Search

Приликом куповине свих врста роба (предмета опште употребе, хране, робе широке потрошње), па и при коришћењу услуга (хотели, ресторани, занатске услуге) корисници (купци, потрошачи) се о квалитету роба и услуга информишу на различите начине (декларације, рекламни материјал, средства јавног информисања, искуства пријатеља и познаника итд.). Данас се у већини земаља ради на заштити потрошача, па су њихова права и законски заштићена. Права потрошача штите државне организације за заштиту потрошача, као и невладине непрофитабилне организације (друштва). У Репубици Српској декларисање хране је обавезно и највећи део потрошача је упознат са тим. О томе говори податак да 98,1% анкетираних потрошача сматра да храна (месо) треба да има декларацију. На декларацијама меса за потрошаче најважнија информација, оно на шта обавезно обраћају пажњу, је рок трајања (75,8% одговора). Остале информације су мање значајне (нутрициона вриједност 20,5% одговора, начин производње 30,3%, земља поријекла 23,4%). Декларација према мишљењу више од половине анкетираних (56,3%) даје информације о квалитету и безбједности меса које купују, што говори о томе да потрошачи нису у потпуности упознати са декларисаним подацима. Ово потврђује чињеница да близу једне трећине (32,2%) није сигурно у оно што је декларисано, а 11,5% уопште не вјерује у податке који су декларисани. Добијени резултати могу да се објасне лошим искуством потрошача са декларисањем и стварним квалитетом хране. Информације које упућују на квалитет/безбједност меса (земља поријекла, цијена, расположивост информација, начин паковања, рок трајања итд.) су важне, о чему говори чињеница да је степен слагања анкетираних са наведеним информацијама од 44,8% (цијена) до 66,9% (расположивост информацијама). За информације о упакованим прехрамбеним производима одговоран је субјекат у пословању са храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет, а за информације о неупакованој храни одговоран је субјекат у пословању са храном који пакује храну на мјесту продаје крајњем потрошачу.__ Zbornik kratkih sadržaja

Филм Лицем у лице Бранка Бауера снимљен је 1963. године. Често се назива првим критичким и политичким филмом. Након отпуштања једног радника, у предузећу се одржава раднички савет на коме се се његов колега супротставља директору, због чега бива избачен из партије. Читав филм заправо представља комплексну психолошку драму у коју су укључени сви присутни, отварајући низ питања која спадају у домен антропологије, а то су однос колектива према појединцу, динамика колектива који се надзире, хијерархија, механизми колективне припадности (и одбацивања), као и важност преузимања политичке одговорности итд. Снимање овог филма поклапа се са временом самоуправног социјализма и са покушајем да се смањи утицај који је новонастала повлашћена класа политичких руководилаца имала. У том смислу, у овом филму се може препознати и дидактичка компонента. По тематици и временско-просторној композицији, ово остварење подсећа на филм Дванаест гневних људи (1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of selfmanaging socialism in Yugoslavia with the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people (1957). The film Face to face (1963) has been directed by Branko Bauer and is often regarded to be the first political and critical film in Yugoslavia. The plot is set on a workers’ council, after a worker has been fired and his colleague (Milun Koprivica) stands up for him and openly confront the director. This act leads to the punishment of Koprivica – his exclusion from the Communist Party. The whole film is a complex psychological drama that includes all who are present, opening many questions that belong to the domain of anthropology, such as the attitude of the collective towards the individual, the dynamics of the collective that is disciplined, hierarchy, mechanisms of the belonging to (and rejection from) the collective, taking (political) responsibility etc. The film was produced during the period of self-managing socialism in Yugoslavia characteristic for the attempt to decrease the power of the newly established class of political elite. In that sense, the film has also didactical component. Its thematic and socio-temporal perspective resembles the famous film Twelve angry people (1957).

Предмет докторске дисертације представља истраживање правног режима, услова и правних последица пробијања правне личности у стечајном поступку. Истраживање је превасходно усмерено на анализу нормативних оквира, теоријскоправних дилема и специфичних случајева судске праксе о примени овог правног института у стечајном поступку. У том смислу, ради подробнијег разумевања института пробијања, превасходно је било нужно указати на општа питања института пробијања правне личности, његов појам, правну природу и учења у упоредном и српском праву. Средиште пажње у раду посвећено је питањима везаним за пробијање правне личности стечајног дужника, а нарочито: испитивању односа стечајног пробијања и пробијања правне личности изван стечаја, анализи матери-јалноправних услова за стечајно пробијање, начину и дејству пробијања у стечајном поступку, питањима везаним за одговорност у случају стечајног пробијања, специфичном односу института стечајног пробијања и побијања правних радњи стечајног дужника, примени института пробијања правне личности у реорганизацији и међународном стечају. Такође, изложени су специфични примери пробијања правне личности у стечају и анализиране су тенденције развоја овог правног института. Све наведено чињено је у циљу указивања на неопходност увођења института пробијања правне личности у српско стечајно право, што чини и основни циљ дисертације. The subject of the doctoral dissertation is an exploration of the legal regime, conditions and legal consequences of the piercing the corporate veil in the bankruptcy proceedings. The research is primarily focused on the analysis of the normative framework, theoretical-legal dilemmas and specific cases of court practice on the application of this legal institute in bankruptcy proceedings. Therefore, due to the detailed understanding of the piercing the corporate veil, it was previously necessary to point out the general issues of that legal institute, its term, the legal nature and learning in comparative and Serbian law. The most attention is focused on issues related to the piercing the corporate veil of the bankruptcy debtor, especially on: comparison of the bankruptcy piercing and piercing the corporate veil out of bankruptcy, analysis of the substantive conditions for bankruptcy piercing, the metod and legal implications of the piercing in bankruptcy proceedings, the issues related to liability in bankruptcy piercing, the specific differences between bankruptcy piercing institute and law on challenging bankruptcy debtor's legal actions, application of the piercing the corporate veil in the reorganization and international bankruptcy.Ultimately, specific examples of piercing the corporate veil in bankruptcy are explained and development tendencies of the legal institute are analysed. Cited was done in order to point out the necessity of introducing the piercing the corporate veil institute in Serbian bankruptcy law, which makes the main goal of the dissertation.

Последњих година велика сметња културном развоју били су закони. Не поштују се или су лоши и неприменљиви, застарели, неусклађени, нису донети за све битне области културе, а многи донети за друге делатности угрожавају културу. Закон о култури усвојен 2009. године никада у потпуности није примењен. Није донета стратегија развоја културе, није решен положај установа заштите културног наслеђа, прекршени су рокови за избор органа управљања, као и рокови за конкурсе за програме. Нису поштовани критеријуми за утврђивање статуса установа од националног значаја, критеријуми за доделу тзв. националних пензија, није решен статус установа са Косова и Метохије итд. Измене Закона о култури усвојене почетком 2016. године су конфузне и неоствариве. Закон о културним добрима донет још 1994. године не задовољава савремене стандарде. Нису донети закони о архивима, музејима, позоришту. Закони из других области угрожавају културу: о јавним набавкама, о социјалном осигурању, о буџетском систему, о радним односима, о планирању и изградњи, о радио- -дифузији, о ауторском и сродним правима. Финансирање Основ финансирања мора да остане буџет, култура не сме да буде препуштена тржишту. Из буџета би се финансирале: плате, материјални трошкови, социјална давања, награде и надокнаде, инвестиције, набавка опреме, обавезе проистекле из међународних уговора, сви послови који би се могли сврстати у „државне обавезе“. Посебно формиран Национални фонд за културу би прикупљао и дистрибуирао средства: од туристичке таксе за обнову културних добара, од РАТЕЛ-а и РЕМ-а за кинематографију, од комерцијалних програма за уметничку музику, од инвестиција у јавне објекте за ликовну и примењену уметност, од игара на срећу за књиге и часописе, а улагања у позориште подразумевалa би ослобађање од пореза. Потребно је увести систем стимулација за спонзоре, донаторе, за јавно-приватно партнерство како би се оживели биоскопи, књижаре, домови културе. Закључак: битно је успоставити систем и поставити одговорне и образоване људе да њим управљају. Over the last few years, laws have been major obstacle to cultural development. There are many challenges when it comes to laws – sometimes they are not being followed, sometimes they are being inadequate and inapplicable, outdated, unadjusted, not covering all key parts of culture, and many laws which regulate other areas affect culture in negative way. Law on Culture was passed in 2009, but it has never been fully implemented. There was no strategy for development of culture, position of institutions for preservation of cultural heritage was not regulated, deadlines for appointing management of cultural institutions were missed, and so were the deadlines for selection of programs. Criteria for awarding status of “institution of national importance” were not followed, and neither were the criteria for awarding of the so-called national pensions, status of institutions from Kosovo and Metohija remained unresolved, and so on. Amendments to the Law on Culture, passed in early 2016, are confusing and unrealistic. The Law on Cultural Properties was adopted in 1994 and it does not meet modern standards. Laws on archives, museums, theaters have not been passed. Other laws which negatively affect culture: laws on public procurement, social security, budget system, labor, planning and construction, broadcasting, copyright and related rights. Funding National budget must remain the main source of funding, culture must not be left to the market. National budget should fund: salaries, material costs, social benefits, bonuses and allowances, investments, equipment procurement, obligations from international agreements, all activities which can be classified as “state obligations”. “National Fund for Culture” should be especially formed for collecting and distributing funds: funds from tourist tax would be used for restoration of cultural properties; funds from Regulatory Agency for Electronic Communications and Postal Services and from Regulatory Agency for Electronic Media would go to cinematography; funds from commercial programs would go to artistic music; funds from investment in public facilities would go to fine arts and applied arts; funds from lottery would be used for books and magazines; and investments in theaters would be tax-deductible. It is necessary to establish a system of incentives for sponsors, donors, public-private partnerships in order to revive cinemas, bookstores, and culture centers. Conclusion: it is important to set-up a system and appoint responsible and educated people to manage it. Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд, ISSN 0354-4850 ; књ. 166. Одељење историјских наука ; књ. 39 Прихваћено за објављивање на IX седници Одељења друштвених наука, одржаноj 7. новембра 2017. године, на основу реферата академика Косте Чавошког и дописног члана Александра Костића

Ангажовање приватних војних и безбедносних компанија представља релативно нов феномен у међународним односима и операцијама подршке миру. Омогућено је применом принципа уступања јавних послова, који је, опет изазван захтевима за смањењем државне потрошње, а утемељен у економском учењу неолиберализма. Крај Хладног рата, еволуција у пракси операција подршке миру и најзад, нови амерички интервенционизам који је свој крајњи израз доживео у Ираку и Авганистану јесу чиниоци који су допринели настанку контекста у коме је уступање јавних послова приватним војним и безбедносним компанијама било могуће. Оно је, међутим, водило нарушавању принципа демократске контроле и одговорности; што се негативно одразило на легитимитет операције и сам процес изградње мира у земљи пријема. Свесне размера пропуста, више држава, али и удружења која су окупљала компаније предузеће напоре усмерене на међународно регулисање њиховог рада. Две иницијативе су се у овом смислу показале нарочито значајним – Документ из Монтреа и Међународни кодекс поступања Work done by private military and security companies presents a relatively new phenomenon in international relations and peace support operations. Enabled by principles of outsourcing, which were again caused by repeated requests for cuts in public spending, this shift in paradigm was grounded in economic teachings of neoliberalism. The end of the Cold War, the evolution in practice of peace support operations and finally, new American interventionism best exemplified in Iraq and Afghanistan all contributed to creation of a context where outsourcing to private military and security companies was possible. This, however, led to repeated breaches of principles of democratic control and accountability; eroding legitimacy of both the operation and the peacebuilding process. Aware of the gravity of their omission, several countries and industry associations will undertake effort aimed at international regulation of companies’ work. Two initiatives have proven to be particularly important in this regard – the Montreux Document and the International Code of Conduct

Предмет докторске дисертације је истраживање феномена професионализма, односно процеса професионализације јавне управе, који је основ и гаранција за бржи напредак и прикладну, одрживу управну реформу. Динамички контекст садржи широке промене организационе културе, менталитета, понашања, ефеката рада и сталне контроле квалитета рада, нарочито у сфери односа са грађанима. Овакви напори карактеришу светски широк покрет „нове јавне управе у служби грађана” који постепено замењује, односно делимично укључује елементе „новог јавног менаџмента”, карактеристичног за развој пред крај XX века, а данас само делимично употребљивог, а и тада само као коректив. Овакав развој диктирају изразито брзе промене околности у којима делује свака држава, нарочито оне које пролазе кроз трауматски процес транзиције. Увођење „добре управе” одвија се у условима смањења трошкова у јавном сектору, у време када се као императив јавља, пре свега, побољшање услова за рад на проширењу инвестиција које треба да ревитализују економски систем, при чему су време, сигурност, одговорност и безбедност уложеног капитала од највећег значаја. Захтеви за унапређењем управних капацитета и контролом фискалних трошкова указују на потребу непрекидног повећања брзине рада, ефикасности, ефективности, уз релативно смањење броја запослених. Деполитизација и успешна антикорупцијска борба води се подизањем интегритета и етичности у јавном сектору, али уз напор целог друштва да се развије осетљивост на разарајуће последице корупције и других облика опортуног понашања који стварају услове за пљачку друштвених добара ако се не сузбију и не подвргну контроли у оквиру процеса демократизације. Моралне вредности утичу на спречавање корупције јер се формирањем професионалне етике утиче на самоконтролу, аутономно одговорно, лично професионално понашање. Повољан исход гарантује непрекидно настојање да се професионализација прилагођава развоју и постане критериј за оцену и промоцију јавних службеника. The subject of this dissertation is the analysis of the phenomenon of professionalism, i.e. process of professionalization of public administration, which is a basis and a guarantee for faster progress and adequate and sustainable public administration reform. The dynamic context contains broad changes in organizational culture, mentality, behaviour, effects of work and constant quality control, especially concerning relations with citizens. These efforts characterize the world-wide movement of "New Public Service” - which is gradually replacing, i.e. partly includes the elements of the "New Public Management", which characterized the development towards the end of the twentieth century, although today is only partly useful. This development is being driven by very fast change of circumstances in which all countries operate, particularly those which struggle with a traumatic process of transition. The introduction of "good government" takes place in times of cost reductions in the public sector, just at the time when the main focus is on the expansion of favourable conditions for investment that need to revitalize economic system, whereby time, safety, responsibility and security for the invested capital are of the utmost importance. Depoliticisation and successful fight against corruption is led by increasing the level of integrity and ethics in the public sector, but with the efforts of the whole society to develop sensibility to devastating consequences of corruption and other forms of opportunistic behaviour, which create conditions for looting of social goods, if they are not suppressed and were subject of control within the democratisation process. Unfortunately, this process is being expanded throughout the world. Moral values affect prevention of corruption, since the creation of professional ethics affects self-control, autonomous, responsible, personal professional behaviour. Favourable outcome is guaranteed only if continuous efforts are invested in making professionalization a key criterion for performance appraisal and promotion of public servants.

Увод. Пораст насиља међу младима, дисциплински проблеми у школама, опадање интересовања за бављење физичком активношћу и други негативни трендови, намећу потребу реконцептуализације физичког васпитања. Међу иновативним моделима физичког васпитања издваја се Хелисонов модел одговорности или ТПСР модел (Hellison, 1983, 1985, 1995). Модел је заснован на унутрашњој мотивацији и подстицању позитивног социјалног понашања кроз активности као што су постављање циљева, саморефлексија и групне дискусије. TПСР модел одговара мотивационој клими овладавања задатком, нагласак је на залагању и напредовању ученика, међусобном поштовању и помагању. Проблем истраживања представља ефективност Хелисоновог модела личне и социјалне одговорности у настави физичког васпитања. Предмет истраживања представља примена Хелисоновог модела личне и социјалне одговорности у настави физичког васпитања у трећем разреду основне школе. Циљ истраживања је био да се провери ефективност Хелисоновог модела личне и социјалне одговорности у настави физичког васпитања, када је реч о личној и социјалној одговорности ученика, мотивационим оријентацијама, самовредновању спортске компетенције, социјалне компетенције и контроле понашања, подршци другова из разреда, и усвојености моторних вештина. Основна хипотеза истраживања: Хелисонов модел одговорности има значајне позитивне ефекте на одговорност, самоодређеност понашања, самовредновање, социјалну подршку и усвојеност моторних вештина ученика у настави физичког васпитања. Метод. У лонгитудиналном истраживању је примењен квази-експериментални нацрт, са рандомизованим групама и претест – посттест. Узорак испитаника чинили су ученици трећег разреда основне школе, оба пола, распоређени у експериментална и контролна одељења. Експериментални третман карактерисала је специфична структура часова физичког васпитања и посебне наставне стратегије усмерене на развијање личне и социјалне одговорности у складу са ТПСР моделом. Контролни третман представљао је стандардни програм и методе физичког васпитања. Трајање програма (24 часа) и секвенционирање градива било је уједначено у обе групе. Ефекти програма испитани су на сету зависних варијабли (укупно 12) и то: одговорност (2 варијабле), мотивационе оријентације (5), самовредновање (3), социјална подршка (1), моторно учење (1 композитна варијабла). Подаци су прикупљени помоћу одговарајућих мерних инструмената и обрађени релевантним статистичким процедурама (мултиваријатна анализа варијансе, мултиваријатна анализа коваријансе, Ман-Витни тест, дискриминативна анализа, Вилкоксонов тест рангова, кластер анализа). Резултати. Након примене ТПСР модела у експерименталној групи, односно, стандардног програма физичког васпитања у контролној групи, на финалном мерењу су констатоване статистички значајне разлике и високи ефекти у свим зависним варијаблама, доследно у корист експерименталне групе. Експериментални третман је највише утицао на самопроцене личне и социјалне одговорности, затим на самоодређене видове мотивације у настави физичког васпитања и моторно учење, а vi нешто мање на самовредновање и социјалну подршку. Добијени резултати сугеришу да ТПСР модел представља снажан контекстуални фактор, који преко базичних потреба за компетенцијом, аутономијом и припадањем, позитивно делује на самоодређену мотивацију ученика, продуктивност моторног учења, самовредновање и социјалну подршку. На основу добијених резултата прихваћена је главна и помоћне хипотезе истраживања. Теоријски и практичан значај истраживања. Истраживање превазилази многа методолошка ограничења претходних истраживања ТПСР модела. Модел је по први пут примењен у нашој средини, такође, испитан је његов утицај на ефикасност моторног учења и самовредновање ученика. Резултати омогућавају трансфер знања у свакодневну праксу учитеља, наставника физичког васпитања и тренера. Uvod. Porast nasilja među mladima, disciplinski problemi u školama, opadanje interesovanja za bavljenje fizičkom aktivnošću i drugi negativni trendovi, nameću potrebu rekonceptualizacije fizičkog vaspitanja. Među inovativnim modelima fizičkog vaspitanja izdvaja se Helisonov model odgovornosti ili TPSR model (Hellison, 1983, 1985, 1995). Model je zasnovan na unutrašnjoj motivaciji i podsticanju pozitivnog socijalnog ponašanja kroz aktivnosti kao što su postavljanje ciljeva, samorefleksija i grupne diskusije. TPSR model odgovara motivacionoj klimi ovladavanja zadatkom, naglasak je na zalaganju i napredovanju učenika, međusobnom poštovanju i pomaganju. Problem istraživanja predstavlja efektivnost Helisonovog modela lične i socijalne odgovornosti u nastavi fizičkog vaspitanja. Predmet istraživanja predstavlja primena Helisonovog modela lične i socijalne odgovornosti u nastavi fizičkog vaspitanja u trećem razredu osnovne škole. Cilj istraživanja je bio da se proveri efektivnost Helisonovog modela lične i socijalne odgovornosti u nastavi fizičkog vaspitanja, kada je reč o ličnoj i socijalnoj odgovornosti učenika, motivacionim orijentacijama, samovrednovanju sportske kompetencije, socijalne kompetencije i kontrole ponašanja, podršci drugova iz razreda, i usvojenosti motornih veština. Osnovna hipoteza istraživanja: Helisonov model odgovornosti ima značajne pozitivne efekte na odgovornost, samoodređenost ponašanja, samovrednovanje, socijalnu podršku i usvojenost motornih veština učenika u nastavi fizičkog vaspitanja. Metod. U longitudinalnom istraživanju je primenjen kvazi-eksperimentalni nacrt, sa randomizovanim grupama i pretest – posttest. Uzorak ispitanika činili su učenici trećeg razreda osnovne škole, oba pola, raspoređeni u eksperimentalna i kontrolna odeljenja. Eksperimentalni tretman karakterisala je specifična struktura časova fizičkog vaspitanja i posebne nastavne strategije usmerene na razvijanje lične i socijalne odgovornosti u skladu sa TPSR modelom. Kontrolni tretman predstavljao je standardni program i metode fizičkog vaspitanja. Trajanje programa (24 časa) i sekvencioniranje gradiva bilo je ujednačeno u obe grupe. Efekti programa ispitani su na setu zavisnih varijabli (ukupno 12) i to: odgovornost (2 varijable), motivacione orijentacije (5), samovrednovanje (3), socijalna podrška (1), motorno učenje (1 kompozitna varijabla). Podaci su prikupljeni pomoću odgovarajućih mernih instrumenata i obrađeni relevantnim statističkim procedurama (multivarijatna analiza varijanse, multivarijatna analiza kovarijanse, Man-Vitni test, diskriminativna analiza, Vilkoksonov test rangova, klaster analiza). Rezultati. Nakon primene TPSR modela u eksperimentalnoj grupi, odnosno, standardnog programa fizičkog vaspitanja u kontrolnoj grupi, na finalnom merenju su konstatovane statistički značajne razlike i visoki efekti u svim zavisnim varijablama, dosledno u korist eksperimentalne grupe. Eksperimentalni tretman je najviše uticao na samoprocene lične i socijalne odgovornosti, zatim na samoodređene vidove motivacije u nastavi fizičkog vaspitanja i motorno učenje, a vi nešto manje na samovrednovanje i socijalnu podršku. Dobijeni rezultati sugerišu da TPSR model predstavlja snažan kontekstualni faktor, koji preko bazičnih potreba za kompetencijom, autonomijom i pripadanjem, pozitivno deluje na samoodređenu motivaciju učenika, produktivnost motornog učenja, samovrednovanje i socijalnu podršku. Na osnovu dobijenih rezultata prihvaćena je glavna i pomoćne hipoteze istraživanja. Teorijski i praktičan značaj istraživanja. Istraživanje prevazilazi mnoga metodološka ograničenja prethodnih istraživanja TPSR modela. Model je po prvi put primenjen u našoj sredini, takođe, ispitan je njegov uticaj na efikasnost motornog učenja i samovrednovanje učenika. Rezultati omogućavaju transfer znanja u svakodnevnu praksu učitelja, nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera. Introduction. Increase of violence among young people, discipline problems in schools, decrease of interest in physical activity and other negative trends impose a need to reconceptualize the physical education. Among innovative models of physical education Hellison’s model of responsibility or TPSR model stands out (Hellison, 1983, 1985, 1995). The model is based on intrinsic motivation and encourages positive social behavior through activities such as setting goals, self-reflection and group discussions. The TPSR model corresponds to the mastery motivational climate, the emphasis is on student’s effort and improvement, mutual respect and help. Research problem. The problem to be elaborated is effectiveness of Hellison’s model of personal and social responsibility in physical education setting. Research subject is application of Hellison’s model of personal and social responsibility in teaching physical education in the third grade of elementary school. Research goal was to verify the effectiveness of Hellison’s model of personal and social responsibility in the physical education setting with focus on students’ personal and social responsibility, motivational orientations, self-evaluation of sports competence, social competence and behavior control, support from classmates, and acquisition of motor skills. Main research hypothesis: The Hellison’s model of responsibility has significant positive effects on responsibility, self-determined behavior, self-evaluation, social support and acquisition of motor skills of physical education students. Method. In a longitudinal research a quasi-experimental design with randomized groups was applied and a pre-test – post-test. The mixed gender sample consisted of students of the third grade of elementary school, classified in experimental and control classes. The experimental treatment was characterized by a specific structure of physical education classes and special teaching strategies aimed at development of personal and social responsibility in accordance with the TPSR model. The control treatment was based on standard program and methods of physical education. The duration of the program (24 sessions) and lessons sequencing was the same in both groups. The effects of the program were examined on a set of dependent variables (12 in total) as follows: responsibility (2 variables), motivational orientations (5), self-evaluation (3), social support (1), and motor learning (1 composite variable). Data was collected by adequate measure instruments and analyzed by relevant statistic procedures (multivariate analysis of variance, multivariate analysis of covariance, Mann–Whitney test, discriminant analysis, Wilcoxon rank test, cluster analysis). Results. After the application of the TPSR model in the experimental group and the standard program of physical education in the control group, the final measurements yielded statistically significant differences and large effect size in all dependent variables, consistently in favor of the experimental group. The experimental treatment was most effective in terms of self-perceived personal and social responsibility, self-determined motivation in the physical education, and motor learning, and a less effective in self-evaluation and social support domains. The results obtained suggest that the TPSR model is a strong contextual factor, which through basic needs for competence, autonomy and relatedness, has a positive effect on students’ self-determined motivation, productivity of motor learning, self-evaluation and social support. On basis of the achieved results, both the main and auxiliary research hypotheses have been accepted. Theoretical and practical viii importance of the research. This research surpasses many methodological limitations of previous research of the TPSR model. The model has been implemented in Serbia for the first time, in addition, its efficiency on motor learning and self-evaluation of the students has been tested. The results enable transfer of knowledge in every-day practice of classroom teachers, physical education teachers and coaches.

Предмет докторске дисертације представља истраживање правног режима, садржаја и правних последица одговорности државе за заштиту страних директних улагања. У том смислу детаљно се испитују специфичности теоријског одређења одговорности државе за заштиту страних директних улагања, посебности у погледу одређивања меродавног права за различите аспекте одговорности, утицај различитих начина дефинисања појма страног директног улагања на домашај одговорности државе пријемнице за његову заштиту, садржај и дејство конститутивних елемената, односно услова одговорности, начини испољавања услова искључења одговорности у међународном праву заштите страних директних улагања, као и последице постојања одговорности државе пријемнице у случају повреде обавезе заштите страних директних улагања на њеној територији. Овако постављен предмет истраживања условљен је растућим значајем страних директних улагања за развој националних привредних система, што је међународни тренд у погледу којег наша држава није изузетак. Међутим, настојање да се привуку страна директна улагања није увек праћено довољно пажљивим промишљањем о правним последицама јемстава датих страним улагачима. О томе јасно сведочи изразита хетерогеност садржаја извора међународног права заштите страних директних улагања. Управо утицај те хетерогености међународних и унутрашњих извора права заштите страних директних улагања, као и специфичности које произлазе из хибридне природе међународног права страних улагања на режим одговорности држава пријемница, представљају окосницу проблематике ове дисертације. Сходно томе, општи циљ истраживања представља утврђивање фактора који уобличавају одговорност државе за заштиту страних директних улагања и испитивање њиховог дејства, како би се изучавани институт боље теоријски разумео и правилније практично примењивао. Из овог општег циља проистиче и неколико конкретних задатака истраживања, а то су: давање прегледа и систематизовање извора права у области одговорности државе за заштиту страних директних улагања, утврђивање актуелних тенденција у праву страних улагања у вези са одговорношћу државе за заштиту страних директних улагања, испитивање усаглашености извора права страних улагања на снази у Републици Србији са тим тенденцијама и формулисање предлога за измене правила чија би примена могла да доведе до претераног ширења одговорности државе, односно до немогућности страног улагача да заштити своја легитимна улагачка права и интересе. The subject-matter of this doctoral dissertation is the research of legal regime, content and consequences of State responsibility for the protection of foreign direct investments. To that effect, the author examines in detail the elements of theoretical definition of the notion of State responsibility for the protection of foreign direct investments, the specificities with respect to the determination of the law applicable to different aspects of responsibility, the influence of various methods of defining the notion of investment to the scope of responsibility for its protection, the content and effects of elements and preconditions for responsibility, the circumstances excluding the responsibility as well as the legal consequences of responsibility of the host State in case of violation of its obligation to protect foreign direct investments in its territory. This choice of subject-matter of the doctoral dissertation is governed by the increasing importance of foreign direct investments for the development of national economies, which is a world-wide trend also present in Serbia. However, attempts to attract foreign investments are not always accompanied by careful considerations of legal consequences and potential practical repercussions of guarantees given to foreign investors. This is clearly proved by the diversity and heterogeneous content of sources of foreign direct investment law which, along with the specificities caused by the hybrid nature of international regime of investment protection, represent the focus of this dissertation. Accordingly, the general aim of the research is the identification of factors that shape State responsibility for protection of foreign direct investments and the exploration of their effects in order to enable better theoretic understanding and practical application of the rules studied in the thesis. This general aim induces several special aims of the study: providing an overview and describe the system of legal sources of foreign direct investment protection, identifying current tendencies in the law of foreign direct investment with respect to the State responsibility for protection of foreign direct investments, establishing the level of harmonization of sources of foreign direct investment protection applicable in Serbia with the international standards and suggesting the changes of the currently applicable regulatory framework in order to avoid both the overly extension of scope of State responsibility and the impossibility of foreign investors to protect their legitimate rights, interests and expectations.

Дисертација настоји да утврди како нормативне и институционалне претпоставке организације рада савремене јавне управе стварају окружење погодно за морално исправно поступање јавних службеника и тиме утичу на квалитет пружања јавних услуга, обликовање и спровођење јавних политика и заштиту јавних интереса, а дугорочно на остварење концепта добре управе и основних људских права и демократских вредности. Анализа је спроведена на узорку модела организације јавних управа у постиндустријским полиархијама (америчком, британском, немачком, француском и шведском), а критеријум одабира је био значај за развој теорије и праксе јавне управе и утицај на развој бирократије у осталим земљама. Анализа је усмерена и на етичку раван реформе јавне управе у Србији, као посткомунистичкој земљи која покушава да угради и примени међународне стандарде и добру праксу развијених демократија у области етике јавне управе. Временски оквир испитивања су последња декада двадесетог и прве декада двадесет првог столећа, док је у случају Србије узето краће раздобље – мандати последње две владе. Природа предмета истраживања захтевала је примену хипотетичко-дедуктивне методе, методе историографије и компаративне методе као општенаучних метода, док су на оперативном нивоу коришћене структурно-функционална анализа, анализа садржаја и метод случаја. Историјски преглед развоја бирократије и политичко-филозофских идеја о доброј владавини указао је на временску и цивилизацијску универзалност етичке димензије рада чиновника. Улога јавне управе у савременом политичком поретку размотрена је у контексту постојећих теоријских сазнања више дисциплина политичких наука о јавној управи, а етика јавне управе смештена је у контекст најзначајнијих увида филозофије морала. Након разјашњавања термина и појмовног одређења јавне управе, етике и етике јавне управе, указано је на највеће проблеме који су током последњих двадесетак година ометали функционисање јавних администрација у постиндустријским демократијама. Будући да морално погрешно понашање јавних службеника може да угрози живот, здравље, имовину и општу добробит грађана, детаљно су описани облици нарушавања етике јавне управе – претходно разврстани на основне облике (корупцију, сукоб јавних и приватних интереса и остале облике етичких прекршаја са елементима корупције) и пратеће облике (мање друштвено опасне). The dissertation examines how the normative and institutional framework of modern public administration creates the work environment conducive to morally right behaviour of public servants, and how the normative and institutional framework affects the quality of delievered public services, the process of creation and implementation of public policies, and the protection of public interest. The dissertation also explores how the framework influence the implementation of good administration concept as well as the exercise of fundamental human rights in the long run. The analysis is being conducted on a sample model of the national public administrations in the post-industrial polyarchies (United States, Great Britain, Germany, France and Sweden). The selection criteria for each national model are its importance for development of theory and practice, and its impact on the development on public bureaucracies in other countries. The analysis also embraces the ethical perspective of the public administration reform in Serbia as an example of post-communist country that tries to incorporate and enforce international standards on public administration ethics, and to transfer best practices of old democracies. In terms of time, this research focuses on the last decade of the twentieth and the first decade of the twenty-first century, while in the case of Serbia the time period is reduced to the mandate of the last two Governments. The nature of the dissertationʼs topic requires the multiple discipline approach, and the use of hypothetico-deductive, comparative and case study research method, as well as historiography, structural-functional analysis, and content analysis method. Historical overview of the rise of bureaucracy and the development of politico-philosophical ideas on good government points out universality of the ethical dimensions of bureaucratsʼ work through centuries and in a plethora of civilisations. The role of modern public administration in todayʼs democratic political system is discussed in the context of a number of theories employed in the field of political science, particularly in study of public administration, while modern public administration ethics is set in the theoretical context of the most important insights of moral philosophy. Having clarified and explained terms and notions related to public administration, ethics in general, and public administration ethics, the author identifies the largest problems that have hampered the functioning of national public administrations in postindustrial polyarchies for the last two decades.

У раду се покушало показати како између ране Левинасове етичке љубавне концепције која се базира на етичкој еротици и позне доктрине која се ослања на мотив и тему одговорности за Другог нема никаквих битних разлика и да се у суштини, када се оне упореде, белодано показује да се ту чак ради о једном истоветном етичком учењу (овде подвлачимо да овај став у својој основној изведби није у дослуху са Левинасовом мишљу, пошто наш аутор негде од краја шездесетих година константно ради и на разлици између ероса и одговорности, која у позном периоду постаје и једна од упадљивих и доминантних разлика до које нарочито држи). Следствено овом основном ставу указано је и на то како рано и позно Левинасово дело, када се посматрају у њиховој одвојености али и у њиховој целовитости која обухвата и она питања која се само посредно дотичу проблема љубави, представљају тек варијације на идентичну тему, на основно питање етички структуриране љубави, пошто се ово питање показује као централно и одлучујуће у целокупном делу нашег аутора које оставља на периферији сва остала питања. Другим речима, у намери да се покаже како су рана етичка еротика и касна етичка одговорност битно укрштене у својим основним поставкама и циљевима, тако да се за позно остварење може рећи да представља само наставак и даље развијање онога што је већ у раном остварењу било истакнуто као главно обележје тога дела (подвучено је да се у бити ради о терминолошким преинакама и другачијим формулацијама које евентуално тек радикалније наглашавају етичко значење међуљудске љубавне релације), скренута је, непосредно и посредно, пажња и на то да између раног и позног остварења нашег аутора у оном битном смислу нема никаквих пресудних и драматичних разлика. Посредством теме љубави, дакле, која је фундаментална у овом делу и која га у потпуности обележава, постаје могућно говорити и о његовом укупном тематском јединству. Показало се да у тачци у којој се открива оно што је суштинско у овом делу, како се у тој истој тачци истовремено обелодањује и његово суштинско јединство. А ово, бивајући обезбеђено одлучујућим тематским јединством које омогућује етички структурирана љубав, посредно заправо бива издејствовано основним карактеристикама етичког ероса, алтеритетом, плуралитетом, асиметријом и трансценденцијом, које у међувремену постају и темељна обележја позне етичке одговорности. Оно што у ствари Левинасову етику и чини етичком, односно оно што његову међуљудску релацију коју скицира чини етичком, јесу управо ова њена наведена својства. Њихова посебност и изнимност доводе се у везу са тиме што су интерпретирана на један крајње необичан начин који се противи готово свим познатим начинима њихове обраде. Схваћен у својој особеној апсолутности, алтеритет нам се указује у једној безмало револуционарној светлости, а то важи подједнако и за остала својства која се, гледано из перспективе досадашње већинске традиције мишљења, појављују такође на један потпуно нов и непознати начин.... In this work we have tried to show that early Levinas’ ethical love conception based on ethical eroticism does not demonstrate much difference from his late doctrine relying on motive and theme of responsibility for the Other and that basically, comparing these two concepts, it can be clearly seen that we have an identical ethical teaching (here we would like to underline that this attitude is not in compliance with Levinas thought, since our author from the early sixties constantly works on the difference between Eros and responsibility, which in the late period of his work becomes one of his distinctive and dominant differences, he cares about in particular). According to this fundamental statement it has been pointed out that early and late work of Levinas, when being considered separately but as a whole unit as well, the latter including the problem of love only indirectly, do not represent but a variation of the identical subject, of the basic issue of ethically structured love, since this question is the central and crucial one in the whole work of our author, thus leaving aside all other issues. Said differently, in order to show how the early ethical eroticism and the late ethical responsibility are inherently blend in their fundamental assumptions and aims, in a way in wich it can be said that the late work represents just a continuation and further development of what in the earlier opera was emphasized as its main feature (it has been underlined that it is about terminological modifications and diverse formulations which may only emphasize the radical ethical meaning of interpersonal love relation), the attention has been directly and indirectly diverted to the fact that essentially there are neither crucial neither dramatic differences between earlier and late work of our author. Thus, through the subject of love, which is fundamental in this work and which enlightens it completely, it becomes possible to speak about its overall thematic unity. It has been shown that the point which reveals the essence of this work is the point revealing its essential unity as well. And this, being enabled by deciding thematic unity based on ethically structured love, has been in fact indirectly obtained by the basic features of ethical Eros, alterity, plurality, asymmetry and transcendence, which at the same time become the crucial features of the later ethical responsibility. In fact, what makes Levinas ethic so ethical, that is what the interpersonal relation he has drawn makes so ethical, are the aforementioned features. Their uniqueness and exceptionality are associated in the mode of an extremely unusual interpretation opposed to almost all known way of their procession. Comprehended in its particular absoluteness, alterity has appeared in its revolutionary light, and this is valid for the other features as well, which viewed from the perspective of recent major tradition of thought, appear also in the completely new and unknown mode...