Стање и перспективе производње и прераде кромпира у Републици Србији

Кромпир је изузетно важна пољопривредна култура у исхрани људи. У свету се производи око 382 милиона тона, што је 52,5 ки- лограма по становнику, док је Србија са 639 хиљада тона имала производњу кромпира од 90,2 килограма по становнику. У нашој земљи се троши 34,5 кг по становнику, а овај производ учествује у свакодневној исхрани са 73 кало- рије, у просеку дневно. И поред изузетног значаја кромпира са прехрамбеног становишта, ова производња се у Србији суочава са дугогодишњом кризом и тенденци- јом смањења као последице: одсуства дугорочне стратегија развоја, недо- вољног броја и неадекватних прерађивачких капацитета, слабе повезаности пољопривредне произвођача и сектора прераде као и одсуства усмерених мера попљопривредне политике. У структури површина под кромпиром до- минира регион Шумадије и Западне Србије који заузима 43,61%, затим сле- ди регион Јужне и Источне Србије са 32,56%, регион Војводине учествује са 18,91% и Београдски регион са 4,91%. У процесу прилагођавања новим тржишним изазовима, тренутно највише заостају ситни произвођачи кромпира који још увек нису нашли одговор на питање како опстати на све захтевнијем тржишту. Уситњена газ- динства, која доминирају у производњи, много теже ценовно и по квалитету конкуришу понуди супермаркета, што се неповољно одражава на могућност реализације производње и профитабилност пословања. Осим директне потрошње и трговине као сировог производа, кром- пир се обрађује у различите прерађевине а најзначајније су: помфрит, чипс, кромпир пире, замрзнути кромпир, сушени кромпир, припремљени или конзервисани кромпир и кромпиров скроб. Годишње се индустријском пре- радом добију веома мале количине производа од кромпира, свега око 10.100 тона. Подстицањем развоја индустрије прераде кромпира, амортизовале би се тржишне флуктуације које су карактеристичне за овај производ у дужем временском периоду, што би имало позитивне импликације и на производњу у целини.
Potato is an extremely important agricultural crop in human nutrition. Th e world produces about 382 million tons a year, or 52.5 kilograms per capita, while Serbia produces 639 thousand tons annually, or 90.2 kilograms per capita. 34.5 kg per capita are consumed in our country, and this product takes part in everyday diet with 73 calories on daily avarage. Despite the exceptional importance of potatoes from the nutritional point of view, its production in Serbia has been facing a long-term crisis and a tendency of reduction as a consequence of: absence of long-term development strategy, insuffi cient number and inadequate processing capacities, poor cooperation between agricultural producers and the processing sector, as well as the absence of dominant regions are Sumadija and Western Serbia, which accounts for 43.61%, followed by the region of South and East Serbia with 32.56%, Vojvodina region with 18.91% and the Belgrade region with 4.91%. In the process of adapting to new market challenges, currently the most neglected are small producers of potatoes that have not yet found the answer to the question of how to survive on the increasingly demanding market. Tiny households, which dominate in production, are much more costly and in terms of quality, they can compete with supermarket off erings, which adversely aff ects the possibility of production realization and profi tability of business. In addition to direct consumption and trade as a raw product, potatoes are processed in various products, with most signifi cant being: french fries, chips, mashed potatoes, frozen potatoes, dried potatoes, pre-prepared or preserved potatoes and potato starch. Annually, industrial processing produces very small quantities of potato products, only about 10,100 tons. By encouraging the development of potato processing industry, market fl uctuations that are characteristic of this product will be amortized over a longer period of time, which would have positive implications for p