Search

Исхрана кока носиља има значајну улогу за њихово здравствено и кондиционно стање, као и за производне резултате. Задовољавајући производни резултати могу да се остваре употребом нутријената који осигуравају енергетске потребе, потребе у протеинима (аминокисе- лине), витаминима и минералима. Основна сировина у исхрани кока носиља је најчешће кукуруз (преко 50%), сојина и сунцокретова сачма, сточна креда, сточни квасац и премикс (витамини, аминокиселине, макро и микроелементи). Циљ овог рада био је да се испита утицај сојиног уља (1,5% К0 група) и замене сојиног уља и дела кукуруза ланеним уљем (К1 1,5%, К2 3% и К3 4,5%) на производне резултате кока носиља хибрида Isa Brown (просечна маса на почетку и крају огледа, просечан прираст, потрошња хране, просечан дневни број и проценат снешених јаја и просечна маса јаја). Оглед је трајао 70 дана (од 155. до 220. дана старости). Просечна маса кока носиља на почетку огледа била је уједначена, а на крају огледа била је већа код К3 групе у односу на остале испитиване групе. Просечан при- раст био је од 88,50 г (К0) до 114 г (К3 група). Утрошак хране био је 120,15 г код К0 групе и 115,38 г код К2 групе. Просечан дневни број снешених јаја био је од 37,27 (К0 група) до 38,83 (К2 група),а изражено у процентима био је од 93,11% (К0 група) до 97,19 (К2 група). Између просечног дневног броја снешених јаја и просечног броја јаја изражених у процентима утврђене су статистички значајне разлике (р

Порекло воде на земљи од античких времена, па и данас, је предмет бројних инересовања, мислиоца и истраживача из различитих области науке, још увек није у потпуности разјашњено. Са друге стране, о распрострањености воде на земљи и њеним ресурсима, нарочито о води коју човек користи за пиће зна се много више. Распрострањеност воде и водни ресурси слатке воде су неравномерно распоређени на земљи, па отуда и сигурност (доступност) воде свим становницима света је неравномерна. Пораст броја становника и климатске промене (глобално загревање) прете све већој оскудици воде у појединим деловима света, нарочито оним најмногољуднијим. Вода се од давнина не користи само за пиће и одржавање личне хигијене. Она је и материјално добро са широком применом (наводњавање, енергетски извор, транспорт, лечење, туризам, рекреација). Један од највећих проблема, са којим се у епохи антропоцена суочава човечанство, је загађење животне средине и у њој посебно загађење вода. Ово захтева одговорност и бригу, како друштва, тако и сваког појединца према заштити животне средине, употреби и поступцима са водом.

The aim of this study was the investigation of water, sediments and fish tissues contamination with heavy metals. All samples were taken from the Danube River in Belgrade region, a location upstream from Batajnica. Concentrations of Cd, Hg and Pb in water samples were not detected, while concentrations of Zn, Fe, Cu and As were in the range of 0.004 - 0.330 mg L-1. Iron was the most deposited metal in sediment samples in contrast to water samples where all investigated metals were detected. For the purpose of heavy metals determination in fresh fish tissue, fifteen samples of three different fish species, silver carp (Hypophthalmichthys molitrix), common carp (Cyprinus carpio) and wels catfish (Silurus glanis) were collected. Concentrations of Pb, Cd, As and Hg were determined in the digestive tract, liver and muscle by absorption spectroscopy. The highest concentration of Pb was in the digestive tract in all three fish species, ranging from 0.036 to 1.518 μg g-1, while Cd was mostly deposited in the liver. Concentrations of As were in the range of 0.36 - 0.73 μg g-1 in Hypophthalmichthys molitrix, 0.013 - 0.18 μg g-1 in Cyprinus carpio and 0.003 - 0.005 μg g-1 in Silurus glanis tissues, while the content of Hg was equal in all tested tissues of carp. Concentrations of all metals were found to be present in the fish samples at different levels, but these values are under the maximum residual levels prescribed by the European Union (EU) and the maximum allowed concentrations (MAC) for Serbia, so the fish meat is acceptable for the human consumption. Cilj ovog rada je ispitivanje kontaminacije teškim metalima vode, sedimenta kao i tri različite vrste sveže ribe. Svi uzorci su uzeti iz Dunava u regionu Beograda, tačnije uzvodno od Batajnice. Koncentracije Cd, Hg i Pb u uzorcima vode su približne graničnim vrednostima detekcije, dok su koncentracije Zn, Fe, Cu i As u opsegu 0.004 - 0.330 mg L-1. Gvožđe je najprisutniji metal u uzorcima sedimenata za razliku od uzoraka vode gde su svi ispitivani metali podjednako zastupljeni. U cilju ispitivanja teških metala u tkivima riba sakupljeno je po petnaest uzoraka tri različite vrste riba, tolstolobika (Hypophthalmichthys molitrix), šarana (Cyprinus carpio) i soma (Silurus glanis). Koncentracije Pb, Cd, As i Hg određene su u digestivnom traktu, jetri i mišićnom tkivu sveže dunavske ribe metodom absorpcione spektroskopije. Najveća koncentracija Pb zabeležena je u digestivnom traktu kod svih ispitivanih vrsta riba i to u opsegu 0.036 - 1.518 μg g-1, dok je Cd uglavnom deponovan u jetri. Koncentracija As bila je u opsegu 0.36 - 0.73 μg g-1 u tkivu Hypophthalmichthys molitrix, 0.013 - 0.18 μg g-1 u tkivu Cyprinus carpio i 0.003 - 0.005 μg g-1 u tkivu Silurus glanis, dok je sadržaj Hg bio izjednačen u svim ispitivanim tkivima šarana. Koncentracije svih metala u tkivima riba su različite i ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija predvidjenih pravilnikom Evropske Unije i maksimalno dozvoljenih koncentracije (MDK) u Srbiji, a riba može da se koristi za ishranu ljudi.