Search

Karcinom glave i vrata (KGV) predstavlja maligne tumore porekla skvamoznog epitela gornjeg aerodigestivnog trakta. Zbog specifičnosti lokalizacije tumora, KGV negativno utiče na fizičke strukture koje su neophodne za normalne funkcije (govor, žvakanje, gutanje, disanje i dr.), a terapija može dovesti do deformiteta koji negativno utiču na psihosocijalno funkcionisanje pojedinca. Stoga, od posebnog je interesa evaluacija biopsihosocijalnih posledica KGV, kvaliteta života pacijenata i odgovarajuće terapije. Razumevanjem ovih posledica u prilici smo da potencijalno dizajniramo intervencije koje smanjuju štetni uticaj procesa ove bolesti. Cilj studije: Ciljevi ovog istraživanja bili su identifikacija kliničkih i terapijskih grupa pacijenata sa značajno lošijom samoprocenom dimenzija zdravlja, identifikacija prediktora kvaliteta života povezanog sa zdravljem, procena psihometrijskih karakteristika OHIP- 14 upitnika kod pacijenata lečenih od KGV i utvrđivanje dugoročnih i kasnih neželjenih efekata terapije kako bi se kreirao „SNAP“ alat za procenu potreba preživelih od KGV i njihovih negovatelja. Materijal i metode studije: U okviru ove doktorske disertacije, istraživanje je obavljeno po tipu studije preseka. Lični doživljaj zdravstvenog stanja, kao individualna percepcija i evaluacija sopstvenog zdravlja pacijenata, zabeležen je korišćenjem standardizovanih upitnika za samoprocenu zdravlja, anketiranjem ispitanika. Osnovni podaci (demografski i socio-ekonomski), zdravstveno stanje i bihejvioralne determinante zdravlja (stil života) procenjeni su korišćenjem Evropskog generičkog upitnika u formi zdravstvene ankete (EHIS). Kvalitet života povezan sa zdravljem procenjen je korišćenjem dva upitnika Evropske organizacije za istraživanje i lečenje karcinoma - EORTC QLQ-C30 i EORTC QLQH& N35. Uticaj stanja oralnog zdravlja na kvalitet života pacijenata sa karcinomom glave i vrata procenjen je korišćenjem OHIP-14 upitnika. Kliničke karakteristike oboljenja (lokalizacija tumora i, Head and neck cancer (HNC) is a malignant tumor of squamous epithelium, arising from the upper aerodigestive tract. Due to the specificity of tumor site, HNC negatively affects the anatomical structures necessary for normal functions such as speech, chewing, swallowing, breathing, etc., and therapy can lead to deformities that negatively affect the psychosocial functioning of the individual. Therefore, the evaluation of the biopsychosocial consequences of HNC, quality of life of patients and appropriate therapy, is of crucial interest in this group. By understanding these consequences, we are able to potentially design interventions that reduces the harmful effects of this disease process. Aim of the study: The objectives of this study were to identify clinical and therapeutic groups of patients with significantly lower self-assessment of health dimensions, to identify predictors of health-related quality of life (HRQOL), to assess the psychometric characteristics of the OHIP-14 questionnaire in patients treated with the HNC, and to identify long-term and late term side effects of HNC therapy in order to create a Survivorship Needs Assessment Planning (SNAP) tool for survivors and their caregivers. Material and methods of study: Within this doctoral dissertation, the research was conducted as a crosssectional study. Personal experience of health status, as an individual perception and evaluation of one's own health, was recorded by using standardized self-assessment questionnaires for health, by surveying respondents. Basic data (demographic and socio-economic), health status and behavioral determinants of health (lifestyle) were assessed using the European generic questionnaire, in the form of a health interview survey (EHIS). Health-related quality of life was assessed using two questionnaires from the European Organization for Research and Treatment of Cancer, EORTC - QLQ-C30 and EORTC - QLQ-H&N35. The impact of oral health status on the quality of life of HNC pa

Ground waters in the region of Autonomous Province of Vojvodina, Republic of Serbia are endangered by arsenic (up to 0.750 mg/l). Total arsenic concentration was determined In samples of untreated and treated water from some local and central water-supply systems. Results are compared to actual regulations in the country. This analysis encompassed 324 drinking water samples of various sources. Analyzed in the Inst. of Pub. Hlth. Novi Sad, during 2005. Determined Concentration of Total Arsenic in Drinking Water Varies from 0.005 to 0.450 Mg/l. Arsenic Concentration in the River Danube Water Was Within Recommended Value for L-ll Class. Maximum Arsenic Daily Intake Through Food and Nutr. Was 60.9 ± 22.3 (G/day in 2000. to Understand Importance of the Prob. of Arsenic Environ. Contamination in Vojvodina Reg., Our Own Results, As Well As the Results of Other Authors Are Presented and Analyzed (Drinking Water: 173 Samples, Moss Deposition and Daily Intake Through Nutr.).

Карцином главе и врата (КГВ) представља малигне туморе порекла сквамозног епитела горњег аеродигестивног тракта. Због специфичности локализације тумора, КГВ негативно утиче на физичке структуре које су неопходне за нормалне функције (говор, жвакање, гутање, дисање и др.), а терапија може довести до деформитета који негативно утичу на психосоцијално функционисање појединца. Стога, од посебног је интереса евалуација биопсихосоцијалних последица КГВ, квалитета живота пацијената и одговарајуће терапије. Разумевањем ових последица у прилици смо да потенцијално дизајнирамо интервенције које смањују штетни утицај процеса ове болести. Циљ студије: Циљеви овог истраживања били су идентификација клиничких и терапијских група пацијената са значајно лошијом самопроценом димензија здравља, идентификација предиктора квалитета живота повезаног са здрављем, процена психометријских карактеристика OHIP- 14 упитника код пацијената лечених од КГВ и утврђивање дугорочних и касних нежељених ефеката терапије како би се креирао „SNAP“ алат за процену потреба преживелих од КГВ и њихових неговатеља. Материјал и методе студије: У оквиру ове докторске дисертације, истраживање је обављено по типу студије пресека. Лични доживљај здравственог стања, као индивидуална перцепција и евалуација сопственог здравља пацијената, забележен је коришћењем стандардизованих упитника за самопроцену здравља, анкетирањем испитаника. Основни подаци (демографски и социо-економски), здравствено стање и бихејвиоралне детерминанте здравља (стил живота) процењени су коришћењем Европског генеричког упитника у форми здравствене анкете (EHIS). Квалитет живота повезан са здрављем процењен је коришћењем два упитника Европске организације за истраживање и лечење карцинома - EORTC QLQ-C30 и EORTC QLQH& N35. Утицај стања оралног здравља на квалитет живота пацијената са карциномом главе и врата процењен је коришћењем ОHIP-14 упитника. Клиничке карактеристике обољења (локализација тумора и стадијум болести), подаци о току болести и лечењу забележени су из медицинске документације. Подаци су били доступни за 345 КГВ пацијената (257 [74.5%] мушкараца; старости 30-92 године) из Службе за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничко болничког центра Земун, у Београду. Резултати студије: Испитаници са орофарингеалним карциномима (карциномима усне дупље и фаринкса) и карциномом ларинкса и испитаници код којих је тумор дијагностикован у III и IV стадијуму болести и који су лечени мултимодалном терапијом (хируршка и радиотерапија, хируршка и хемиотерапија и/или хируршка и радио и хемиотерапија) имали су значајно лошију самопроцену димензија здравља и квалитета живота у односу на пацијенте са карциномима друге локализације. Идентификовано је пет група предикторских варијабли (демографски, бихејвиорални, социо-економски, психофизички и клинички/терапијски предиктори), које су имале значајан (старосна доб, ниво социјалне подршке, социјални контакт, ниво образовања, депресија, умор, присуство гастростоме, коморбидитети, лекови против болова и суплементи), умерен (брачни статус, пушење, сексуалност, време протекло од дијагнозе, трахеостома, нежељени ефекти радио и хемиотерапије) и низак (запослење/финансијске потешкоће, локализација тумора, учињена хируршка процедура, стадијум болести) утицај на квалитет живота КГВ пацијената. Резултати факторске анализе потврдиле су да је OHIP-14 једнодимензионални упитник оралног здравља са добрим психометријским особинама код пацијената са карциномом главе и врата. Крнобахов α коефицијент био је 0.98, а кориговане корелације укупних ставки упитника биле су у распону од 0.77 до 0.93. Оцене OHIP-14 упитника су биле повезане са очекиваним нивоима компромитованог оралног здравља услед стања усне дупље или предузетих терапијских поступака, на такав начин, да је скор упитника већи што је стање оралног здравља лошије и обрнуто. Пацијенти који су имали само операцију као терапијску процедуру и пацијенти са дијагностикованим I и II стадијумом болести имали су значајно ниже резултате OHIP-14, у поређењу са пацијентима који су лечени мултимодалним типом терапије и дијагностикованим III/IV стадијумом болести (p

Карцином главе и врата (КГВ) представља малигне туморе порекла сквамозног епитела горњег аеродигестивног тракта. Због специфичности локализације тумора, КГВ негативно утиче на физичке структуре које су неопходне за нормалне функције (говор, жвакање, гутање, дисање и др.), а терапија може довести до деформитета који негативно утичу на психосоцијално функционисање појединца. Стога, од посебног је интереса евалуација биопсихосоцијалних последица КГВ, квалитета живота пацијената и одговарајуће терапије. Разумевањем ових последица у прилици смо да потенцијално дизајнирамо интервенције које смањују штетни утицај процеса ове болести. Циљ студије: Циљеви овог истраживања били су идентификација клиничких и терапијских група пацијената са значајно лошијом самопроценом димензија здравља, идентификација предиктора квалитета живота повезаног са здрављем, процена психометријских карактеристика OHIP- 14 упитника код пацијената лечених од КГВ и утврђивање дугорочних и касних нежељених ефеката терапије како би се креирао „SNAP“ алат за процену потреба преживелих од КГВ и њихових неговатеља. Материјал и методе студије: У оквиру ове докторске дисертације, истраживање је обављено по типу студије пресека. Лични доживљај здравственог стања, као индивидуална перцепција и евалуација сопственог здравља пацијената, забележен је коришћењем стандардизованих упитника за самопроцену здравља, анкетирањем испитаника. Основни подаци (демографски и социо-економски), здравствено стање и бихејвиоралне детерминанте здравља (стил живота) процењени су коришћењем Европског генеричког упитника у форми здравствене анкете (EHIS). Квалитет живота повезан са здрављем процењен је коришћењем два упитника Европске организације за истраживање и лечење карцинома - EORTC QLQ-C30 и EORTC QLQH& N35. Утицај стања оралног здравља на квалитет живота пацијената са карциномом главе и врата процењен је коришћењем ОHIP-14 упитника. Клиничке карактеристике обољења (локализација тумора и стадијум болести), подаци о току болести и лечењу забележени су из медицинске документације. Подаци су били доступни за 345 КГВ пацијената (257 [74.5%] мушкараца; старости 30-92 године) из Службе за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничко болничког центра Земун, у Београду. Резултати студије: Испитаници са орофарингеалним карциномима (карциномима усне дупље и фаринкса) и карциномом ларинкса и испитаници код којих је тумор дијагностикован у III и IV стадијуму болести и који су лечени мултимодалном терапијом (хируршка и радиотерапија, хируршка и хемиотерапија и/или хируршка и радио и хемиотерапија) имали су значајно лошију самопроцену димензија здравља и квалитета живота у односу на пацијенте са карциномима друге локализације. Идентификовано је пет група предикторских варијабли (демографски, бихејвиорални, социо-економски, психофизички и клинички/терапијски предиктори), које су имале значајан (старосна доб, ниво социјалне подршке, социјални контакт, ниво образовања, депресија, умор, присуство гастростоме, коморбидитети, лекови против болова и суплементи), умерен (брачни статус, пушење, сексуалност, време протекло од дијагнозе, трахеостома, нежељени ефекти радио и хемиотерапије) и низак (запослење/финансијске потешкоће, локализација тумора, учињена хируршка процедура, стадијум болести) утицај на квалитет живота КГВ пацијената. Резултати факторске анализе потврдиле су да је OHIP-14 једнодимензионални упитник оралног здравља са добрим психометријским особинама код пацијената са карциномом главе и врата. Крнобахов α коефицијент био је 0.98, а кориговане корелације укупних ставки упитника биле су у распону од 0.77 до 0.93. Оцене OHIP-14 упитника су биле повезане са очекиваним нивоима компромитованог оралног здравља услед стања усне дупље или предузетих терапијских поступака, на такав начин, да је скор упитника већи што је стање оралног здравља лошије и обрнуто. Пацијенти који су имали само операцију као терапијску процедуру и пацијенти са дијагностикованим I и II стадијумом болести имали су значајно ниже резултате OHIP-14, у поређењу са пацијентима који су лечени мултимодалним типом терапије и дијагностикованим III/IV стадијумом болести (p, Karcinom glave i vrata (KGV) predstavlja maligne tumore porekla skvamoznog epitela gornjeg aerodigestivnog trakta. Zbog specifičnosti lokalizacije tumora, KGV negativno utiče na fizičke strukture koje su neophodne za normalne funkcije (govor, žvakanje, gutanje, disanje i dr.), a terapija može dovesti do deformiteta koji negativno utiču na psihosocijalno funkcionisanje pojedinca. Stoga, od posebnog je interesa evaluacija biopsihosocijalnih posledica KGV, kvaliteta života pacijenata i odgovarajuće terapije. Razumevanjem ovih posledica u prilici smo da potencijalno dizajniramo intervencije koje smanjuju štetni uticaj procesa ove bolesti. Cilj studije: Ciljevi ovog istraživanja bili su identifikacija kliničkih i terapijskih grupa pacijenata sa značajno lošijom samoprocenom dimenzija zdravlja, identifikacija prediktora kvaliteta života povezanog sa zdravljem, procena psihometrijskih karakteristika OHIP- 14 upitnika kod pacijenata lečenih od KGV i utvrđivanje dugoročnih i kasnih neželjenih efekata terapije kako bi se kreirao „SNAP“ alat za procenu potreba preživelih od KGV i njihovih negovatelja. Materijal i metode studije: U okviru ove doktorske disertacije, istraživanje je obavljeno po tipu studije preseka. Lični doživljaj zdravstvenog stanja, kao individualna percepcija i evaluacija sopstvenog zdravlja pacijenata, zabeležen je korišćenjem standardizovanih upitnika za samoprocenu zdravlja, anketiranjem ispitanika. Osnovni podaci (demografski i socio-ekonomski), zdravstveno stanje i bihejvioralne determinante zdravlja (stil života) procenjeni su korišćenjem Evropskog generičkog upitnika u formi zdravstvene ankete (EHIS). Kvalitet života povezan sa zdravljem procenjen je korišćenjem dva upitnika Evropske organizacije za istraživanje i lečenje karcinoma - EORTC QLQ-C30 i EORTC QLQH& N35. Uticaj stanja oralnog zdravlja na kvalitet života pacijenata sa karcinomom glave i vrata procenjen je korišćenjem OHIP-14 upitnika. Kliničke karakteristike oboljenja (lokalizacija tumora i stadijum bolesti), podaci o toku bolesti i lečenju zabeleženi su iz medicinske dokumentacije. Podaci su bili dostupni za 345 KGV pacijenata (257 [74.5%] muškaraca; starosti 30-92 godine) iz Službe za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničko bolničkog centra Zemun, u Beogradu. Rezultati studije: Ispitanici sa orofaringealnim karcinomima (karcinomima usne duplje i farinksa) i karcinomom larinksa i ispitanici kod kojih je tumor dijagnostikovan u III i IV stadijumu bolesti i koji su lečeni multimodalnom terapijom (hirurška i radioterapija, hirurška i hemioterapija i/ili hirurška i radio i hemioterapija) imali su značajno lošiju samoprocenu dimenzija zdravlja i kvaliteta života u odnosu na pacijente sa karcinomima druge lokalizacije. Identifikovano je pet grupa prediktorskih varijabli (demografski, bihejvioralni, socio-ekonomski, psihofizički i klinički/terapijski prediktori), koje su imale značajan (starosna dob, nivo socijalne podrške, socijalni kontakt, nivo obrazovanja, depresija, umor, prisustvo gastrostome, komorbiditeti, lekovi protiv bolova i suplementi), umeren (bračni status, pušenje, seksualnost, vreme proteklo od dijagnoze, traheostoma, neželjeni efekti radio i hemioterapije) i nizak (zaposlenje/finansijske poteškoće, lokalizacija tumora, učinjena hirurška procedura, stadijum bolesti) uticaj na kvalitet života KGV pacijenata. Rezultati faktorske analize potvrdile su da je OHIP-14 jednodimenzionalni upitnik oralnog zdravlja sa dobrim psihometrijskim osobinama kod pacijenata sa karcinomom glave i vrata. Krnobahov α koeficijent bio je 0.98, a korigovane korelacije ukupnih stavki upitnika bile su u rasponu od 0.77 do 0.93. Ocene OHIP-14 upitnika su bile povezane sa očekivanim nivoima kompromitovanog oralnog zdravlja usled stanja usne duplje ili preduzetih terapijskih postupaka, na takav način, da je skor upitnika veći što je stanje oralnog zdravlja lošije i obrnuto. Pacijenti koji su imali samo operaciju kao terapijsku proceduru i pacijenti sa dijagnostikovanim I i II stadijumom bolesti imali su značajno niže rezultate OHIP-14, u poređenju sa pacijentima koji su lečeni multimodalnim tipom terapije i dijagnostikovanim III/IV stadijumom bolesti (p, Head and neck cancer (HNC) is a malignant tumor of squamous epithelium, arising from the upper aerodigestive tract. Due to the specificity of tumor site, HNC negatively affects the anatomical structures necessary for normal functions such as speech, chewing, swallowing, breathing, etc., and therapy can lead to deformities that negatively affect the psychosocial functioning of the individual. Therefore, the evaluation of the biopsychosocial consequences of HNC, quality of life of patients and appropriate therapy, is of crucial interest in this group. By understanding these consequences, we are able to potentially design interventions that reduces the harmful effects of this disease process. Aim of the study: The objectives of this study were to identify clinical and therapeutic groups of patients with significantly lower self-assessment of health dimensions, to identify predictors of health-related quality of life (HRQOL), to assess the psychometric characteristics of the OHIP-14 questionnaire in patients treated with the HNC, and to identify long-term and late term side effects of HNC therapy in order to create a Survivorship Needs Assessment Planning (SNAP) tool for survivors and their caregivers. Material and methods of study: Within this doctoral dissertation, the research was conducted as a crosssectional study. Personal experience of health status, as an individual perception and evaluation of one's own health, was recorded by using standardized self-assessment questionnaires for health, by surveying respondents. Basic data (demographic and socio-economic), health status and behavioral determinants of health (lifestyle) were assessed using the European generic questionnaire, in the form of a health interview survey (EHIS). Health-related quality of life was assessed using two questionnaires from the European Organization for Research and Treatment of Cancer, EORTC - QLQ-C30 and EORTC - QLQ-H&N35. The impact of oral health status on the quality of life of HNC patients was assessed using the OHIP-14 questionnaire. Clinical characteristics of the disease (tumor localization and stage), data on the course and treatment of HNC were recorded from the medical records of patients. Data were available for 345 HNC patients (257 [74.5%] men; aged 30- 92 years) from the Department of ENT and Maxillofacial surgery of the Clinical Hospital Center Zemun, Belgrade, Serbia. Results: Patients with oropharyngeal carcinomas (oral cavity and pharyngeal carcinomas) and laryngeal carcinomas and patients diagnosed in tumor stage III/IV and treated with multimodality treatment (surgery and radiotherapy, surgery and chemotherapy and/or surgery and radio and chemotherapy) had significantly lower self-assessment of health dimensions and quality of life (QoL) compared to patients with carcinomas of other localization. Five groups of predictor variables (demographic, behavioral, socioeconomic, psychophysical and clinical/therapeutic) were identified, which had a significant (age, level of social support and social contact, level of education, depression, fatigue, presence of gastrostomy, comorbidities, use of pain medications and supplements), a moderate (marital status, smoking, sexuality, time elapsed since diagnosis, tracheostomy, side effects of radio and chemotherapy) and a low (employment/financial difficulties, tumor site and stage, surgical procedure) impact on quality of life of HNC patients. The results of the factor analysis confirmed that OHIP-14 is a unidimensional oral health questionnaire with sound psychometric properties in patients with HNC. Cronbach’s α coefficient was 0.98, and the correlated item-total correlations ranged from 0.77 to 0.93. The OHIP-14 scores were likely linked to expected levels of compromised oral health due to the condition of the oral cavity or the undertaken treatment, in such a way that an OHIP-14 score would be higher if oral health is more compromised and vice versa. Patients who had only surgery as a treatment procedure and patients diagnosed with tumor stage I/II had significantly lower OHIP-14 scores, compared with patients treated with multimodality treatment and diagnosed with tumor stage III/IV (p

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) jedna je od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta širom sveta. Uprkos stalnom napretku u medicini, uvođenju novih prognostičkih biomarkera, otkrivanju novih bronhodilatatornih, antiniflamatornih i antiinfektivnih lekova, ova bolest i danas beleži stalan porast broja obolelih i umrlih. Prema savremenom tumačenju HOBP je heterogena bolest koja je udružena sa brojnim komorbiditetima i sistemskim manifestacijama. Zajednički faktori rizika su osnova za javljanje udruženih hroničnih bolesti. Komorbiditeti i akutne egzacerbacije doprinose ukupnoj težini bolesti. S obzirom da se HOBP manifestuje i izvan pluća kod svakog pacijenta je neophodno proceniti postojanje sistemskih manifestacija i tragati za komorbiditetima. U reviziji „Globalne strategije za dijagnozu, lečenje i prevenciju hronične opstruktivne bolesti pluća GOLD‖ iz 2011. godine navedene sledeće pridružene bolesti za kojima je potrebno aktivno tragati: kardiovaskularne bolesti, disfunkcija skeletnih mišića, metabolički sindrom, osteoporoza, depresija i karcinom pluća, bronhiektazije. Lečenje HOBP delimo u dve velike grupe: farmakološko i nefarmakološko. Farmakološko lečenje prema GOLD-u, danas se zasniva na stepenastom pristupu. Treba ga sprovodi kod svakog pacijenta sa simptomima. Poslednjih godina na značaju veoma dobija nefarmakološko lečenje pacijenata sa HOBP, zbog sve više dokaza o pozitivnom efektu na smanjenje simptoma bolesti, popravljanja tolerancije na napor, smanjenje egzacerbacija. U nefarmakološko lečenje ubrajamo: aktivno izbegavanje faktora rizika, prestanak pušenja, oksigenoterapiju, vakcinaciju protiv gripa, psihosocijalnu podršku, respiratornu rehabilitaciju (RR) i hirurško lečenje. Danas se zna da RR ostvaruje brojne benefite kod pacijenata sa HOBP, kao i da je većina tih benefita zasnovana na dokazima (GOLD 2013): poboljšava kapacitet za vežbanje, smanjene osećaja nedostatka vazduha, poboljšava kvalitet života, smanjuje broj hospitalizacija i dužinu hospitalizacije, smanjuje anksioznost i depresiju povezane sa HOBP, efekti traju i nakon završenog programa rehabilitacije, poboljšava preživljavanje ovih pacijenata. Primarni ciljevi našeg istraţivanja bili su da se utvrdi procenat ispitanika kod kojih je ostvaren pozitivan ishod respiratorne rehabilitacije, da se odredi povezanost sledećih faktora sa ishodom respiratorne rehabilitacije: pol, godine života, „pack/years―, dužina trajanja bolesti, broj egzacerbacija u prethodnoj godini, pridružena oboljenja: ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija, hipertenzija, osteoporoza, depresija, dijabetes, bronhiektazije, karcinom pluća, tuberkuloza pluća. Takođe smo želeli da utvrdimo i uticaj sledećih parametara na ishod rr:FEV1, BMI, satO2, 6-minutni test hoda, „CAT― upitnik, „mMRC― upitnik, BODE indeks. Urađena je retrospektivno-prospektivna studija, koja je uključila 500 pacijenata sa HOBP, svih stadijuma I-IV , u stabilnoj fazi bolesti, koji su u toku dvogodišnjeg perioda odradili kompletan program ambulantne respiratorne rehabilitacije. Program je sprovođen u Poliklinici za plućne bolesti, Instituta za plućne bolesti Vojvodine. Dobijeni rezultati pokazali su da je 452 pacijenta (90,4%) ostvarilo pozitivan ishod RR: najviše ispitanika 142 (28,4%) bilo je u kategoriji vrlo dobar, potom slede kategorije dobar sa 129 ispitanika (25,8%), zadovoljavajući sa 102 ispitanika (20,4%), i na kraju kategorija odličan sa ukupno 79 (15,8%) ispitanika. Nakon programa RR došlo je do statistički značajnih poboljšanja u vrednostima FEV1, 6MTH, satO2, CAT, mMRC, BODE indeksa. Pol, starost, pušački status, dužina trajanja bolesti i ≥2 egzacerbacije u prethodnoj godini nemaju uticaja na uspešan ishod RR. Utvrđeno je postojanje statistički značajne negativne korelacije između srčane slabosti i pozitivnog ishoda respiratorne rehabilitacije, dok nije nađena statistički značajna povezanost ostalih ispitivanih komorbiditeta sa pozitivnim ishodom respiratorne rehabilitacije. Kao statistički značajni univarijantni prediktori pozitivnog ishoda respiratorne rehabilitacije jesu: manji broj pridruženih bolesti, odsustvo srčane slabosti, niža saturacija hemoglobin kiseonikom, veći BMI, mMRC ≥ 2, CAT ≥ 10, B i D stadijumi bolesti, dok je multivarijantnom logističkom regresionom analizom pokazano da su nezavisni prediktori pozitivnog ishoda respiratorne rehabilitacije: manji broj pridruženih bolesti, odsustvo srčane slabosti, veći BMI, CAT ≥ 10. Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) is one of the leading morbidity and mortality causes all over the world. Despite the steady advance in scientific research, introduction of novel prognostic biomarkers, new and potent bronchodilation, anti-inflammatory and anti-infectious drugs, a constant increase in the number of the affected and deceased from chronic obstructive pulmonary diseas has still been permanently evidenced in the 21st century. In a modern concept, the chronic obstructive pulmonary disease (COPD) is understood as a heterogenous disorder associated with numerous comorbidities and systemic manifestations. Common risk factors represent the basis for concomitant chronic diseases to develop. Comorbidities and acute exacerbations contribute to the overall disease severity. As a COPD may develop extrapulmonary manifestations as well, each patient should be evaluated for systemic manifestations and comorbidities. The 2011 update of the „Global Strategy for Chronic Obstructive Lung Disease Diagnosis, Management, and Prevention –GOLD‖ lists the following comorbidities to be actively searched for: cardiovascular diseases, skeletal muscle dysfunction, metabolic syndrome, osteoporosis, depression, lung cancer and bronchiectases. The treatment of COPD can be devided in two groups: pharmacological and non-pharmacological. Pharmacological treatment is today, according to GOLD, based on incremental approach. It should be carry out in every patient with simptoms. In last few years, non-pharmacological treatment of COPD is very popular, due to the evidence of positive effects on decreasing the simptoms, increasing the tolerance to exertion and decreasing the exacerbations. Non-pharmacological treatment consider: active avoiding the risk factors, smoking cessation, oxigenotherapy, vaccination against the flu, psicho-social support, respiratory rehabilitation and surgery. It is well known today that respiratory rehabilitation achieve numerous benefits in COPD patients and most of that benefits are evidence based (GOLD 2013): increasing the exercise capacity, decreasing the shortness of breath, increasing the quality of life, reduces the number and length of hospital stay, decreasing the anxiety and depression conected to COPD, the effects lasts and after the rehabilitation program, improves the survival of this patients. The primary goals of this investigation were to establish the percentage of patients with positive outcome after the respiratory rehabilitation, to determine the conection of the following factors with the outcome of respiratory rehabilitation: gender, age, „pack/years―, duration of the disease, the number of exacerbations in previous year, comorbidities: ischemic heart disease, heart failure, arterial hypertension, osteoporosis, depression, diabetes mellitus, bronchiectasis, lung cancer, tuberculosis. The other goals were to establish the influence of some parametars on the outcome of respiratory rehabilitation: FEV1, BMI, SaO2 ,6 minute walk test, „CAT― questionnaire, „mMRC― questionnaire, BODE index. This was retrospective-prospective study the included 500 patients with COPD, from I to IV stadium, in stable disease, who have done the two years complete program of ambulatory respiratory rehabilitation. The program have been done in polyclinic for respiratory diseases, Institute for pulmonary disesases of Vojvodina, Sremska Kamenica. The results showed that 452 patients (90,4%) achieved positive outcome of respiratory rehabilitation. The majority of patients 142 (28,4%) were in ―very good‖ caterogy, the 129 patients (25,8%) in category ―good‖, ―satisfied‖ 102 patients (20,4%) and ―excellent‖ 79 patients (15.8%). After completion of the respiratory rehabilitation program, statistically significant improvements of the following parameters have been achieved: FEV1, 6MTH, SaO2, mMRC, BODE index. Gender, age, smoking, duration of the disease and ≥2 exacerbations in previous year did not have influence on the successful respiratory rehabilitation outcome. The statistically significant negative correlation between the heart failure and positive respiratory rehabilitation outcome has been achieved, while there were no statistically significant correlations among other comorbidities and the successful respiratory rehabilitation outcome. The statistically significant univariant predictors of positive outcome of respiratory rehabilitation are: less comorbidities, absence of heart failure, lower oxygen saturation, higher BMI, , mMRC ≥ 2, CAT ≥ 10, B i D stadium of disease, while multivariant logistic regression analysis showed that the independent predictors of positive outcome of respiratory rehabilitation are: less comorbidities, absence of heart failure, higher BMI, CAT ≥ 10.