Search

У ширем смислу, тема рада је регенерација браунфилд (brownfield) локација као један од најсложенијих механизама одрживог просторног развоја. Осим чињенице да је за регенерацију браунфилд локација неопходан низ различитих инструмената, попут: пореских олакшица, промене власничке структуре, ремедијације тла, измене планске регулативе и др., комплексност браунфилд регенерације, пре свега, огледа се у учешћу великог броја заинтересованих страна (стејкхолдера) у датом процесу. Стога се рад фокусира на социјални аспект браунфилд регенерације, прецизније на истраживање улоге локалне заједнице и преглед могућности за остварење „локалнихˮ интереса у комплексним развојним процесима. Основна истраживачка претпоставка се односи на позитиван утицај браунфилд регенерације на стварање и јачање социјалне кохезије у непосредном окружењу браунфилд локације. Прецизније, у раду се приказују начини за јачање социјалне кохезије у току почетне фазе процеса браунфилд регенерације, као и ефекти које дати процес у фази операционализације има на социјалну кохезију. Стога се у раду теза преиспитује кроз два основна параметра: 1) партиципацију локалне заједнице и 2) друштвену корист и трошкове регенерације браунфилда versus гринфилд инвестиција. Налази истраживања су приказани у форми аргументативног есеја. Наиме, на основу прегледа интердисциплинарне литературе на тему браунфилд регенерације, дат је критички приказ аргумената у прилог истраживачкој тези, као и преглед аргумената који је оспоравају. Оваквом организацијом истраживања се постиже крајњи циљ рада – идентификација и дескрипција мера за јачање социјалне кохезије у процесу браунфилд регенерације. Крајњи допринос рада се односи на евентуално пружање смерница за сличан методолошки приступ у домену урбанистичких истраживања. In broader terms, the paper refers to the topic of brownfield regeneration, as one of the most complex mechanisms for sustainable spatial development. In addition to the fact that brownfield regeneration demands a variety of instruments, such as: tax subsidies, the change of land use ownership, soil remediation, planning regulative amendments, etc., the complexity of brownfield regeneration is primarily seen in a number of stakeholders participating in such a process. Thus, the paper focuses on the social aspect of brownfield regeneration – precisely, on researching the community role and reviewing the possibilities for achieving the ‘local’ interests in complex developmental processes. The main research hypothesis is that brownfield regeneration positively affects the creation of and strengthening the social cohesion in the areas close to the brownfield site. More precisely, the paper presents the ways towards strengthening social cohesion in the initial phase of the brownfield regeneration process, as well as the effects of such a process in its operationalisation phase on social cohesion. The thesis is examined by two main parameters: 1) participation of local community, and 2) social costs and benefits of brownfield regeneration versus greenfield investment. The research results are presented in the form of argumentative essay. In fact, the critical overview of arguments for and against the main research hypothesis is provided based on the review of interdisciplinary literature in the domain of brownfield regeneration. Such research organisation ensures the identification and description of the measures needed for strengthening social cohesion, as an utmost goal of this research. The final research contribution is about offering the guidelines for similar methodological approach in urban research.