Search

Кромпир је изузетно важна пољопривредна култура у исхрани људи. У свету се производи око 382 милиона тона, што је 52,5 ки- лограма по становнику, док је Србија са 639 хиљада тона имала производњу кромпира од 90,2 килограма по становнику. У нашој земљи се троши 34,5 кг по становнику, а овај производ учествује у свакодневној исхрани са 73 кало- рије, у просеку дневно. И поред изузетног значаја кромпира са прехрамбеног становишта, ова производња се у Србији суочава са дугогодишњом кризом и тенденци- јом смањења као последице: одсуства дугорочне стратегија развоја, недо- вољног броја и неадекватних прерађивачких капацитета, слабе повезаности пољопривредне произвођача и сектора прераде као и одсуства усмерених мера попљопривредне политике. У структури површина под кромпиром до- минира регион Шумадије и Западне Србије који заузима 43,61%, затим сле- ди регион Јужне и Источне Србије са 32,56%, регион Војводине учествује са 18,91% и Београдски регион са 4,91%. У процесу прилагођавања новим тржишним изазовима, тренутно највише заостају ситни произвођачи кромпира који још увек нису нашли одговор на питање како опстати на све захтевнијем тржишту. Уситњена газ- динства, која доминирају у производњи, много теже ценовно и по квалитету конкуришу понуди супермаркета, што се неповољно одражава на могућност реализације производње и профитабилност пословања. Осим директне потрошње и трговине као сировог производа, кром- пир се обрађује у различите прерађевине а најзначајније су: помфрит, чипс, кромпир пире, замрзнути кромпир, сушени кромпир, припремљени или конзервисани кромпир и кромпиров скроб. Годишње се индустријском пре- радом добију веома мале количине производа од кромпира, свега око 10.100 тона. Подстицањем развоја индустрије прераде кромпира, амортизовале би се тржишне флуктуације које су карактеристичне за овај производ у дужем временском периоду, што би имало позитивне импликације и на производњу у целини., Potato is an extremely important agricultural crop in human nutrition. Th e world produces about 382 million tons a year, or 52.5 kilograms per capita, while Serbia produces 639 thousand tons annually, or 90.2 kilograms per capita. 34.5 kg per capita are consumed in our country, and this product takes part in everyday diet with 73 calories on daily avarage. Despite the exceptional importance of potatoes from the nutritional point of view, its production in Serbia has been facing a long-term crisis and a tendency of reduction as a consequence of: absence of long-term development strategy, insuffi cient number and inadequate processing capacities, poor cooperation between agricultural producers and the processing sector, as well as the absence of dominant regions are Sumadija and Western Serbia, which accounts for 43.61%, followed by the region of South and East Serbia with 32.56%, Vojvodina region with 18.91% and the Belgrade region with 4.91%. In the process of adapting to new market challenges, currently the most neglected are small producers of potatoes that have not yet found the answer to the question of how to survive on the increasingly demanding market. Tiny households, which dominate in production, are much more costly and in terms of quality, they can compete with supermarket off erings, which adversely aff ects the possibility of production realization and profi tability of business. In addition to direct consumption and trade as a raw product, potatoes are processed in various products, with most signifi cant being: french fries, chips, mashed potatoes, frozen potatoes, dried potatoes, pre-prepared or preserved potatoes and potato starch. Annually, industrial processing produces very small quantities of potato products, only about 10,100 tons. By encouraging the development of potato processing industry, market fl uctuations that are characteristic of this product will be amortized over a longer period of time, which would have positive implications for p

Производња поврћа у Србији има веома дугу тради- цију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја про изводње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи еко- номски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Про- изводи се целе године у башти, на њиви и у различити м облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора. С обзиром на привредни и еко- номски значај ове производње циљ рада је да се укаже на могућност обновљи- вог коришћења природних ресурса у сеоским подручјима Србије уз примену нових технологија. Коришћени су званичн и статистички подаци Републичког завода за статистику, Министарства пољопривреде и анкета. Резултати истра- живања су статистички обрађени. Званична стати стика во ди евиденцију о производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010–2016. го- дине у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са по- вршине од 123.676,9 ha (74.616,8 ha десет повртарских врста и 49.060,1 ha кро- мпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир у региону Шумадије и западне Србије (312.898,0 t). Процена је да се у баштама (48.799 ha) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним повр- шинама се производи кукуруз шећерац (3.433 ha), зачинска паприка (3.558 ha), боранија (2.558 ha), карфиол (422 ha) и брокола (380 ha) углавном за по требе прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око 247.202,0 t поврћа са површине од 2.421.8 ha. Процена је да се у привре меном заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површи- ни од око 3.000,0 ha. Већина произведеног поврћа намењена је свежој потрошњи, део се прерађује пре свега замрзавањем, затим сушењем, пастеризацијом, биофер- ментацијом и у новије време минималном обрадом. Прерађено поврће је на- мењено домаћем тржишту, а мање количине се извозе. Спољнотрг, Vegetable production in Serbia has a very long tradition, with 68 diff erent species having been grown here. Serbian vegetable growing has all the characteristics of vegetable growing in the region, southeast Europe, Europe and the world. A relatively large number of species are cultivated. Th ere are 41 vegetable species in the Register of Agricultural Plants, but around 30 species of various vegetables have greater economic and commercial signifi cance. Vegetables are grown all year in gardens, on fi elds and in diff erent types of temporary and permanent greenhouses. Since such production is economically and commercially important, the aim of this study was to present the possibility of sustainable use of natural resources in rural areas of Serbia using new technologies. Offi cial statistical data were collected from the Republic Institute for Statistics, Ministry of Agriculture and various surveys. Th e results were statistically analysed. Sustainable vegetable production means the volume of production which can primarily satisfy the demands of Serbian citizens for diff erent vegetables all year round. Th e food safety of the citizens of Serbia can be accomplished by combining garden production, fi eld production and specialized production on family commercial farms for fresh consumption and processing and in greenhouses. Conventional production is dominant, with certain elements of good agricultural practice. Vegetable production in gardens has all the characteristics of organic production system. In this system the areas are still very low here, as is the total production, even though there is demand for products from this production system from open fi elds and greenhouses. Offi cial statistics record 10 vegetable species and potato being grown. Th e average values for the period 2010-2016 were 1,028,789.3 t vegetables and 724,211.0 t potato being grown on an area of 123,676.9 ha (74,616.8 ha for ten vegetable species and 49,060.1 ha for potato). Vegetables a