Search

The basic premise of free and fair elections is equal participation and representation of all candidates and candidate lists. Media are crucial in this process, taking into account they go hand in hand with modern democracies. As such, the role of media in promotional activities is regulated by law. The existing legal framework regulating election campaigns requires further improvements, especially in regard to participation of public officials in election campaigns and the use of public resources for these purposes. The engagement of public officials in election campaigns, or promotion, is defined as a "functionary campaign". The year 2012 was a turning point for Serbia in terms of having functionary campaigns and consequently preventing free and fair elections. Until today multiple examples of usage of official capacities for campaign purposes have been reported. This paper defines functionary campaigns and analyses the existing legal provisions related to functionary campaigns in Serbia. While the legal framework requires further improvements what is worrisome is the poor implementation of the provisions in place. This paper also analyses the Government solutions proposed to the National Assembly of Serbia in 2019. Osnovna pretpostavka slobodnih i poštenih izbora je ravnopravnost učešća i ravnomerna predstavljenost svih kandidata i izbornih lista. Veoma važan faktor u ovom procesu predstavljaju mediji, s obzirom na to da su savremene demokratije nerazdvojive od medija. Uloga medija u promotivnim aktivnostima političkih partija regulisana je zakonima, ali je u proteklim godinama u Srbiji evidentiran veliki broj propusta. Kao najslabije regulisano polje u izbornim kampanjama jeste pitanje uloge javnih funkcionera i upotrebe javnih resursa u svrhe izborne kampanje. Ovakav vid promocije okarakterisan je kao funkcionerska kampanja, a mediji predstavljaju osnovno sredstvo u razvoju ovog problema. Predmet ovog rada je definisanje funkcionerske kampanje i analiza zakonskih rešenja u oblasti funkcionerske kampanje u Srbiji. Iako je ovaj fenomen poznat i utvrđen i ranije, ovako terminološki označen dobio je nove aspekte u periodu od 2012. godine i istaknut je kao jedan od ključnih problema u održavanju slobodnih i poštenih izbora u Srbiji. U zakonskom okviru uviđa se niz propusta, ali je očigledno da je sprovođenje postojećih zakona, takođe, veoma neefikasno. Funkcionerska kampanja bila je tema i razgovora o izbornim uslovima u Srbiji između vlasti i opozicije. Rad daje i analizu predloga rešenja koje je, 2019. godine, Vlada Srbije predložila Narodnoj skupštini.

У дисертацији Институционализације партија и партијских система у земљама бивше СФРЈ истражује се настанак и развој политичких партија и партијских система, процеси институционализације партија и институционализације партијских система, као и њихови ефекти на стабилност политичких институција и ширу друштвену стабилност у земљама бивше СФРЈ. Основни циљ рада је утврђивање степена институционализације партија и степена институционализације партијских система и улога ових процеса у изградњи стабилних и функционалних демократских институција. Студија обухвата двадесет осам (28) политичких партија у шест (6) земаља које су настале распадом СФРЈ и које су кренуле у развој демократских политичких система са увођењем вишепартизма. Рад се заснива на теоријским полазиштима која ова два процеса институционализације посматрају као одвојена, иако веома блиска с обзиром да политичке партије кроз своје деловање стварају партијски систем. Наиме, институционализација политичких партија је процес који се везује за појединачне партије и њихову стабилност, док се институционализација партијских система односи на систем у целини и његове капацитете. За анализу институционализације партија користи се модел од 15 индикатора за сваку појединачну политичку партију, док се за партијске системе користи модел од 8 индикатора из којих се добијају индекси институционализације за партије (ИПИ) и за партијске системе (ИИПС). Полазна основа у раду је да су политичке партије кључни актери политичког живота у сваком демократском политичком систему и да њихово деловање битно утиче на демократске капацитете и на стабилност у сваком друштву. Као генерална хипотеза постављена је тврдња да институционализације партија и партијских система позитивно утичу на стабилност политичких институција и друштва у целини. Уз индексе институционализације партија и партијских система, као независне варијабле, у регресиони модел стављам параметре стабилности, као зависне варијабле. У тим параметрима су постојећи индекси за које правим десетогодишњи композитни скор (просек) и који мере стабилност демократских институција, политичку стабилност и одсуство насиља, ефикасност владе, функционисање владе и степен изградње консензуса. The dissertation Institutionalization of parties and party systems in the countries of the former SFRY discusses the genesis and evolution of the political parties and party systems, the process of institutionalization of both the parties and party systems alike, and their impact on the stability of political institutions and overall social stability in the countries of former Yugoslavia. The main aim of the dissertation is to determine the extent to which the parties and party systems have been institutionalized and the role of the aforementioned processes in the establishment of stable and functional democratic institutions. The research consists of twenty-eight (28) case studies of political parties in six (6) countries, which opted for the multi-party system as a part of the process of democratization. The dissertation is based upon a theoretical framework that, although de facto separates these two processes of institutionalization, emphasizes the impact political parties have on the political systems. However, while the institutionalization of the political parties is associated with the stability of individual political parties, the institutionalization of the party systems concerns the capacities of the system in its totality. The model of 15 and 8 indicators is used to analyze the institutionalization of political parties and political systems. Index assigned to political parties used to analyze the level of institutionalization of parties generates Party Institutionalization Index (PII), and index assigned to party systems generate Party System Institutionalization Index (PSII). The main argument of the dissertation is that political parties are key factors in all democratic political systems and that they substantially influence the democratic capacity and stability of a society. The general hypothesis of the dissertation is the claim that the institutionalization of political parties and the party systems have a positive effect on the stability of political institutions and society on the whole. I am using a regression model in which the indexes of institutionalization of political parties and political systems form the independent variables and the parameters of stability as the dependent variables. These parameters consist of the existing indexes which are used for a ten-year average – which measures the stability of democratic institutions, political stability and absence of violence, government efficiency and government performance and the degree of consensus building.

The dissertation Institutionalization of parties and party systems in the countries of the former SFRY discusses the genesis and evolution of the political parties and party systems, the process of institutionalization of both the parties and party systems alike, and their impact on the stability of political institutions and overall social stability in the countries of former Yugoslavia. The main aim of the dissertation is to determine the extent to which the parties and party systems have been institutionalized and the role of the aforementioned processes in the establishment of stable and functional democratic institutions. The research consists of twenty-eight (28) case studies of political parties in six (6) countries, which opted for the multi-party system as a part of the process of democratization. The dissertation is based upon a theoretical framework that, although de facto separates these two processes of institutionalization, emphasizes the impact political parties have on the political systems. However, while the institutionalization of the political parties is associated with the stability of individual political parties, the institutionalization of the party systems concerns the capacities of the system in its totality. The model of 15 and 8 indicators is used to analyze the institutionalization of political parties and political systems. Index assigned to political parties used to analyze the level of institutionalization of parties generates Party Institutionalization Index (PII), and index assigned to party systems generate Party System Institutionalization Index (PSII). The main argument of the dissertation is that political parties are key factors in all democratic political systems and that they substantially influence the democratic capacity and stability of a society. The general hypothesis of the dissertation is the claim that the institutionalization of political parties and the party systems have a positive effect on the stability of political institutions and society on the whole. I am using a regression model in which the indexes of institutionalization of political parties and political systems form the independent variables and the parameters of stability as the dependent variables. These parameters consist of the existing indexes which are used for a ten-year average – which measures the stability of democratic institutions, political stability and absence of violence, government efficiency and government performance and the degree of consensus building. U disertaciji Institucionalizacije partija i partijskih sistema u zemljama bivše SFRJ istražuje se nastanak i razvoj političkih partija i partijskih sistema, procesi institucionalizacije partija i institucionalizacije partijskih sistema, kao i njihovi efekti na stabilnost političkih institucija i širu društvenu stabilnost u zemljama bivše SFRJ. Osnovni cilj rada je utvrđivanje stepena institucionalizacije partija i stepena institucionalizacije partijskih sistema i uloga ovih procesa u izgradnji stabilnih i funkcionalnih demokratskih institucija. Studija obuhvata dvadeset osam (28) političkih partija u šest (6) zemalja koje su nastale raspadom SFRJ i koje su krenule u razvoj demokratskih političkih sistema sa uvođenjem višepartizma. Rad se zasniva na teorijskim polazištima koja ova dva procesa institucionalizacije posmatraju kao odvojena, iako veoma bliska s obzirom da političke partije kroz svoje delovanje stvaraju partijski sistem. Naime, institucionalizacija političkih partija je proces koji se vezuje za pojedinačne partije i njihovu stabilnost, dok se institucionalizacija partijskih sistema odnosi na sistem u celini i njegove kapacitete. Za analizu institucionalizacije partija koristi se model od 15 indikatora za svaku pojedinačnu političku partiju, dok se za partijske sisteme koristi model od 8 indikatora iz kojih se dobijaju indeksi institucionalizacije za partije (IPI) i za partijske sisteme (IIPS). Polazna osnova u radu je da su političke partije ključni akteri političkog života u svakom demokratskom političkom sistemu i da njihovo delovanje bitno utiče na demokratske kapacitete i na stabilnost u svakom društvu. Kao generalna hipoteza postavljena je tvrdnja da institucionalizacije partija i partijskih sistema pozitivno utiču na stabilnost političkih institucija i društva u celini. Uz indekse institucionalizacije partija i partijskih sistema, kao nezavisne varijable, u regresioni model stavljam parametre stabilnosti, kao zavisne varijable. U tim parametrima su postojeći indeksi za koje pravim desetogodišnji kompozitni skor (prosek) i koji mere stabilnost demokratskih institucija, političku stabilnost i odsustvo nasilja, efikasnost vlade, funkcionisanje vlade i stepen izgradnje konsenzusa.