Search

Снабдевање насеља водом је комунална услуга од виталног значаја за опстанак и развој људског друштва. Водоводни системи су рањиви на ненамерне и намерне претње, који могу укључивати различите аспекте угрожавања рада система или загађње воде. У случају појаве угрожавања безбедности водовода могу се јавити смањење испоручених количина воде или погоршање квалитета воде испоручене потрошачима. У случају погоршања квалитета воде за пиће неопходно је да се минимизирају потенцијални здравствени ризици по становништво. Савремене тенденције у овој области препоручују да процес успостављања и одржавања потребног нивоа безбедности снабдевања водом за пиће треба да укључи израду и имплементацију плана безбедности водоснабдевања, који обухвата следеће четири фазе: планирање и припрема, заштита (детекција и потврда догађаја), одговор (планирање и управљање догађајем), санација и опоравак. Планирање безбедности снабдевања водом ће помоћи да се идентификују и утврде рањивости система и мере за рано откривање акцидената, укључујући комуникацијску стратегију како би се омогућио брз и ефикасан одговор. Овја рад ће дати преглед циљева, потребних активности и очекиваних резултата везаних за припрему и имплементацију планова безбедности снабдевања водом.

The “Jadar” project is planned for realization in the vicinity of the City of Loznica, on several thousand hectares of forest and agricultural lands as well as urban areas. Opening of mines, formation of landlls, exploitation of groundwater, treatment of ore with sulfuric acid, construction of access roads, and permanent change of land use will irreversibly change and degrade the existing landscape and endanger biodiversity. The eventual beginning of the exploitation of the mineral jadarite implies massive earthworks, subsidence of the terrain on almost 850 hectares, and backflling of the upper part of the Štavica stream watershed. The signifcant potential of the already determined tourist region, with sites of cultural-historical and spiritual signifcance, will be irretrievably destroyed. Displacement of the local population, permanent elimination of opportunities for advanced and proftable agricultural production, the constant risk of air, water, and land pollution, essentially diminish the economic and ecological perspective of Radjevina. The city of Loznica is located at a short distance from dangerous pollutants such as tailings dumps of the mines “Stolice” (antimony ore) and “Zajača” (antimony and lead ores), and in the city area, there is an abandoned factory complex “Viskoza”, with huge amounts of toxic and carcinogenic substances. The location of the “Jadar” project is only 15 kilometers from the center of Loznica. Rio Tinto’s current international reputation does not instill confedence in the safety of production processes, environmental protection, and treatment of workers. The benefit for the state of Serbia is especially unclear if we can talk at all about any compensation for such a massive spatial degradation and a permanent risk to the health and safety of the population. Реализација пројекта „Јадар” планирана је у околини Града Лознице, на површини која захвата неколико хиљада хектара земљишта под шумским, пољопривредним и урбанизованим површинама. Отварање копова, формирање депонија, експлоатација подземних вода, третман руде сумпорном киселином, изградња приступних саобраћајница и трајна промена намене простора, неповратно ће изменити и деградирати постојећу слику предела и угрозити биодиверзитет. Евентуални почетак експлоатације минерала јадарит подразумева масивне земљане радове, слегање терена на готово 850 хектара и затрпавање јаловином вршног дела слива потока Штавица. Неповратно ће бити уништен значајан потенцијал већ детерминисане туристичке регије, са локалитетима од културно- -историјског и духовног значаја. Расељавање становништва, трајна елиминација могућности за напредну и профитабилну пољопривредну производњу, сталан ризик од загађења ваздуха, воде и земљишта, суштински умањују економску и еколошку перспективу Рађевине. Град Лозница се налази на малој удаљености од опасних загађивача као што су депоније јаловине рудника „Столице” (руда антимона) и „Зајача” (руде антимона и олова), а у самом градском подручју се налази напуштени комплекс фабрике „Вискоза”, са огромним количинама токсичних и канцерогених материја. Локација пројекта „Јадар” је на само 15 километара од центра Лознице. Досадашњи међународни реноме компаније „Рио Тинто” не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва. Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 202. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 20

Колико је вода значајан ресурс указује чињеница да је она одговорна за настанак, развој и одржање живота на Земљи. Услед интензивног развоја човечанства, расте и притисак на водне ресурсе и њихово загађење. Све ово доводи до промена у биолошким и физичко хемијским карактеристикама воде и оставља значајне последице по живи свет. Очување и заштита водних ресурса захтева интегрални приступ на свим нивоима и спровођење јасно дефинисаних мера у циљу спречавања загађења. Циљ рада је да се методом Serbian Water Quality Index одреди стање вода реке Пепељуше и укаже на проблеме који доводе до њене деградације

Plastic pollution of the aquatic environment in growing problem over world. According to EFSA (European Food Safety Authority) nonoplastics is defined as material with any external dimension in the nanoscale (0.001-0.1 µg). Over 630 species (fish, turtles, cetaceans, seabirds, bivalves) have been recorded interacting with plastic debris in freshwater and marine ecosystems. Nanoplastics can be produced during fragmentation of microplastic debris and in this way can contaminant aquatic environment. Also, engineered nanoplastics are used in industrial processes. Knowledge on the occurrence of nanoplastics in aquatic environments is extremely limited because no methods exist for the reliable detection of nanoplastics in samples. Previous studies suggests that nanoplastics might interfere with the chemical communication among fish species, which would cause subtle behavioral disturbances in finding a food, or in the avoidance of predators. Such effects may be taking place at low concentrations that are not easy to detect using standard toxicological tests. Marine zooplankton can ingest nanoplastics via suspension feeding. On this way, nanoplastics may enter in food chain (algae-zooplankton-fish). The hazards of nanoplastics to humans are slowly emerging from a handful of studies. The level of human exposure, chronic toxic effect concentrations and underlying toxicological mechanisms by nanoplastics elicit effects are still too poorly understood to make a full assessment of the risks to humans. Therefore, there is concern that nanoplastics may reach all organs and can enter cells. Same nanomaterial have show toxic effect on human health, but more studies on the toxicity are needed. Данас, у свету загађење водених површина пластиком, односно честицама нанопластике представља велики проблем. Према подацима EFSA (Eвропска Агенција за Безбедност хране- European Food Safety Authority) нанопластика је дефинисана као материјал масе од 0.001-0.1 μg. До сада је забележено преко 630 врста животиња (рибе, корњаче, китови, морске птице, мекушци) које су биле у некој интеракцији са остацима пластике, посебно честицама нанопластике у слатководним и морским екосистемима. Нанопластика се може произвести током фрагментације микропластичних остатака и на тај начин може загађивати водену средину. Такође, нанопластика се користи у многим индустријским процесима. Подаци о присуству честица нанопластике у воденим срединама су изузетно ограничени, јер не постоје стандардизоване методе за поуздано откривање честица нанопластике у узорцима. Претходне студије сугеришу да нанопластика може ометати хемијску комуникацију међу појединим врстама риба, што изазива поремећаје понашања у проналажењу хране код ових врста животиња, или у избегавању предатора. Такви ефекти могу настати као последица веома мале концентрације честица нанопластике, које није лако детектовати користећи стандардне токсиколошке тестове. Морски зоопланктони могу уносити честице нанопластике путем хране. На тај начин, нанопластика може ући у ланац исхране (алге-зоопланктон-рибе). Опасност по здравље људи, услед присуства честица нанопластике су предмет великог броја студија. Ниво изложености људи, појава хроничних токсичних ефеката и основни токсиколошки механизми од стране честица нанопластике су и даље недовољно изучени како би се дефинисао ризик за здравље људе. Ипак, постоји забринутост да честице нанопластике могу утицати на ћелије великог броја органа. Истраживања о токсичним ефектима честица нанопластике на здравље људи последњих година су у великој експанзији, али је потребно више студија у овој области, како би се тај токсични ефекат и доказао. Zbornik kratkih sadržaja

Порекло воде на земљи од античких времена, па и данас, је предмет бројних инересовања, мислиоца и истраживача из различитих области науке, још увек није у потпуности разјашњено. Са друге стране, о распрострањености воде на земљи и њеним ресурсима, нарочито о води коју човек користи за пиће зна се много више. Распрострањеност воде и водни ресурси слатке воде су неравномерно распоређени на земљи, па отуда и сигурност (доступност) воде свим становницима света је неравномерна. Пораст броја становника и климатске промене (глобално загревање) прете све већој оскудици воде у појединим деловима света, нарочито оним најмногољуднијим. Вода се од давнина не користи само за пиће и одржавање личне хигијене. Она је и материјално добро са широком применом (наводњавање, енергетски извор, транспорт, лечење, туризам, рекреација). Један од највећих проблема, са којим се у епохи антропоцена суочава човечанство, је загађење животне средине и у њој посебно загађење вода. Ово захтева одговорност и бригу, како друштва, тако и сваког појединца према заштити животне средине, употреби и поступцима са водом.

Основни циљ рада је утврђивање међузависности геоеколошких детерминанти, као и могућности примене одговарајућих мера заштите и ревитализације текућих вода у функцији одрживог развоја АП Војводине. Примењена је специфична методологија, на основу које је анализиран квалитет воде са више аспеката и за различиту употребу. Предложен је геоеколошки модел као резултат анализе геоеколошких детерминанти, који се може даље разрађивати и користити за процену постојећег стања одрживог развоја АП Војводине. Геоеколошке детерминанте су анализиране са аспекта климе, хидрологије, рељефа, земљишта, живог света и социо-економске компоненте. Потврђен је њихов позитиван и негативан утицај на одрживи развој испитиваног подручја, као и њихова комплексност и међузависност. Повезаност геоеколошких детерминанти огледа се у честој смени суша и поплава (поред водећих климатских, на ове појаве утичу геолошке, геоморфолошке и педолошке детерминанте), деградацији земљишта (утицај геолошких и геоморфолошких карактеристика), као и загађењу вода (осим доминантног антропогеног фактора, присутни су и климатски, геоморфолошки и педолошки утицаји). Предложени геоеколошки модел, који је састављен на основу ових детерминанти и њиховoг утицаја на одрживи развој се састоји из следећих компоненти: степен суше (на основу Индекса аномалија падавина, енг. Rainfall Anomaly Index – RAI), пољопривредно земљиште угрожено поплавама, укупан квалитет воде (на основу Српског индекса квалитета воде – SWQI и Canadian Water Quality Index – CWQI), квалитет воде за потребе пољопривреде (на основу Agri-food Water Quality Index – AFWQI), квалитет земљишта (на основу Soil Quality Index – SoQI), индекс биодиверзитета (на основу... The main aim of the study is to define the geoecological determinants interdependence as well as possibility of relevant measures implementation for protection and revitalization of water courses in the terms of sustainable development of AP Vojvodina. Specific methodology, applied in the study was used for water quality analyses from many aspects and for different purposes. Geoecological model was recommended as the result of geoecological determinants analyses, which could be further elaborated and used for assessment of current sustainable development state of AP Vojvodina. Geoecological determinants were analized from the aspects of climate, hydrology, relief, soil, living organisms and social–economic components. It was confirmed their positive and negative impact on sustainable development of studied area, as well as their complexity and interdependence. Correlation of geoecological determinants reflects in the frequent exchanges of droughts and floods (besides leading climate, these events are impacted by geological, geomorphological and pedological determinants), soil degradation (impact of geological and geomorphological chacarcteristics), as well as water pollution (besides dominant anthropogenic factor, climate, geomorphology and pedology also have influence). Recommended geoecological model, which is constructed on the basis of these determinants and their influence on the sustainable development consists from the following components: drought grade (based on Rainfall Anomaly Index – RAI), agricultural land threatened by floods, overall water quality (based on Serbian Water Quality Index – SWQI and Canadian Water Quality Index – CWQI), water quality for agricultural use (based on...