Search

Natural phenolic compounds are significant component of the human diet, as they are present in fruits and vegetables, and they have very important biological activity in the living organisms. Because of their structure, they are subject of numerous oxidation processes, such as autoxidation, but are easily to oxidize in presence of various oxidizing agents and enzymes. Many authors have been investigating phenolic oxidation processes, and have successfully identified their pathways and a significant number of intermediates and products generated by these processes. Also, particular attention has been made to the effects of these processes on food quality and other biological processes in living organisms. Phenols are persistent pollutants of water systems from various agricultural activities and industrial wastewater discharges. It is known that the presence of phenolic compounds in water supplies and industrial effluents directly affects natural processes in the environment due to their toxicity and natural ability to decompose. This property, to easily oxidize and, as a result of it, to mineralize, is practically useful for the treatment of the wastewaters, so it is of global concern to manage the best technology to remove phenols and other organic pollutants, assisted with the oxidation processes. In the aspect of treatment of wastewaters polluted with phenols, we reviewed oxidative processes such as autoxidation, enzyme-catalyzed oxidation, photo-oxidation, electrochemical oxidation and oxidation by Fenton's reagent and, based on the literature data, we presented advantages and disadvantages of these processes compared to each other. © 2020 Editura Academiei Romane. All rights reserved.

The aim of this study is geochemical analysis of flying ash generated by the combustion of lignite in the Kostolac A and B thermal power plants. The fractionation procedure of fly ash samples was done firstly, and then stereomicroscopy, FTIR, SEM / EDS and ICP-OES analyzes. The contents of heavy metals V, Cr, Mn, Co, Ni, Cu, Zn, Cd and Pb were determined. The results showed that the concentrations of the tested heavy metals are within the limits that are not harmful to the human health. However, the mineralogical analysis of the mentioned ash indicates that the present glass and other high-temperature mineralogical components can cause respiratory problems and disfunction of other organs of the inhabitants of Kostolac and the immediate surrounding. The tested fly ash, also, can be used as a material in various fields of industry (e.g. construction).

The aim of this study was mineralogical and chemical analysis of mortar from the floor, ceiling and wall of Stibadium B, from the archaeological site of Mediana. ICP-OES and FTIR-spectroscopy were used to determine chemical composition and some major mineralogical species. The obtained results show that lime mortar is probably used. Large contribution of silicon- and aluminum-oxides, indicate the presence of quartz and clay minerals derived from the aggregate, river sand and crushed bricks. The obtained results also show large amount of iron, manganese and copper. The determinated metals in samples from floor and wall of Stibadium B, are mostly present in oxide fraction, while in sample from ceiling, they are mostly found in silicate fraction. V Serbian Ceramic Society Conference - Advanced Ceramics and Application : new frontiers in multifunctional material science and processing : program and the book of abstracts; September 21-23, 2016; Belgrade

Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije. Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju

FTIR spectroscopy has been used to detailed study of bituminous limestone samples from two different locations at Maganik Mountain (Montenegro). Bituminous limestone at Maganik Mountain occurs as carbonate sediments in three levels and belongs to the early Cretaceous. Our specimens come from the oldest sediments of this limestone belonging to Barremian age. Particular attention has been given to investigation of isolated asphaltenes and kerogens. The FTIR technique provides fine determination of various organic and inorganic functional groups, as well as aliphatic and aromatic carbon and hydrogen. Due to the structural complexity of kerogens and asphaltenes, in this study we have done correlations of particular infrared absorptions to various functional groups. The asphaltenes of studied samples show higher contribution of aromatic structures than the kerogens. Notable differences in FTIR spectra of some samples that are reflected as shift of peak locations and a variety of intensities are attributed to eventual differences in the microbial precursors and/or depositional environments, conditions of sedimentation and/or genesis.

Geochemical analyses for trace Cr have been made on a representative sample of a typical hydrothermal dickite filling vein at Nowa Ruda. The mineralogy of the sample is comparatively simple, dickite being the principal component (ca. 91% of total sample). Geochemical fractionation and inductively coupled plasma-optical emission spectrometry (ICP-OES) indicate that most (>96 % of total metal) of Cr reside in the dickite. The combination of geochemical and spectroscopic tools applied on Cr3+ allow one to specify the Eh (>0.4 V, highly oxidizing) and pH (≤4.0, highly acidic) of the solution during the formation of dickite from the Nowa Ruda Basin. We suggest that hot hydrothermal waters leached the surrounding varieties of gabbroids enriched in Cr for the dickite-forming solution.

The goal of this doctoral dissertation is to determine the influence of the Mg(II), Ca(II) and Cu(II) ions on the formation and characteristics of products resulting from prolonged autoxidation of selected phenolic compounds: catechol, 4-methylcatechol, hydroquinone, pyrogallol, protocatechuic acid, and gallic acid. These specific phenolic compounds have been chosen because of their presence in both biological systems and the environment. Furthermore, the ubiquitous presence of aforementioned biometal ions in these environments enables their interaction. Autoxidation reactions were carried out in alkaline aqueous solutions of the particular phenolic compound both in the absence and in the presence of individual metal ion. Following of the reaction flow using UV-Vis spectrophotometry and comparing yields of the obtained products gave insight into the influence of each of the metal ions used on the rate and efficiency of the autoxidation process of these diverse phenolic compounds. Obtained products are characterized using ATR-FTIR, MALDI-TOF mass spectrometry and ESR spectroscopy. These techniques allowed the determination of molar masses, degree of polymerization, and paramagnetic properties of the products, as well as the presence of specific functional groups. Data acquired during the autoxidation process along with characteristics of obtained products point to this method being a valid and economically more viable alternative to production of phenolic polymers using enzymes. This data also gives insight in the possible applications of the obtained products.

This study aimed to compare the content of elements and antioxidant activity of thirteen species of wild mushrooms of the family Boletaceae and Russulaceae using a chemometric approach. This primarily involves identifying and quantifying the elemental composition of mushrooms using ICP - OES and ICP - MS methods and phenolic acids (the leading carriers of antioxidant activity) using HPLC technique. Determination of accumulated macro and micro elements in mushrooms provides information on nutritional value, and the determination of toxic elements provides information on the safety of mushroom consumption, which is of great importance since the analyzed species are wild and edible present in human nutrition. The obtained results for the element content in mushrooms were recalculated to the amount of 300 g of fresh mushrooms (average portion), and the obtained values were compared with the world regulations on acceptable and recommended daily intake of elements. As antioxidant activity is an important element in assessing food quality, the aim was to determine the antioxidant activity of extracts of different polarities using different tests (DPPH, ABTS, FRAP, TRP, CUPRAC), as well as to determine the content of total phenols and flavonoids. Based on the results related to research on the content of phenolic acids and antioxidant activity using various methods, the examined types of mushrooms can be considered a source of antioxidants in the diet. After the mentioned experimental research, the obtained results were statistically processed. The correlation between certain results was determined, primarily the connections between the elemental composition and antioxidant activity were established. Chemometric methods, principal components analysis, and cluster analysis enabled the grouping of samples based on element content, phenolic acids, antioxidant activity, and the determined relationships between the analyzed components.

In this dissertation, the influence of diamagnetic metal ions Mg (II) and Ca (II) on the autoxidation of polyphenol compounds, containing one or two ortho-dihydroxyl groups, in aqueous solutions at different pH values, was studied. The autoxidation of polyphenols distributed in nature, such as: catechol, caffeic acid, rosmarinic acid, chlorogenic acid, rutin and hematoxylin was investigated. For this purpose, the following instrumental methods were applied: UV/Vis spectrophotometry with subsequent hemometric treatment of UV/Vis spectra, ESR spectroscopy, high performance liquid chromatography (HPLC) and mass spectrometry (MS). It has been shown that the pH value of the solution and/or the presence and type of metal ions affect the speed and manner of the autoxidation processes of the investigated compounds. Applied techniques have enabled the determination of the number and structure of intermediate products as well as stable autoxidation products. The obtained results allow a more detailed insight into mechanisms of antioxidative activities of studied polyphenols and a more comprehensive view of their biochemical behavior with the implications for further human use.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације. Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине. Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije. Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine. This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations. The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions à and jusque (+ à / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers – hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer à – stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati – prоčitati – *prоčitavati / pisati – napisati – *napisavati / trоšiti – pоtrоšiti – *pоtrоšivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati – upisati – upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине., Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine., This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions à and jusque (+ à / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers – hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer à – stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati – prоčitati – *prоčitavati / pisati – napisati – *napisavati / trоšiti – pоtrоšiti – *pоtrоšivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati – upisati – upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.

U ovom istraţivanju bavimo se kategorijom koncesivnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku. Ovoj kategoriji pristupamo sa stanovišta sintakse i semantike: utvrĊujemo inventar formalnih sredstava i sintakstiĉkih postupaka kojima se koncesivnost formalizuje u posmatranim jezicima, a pritom analiziramo i semantiĉki sadrţaj tih struktura. Cilj ove studije jeste da se najpre ustanove razliĉiti postupci izraţavanja koncesivnosti na svim sintaksiĉkim nivoima, a zatim, u skladu sa kontrastivnim pristupom, da se utvrde i sistematizuju strukturne podudarnosti i nepodudarnosti u francuskom, italijanskom i srpskom jeziku, kao i da se utvrdi stemen semantiĉke ekvivalencije izmeĊu njih. Na teorijskom planu, rezultati ovog istraţivanja objedinjuju postojeća lingvistiĉka saznanja o ovoj problematici, a na praktiĉnom planu moguća je njihova primena u nastavi francuskog i italijanskog jezika kao stranih jezika, kao i u prevodilaĉkoj praksi.GraĊa za ovo istraţivanje ekscerpirana je iz dela napisanih na francuskom jeziku, i njihovih objavljenih prevoda na italijanski i srpski jezik.U prvom delu rada daje se pregled teorijskih stavova francuskih, italijanskih i srpskih lingvista o kategoriji koncesivnosti, kao i o njenom odnosu sa drugim semantiĉkim kategorijama, pre svega sa kategorijom kauzalnosti. U drugom delu rada navodi se inventar konstrukcija i leksiĉkih sredstava kojima se koncesivnost iskazuje u tri posmatrana jezika. Pri tom se pravi poseban osvrt na upotrebu glagolskih naĉina u zavisnim koncesivnim reĉenicama. Centralni deo rada predstavlja deo u kome se ustanovljeni inventar analizira na primerima iz korpusa. Pri tom se posebna paţnja posvećuje onim sredstvima za koja korpus beleţi upotrebe koje do sada nisu zabeleţene u literaturi. Zakljuĉna razmatranja sistematizuju dobijene rezultate, i ukazuju na mogućnosti daljih istraţivanja u ovom domenu., This research deals with the category of concessionality in French, Italian and Serbian. This category is approached from the point of view of syntax and semantics: the research establishes the inventory of formal means and syntactic procedures by which concessionality is formalized in the languages being analyzed, while the semantic content of these structures is also analyzed in the process. The goal of this study is to first identify various procedures for expressing concessionality at all syntactic levels and then, in accordance with the contrastive approach, to determine and systematize the structural congruences and incongruences in French, Italian and Serbian, as well as to determine the level of semantic equivalence among them. At the theoretical level, the results of this study merge the existing linguistic knowledge on this issue, while at a practical level they enable its application in teaching French and Italian as foreign languages, as well as in doing professional translation.The corpus for this research was complied from literary titles written in French, as well as from their published translations into Italian and Serbian.The first part of the thesis provides an overview of theoretical approaches to the category of concessionality by various French, Italian and Serbian linguistcs, as well as of its relationship with other semantic categories, in particular with the category of causality. The second part enumerates the inventory of constructions and lexical means by which concessionality is being expressed in the three languages being analyzed. In doing so, a particular focus is placed on the use of the verbal category of mood in subordinate clauses of concession. The central part of the thesis is the one in which the identified inventory is analyzed on the examples from the corpus. In this part, a special attention is given to the means found in the corpus the use of which has so far not been mentioned in reference titles. Concluding remarks systematize the results and point at possible directions for further research in this field.

Ciljeve ovoga rada možemo podeliti na opšte i posebne. U opšte ciljeve svrstali bismo nameru da se oformi operativni pojmovnik i skup evaluacionih merila podesnih za kritičko vrednovanje delâ prevodne književnosti, naročito prilikom uporedne analize dvaju ili više prevoda istog izvornika. U posebne ciljeve ubrajamo nameru da se ispita priroda veze između značenjskih i stilsko-formalnih obeležja prevoda; da se ispita uloga različitih nivoa ekvivalencije; da se ispita povezanost strategije doslovnosti i interpretativne teorije smisla; da se ispita udeo deformišućih težnji u prevodu i u retradukciji; da se ispita validnost hipoteze o retradukciji i o postranjujućoj prevodnoj metodi kao istaknutom obeležju retradukcije; da se ispitaju odlike prevodiočevog stila kao merila njegove subjektivnosti; da se ispita primena postupaka svojstvenih odomaćujućoj odnosno postranjujućoj strategiji u ravni sintakse, prozodije i leksike; da se ispitaju različite strategije u prevodu idioma, metafora, igre reči. Da bismo ove opšte i posebne ciljeve ostvarili, primenili smo deskriptivnu i konstrastivnu metodu analize na korpusu uzoraka iz dvaju integralnih prevoda Prustovog romana "U traganju za izgubljenim (iščezlim) vremenom" koji su objavljeni na srpskom i hrvatskom govornom području. Za hrvatski prevod koristili smo izdanje iz 1965. godine "U traganju za izgubljenim vremenom" zagrebačke Zore, u kojem je prvi deo prvog toma (Combray) preveo Miroslav Brant, dok je ostala dva dela prvoga toma i naredne tomove, zaključno sa drugim delom "Vojvotkinje de Guermantes", preveo Tin Ujević; od prvog dela "Sodome i Gomore" pa do poslednjeg toma ("Pronađeno vrijeme") prevodilac je bio Vinko Tecilazić. Za srpski prevod koristili smo zajedničko izdanje Matice srpske, Nolita i Narodne knjige iz 1983. godine naslovljeno "U traganju za iščezlim vremenom" koje je integralno preveo Živojin Živojnović... The goals of this paper could be divided into general and specific. As a general goal we would classify the intention to form an operating glossary and an aggregate of evaluative measures suitable for critical evaluation of works of literary translations, especially when conducting a comparative analysis of two or more translations of the same text. The specific goals consist of the intention to examine the following: the nature of the relationship between the semantic features and both stylistic and formal features of a translation; the role of different levels of equivalence; the connection between literal translation and the interpretative theory of meaning; the distorting tendencies in translation and retranslation; the validity of the hypothesis of retranslation and that of the domesticating method of translation as a prominent feature of retranslation; the characteristics of the translator ’s style as well as the measures of their subjectivity; the use of procedures inherent in both domesticating and foreignizing strategy within the scope of syntax, prosody and lexicon; and, finally, the different strategies in translating idioms, metaphors, wordplay. In order to accomplish all of these general and specific goals, we have applied the descriptive and the contrastive method of analysis to a group of samples from two standard translations of Proust’s novel "In Search of Lost Time" that where published in Serbian and Croatian speaking areas. For the Croatian translation we have used the 1965...