Search

Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине. Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.

У раду се на основу лексичко- семантичке анализе представља лексика која означава предмете за припрему и држање хране у селу Богатић код Ваљева. Уз лексеме ће бити дати и изводи из транскрипата на основу којих се може сагледати функција анализиране лексике у етнографском и социјалном контексту. На основу разматрања моћи ће да се изведе закључак и о томе да ли је анализирана лексика домаћег порекла или има и позајмљеница. Based on the lexical-semantic analysis, the paper presents a lexicon that identifies food preparation and storage items in the village of Bogatić near Valjevo. After analyzing the lexemes, it was concluded that there is a relatively rich and diverse set of names in this small areal. The names can be of domestic, foreign, and mostly Turkish origin. Also, having in mind the formal side, the lexemes of this thematic group consist of mostly one word, while the first part of the multi-word lexemes describes the material of which the object is made (plekani tanjir) or the appearance of the realities that the lexeme nominates (tučana šerpa sa tri noge). Common names often have multiple variants, obtained by the suffixation of a motive word, which usually differentiates dishes of the same type in terms of size (eg. bure, burić, burence). The analyzed lexemes are mostly found in other territories of the Serbian-speaking area, but there are some that have not been recorded elsewhere (eg. polukila, čugica) or have been recorded with a different meaning (eg. stublina).

У раду су представљени називи за посуде, делове посуда и справе и алатке које се користе при производњи и чувању алкохолних пића у Ваљевској Подгорини. Такође, извршено је и поређење са грађом из других крајева: Војводина (Терминологија куће и покућства у Војводини), Александровачка жупа (Жупски виноградарски речник), северна Метохија (Терминологија куће и покућства у северној Метохији), Братишковци (Далмација) (Виноградарска лексика Братишковаца), Бањани (Црна Гора) (Терминологија куће и покућства Бањана) и Лијевче поље и Жупа (Република Српска) (Терминологија куће и покућства у Лијевчу пољу и Жупи). 3 С обзиром на то да са подручја Ваљевске Подгорине, осим књиге Ткачка терминологија села Скадра код Ваљева Ане Ивковић, нема радова из дијалекатске лексике ово ће бити скроман прилог тој области. This paper presents names for the vessels, parts of the vessels, devices and tools used for production and storage of alcoholic beverages in Valjevska Podgorina. Also, the comparison has been performed with the data gathered from some other regions, such as: Vojvodina, Zupa of Aleksandrovac, North Metohija, Bratiskovci in Dalmatia, Banjani in Montenegro, Lijevce Polje and Zupa in Republic of Srpska. Considering the fact, that (except for the monography “Tkačka terminologija sela Skadra kod Valjeva” by Ana Ivković) there are no published papers in the field of dialectological lexis concerning the Valjevska Podgorina region, this could provide a modest yet a significant contribution to the mentioned field of research, as well as motivation for some similar future researches.

У раду се представља лексичка грађа из тематске области под називом Млеко, млечни производи и јела са млеком која је забележена у селу Ровни у Ваљевској Подгорини. На основу теорије семантичких поља врши се лексичко- семантичка анализа прикупљеног материјала. У раду се дају и општије творбене напомене у вези са корпусном грађом и приказује се тренутна употребна и језичка вредност одређених лексема, будући да је технолошки напредак, као један од најважнијих чинилаца привредног развоја државе, допринео да многе традиционалне реалеме изађу из употребе, па се, следствено томе, и лексеме које их именују повлаче на периферију лексичког система и живе једино још у сећању најстаријих представника сеоске средине. Осим тога, на неким местима се указује на то које су лексеме спецификоване само за тематику у вези са појмом млеко, а које имају употребну функцију и ван испитиване тематске области. Функционисање забележеног лексичког материјала у контексту потврђује се неколиким дијалекатским текстовима, приложеним на крају рада. The paper presents lexical material from the semantic area „Milk, milk products and milk meals” recorded in Rovni village in Valjevska Podgorina. The lexical- semantic analysis of the collected material is based on the theory of semantic fields. The paper also gives more general notes about the formation of some lexemes from the analyzed corpus and presents the current use and linguistic value of certain lexemes in contemporary Serbian language, because technological advances, as one of the most important factors in the economic development of the country, had many traditional realms come out of use, and consequently, the lexemes that denote them are moved to the periphery of the lexical system and live only in the memory of the oldest natives of the rural area. Besides that, the paper also indicates which lexemes have been specified only for the topic related to the term milk and which have a useful function outside the topic area examined. The functioning of the recorded lexical material in context is confirmed by dialect texts given as an appendix at the end of the paper.