Search

Šećerna bolest (DM) ima brojne kronične komplikacije, kao posljedicu hiperglikemije, među kojima je i dijabetička autonomna neuropatija (DAN, odnosno srčane autonomne neuropatije (CAN). Rizik razvoja CAN-a su razvoj aritmija, nijeme ishemije i iznenadne srčane smrti, stoga je cilj ovog istraživanja bio pomoći razumjeti koje promjene u živčanim završetcima u srcu dovode do razvoja navedenih stanja. Za istraživanje je korišten štakorski model DM1 izazvan streptozotocinom. Proučavane su životinje različite starosti, ovisno o trajanju DM1. Imunohistokemijskim bojanjima su lokalizirani živčani završetci u presjecima klijetki, korišteni su PGP9.5 kao panneuralni biljeg, a NF200 kao biljeg osjetne i TH kao biljeg simpatičke inervacije. Analizirali smo i promjene inervacije koje se odvijaju starenjem. Ustanovili smo da se glavnina promjena pod utjecajem DM1 javlja u ranim stadijima bolesti, te da je karakterizirana povećanjem ukupne površine vlakana. Površina NF200 pozitivnih vlakana je bila povećana 2 tjedna, a površina PGP9.5 i TH pozitivnih vlakana 2 tjedna i 2 mjeseca nakon indukcije bolesti, u usporedbi sa kontrolnim skupinama. Promjene inervacije starenjem su pokazale heterogen uzorak u klijetkama za sve tipove vlakana. Dobiveni rezultati navode na zaključak da je za prevenciju oštećenja živčanih vlakana kod DM1 važna početna faza bolesti, kao i rano terapijsko djelovanje., Diabetes mellitus (DM), has various chronic complications, as a consequence of hyperglycemia, among which is diabetic autonomic neuropathy (DAN), respectively cardiac autonomic neuropathy (CAN). Risk of CAN are development of arrhythmias, silent ischemia and sudden cardiac death, therefore aim of this study was to help to understand which changes in nerve terminals lead to said states. Rat model of streptozotocine (STZ) induced DM1 was used in study. Experimental animals of different ages were studied, .2 weeks, 2, 6 and 12 months, depending of duration of DM1. Immunohistochemistry methods were used to determine nerve terminals in ventricle sections, PGP9.5 as general neuronal marker, NF200 as sensory nerve marker, TH as sympathetic nerve marker. Changes in nerve terminals during maturation were also studied. Majority of all changes happen in early onset of DM1, and it is characterized by increase of surface of nerve terminals. NF200 positive nerve terminals were increased after 2 weeks, and PGP9.5 and TH positive nerve terminals were increased after 2 weeks and 2 months, compared to control groups. Changes in nerve terminals related to maturation had heterogeneous pattern. We conclude that changes in neural terminals occur in early stages of DM1 and that period is essential in prevention.

Према проценама Светске здравствене организација од дијабетеса тренутно болује 537 милиона људи широм света, док у Србији од дијабетеса болује око 770 000 особа што чини око 12% одраслог становнииштва. Висока преваленција дијабетеса, озбиљност последица услед компликација ове болести, као и нежељена дејства конвенционалне терапије усмеравају напоре истраживача ка биљакама са антидијабетесним потенцијалом. Разноликост хемијског састава и традиционална употреба биљака рода Morus разлог су све чешћег испитивања антидијабетесног потенцијала ових биљака, а нарочито црног дуда с обзиром на богат и разнолик биохемијски састав. Циљеви овог истраживања били су: извршити хемијску карактеризацију екстраката коре, листа, плода, семенки и сока црног дуда; утврдити утицај испитиваних екстраката на вредност гликемије код здравих животиња; утицај испитиваних екстраката на вредност гликемије код животиња са дијабетесом изазваним применом стрептозотоцина, као и утицај на очуваност морфолошких карактеристика у хистолошкој структури ткива панкреаса; утврдити антиоксидативни потенцијал испитивних екстраката црног дуда. Истраживање је спроведено на мишевима NMRI Haan soja. У испитивању је процењен утицај пет различитих екстраката црног дуда (етанолног екстракт листа, коре, плода, затим свеже цеђеног сока и екстракта семена црног дуда односно уља црног дуда) у три различите дозе 125 мг/кг, 250 мг/кг и 500 мг/кг код здравих животиња, као и утицај највиших доза свих 5 екстраката код животиња са дијебетесом изазваним стрептозотоцином. У екстракту листа утврђен је висок садржај изокверцетина (34,8±0,5мг/г екстракта) и рутина (2,7±0,1 мг/г екстракта). Етанолни екстакт листа црног дуда (500 мг/кг) снизио је вредности гликемије у поређењу са контролном групом здравих животиња. За екстракт листа утврђена је ИК50 вредност од 7,64μг/мл. Екстракт коре снизио је вредности гликемије у односу на контролну групу. Такође примена овог екстраката довела је до статистичи значајног пада вредности телесне масе у односу на контролну групу (p, Prema procenama Svetske zdravstvene organizacija od dijabetesa trenutno boluje 537 miliona ljudi širom sveta, dok u Srbiji od dijabetesa boluje oko 770 000 osoba što čini oko 12% odraslog stanovniištva. Visoka prevalencija dijabetesa, ozbiljnost posledica usled komplikacija ove bolesti, kao i neželjena dejstva konvencionalne terapije usmeravaju napore istraživača ka biljakama sa antidijabetesnim potencijalom. Raznolikost hemijskog sastava i tradicionalna upotreba biljaka roda Morus razlog su sve češćeg ispitivanja antidijabetesnog potencijala ovih biljaka, a naročito crnog duda s obzirom na bogat i raznolik biohemijski sastav. Ciljevi ovog istraživanja bili su: izvršiti hemijsku karakterizaciju ekstrakata kore, lista, ploda, semenki i soka crnog duda; utvrditi uticaj ispitivanih ekstrakata na vrednost glikemije kod zdravih životinja; uticaj ispitivanih ekstrakata na vrednost glikemije kod životinja sa dijabetesom izazvanim primenom streptozotocina, kao i uticaj na očuvanost morfoloških karakteristika u histološkoj strukturi tkiva pankreasa; utvrditi antioksidativni potencijal ispitivnih ekstrakata crnog duda. Istraživanje je sprovedeno na miševima NMRI Haan soja. U ispitivanju je procenjen uticaj pet različitih ekstrakata crnog duda (etanolnog ekstrakt lista, kore, ploda, zatim sveže ceđenog soka i ekstrakta semena crnog duda odnosno ulja crnog duda) u tri različite doze 125 mg/kg, 250 mg/kg i 500 mg/kg kod zdravih životinja, kao i uticaj najviših doza svih 5 ekstrakata kod životinja sa dijebetesom izazvanim streptozotocinom. U ekstraktu lista utvrđen je visok sadržaj izokvercetina (34,8±0,5mg/g ekstrakta) i rutina (2,7±0,1 mg/g ekstrakta). Etanolni ekstakt lista crnog duda (500 mg/kg) snizio je vrednosti glikemije u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih životinja. Za ekstrakt lista utvrđena je IK50 vrednost od 7,64μg/ml. Ekstrakt kore snizio je vrednosti glikemije u odnosu na kontrolnu grupu. Takođe primena ovog ekstrakata dovela je do statističi značajnog pada vrednosti telesne mase u odnosu na kontrolnu grupu (p, According to estimates by the World Health Organization, 537 million people worldwide currently suffer from diabetes, while in Serbia about 770,000 people suffer from diabetes, which is about 12% of the adult population. The high prevalence of diabetes, the severity of the consequences due to the complications of this disease, as well as the side effects of conventional therapy direct the efforts of researchers towards testing plants with antidiabetic potential. The diversity of chemical composition and the traditional use of plants of the genus Morus are the reason for the increasingly frequent examination of the antidiabetic potential of these plants, especially black mulberry, given the rich and diverse biochemical composition. The objectives of this study were: to perform chemical characterization of extracts of bark, leaves, fruits, seeds and juice of black mulberry; to determine the influence of the extracts on the glycemia in healthy animals; to determine the influence of the extracts on the glycemia in animals with streptozotocin induced diabetes, as well as the influence on the preservation of morphological characteristics in the histological structure of pancreatic tissue; to determine the antioxidant potential of black mulberry extracts. The study was conducted on Haan strain NMRI mice. The effect of five different extracts of black mulberry (ethanol extract of leaves, bark, fruit, then freshly squeezed juice and extract of black mulberry or black mulberry seed or black mulberry oil) in three different doses 125 mg/kg, 250 mg/kg and 500 mg/kg in healthy animals was evaluated, as well as the effect of the highest doses of all 5 extracts in animals with streptozotocin-induced diabetes. A high content of isoquercetin (34,8±0,5 mg/g extract) and rutin (2,7±0,1 mg/g extract) was found in the leaf extract. Ethanol extract of black mulberry leaf (500 mg/kg) reduced glycemic values compared to the control group in healthy animals. An IC50 value of 7,64 μg/ml was determined for the leaf extract. The bark extract reduced glycemic values compared to the control group. Also, the application of this extract led to a statistically significant decrease in body weight in relation to the control group (p

Према проценама Светске здравствене организација од дијабетеса тренутно болује 537 милиона људи широм света, док у Србији од дијабетеса болује око 770 000 особа што чини око 12% одраслог становнииштва. Висока преваленција дијабетеса, озбиљност последица услед компликација ове болести, као и нежељена дејства конвенционалне терапије усмеравају напоре истраживача ка биљакама са антидијабетесним потенцијалом. Разноликост хемијског састава и традиционална употреба биљака рода Morus разлог су све чешћег испитивања антидијабетесног потенцијала ових биљака, а нарочито црног дуда с обзиром на богат и разнолик биохемијски састав. Циљеви овог истраживања били су: извршити хемијску карактеризацију екстраката коре, листа, плода, семенки и сока црног дуда; утврдити утицај испитиваних екстраката на вредност гликемије код здравих животиња; утицај испитиваних екстраката на вредност гликемије код животиња са дијабетесом изазваним применом стрептозотоцина, као и утицај на очуваност морфолошких карактеристика у хистолошкој структури ткива панкреаса; утврдити антиоксидативни потенцијал испитивних екстраката црног дуда. Истраживање је спроведено на мишевима NMRI Haan soja. У испитивању је процењен утицај пет различитих екстраката црног дуда (етанолног екстракт листа, коре, плода, затим свеже цеђеног сока и екстракта семена црног дуда односно уља црног дуда) у три различите дозе 125 мг/кг, 250 мг/кг и 500 мг/кг код здравих животиња, као и утицај највиших доза свих 5 екстраката код животиња са дијебетесом изазваним стрептозотоцином. У екстракту листа утврђен је висок садржај изокверцетина (34,8±0,5мг/г екстракта) и рутина (2,7±0,1 мг/г екстракта). Етанолни екстакт листа црног дуда (500 мг/кг) снизио је вредности гликемије у поређењу са контролном групом здравих животиња. За екстракт листа утврђена је ИК50 вредност од 7,64μг/мл. Екстракт коре снизио је вредности гликемије у односу на контролну групу. Такође примена овог екстраката довела је до статистичи значајног пада вредности телесне масе у односу на контролну групу (p