Search

Миграције српског народа у провинцијалне делове Угарске од Карловачког мира до аустро-турског рата 1737-1739. су биле много скромнијег карактера него Сеоба 1690. године. У оквиру извора и литературе смо се трудили да обухватимо појединачне примере и покажемо да су се осим породица, од којих су неке оставиле дубок траг у српској историји и култури (Руварци), насељавало и свештенство, не само из Србије, која је једном време (1718-1739) била под Аустријом. Такође су се досељавали трговци и занатлије који су својим присуством ојачали српску средину и етнички простор у Угарској и допринели коначном стварању и израстању српске грађанске класе у Монархији. Поновни већи талас насељавања српског народа на целокупну територију Угарске је уследио са избијањем новог аустро-турског рата 1737-1739. године, када су под патријархом Арсенијем IV Шакабентом, Срби поново били принуђени да напуштају своја огњишта.