Search

1. Objetivos: El objetivo de este trabajo es realizar una revisión bibliográfica para poder comparar el desarrollo radicular que se obtiene en dientes que han padecido necrosis pulpar y posterior revascularización frente a dientes que la mantienen, a pesar de haber sido tratados mediante pulpotomía cervical. 2. Metodología de búsqueda: Se realizó una búsqueda en la base de datos PubMed, en la que se encontraron, una vez introducidos los criterios de inclusión y exclusión, una serie de artículos, los cuales fueron cuidadosamente seleccionados por medio de su lectura y análisis completo. 3. Resultados y discusión: Entre los resultados encontrados en los artículos seleccionados, nos centramos en el desarrollo radicular de los dientes tratados con revascularización frente a los dientes tratados con pulpotomía completa. 4. Conclusiones: los dientes que son tratados con pulpotomía consiguen un desarrollo radicular, engrosamiento de las paredes y cierre apical, casi idéntico que el de los dientes adyacentes al paciente; sin embargo, estos resultados son más limitados en los dientes tratados con revascularización., 1. Objetives: The objetive of this work is to carry out a blibliographic review to be able to compare the root development obtained in teeth that have suffered pulpal necrosis and subsequent revascularization versus teeth that maintain it, despite having been trated by cervical pulpotomy. 2. Search methodology: A search was carried out in the PubMed database, in wich, once the inclusion and exclusion criteria had been entered, a series of articles were found, wich were carefully selected through their reading and analysis. 3. Results and discussion: Among the results found in the selected articles, we focused on the root development of teeth trated with revascularization compared to teeth treated with complete pulpotomy. 4. Conclusions: teeth that are treated with pulpotomy achieve root development, wall thickening and apical closure nearly identical to that of the patient´s adjacent teeth. However, these results are more limited in teeth treated with revascularization.

Увод: Матичне ћелије пореклом из апикалне папиле (SCAP) представљају хомогену ћелијску популацију која диферентује у примарне одонтобласте и формира примарни дентин корена. Млади стални зуби, услед склоности ка повредама и развојним аномалијама, су у великом ризику за настанак ендодонтских обољења. Током ендодонтског лечења младих сталних зуба контрола инфекције представља неопходан корак у стварању услова за регенерацију и зарастање. Услед доброг антибактеријског потенцијала, предложена је употреба фотодинамске терапије и диодних ласера велике снаге у ендодонтском лечењу, као додатак важећим протоколима. Циљ овог истраживања био је да се испита биокомпатибилност диодног ласера и фотодинамске терапије на матичним ћелијама пореклом из апикалне папиле зуба, као и антимикробно дејство традиционалних антимикробних средстава, ласера, и материјала за дефинитивну оптурацију канала корена у ендодонтском лечењу младих сталних зуба. Материјали и методе: Ћелије из апикалне папиле су изоловане и окарактерисане према међународно дефинисаним критеријумима за мезенхималне матичне ћелије. На окарактерисаним матичним ћелијама пореклом из апикалне папиле испитана је биокомпатибилност диодног ласера и фотодинамске терапије тестом митохондријске активности (МТТ) и директним тестом вијабилности ћелија (Неутрално црвено) након 1 сата, 1 и 7 дана. Биостимулативно дејство ласера на потенцијал миграције испитано је тестом огреботине, док је утицај на потенцијал остеогеног усмеравања испитана мерењем алкалне фосфатазе (3, 7 и 14 дана) i бојењем Ализарин црвеним. Испитан је и ниво релативне генске експресије и специфично бојење протеина за маркере одонто/остеогене диференцијације, након 21 дана. У рандомизованој контролисаној клиничкој студији, пацијенти су распоређени у 3 огледне групе. Антимикробно дејство је испитано након дејства стандардних антимикробних средстава, као и након додатног дејства диодног ласера и фотодинамске терапије у одговарајућим групама..., Stem cells from apical papilla (SCAPs) represent a homogeneous cell population which differentiates into primary odontoblasts and form primary root dentine. Young permanent teeth, more prone to dental trauma and developmental anomalies, have greater susceptibility to develop endodontic infections. During endodontic treatment of young permanent teeth, control of infection represents a necessary step in creating conditions for further tissue regeneration and healing. Due to good antibacterial potential, the application of photodynamic therapy and a high-power diode laser has been recommended, as addition to standard endodontic protocol. The Aim of this study was to investigate biocompatibility of diode laser and photodynamic therapy on stem cells from apical papilla, as well as the antibacterial effect of standard disinfection, lasers, and materials for definitive root canal obturation in endodontic treatment of young permanent teeth. Materials and methods: SCAPs were isolated and characterized by internationally accepted criteria for mesenchymal stem cells. Biocompatibility of diode laser and photodynamic therapy was investigated on characterized stem cells by the mitochondrial activity assay (MTT assay) and cells viability assay (Neutral red assay) after 1 hour, 1 and 7 days. Lasers bbiostimulation effect on cells migration was evaluated by scratch assay, while the effect on osteogenic differentiation was investigated by measurement of alkaline phosphatase (3 7, and 14 days) and Alizarin red staining. Relative gene expression analysis and protein staining of selected markers for odonto/osteogenic differentiation, have been performed as well after 21 days. In a randomized controlled clinical study, patients have been relocated in 3 study groups. Antibacterial effect was evaluated after standard endodontic treatment, as well as after diode laser application and photodynamic therapy, in corresponding groups. Samples were seeded on microbial plates, and additionally ana

Stem cells from apical papilla (SCAPs) represent a homogeneous cell population which differentiates into primary odontoblasts and form primary root dentine. Young permanent teeth, more prone to dental trauma and developmental anomalies, have greater susceptibility to develop endodontic infections. During endodontic treatment of young permanent teeth, control of infection represents a necessary step in creating conditions for further tissue regeneration and healing. Due to good antibacterial potential, the application of photodynamic therapy and a high-power diode laser has been recommended, as addition to standard endodontic protocol. The Aim of this study was to investigate biocompatibility of diode laser and photodynamic therapy on stem cells from apical papilla, as well as the antibacterial effect of standard disinfection, lasers, and materials for definitive root canal obturation in endodontic treatment of young permanent teeth. Materials and methods: SCAPs were isolated and characterized by internationally accepted criteria for mesenchymal stem cells. Biocompatibility of diode laser and photodynamic therapy was investigated on characterized stem cells by the mitochondrial activity assay (MTT assay) and cells viability assay (Neutral red assay) after 1 hour, 1 and 7 days. Lasers bbiostimulation effect on cells migration was evaluated by scratch assay, while the effect on osteogenic differentiation was investigated by measurement of alkaline phosphatase (3 7, and 14 days) and Alizarin red staining. Relative gene expression analysis and protein staining of selected markers for odonto/osteogenic differentiation, have been performed as well after 21 days. In a randomized controlled clinical study, patients have been relocated in 3 study groups. Antibacterial effect was evaluated after standard endodontic treatment, as well as after diode laser application and photodynamic therapy, in corresponding groups. Samples were seeded on microbial plates, and additionally ana, Uvod: Matične ćelije poreklom iz apikalne papile (SCAP) predstavljaju homogenu ćelijsku populaciju koja diferentuje u primarne odontoblaste i formira primarni dentin korena. Mladi stalni zubi, usled sklonosti ka povredama i razvojnim anomalijama, su u velikom riziku za nastanak endodontskih oboljenja. Tokom endodontskog lečenja mladih stalnih zuba kontrola infekcije predstavlja neophodan korak u stvaranju uslova za regeneraciju i zarastanje. Usled dobrog antibakterijskog potencijala, predložena je upotreba fotodinamske terapije i diodnih lasera velike snage u endodontskom lečenju, kao dodatak važećim protokolima. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita biokompatibilnost diodnog lasera i fotodinamske terapije na matičnim ćelijama poreklom iz apikalne papile zuba, kao i antimikrobno dejstvo tradicionalnih antimikrobnih sredstava, lasera, i materijala za definitivnu opturaciju kanala korena u endodontskom lečenju mladih stalnih zuba. Materijali i metode: Ćelije iz apikalne papile su izolovane i okarakterisane prema međunarodno definisanim kriterijumima za mezenhimalne matične ćelije. Na okarakterisanim matičnim ćelijama poreklom iz apikalne papile ispitana je biokompatibilnost diodnog lasera i fotodinamske terapije testom mitohondrijske aktivnosti (MTT) i direktnim testom vijabilnosti ćelija (Neutralno crveno) nakon 1 sata, 1 i 7 dana. Biostimulativno dejstvo lasera na potencijal migracije ispitano je testom ogrebotine, dok je uticaj na potencijal osteogenog usmeravanja ispitana merenjem alkalne fosfataze (3, 7 i 14 dana) i bojenjem Alizarin crvenim. Ispitan je i nivo relativne genske ekspresije i specifično bojenje proteina za markere odonto/osteogene diferencijacije, nakon 21 dana. U randomizovanoj kontrolisanoj kliničkoj studiji, pacijenti su raspoređeni u 3 ogledne grupe. Antimikrobno dejstvo je ispitano nakon dejstva standardnih antimikrobnih sredstava, kao i nakon dodatnog dejstva diodnog lasera i fotodinamske terapije u odgovarajućim grupama...