Razlike u koncentraciji Mg, Fe i Zn u soku pšenične trave divljih srodnika i modernih kultivara pšenice

Zbog raznolikog kemijskog sastava i obilja nutrijenata pšenična trava koristi se kao prirodni dodatak prehrani. Mineralni sastav pšenične trave u značajnoj mjeri ovisi o mineralima akumuliranim u zrnu koje se koristi za uzgoj pšenične trave. Poznato je da su divlji srodnici pšenice sposobni akumulirati više minerala u zrnu u odnosu na većinu modernih kultivara. Prema tome, cilj ovog istraživanja bio je ispitati razlike između divljih srodnika i modernih kultivara u ukupnim koncentracijama Mg, Fe i Zn u soku pšenične trave. U ispitivanje je uključeno 100 kultivara pšenice koji su priznati u različitim periodima (prije 1960., 1960. do 1990. i 1991. do 2010.) te 5 divljih srodnika. Pšenica je uzgajana 12 dana u komori za rast biljaka pri temperature od 20 °C i ciklusu dan/noć 10/14. Uzorci soka pšenične trave razoreni su po mokrom postupku, a ukupne koncentracije Mg, Fe i Zn određene su ICP-OES tehnikom. Iako između ispitivanih grupa kultivara i divljih srodnika nisu utvrđene statistički značajne razlike u koncentracijama Mg (F = 1, 24 ; df = 3 ; p = 0, 30) i Fe (F = 1, 61 ; df = 3 ; p = 0, 18), divlji su srodnici ipak imali više koncentracije Mg (238 ± 32, 7 mg kg -1) i Fe (3, 66 ± 0, 60 mg kg -1) nego moderni kultivari. Što se tiče koncentracije Zn, divlji srodnici (2, 92 ± 0, 75 mg kg -1) imali su značajno višu koncentraciju u odnosu na ostale ispitivane grupe kultivara (F = 23, 44 ; df = 3 ; p < 0, 01). Kao što je očekivano, divlji srodnici imaju više koncentracije Mg, Fe i Zn u soku pšenične trave, u odnosu na ostale ispitivane grupe kultivara. Budućim istraživanjima treba ispitati jesu li razlike u koncentraciji minerala između divljih srodnika i modernih kultivara posljedica viših koncentracija minerala u zrnu divljih srodnika ili su rezultat učinkovitije translokacije minerala iz zrna u mlade biljke.