Search

Циљ овог рада је да се анализом одређених пјесама Новице Тадића расвијетли начин на који је мотив јуродивости транспонован у његову поезију, те колико је то обиљежје пјесникове поетике. Да би се дошло до ваљаног резултата, потребно је било примарне карактеристике феномена јуродивости упоредити са Тадићевом књижевном трансформацијом те појаве, како имплицитно тако и експлицитно дате. Хипотеза подразумијева расвјетљавање могућности да је јуродивост као књижевни мотив и књижевна мотивација један од кључева за разумијевање поетике пјесничког дјела Новице Тадића.

Novica Tadic (1949–2011) is one of the more authentic poets who gave importance – his own precious pearl – to poetry and the Serbian language. Tadic remained consistent with his style and commitment to poetry and finding creative inspiration in everyday life: in broad daylight and in the dark side of the night. This paper points out some of the basic elements of poetic language in the poetry of Novica Tadic. Primarily, the analysed collection of Friend of the devil. Interpretation of poetic language is accessed by pointing out the most common motives and finding their connections with other, similar motifs. Tadic’s poetic images are based on motifs of both worlds: the real, where one is a temporary resident and: the unreal (Otherworld) – another world in which dreams, imagines, and in the end, every living thing goes. Motives in the ambience of another world is one of the poetic creativity features of this author.