Znanje, stavovi i ponašanje zdravstvenih radnika u odnosu na vakcinaciju protiv sezonskog gripa u Južnobačkom okrugu

Међу свим мерама превенције заразних болести, имунизација представља најбржу, најделотворнију и економски најоправданију меру. Инфлуенца (грип) је акутно заразно обољење респираторног система које изазива вирус грипа. Јавља се спорадично, епидемијски и пандемијски. Инфлуенцу изазива један од три типа вируса сврстаних у породицу Orthomyxoviridae, род Influenzavirus (тип А и тип Б) и неименован род (тип Ц). Главна карактеристика вируса грипа је велика способност мутације које доводе до повећане варијабилности сојева вируса, односно до појаве нове варијанте у оквиру истог подтипа вируса, као и до развоја новог подтипа вируса и последичне пандемије (општа осетљивост популације према мутираном вирусу). Пандемије које су се јавиле у XX и XXI веку су: „Шпанска грозница― 1918. године, која је била најсмртоноснија и однела 50-100 милиона живота, „Азијски грип― А (Х2Н2) 1957/58, „Хонг Конг грип― А (Х3Н2) 1968/69, и „Свињски грип― А (Х1Н1) 2009/2010. И други подтипови вируса грипа могу довести до оболевања људи. Вирус птичијег грипа А (Х5Н1) је потврђен у хуманој популацији 1997. године. У Кини се у 2013. години појавио нови вирус А (Х7Н9) који је прешао са живине на хуману популацију и до сада је забележено 5 таласа епидемије (2017. године је било 1.344 забележена случаја са 511 умрлих од овог вируса). Крајем 2013. године, нови рекомбиновани вирус А (Х10Н8) је био узрок једног смртног случаја у Кини, а исте године је на Тајвану забележена прва инфекција вирусом А (Х6Н1) код људи. У Сједињеним Америчким Државама се сваке године 5-20% популације зарази вирусом сезонског грипа, са више од 200.000 оболелих који захтевају болничко лечење и уз око 49.000 смртних исхода услед компликација. Имунизација против сезонског грипа је најучинковитија мера за превенцију и контролу инфекције. Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC) за период од 2004 до 2018. године показују да је ефективност вакцинације против сезонског грипа износила од 10% до 60%. Светска здравствена организација препоручује вакцинацију против сезонског грипа трудницама, деци од 6 до 59 месеци, старијима, особама са хроничним обољењима и здравственим радницима Многа истраживања су утврдила да је учесталост прихватања и примене неке мере виша уколико је виша информисаност и знање у вези са облашћу на коју се односи та мера. Утврђено је да је настојање здравственог радника да мотивише пацијента да прихвати вакцинацију као меру превенције болести управо сразмерно нивоу знања здравственог радника о вакцинацији. У нашој средини до сада ниво знања здравствених радника као доказане претпоставке квалитетног спровођења вакцинације у популацији није установљен. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА: Да се утврди ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите, да се утврде ставови о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите и да се утврди понашање према вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите. МЕТОДОЛОГИЈА: Истраживање по типу студије пресека је спроведено у Институту за јавно здравље Војводине у сарадњи са 12 установа примарне здравствене заштите, једнoм установом секундарне здравствене заштите и пет установа терцијарне здравствене заштите којима је оснивач држава, на територији Јужнобачког округа АП Војводине, у периоду од 2017. до 2018. године. Истраживање је спроведено путем посебно креираног упитника. За одређивање довољне величине узорка коришћена је Кохранова формула (Cochran). Уз упитник сваки учесник у истраживању је попунио и информисану сагласност. Пилот истраживањем на 50 испитаника је утврђена валидност и поузданост упитника. Питања домена знање су рекодирана тако да је сваки тачан одговор вреднован са 1, а нетачан и одговор „не знам― са 0 чиме је добијена скала са скором од 0 до 42. У домену ставови је коришћена Ликертова скала од 1 до 5 (од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем). Вредности обе скале су трансформисане у скалу са вредностима од 0 до 100. Након што је утврђено да нема потребе за ревизијом инструмента, приступило се главном истраживању. Учешће у истраживању је било добровољно и анонимно. Упитник је био понуђен свим здравственим радницима запосленим у установама укљученим у истраживање. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет MASS направљен за R окружење, као и статистички пакет SPSS 21.0. Нумеричка обележја су приказана путем средњих вредности и мера варијабилитета, а атрибутивна обележја коришћењем фреквенција и процената. Компарација вредности нумеричких обележја између две групе вршена је применом Студентовог t-теста, а за поређење вредности између три или више група података је примењена једносмерна анализа варијансе (ANOVA). Тестирање разлике фреквенција атрибутивних обележја вршено је применом χ2 теста. Испитивање повезаности два обележја вршено је применом Пирсоновог (Pearson) коефицијента корелације. У циљу испитивања повезаности два или више обележја, односно генерисања адекватних статистичких модела, коришћена је униваријантна и мултиваријантна регресиона анализа. Статистички значајним су сматране вредности нивоа значајности p
Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija predstavlja najbržu, najdelotvorniju i ekonomski najopravdaniju meru. Influenca (grip) je akutno zarazno oboljenje respiratornog sistema koje izaziva virus gripa. Javlja se sporadično, epidemijski i pandemijski. Influencu izaziva jedan od tri tipa virusa svrstanih u porodicu Orthomyxoviridae, rod Influenzavirus (tip A i tip B) i neimenovan rod (tip C). Glavna karakteristika virusa gripa je velika sposobnost mutacije koje dovode do povećane varijabilnosti sojeva virusa, odnosno do pojave nove varijante u okviru istog podtipa virusa, kao i do razvoja novog podtipa virusa i posledične pandemije (opšta osetljivost populacije prema mutiranom virusu). Pandemije koje su se javile u XX i XXI veku su: „Španska groznica― 1918. godine, koja je bila najsmrtonosnija i odnela 50-100 miliona života, „Azijski grip― A (H2N2) 1957/58, „Hong Kong grip― A (H3N2) 1968/69, i „Svinjski grip― A (H1N1) 2009/2010. I drugi podtipovi virusa gripa mogu dovesti do obolevanja ljudi. Virus ptičijeg gripa A (H5N1) je potvrđen u humanoj populaciji 1997. godine. U Kini se u 2013. godini pojavio novi virus A (H7N9) koji je prešao sa živine na humanu populaciju i do sada je zabeleženo 5 talasa epidemije (2017. godine je bilo 1.344 zabeležena slučaja sa 511 umrlih od ovog virusa). Krajem 2013. godine, novi rekombinovani virus A (H10N8) je bio uzrok jednog smrtnog slučaja u Kini, a iste godine je na Tajvanu zabeležena prva infekcija virusom A (H6N1) kod ljudi. U Sjedinjenim Američkim Državama se svake godine 5-20% populacije zarazi virusom sezonskog gripa, sa više od 200.000 obolelih koji zahtevaju bolničko lečenje i uz oko 49.000 smrtnih ishoda usled komplikacija. Imunizacija protiv sezonskog gripa je najučinkovitija mera za prevenciju i kontrolu infekcije. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) za period od 2004 do 2018. godine pokazuju da je efektivnost vakcinacije protiv sezonskog gripa iznosila od 10% do 60%. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju protiv sezonskog gripa trudnicama, deci od 6 do 59 meseci, starijima, osobama sa hroničnim oboljenjima i zdravstvenim radnicima Mnoga istraživanja su utvrdila da je učestalost prihvatanja i primene neke mere viša ukoliko je viša informisanost i znanje u vezi sa oblašću na koju se odnosi ta mera. Utvrđeno je da je nastojanje zdravstvenog radnika da motiviše pacijenta da prihvati vakcinaciju kao meru prevencije bolesti upravo srazmerno nivou znanja zdravstvenog radnika o vakcinaciji. U našoj sredini do sada nivo znanja zdravstvenih radnika kao dokazane pretpostavke kvalitetnog sprovođenja vakcinacije u populaciji nije ustanovljen. CILJEVI ISTRAŽIVANJA: Da se utvrdi nivo znanja o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite, da se utvrde stavovi o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite i da se utvrdi ponašanje prema vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite. METODOLOGIJA: Istraživanje po tipu studije preseka je sprovedeno u Institutu za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa 12 ustanova primarne zdravstvene zaštite, jednom ustanovom sekundarne zdravstvene zaštite i pet ustanova tercijarne zdravstvene zaštite kojima je osnivač država, na teritoriji Južnobačkog okruga AP Vojvodine, u periodu od 2017. do 2018. godine. Istraživanje je sprovedeno putem posebno kreiranog upitnika. Za određivanje dovoljne veličine uzorka korišćena je Kohranova formula (Cochran). Uz upitnik svaki učesnik u istraživanju je popunio i informisanu saglasnost. Pilot istraživanjem na 50 ispitanika je utvrđena validnost i pouzdanost upitnika. Pitanja domena znanje su rekodirana tako da je svaki tačan odgovor vrednovan sa 1, a netačan i odgovor „ne znam― sa 0 čime je dobijena skala sa skorom od 0 do 42. U domenu stavovi je korišćena Likertova skala od 1 do 5 (od 1 – uopšte se ne slažem do 5 – u potpunosti se slažem). Vrednosti obe skale su transformisane u skalu sa vrednostima od 0 do 100. Nakon što je utvrđeno da nema potrebe za revizijom instrumenta, pristupilo se glavnom istraživanju. Učešće u istraživanju je bilo dobrovoljno i anonimno. Upitnik je bio ponuđen svim zdravstvenim radnicima zaposlenim u ustanovama uključenim u istraživanje. Za statističku obradu podataka korišćen je statistički paket MASS napravljen za R okruženje, kao i statistički paket SPSS 21.0. Numerička obeležja su prikazana putem srednjih vrednosti i mera varijabiliteta, a atributivna obeležja korišćenjem frekvencija i procenata. Komparacija vrednosti numeričkih obeležja između dve grupe vršena je primenom Studentovog t-testa, a za poređenje vrednosti između tri ili više grupa podataka je primenjena jednosmerna analiza varijanse (ANOVA). Testiranje razlike frekvencija atributivnih obeležja vršeno je primenom χ2 testa. Ispitivanje povezanosti dva obeležja vršeno je primenom Pirsonovog (Pearson) koeficijenta korelacije. U cilju ispitivanja povezanosti dva ili više obeležja, odnosno generisanja adekvatnih statističkih modela, korišćena je univarijantna i multivarijantna regresiona analiza. Statistički značajnim su smatrane vrednosti nivoa značajnosti p
Vaccination has greatly reduced the burden of infectious diseases, and among all preventive measures, immunization is the fastest, most effective and economically the most justified measure. Influenza (flu) is an acute infectious disease of the respiratory system caused by influenza viruses. It occurs sporadically, epidemically and pandemically. Influenza is caused by one of three types of flu viruses classified as Orthomyxoviridae, genus Influenzavirus (type A and type B) and an unnamed genus (type C). The main feature of the influenza virus is the high mutation capacity which leads to increased variability of viral strains of the virus, possibility of the emergence of a new variant within the same subtype of the virus, as well as the development of a new subtype of the virus and consequent pandemics (general sensitivity of the population towards the mutated virus). In the XX and XXI centuries, the influenza pandemics were: "Spanish fever" in 1918, which was the most deadly and claimed 50-100 million lives, "Asian flu" A (H2N2) 1957/58, "Hong Kong flu" A (H3N2) 1968/69, and "Swine Flu" A (H1N1) 2009/2010. Other subtypes of the influenza virus can also lead to people's illness. The bird flu virus A (H5N1) was confirmed in the human population in 1997. In China a new virus A (H7N9) which crossed from poultry to human populations appeared in 2013 with 5 epidemics waves that have been recorded so far (in 2017 1,334 cases were recorded with 511 deaths from this virus). At the end of 2013, a new recombinant virus A (H10N8) was the cause of a single death in China, and in Taiwan the first infection with A (H6N1) in humans was recorded the same year. In the United States every year, 5-20% of the population is infected with the seasonal influenza virus with more than 200,000 patients requiring hospital treatment, and with about 49,000 deaths due to complications. Immunization against seasonal influenza is the most effective measure for prevention and control of infection. Data from the Centers for Disease Control and Prevention (CDC) for the 2004 to 2018 period show that the seasonal influenza vaccine effectiveness was from 10% to 60%. The World Health Organization recommends vaccination against seasonal flu for pregnant women, children from 6 to 59 months old, elderly people, chronically ill people and health workers. Studies have found that the frequency of adopting and implementing a measure is higher if the awareness and knowledge of the area covered by the measure are higher. Various authors have shown that the healthcare professional's effort to motivate the patient to accept vaccination as a measure of disease prevention was in proportion to the level of knowledge which the healthcare professional has about vaccination. In our environment, so far, the level of knowledge of healthcare professionals as a proven precondition for quality vaccination in the population has not been established. RESEARCH OBJECTIVES: To determine the level of knowledge about seasonal influenza vaccination among healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare, to discover attitudes about seasonal influenza vaccination in healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare and to determine behaviour regarding seasonal influenza vaccination in health professionals of all profiles and at all levels of health care. METHODOLOGY: This was a cross-sectional study at the Institute for Public Health of Vojvodina in cooperation with 12 primary healthcare, one secondary healthcare and 5 tertiary healthcare institutions founded by the state in the South Bačka District of AP Vojvodina, in the period from 2017 to 2018. The questionnaire used in the study was specifically created for it. Cochrane formula was used to determine the needed size of the sample. Along with the questionnaire, each participant in the survey filled out an informed consent form. A pilot survey was carried out among 50 respondents to determine the validity and reliability of the questionnaire. The knowledge domain of the questionnaire was recoded so that each correct answer has a value of 1, and the incorrect or the "I do not know" answer has a value of 0 which constitutes a scale with scores from 0 to 42. The attitudes domain was composed of a Likert scale from 1 to 5 (from 1 - I do not agree to 5 - I completely agree). The values of both scales have been transformed into a scale with values from 0 to 100. Once it has been established that there is no need for revision of the instrument, the pilot survey was included in the results of the research itself. Participation in the research was voluntary and anonymous. The questionnaire was offered to all health workers employed in research institutions. For statistical data processing the statistical package MASS made for the R environment, as well as the statistical package SPSS 21.0 was used. Numerical values of data were represented by means and variability measures, and ordinal data was represented using frequencies and percentages. A comparison between numerical values of two groups was performed using Student's t-test, and the one-way analysis of variance (ANOVA) was used to compare values between three or more data sets. Тhe difference in attributes frequency was determined using the χ2 test. Measuring the strength of the association between two variables was carried out using the Pearson correlation coefficient. In order to investigate the connection of two or more features, or to generate adequate statistical models, a univariate and multivariate regression analysis were used. Statistically significant values were considered if the significance level was p