Утицај температуре ваздуха на сезоналност морталитета у Новом Саду

Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година. У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно. За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси. Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује. У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респ
Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina. U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno. Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi. Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje. U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortali
The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009. In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together. Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex. Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any si