Search

Предмет ове дисертације јесу руске речи есть, нет и да, тачније: њихов граматички статус и синтаксичке функције у различитим типовима реченица, као и њихови одговарајући српски еквиваленти. Три основна задатка рада могу се формулисати на следећи начин: 1) описа- ти и разграничити типове руских простих реченица (потврдних и одричних) у ко- јима се, најчешће, у садашњем времену користе облици есть, нет као и облици да, нет, при чему се узима у обзир допринос који српски еквиваленти дају преци- знијем опису наведених речи. Реченице се анализирају не само када стоје самос- тално већ и када представљају компоненте независно-сложених и зависно-сложе- них реченица; 2) одредити граматички статус облика есть, нет као и облика да, нет; 3) описати и разграничити синтаксичке функције облика есть, нет и да у разним типовима реченица. Остали, секундарни задаци, који проистичу из примарних или су у директ- ној вези с њима, таксативно се наводе у уводном делу рада. Рад је рађен на материјалу руских књижевних текстова и њихових превода на српски језик, као и књижевних текстова на српском језику и њихових српских превода. У раду су примењивани, у складу с одговарајућим посебним аспектима анализе, различити методи истраживања, који су детаљно наведени у уводном де- лу рада. Један од основних метода свакако је метод конфронтативне анализе. Општи резултати до којих се дошло у току истраживања представљени су у закључном делу рада, док се појединачни закључци налазе се у одговарајућим де- ловима рада; наводимо само неке од њих: у руском језику постоје како нулта и кр- ња деклинација тако и нулта и крња конјугација, док српски језик нулту конјуга- цију нема (иако смо приметили да постоје могућности за истраживања на овом плану); два пара руских речи: да, нет и есть, нет представљају две речце, однос- но два глагола нулте конјугације (анализиране речи у руском језику постоје као речце, везници и глаголи нулте конјугације); у свим истраживаним типовима ре- ченица основна синтаксичка функција наведених руских глагола је предикатска; најчешћи српски еквиваленти руских глагола есть и нет јесу одговарајући потвр- дни и одрични облици глагола бити, постојати, налазити се, имати. Свакако, наше истраживање допринело је расветљавању многих важних проблема како из саме русистике тако и из славистике уопште, али је такође отво- рило многа нова питања на која се из објективних разлога није могло одговорити на овом месту и сада. The subject of this doctoral dissertation are the Russian words есть, нет and да, i.e.: their grammatical status and syntactic functions in different types of sentences as well as their equivalents in the Serbian language. Three basic tasks in this study can be defined in the following way: 1) to describe and discern the empirically available types of Russian simple sentences (affirmative and negative) in which, in present tense, the words есть, нет as well as да, нет are typically used, while considering the contribution of their Serbian equivalents in order to give a more precise description of these pairs of words; matrix as well as subordinated and coordinated clauses are included in the analysis; 2) to define the grammatical status of the word pairs есть, нет as well as да, нет; 3) to describe and mutually discriminate the syntactic functions of the words есть, нет and да when used in different types of sentences. Other, secondary tasks, implied by the primary tasks or directly connected with them, are listed and described in the introduction chapter of the study. This study is based on the Russian literary texts and their translations into Serbian and on the Serbian literary texts and their translations into Russian (bibliographic data on the sources and the literature are given at the end of the study). Different methods are used in accordance with the special aspects of analysis (they are discussed in the introduction of this study). The method of confrontational analysis is certainly one of the central methods involved. The main, general results of the research are presented in the conclusion chapter of the dissertation, while the more particular conclusions are presented in the respective individual sections of the study; the conclusions include the following: there are a zero and an elliptical declination as well as a zero and an elliptical conjugation in the Russian language, while in Serbian there is no zero conjugation (although some possibilities for research in this area have been observed); two pairs of Russian words да, нет and есть, нет represent two particles and two verbs of zero conjugation respectively (the analysed words in Russian are particles, conjunctions and verbs of zero conjugation); the basic syntactic function of verbs is the function of the predicate in all investigated types of sentences; the affirmative and negative forms of the verbs бити, постојати, налазити се, имати in the Serbian language are the most common equivalents to the Russian verbs есть and нет. This research has contributed to clearing up some very important problems both in grammatical theory of the Russian language and in the grammatical theory of the Slavic languages, generally, but it has also opened up many questions which could excide the limitations and aims of the present dissertation, and open up exciting directions for future research.