Заграде у Андрићевим романима

У раду се анализира употреба, значење и функција заграда у Андрићевим романима – завршеним (НА ДРИНИ ЋУПРИЈА – НДЋ, ТРАВНИЧКА ХРОНИКА – ТХ, ПРОКЛЕТА АВЛИЈА – ПА, ГОСПОЂИЦА – ГОСП) и незавршеним (ОМЕРПАША ЛАТАС – ОПЛ, НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ – НСС). У заградама писац даје додатну информацију, разјашњава, тумачи различите појмове, износи своја размишљања и туђе ставове, уноси коментаре, презентира унутрашњи монолог и сл. У раду се издваја више од тридесет типова заграда. Највише су заступљене пројекционе заграде, које одражавају двије основне наратолошке перспективе: анафору (претежно) и катафору (много мање). Анализа је извршена на материјалу Гралис Корпуса (стога се уз грађу не даје број страна). Због ограничености простора наводе се само илустративни примјери. Der Gegenstand vorliegender Untersuchung ist der Gebrauch, die Bedeutung und die Funktion von Klammern in Andrićs abgeschlossenen (DIE BRÜCKE ÜBER DIE DRINA, WESIRE UND KONSULN, DER VERDAMMTE HOF, DAS FRÄULEIN) und unvollendeten Romanen (OMER-PASCHA LATAS, AUF DER SONNENSEITE). Mit Klammern führt der Autor zusätzliche Informationen an, erklärt, deutet, interpretiert, defi niert, äußert seine eigene Meinung, stellt Ansichten dar, führt Kommentare ein, strukturiert interne Monologe u. a. m. Im Beitrag werden über 30 Arten von Klammern erhoben und analysiert. Die bekanntesten davon sind Projektionsklammern, die mit Anaphern und Kataphern zwei grundlegende narratologische Perspektiven widerspiegeln. Die Analyse wurde anhand von Materialien des Gralis-Korpus durchgeführt.