Primena hemijskih i imunohemijskih metoda u standardizaciji alergenskog ekstrakta Dermatophagoides pteronyssinus

U XXI veku uobičajeni obrazac ponašanja ljudi uključuje provođenje u proseku 20h dnevno u zatvorenom prostoru i shodno tome malo vremena na otvorenom. Ovaj obrazac ima za posledicu mnoge hroniče bolesti ali i poseban značaj za alergijske bolesti. Povećane temperature mogu povećati populaciju grinja ili bubašvaba, i nameštaj će postati rezervoar akumuliranih alergena unutar kuće. Dok su alergije ranije bile redak zdravstveni poremećaj, danas epidemiološka istraživanja pokazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Uprkos razvoju farmakoterapije broj obolelih se svake godine povećava, i ima tendenciju daljeg rasta u svim starosnim kategorijama. U Evropi, prema podacima EAACI (The European Academy of Allergy and Clinical Immunology), više od 150 miliona građana pati od hroničnih alergijskih bolesti.. Procenjuje se da će do 2025. godine više od 50% stanovnika Evrope patiti od alergijskih bolesti. U Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” u Beogradu se proizvode alergenski ekstrakti koji se koriste za in vivo dijagnostiku i alergensku imunoterapiju (AIT). Prema dostupnim podacima grinje su jedan od najučestalijih inhalatornih alergena u Srbiji. Cilj ovog master rada je bio da se ispita uticaj različitih ekstrakcionih procedura na kvalitet ekstrakta kao i da se odredi sadržaj ključnih – major alergena. Korišćena su 3 različita puferska rastvora određenih koncentracija za ekstrakciju glavnih (major) alergena Dermatophagoides pt. na različitim temperaturama, a zatim je imunohemijskim metodama poređena njihova efikasnost. Dobijeni rezultati pokazuju da je ekstrakcija 0,15 M fosfatnim puferom na temperaturi 2-8°C najefikasnija za dobijanje većih količina Der p1 i Der p2 alergena.