Search

Теза се бави истраживањем процеса одлучивања у оквиру савременог планског процеса, тј. испитивањем могућности унапређења односа међу учесницима у процесу урбанистичког планирања ради достизања легитимне одлуке од значаја за просторни развој. Како су природа информисања учесника о проблему о ком се дискутује, затим размена ставова међу учесницима, као и карактер саме дискусије веома важни за ефикасност савременог планског процеса, тако је и критичка анализа принципа јавне делиберације од суштинског значаја за њихову адекватну примену у планској пракси. Анализом савремених тенденција развоја процеса одлучивања у пракси урбанистичког планирања западноевропских земаља, уочено је да се тежи договору који је постигнут путем консензуса и који је заснован на комуникативној рационалности, равноправности и рефлексивности свих оних који могу да буду на неки начин погођени резултатом процеса (планског) одлучивања... This dissertation focuses on the exploration of decision-making processes within the framework of contemporary planning process, i.e. on examining the possibilities for improving the relationships among the participants in urban planning process in order to reach the legitimate decision important for spatial development. As the nature of informing the participants about the problem to be discussed, the exchange of opinions among the participants, as well as the character of discussion itself genuinely affect the efficacy of contemporary planning process, the critical analysis of the principles of group deliberation essentially influence their adequate implementation in planning practice. The analysis of the contemporary trends for developing the decision-making process in the urban planning practice of Western European countires shows an effort made to reach a consensus-based agreement, underpinned by communicative rationality, equality and reflection of all those who can be in a way affected by the result of the urban planning decision-making process...

У ширем смислу, тема рада је регенерација браунфилд (brownfield) локација као један од најсложенијих механизама одрживог просторног развоја. Осим чињенице да је за регенерацију браунфилд локација неопходан низ различитих инструмената, попут: пореских олакшица, промене власничке структуре, ремедијације тла, измене планске регулативе и др., комплексност браунфилд регенерације, пре свега, огледа се у учешћу великог броја заинтересованих страна (стејкхолдера) у датом процесу. Стога се рад фокусира на социјални аспект браунфилд регенерације, прецизније на истраживање улоге локалне заједнице и преглед могућности за остварење „локалнихˮ интереса у комплексним развојним процесима. Основна истраживачка претпоставка се односи на позитиван утицај браунфилд регенерације на стварање и јачање социјалне кохезије у непосредном окружењу браунфилд локације. Прецизније, у раду се приказују начини за јачање социјалне кохезије у току почетне фазе процеса браунфилд регенерације, као и ефекти које дати процес у фази операционализације има на социјалну кохезију. Стога се у раду теза преиспитује кроз два основна параметра: 1) партиципацију локалне заједнице и 2) друштвену корист и трошкове регенерације браунфилда versus гринфилд инвестиција. Налази истраживања су приказани у форми аргументативног есеја. Наиме, на основу прегледа интердисциплинарне литературе на тему браунфилд регенерације, дат је критички приказ аргумената у прилог истраживачкој тези, као и преглед аргумената који је оспоравају. Оваквом организацијом истраживања се постиже крајњи циљ рада – идентификација и дескрипција мера за јачање социјалне кохезије у процесу браунфилд регенерације. Крајњи допринос рада се односи на евентуално пружање смерница за сличан методолошки приступ у домену урбанистичких истраживања. In broader terms, the paper refers to the topic of brownfield regeneration, as one of the most complex mechanisms for sustainable spatial development. In addition to the fact that brownfield regeneration demands a variety of instruments, such as: tax subsidies, the change of land use ownership, soil remediation, planning regulative amendments, etc., the complexity of brownfield regeneration is primarily seen in a number of stakeholders participating in such a process. Thus, the paper focuses on the social aspect of brownfield regeneration – precisely, on researching the community role and reviewing the possibilities for achieving the ‘local’ interests in complex developmental processes. The main research hypothesis is that brownfield regeneration positively affects the creation of and strengthening the social cohesion in the areas close to the brownfield site. More precisely, the paper presents the ways towards strengthening social cohesion in the initial phase of the brownfield regeneration process, as well as the effects of such a process in its operationalisation phase on social cohesion. The thesis is examined by two main parameters: 1) participation of local community, and 2) social costs and benefits of brownfield regeneration versus greenfield investment. The research results are presented in the form of argumentative essay. In fact, the critical overview of arguments for and against the main research hypothesis is provided based on the review of interdisciplinary literature in the domain of brownfield regeneration. Such research organisation ensures the identification and description of the measures needed for strengthening social cohesion, as an utmost goal of this research. The final research contribution is about offering the guidelines for similar methodological approach in urban research.