Pametna i socijalno odgovorna energetska tranzicija u regionima sa intenzivnom eksploatacijom uglja

Suočena sa preuzetim međunarodnim obavezama koje se odnose na aktivnosti usmerenim ka ublažavanju posledica klimatskih promena, a koje će se i zvanično reflektovati kroz regulatorna dokumenta koja su u procesu definisanja i usvajanja (Strategija i Akcioni plan niskougljeničnog razvoja i Zakon o klimatskim promenama), u Srbiji se sve jasnije sagledava neophodnost da se eksploatacija i korišćenje domaćeg uglja zameni ekološki prihvatljivijim gorivima ranije nego što je to inicijalno planirano. Poznata činjenica da sektor energetike u Srbiji generiše 80% ukupnih GHG emisija na nacionalnom nivou, a da su pomenute emisije dominantnim delom posledica sagorevanja domaćeg lignita, jasno ukazuje na zaključak da se najveći uticaj na usporavanje daljih klimatskih promena na lokalnom nivou prvenstveno može ostvariti kroz korišćenje alternativnih izvora energije. Ipak, imajući u vidu da pomenuti proces energetske tranzicije sa sobom nosi niz značajnih tehnoloških, ekoloških, ekonomskih, socijalnih i drugih poteškoća, EU je kroz program Horizont 2020 pokrenula više projekata, a jedan od njih je TRACER koji ima za cilj da prikaže primere najboljih istraživačko-inovacionih strategija usmerenih ka lakšem prelasku na niskougljeničnu, održivu energetsku praksu. Projekat analizira devet evropskih regiona sa intenzivnom eksploatacijom uglja, među kojima je i Kolubarski region u Srbiji. U radu su prikazani tehnološki, ekološki i socijalni izazovi u procesu tranzicije, sa akcentom na Kolubarski region, i predlogom za energetsku tranziciju u Srbiji, uvažavajući Istraživačko-inovacione strategije i Pametnu specijalizaciju.