узорак на којем је примењивана у Србији, било да се ради о анализи малих или еликих вода. Као праг за издвајање суша узета је вредност Q90 , јер је циљ био анализа просторних и временских карактеристика екстремних(великих) суша у сливу Велике Мораве. Избор прага утицао је и на избор методе парцијалних серија за статистичку анализу карактеристика суша. За одређивање параметра теоријских расподела коришћени су L-моменти који дају поузданије оцене параметара од обичних момената. У досадашњим радовима, који су анализирали хидролошке суше методом парцијалних серија, функција расподеле се унапред одабирала, а не на основу тестова сагласности и провере графика вероватноће,као што је урађено у овој дисертацији. За проверу сагласности годишњег максимума дефицита и трајања коришћени су тестови Колмогоров-Смирнов и Крамер–Мизес, на основу којих су изабране меродавне расподеле за прорачун суша различитих повратних периода на станицама, и обрнуто.С помоћу L-момент дијаграма(LC s/LC k )утврђена је хомогеност региона, у овом случају целог слива Велике Мораве, као и изабрана регионална расподела(P+W) за дефиците и трајање суше, на основу које су израчунати безразмерни квантили, који се могу користити за оцену суша великих повратних периода на хидролошки неизученим сливовима. Hidrološke suše su složena pojava kako u pogledu faktora koji je izazivaju, tako i u pogledu njenog uticaja na ekosistem i društvo. U disertaciji je prikazana prednost analize malih voda, odnosno hidroloških suša sa dve promenljive (deficit i trajanje), u odnosu na uobičajenu analizu sa jednom vrednošću(najčešće minimalni godišnji proticaj). Rezultati dobijeni statističkom analizom suša, koje su izdvojene metodom praga nedvosmisleno su pokazali da imaju veću primenljivost u vodoprivredi nego metode koje koriste standardizovane indekse, jer daju konkretne vrednosti nedostajućih količina vode (zapremine deficita suša) u odnosu na relativne vrednosti standardizovanih indeksa. Metoda praga je primenjena na39 stanica u slivu Velike Morave za period 1960-2014, što do sad predstavlja najveći uzorak na kojem je primenjivana u Srbiji, bilo da se radi o analizi malih ili elikih voda. Kao prag za izdvajanje suša uzeta je vrednost Q90 , jer je cilj bio analiza prostornih i vremenskih karakteristika ekstremnih(velikih) suša u slivu Velike Morave. Izbor praga uticao je i na izbor metode parcijalnih serija za statističku analizu karakteristika suša. Za određivanje parametra teorijskih raspodela korišćeni su L-momenti koji daju pouzdanije ocene parametara od običnih momenata. U dosadašnjim radovima, koji su analizirali hidrološke suše metodom parcijalnih serija, funkcija raspodele se unapred odabirala, a ne na osnovu testova saglasnosti i provere grafika verovatnoće,kao što je urađeno u ovoj disertaciji. Za proveru saglasnosti godišnjeg maksimuma deficita i trajanja korišćeni su testovi Kolmogorov-Smirnov i Kramer–Mizes, na osnovu kojih su izabrane merodavne raspodele za proračun suša različitih povratnih perioda na stanicama, i obrnuto.S pomoću L-moment dijagrama(LC s/LC k )utvrđena je homogenost regiona, u ovom slučaju celog sliva Velike Morave, kao i izabrana regionalna raspodela(P+W) za deficite i trajanje suše, na osnovu koje su izračunati bezrazmerni kvantili, koji se mogu koristiti za ocenu suša velikih povratnih perioda na hidrološki neizučenim slivovima. Hydrological droughts are a complex phenomenon both in terms of the factors that cause it, and in terms of its impact on ecosystems and society. The dissertation shows the advantage of low water analysis, i.e. hydrological drought with two variables (deficit and duration), compared to the usual analysis of a single value (a minimum annual flow). The results obtained by statistical analysis of drought, which are separated by the threshold method clearly demonstrated to have greater applicability in water management than methods that used standardized indices, because they give concrete value of missing quantities of water (drought deficit volume) with respect to relative values of standardized index. Threshold method was applied to 39 stations in the Morava River Basin for the period 1960-2014, which so far represents the largest sample on which it was applied in Serbia, whether it is on the analysis of low or high water. The value of Q90 was selected as a threshold for separating the drought, because the goal was to analyze the spatial and temporal characteristics of extreme (large) droughts in the basin of Velika Morava. Selected threshold affected the choice of partial duration series method for statistical analysis of the drought characteristics. L-moments were used to determine the parameters of theoretical distributions because they give more reliable estimates of the parameters than ordinarymoments. In previous papers, which analyzed the hydrological drought by partial duration series, distribution function was chosen in advance, and not on the results of goodness-of-fit tests and visual validation of frequency curve on probability paper, as it was done in this thesis. To check the goodness-of-fit tests of annual maximum deficit and duration tests of Kolmogorov-Smirnov and Cramer –Mises were used, and based on their results representative distribution was chosen for calculation of different return periods of droughts on the stations, and vice versa. The homogeneity of the region was determined by L-moment diagrams (LC s/LC k ), and in this case it was the whole basin of the Velika Morava. L-moments were used for selection of regional distribution (P+W) for the drought duration and deficits, based on which dimensionless quantiles were calculated, which can be used for аеssessment of droughts of great return periods in the hydrological ungauged catchments.

Хидролошке суше су сложена појава како у погледу фактора који је изазивају, тако и у погледу њеног утицаја на екосистем и друштво. У дисертацији је приказана предност анализе малих вода, односно хидролошких суша са две променљиве (дефицит и трајање), у односу на уобичајену анализу са једном вредношћу(најчешће минимални годишњи протицај). Резултати добијени статистичком анализом суша, које су издвојене методом прага недвосмислено су показали да имају већу применљивост у водопривреди него методе које користе стандардизоване индексе, јер дају конкретне вредности недостајућих количина воде (запремине дефицита суша) у односу на релативне вредности стандардизованих индекса. Метода прага је примењена на39 станица у сливу Велике Мораве за период 1960-2014, што до сад представља највећи узорак на којем је примењивана у Србији, било да се ради о анализи малих или еликих вода. Као праг за издвајање суша узета је вредност Q90 , јер је циљ био анализа просторних и временских карактеристика екстремних(великих) суша у сливу Велике Мораве. Избор прага утицао је и на избор методе парцијалних серија за статистичку анализу карактеристика суша. За одређивање параметра теоријских расподела коришћени су L-моменти који дају поузданије оцене параметара од обичних момената. У досадашњим радовима, који су анализирали хидролошке суше методом парцијалних серија, функција расподеле се унапред одабирала, а не на основу тестова сагласности и провере графика вероватноће,као што је урађено у овој дисертацији. За проверу сагласности годишњег максимума дефицита и трајања коришћени су тестови Колмогоров-Смирнов и Крамер–Мизес, на основу којих су изабране меродавне расподеле за прорачун суша различитих повратних периода на станицама, и обрнуто.С помоћу L-момент дијаграма(LC s/LC k )утврђена је хомогеност региона, у овом случају целог слива Велике Мораве, као и изабрана регионална расподела(P+W) за дефиците и трајање суше, на основу које су израчунати безразмерни квантили, који се могу користити за оцену суша великих повратних периода на хидролошки неизученим сливовима. Hidrološke suše su složena pojava kako u pogledu faktora koji je izazivaju, tako i u pogledu njenog uticaja na ekosistem i društvo. U disertaciji je prikazana prednost analize malih voda, odnosno hidroloških suša sa dve promenljive (deficit i trajanje), u odnosu na uobičajenu analizu sa jednom vrednošću(najčešće minimalni godišnji proticaj). Rezultati dobijeni statističkom analizom suša, koje su izdvojene metodom praga nedvosmisleno su pokazali da imaju veću primenljivost u vodoprivredi nego metode koje koriste standardizovane indekse, jer daju konkretne vrednosti nedostajućih količina vode (zapremine deficita suša) u odnosu na relativne vrednosti standardizovanih indeksa. Metoda praga je primenjena na39 stanica u slivu Velike Morave za period 1960-2014, što do sad predstavlja najveći uzorak na kojem je primenjivana u Srbiji, bilo da se radi o analizi malih ili elikih voda. Kao prag za izdvajanje suša uzeta je vrednost Q90 , jer je cilj bio analiza prostornih i vremenskih karakteristika ekstremnih(velikih) suša u slivu Velike Morave. Izbor praga uticao je i na izbor metode parcijalnih serija za statističku analizu karakteristika suša. Za određivanje parametra teorijskih raspodela korišćeni su L-momenti koji daju pouzdanije ocene parametara od običnih momenata. U dosadašnjim radovima, koji su analizirali hidrološke suše metodom parcijalnih serija, funkcija raspodele se unapred odabirala, a ne na osnovu testova saglasnosti i provere grafika verovatnoće,kao što je urađeno u ovoj disertaciji. Za proveru saglasnosti godišnjeg maksimuma deficita i trajanja korišćeni su testovi Kolmogorov-Smirnov i Kramer–Mizes, na osnovu kojih su izabrane merodavne raspodele za proračun suša različitih povratnih perioda na stanicama, i obrnuto.S pomoću L-moment dijagrama(LC s/LC k )utvrđena je homogenost regiona, u ovom slučaju celog sliva Velike Morave, kao i izabrana regionalna raspodela(P+W) za deficite i trajanje suše, na osnovu koje su izračunati bezrazmerni kvantili, koji se mogu koristiti za ocenu suša velikih povratnih perioda na hidrološki neizučenim slivovima. Hydrological droughts are a complex phenomenon both in terms of the factors that cause it, and in terms of its impact on ecosystems and society. The dissertation shows the advantage of low water analysis, i.e. hydrological drought with two variables (deficit and duration), compared to the usual analysis of a single value (a minimum annual flow). The results obtained by statistical analysis of drought, which are separated by the threshold method clearly demonstrated to have greater applicability in water management than methods that used standardized indices, because they give concrete value of missing quantities of water (drought deficit volume) with respect to relative values of standardized index. Threshold method was applied to 39 stations in the Morava River Basin for the period 1960-2014, which so far represents the largest sample on which it was applied in Serbia, whether it is on the analysis of low or high water. The value of Q90 was selected as a threshold for separating the drought, because the goal was to analyze the spatial and temporal characteristics of extreme (large) droughts in the basin of Velika Morava. Selected threshold affected the choice of partial duration series method for statistical analysis of the drought characteristics. L-moments were used to determine the parameters of theoretical distributions because they give more reliable estimates of the parameters than ordinarymoments. In previous papers, which analyzed the hydrological drought by partial duration series, distribution function was chosen in advance, and not on the results of goodness-of-fit tests and visual validation of frequency curve on probability paper, as it was done in this thesis. To check the goodness-of-fit tests of annual maximum deficit and duration tests of Kolmogorov-Smirnov and Cramer –Mises were used, and based on their results representative distribution was chosen for calculation of different return periods of droughts on the stations, and vice versa. The homogeneity of the region was determined by L-moment diagrams (LC s/LC k ), and in this case it was the whole basin of the Velika Morava. L-moments were used for selection of regional distribution (P+W) for the drought duration and deficits, based on which dimensionless quantiles were calculated, which can be used for аеssessment of droughts of great return periods in the hydrological ungauged catchments.

Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година. У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно. За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси. Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује. У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна веза. Код анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада. Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у току године. Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina. U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno. Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi. Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje. U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna veza. Kod analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada. Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u toku godine. The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009. In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together. Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex. Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate that increasing air temperature is followed with decreasing mortality. Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature. According to results presented in this dissertation it can be concluded that changes of air temperature are connected with changes of distribution of mortality by month, during the year.