Search

Рад се бави сукобима Срба и Бугара у области Вардарске долине у периоду од 1885. до 1903. године. Решавањем питања Вардарске долине, у српску или бугарску корист, једна од ових земаља би у своје руке добила „кључ Балкана“. И Србија и Бугарска истицале су у своју корист разлоге који су се темељили на историјским, етничким и политичким упориштима. Бугарска је своје претензије заснивала на последицама егзаргхата и територијама из Сан-Стефанског мира, а Србија на живој средњовековној делатности осведоченој српским задужбинама, језичкој сродности и раширености славе – типичног српског обележја. Стога је Бугарска приступила оружаном терору оснивајући илегалне организације ВМРО и ВМОК. Велика опасност је претила од бугарских националиста који су 1897. године у Солуну основали „Друштво за убијање Срба“. Србија није успевала да дипломатским средствима обезбеди заштиту живота и имовине Срба у Вардарској долини. Поред званичних одбијања да и Србија створи своју револуционарну организацију и узврати Бугарима истом мером, ипак су у периоду од 1897. до 1901. године у Вардарској долини деловале српске чете. У Београду је ангажовањем др Милорада Гођевца, шефа лекара београдске општине, дошло до стварања Српске четничке организације. Учестала убиства и масакри виђених Срба у Вардарској долини, убрзали су његов рад на остварању ове идеје.

Copyright of Mesovita Gradja is the property of Istorijski Institut and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)

У раду су анализиране улоге краља Александра I Карађорђевића и краља Бориса III Сакс-Кобург-Готског у југословенско-бугарским односима, у периоду преговарања балканских држава о потписивању Балканског пакта. Рад се састоји из уводне студије и документа Fragments de Conversations entre L.L.M.M. le Roi Alexandre et le Roi Boris (au cours de leurs entrevues en septembre, octobre et décembre 1933) који се чува у Архиву Србије

The author aims to focus on the traditional customs in Macedonia regarding wedding and marriage; on the attitude of IMARO towards these institutions; the new marital "rules" imposed by the Organization and engagement norms between the partners; the techniques used by IMARO, and the goals it pursued. In the end, an attempt is made at revealing the effect of the Organization’s activity in this direction, the changes made and the results achieved. The researcher uses a variety of sources, including a large amount of memoirs, as well as program and other documents issued by IMARO. [ABSTRACT FROM AUTHOR]