Search

Преживари доприносе повећаној емисији гасова у атмосфери што доводи до увећаног ефекта стаклене баште. Метан, кога емитују преживари, утиче на глобално загревање чак 28 пута више од угљен-диоксида. Због тога у свету влада велико интересовање за фитоадитивима који би могли да својим хемијским саставом делују на бактерије у бурагу преживара и успешно смање продукцију метана. Танини, сапонини, флавоноиди и етарска уља су секундарни метаболити биљака за које је доказано да имају потенцијал за ублажавање емисије ентеричног метана. Они делују на липидну мембрану бактерија у бурагу, повећавајући њену пермеабилност, стварајући тиме дисбаланс и лизу ћелије. Смањена концентрација метаногених бактерија омогућила би смањену метаногенезу и мању продукцију метана. Етарска уља имају повољан ефекат на организам преживара као добри антиоксиданти, антиинфламаторна једињења и антибактеријска једињења са широким спектром дејства на микроорганизме. До данас је испитан ефекат етарских уља неколико стотина ароматичних биљака на смањење продукције ентеричног метана код различитих преживара: краве, говеда, овце и козе. Најбоље ефекте показала су етарска уља ароматичних биљака које се и иначе користе у народној медицини за лечење различитих здравствених проблема код људи и животиња: бели лук (Allium sativum), тимијан (Thymus vulgaris), еукалиптус (Eucaliptus spp.), оригано (Origanum vulgare), цимет (Cinnamomum zeylanicum), нана (Mentha piperita), босиљак (Ocimum basilicum), мирта (Mirtus communis), пелин (Artemisia annua), рузмарин (Salvia rosmarinus), анис (Illicium verum), ловор (Laurus nobilis) и многе друге. Испитивања су показала да етарска уља имају важан потенцијал као регулатори ин витро ферментације бурага, минимизирајући метаногенезу и емисију метана у атмосферу. Одговарајућа доза и врста етарског уља смањили су продукцију метана и укупну производњу гасова и до 50%. Потребна су даља in vitro, али и in vivo истраживања примене етарских уља у исхрани преживара. Ruminants contribute to the increased emission of gases in the atmosphere, which leads to an increased greenhouse effect. Methane, which is emitted by ruminants, affects global warming as much as 28 times more than carbon dioxide. That is why there is great interest in the world for phytoadditives that could, with their chemical composition, act on the bacteria in the rumen's rumen and successfully reduce methane production. Tannins, saponins, flavonoids, and essential oils are secondary plant metabolites that have been shown to have the potential to mitigate enteric methane emissions. They act on the lipid membrane of bacteria in the rumen, increasing its permeability, thus creating imbalance and cell lysis. A reduced concentration of methanogenic bacteria would enable reduced methanogenesis and lower methane production. Essential oils have a beneficial effect on the ruminant organism as good antioxidants, anti-inflammatory compounds and antibacterial compounds with a wide range of effects on microorganisms. To date, the effect of essential oils of several hundred aromatic plants on the reduction of enteric methane production in various ruminants has been examined: cows, cattle, sheep and goats. The best effects were shown by the essential oils of aromatic plants that are also used in folk medicine for the treatment of various health problems in humans and animals: garlic (Allium sativum), thyme (Thymus vulgaris), eucalyptus (Eucaliptus spp.), oregano (Origanum vulgare), cinnamon (Cinnamomum zeylanicum), mint (Mentha piperita), basil (Ocimum basilicum), myrtle (Mirtus communis), wormwood (Artemisia annua), rosemary (Salvia rosmarinus), anise (Illicium verum), laurel (Laurus nobilis) and many others. Tests have shown that essential oils have important potential as regulators of in vitro rumen fermentation, minimizing methanogenesis and methane emission into the atmosphere. The appropriate dose and type of essential oil reduced methane production and total gas production by up to 50%. Further in vitro and in vivo studies of the use of essential oils in ruminant nutrition are needed Zbornik radova i kratkih sadržaja

Биљке које садрже етарска уља називају се ароматичне биљке. Распрострањене су широм света, међутим за нас значајне врсте потичу са подручја Средоземља као што су рузмарин, оригано, жалфија, тимијан, нана, босиљак, анис и бели лук. Ароматичне биљке садрже мирисна, испарљива, хидрофобна и високо концентрисана једињења, етарска уља. То су сложене мешавине секундарних метаболита, односно хемијских супстанци као што су полифеноли, кинини, флавоноли/ флавоноиди, алкалоиди, полипептиди или њихови деривати супституисани кисеоником. Најзначајније фамилије са становишта продукције етарских уља су: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) i Apiaceae (Umbelliferae). Биолошки активна једињења ароматичних биљака имају антимикробна, антиоксидативна, антипаразитска, антипротозоална, антифунгална и антиинфламаторна својства. Број објављених радова о употреби ароматичних биљака и етарских уља као фитоадитива у исхрани животиња се повећао последњих година. Истраживања потврђују њихову ефикасност као природних промотера раста и доказују да они представљају алтернативу забрањеним антибиотицима. Испитивано је дејство многих биљака као фитоадитива у исхрани непреживара, а најзаступљеније су: оригано, мајкина душица, тимијан, бели лук, жалфија, нана, коприва, камилица, рузмарин, кантарион и анис. Биоактивне супстанце ароматичних биљака на специфичан начин утичу на животиње: имају антибактеријска својства, побољшавају функционисање имуног система, регулишу унос хране и апетит животиња побољшавајући укус, регулишу функционисање пробавног система, појачавају синтезу жучних киселина у јетри и њихово излучивање у жучи, стимулишу функцију ензима панкреаса (липазе, амилазе и протеазе) и обликују сензорна својства анималних производа. Претпоставља се да је општи начин деловања фитогених адитива модулисање микрофлоре црева и смањење патогена, као и способност да побољшају активност ензима и капацитет апсорпције хранљивих материја. Додатак ароматичних биљака и етарских уља богатих антимикробним и антиоксидативним једињењима у исхрану животиња може побољшати искористљивост хране и перформансе и донети економске користи у сточараству. Plants that contain essential oils are called aromatic plants. They are distributed all over the world. Species that are but important for us originate from the Mediterranean, such as rosemary, oregano, sage, thyme, mint, basil, anise and garlic. Aromatic plants contain fragrant, volatile, hydrophobic and highly concentrated compounds, essential oils. These are complex mixtures of secondary metabolites or chemical substances such as polyphenols, quinines, flavonols/flavonoids, alkaloids, polypeptides or their oxygen-substituted derivatives. The most important families from the point of view of essential oils production are: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) and Apiaceae (Umbelliferae). Biologically active compounds of aromatic plants have antimicrobial, antioxidant, antiparasitic, antiprotozoal, antifungal and anti-inflammatory properties. The number of published papers on the use of aromatic plants and essential oils as phytoadditives in animal nutrition has increased in recent years. Research confirms their effectiveness as natural growth promoters and proves that they are an alternative to banned antibiotics. The effect of many plants as phytoadditives in the diet of non-ruminants has been studied, and the most common are: oregano, thyme, thyme, garlic, sage, mint, nettle, chamomile, rosemary, St. John’s wort and anise. Bioactive substances of aromatic plants affect animals in a specific way: they have antibacterial properties, improve the functioning of the immune system, regulate feed intake and appetite by improving palatability, regulate the functioning of the digestive system, increase the synthesis of bile acids in the liver and bile secretion, stimulate enzyme function. (lipases, amylases and proteases) and shape the sensory properties of animal products. It is assumed that the general mode of action of phytogenic additives is to modulate the intestinal microflora and reduce pathogens, as well as the ability to improve enzyme activity and absorption capacity of nutrients. The addition of aromatic plants and essential oils rich in antimicrobial and antioxidant compounds to animal nutrition can improve feed efficiency and performance and bring economic benefits to livestock. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Фитогени додаци храни за животиње (фитобиотици) се дефинишу као једињења биљног порекла која се користе у исхрани животиња са циљем унапређења њихове продуктивности путем побољшања производних резултата животиња, својстава хране, као и квалитета намирница анималног порекла. Позитиван ефекат фитогених адитива (есенцијалних уља) у храни за животиње и њихових компоненти на производне резултате и здравље животиња је последица бројних својстава, од којих су најзначајнија њихова антиинфламаторна и антиоксидативна дејства, побољшање конзумације, стимулисање лучења ензима, повећање мотилитета желуца и црева, стимулација ендокриног и имуног система, антимикробно, антивирусно и кокцидиостатско деловање. Да би се испитао утицај исхране бројлера оброцима са додатим различитим фитогеним адитивима на здравствено стање, производне резултате, сензорне особине меса, као и оправданост кориштења фитогених адитива у исхрани бројлера организован је оглед на укупно 240 бројлера провенијенције Cobb 500, подељених у 4 групе. Храњени су стандардним смешама по препоруци произвођача, с тим што су се групе једино разликовале у томе што су огледне групе (О-I – О-IV) у смеши за исхрану имале додате различите комерцијалне фитогене адитиве а контролна група (К) без фитогеног адитива. Производни резултати (већи прирас, мања конзумација, боља конверзија) бројлера огледних група су били значајно бољи у односу на контролну групу бројлера у свим фазама това. У односу на бројлере посматраних огледних група код бројлера контролне групе утврђен је већи просечан број бактерија E. coli и Enteroccocus spp., а мањи број бактерија млечне киселине у испитиваним деловима дигестивног тракта. Посматране огледне групе су у свим испитиваним сегментима црева имале већу висину и ширину цревних ресица, а мању дубину крипти у односу на бројлере контролне групе, чиме је остварен већи ресорптивнии капацитет цревне слузнице. При сензорној анализи просечна оцена укупне прихватљивости меса груди О-I групе бројлера била је статистички значајно већа у односу на друге групе, а месо батака са карабатаком О-III групе бројлера у односу на О-I групу. Phytogenic feed additives (phytobiotics) are defined as compounds of plant origin used in animal nutrition with the aim of improving their productivity by improving the production results of animals, feed properties, as well as the quality of food of animal origin. The positive effect of phytogenic additives (essential oils) in animal feed and their components on production results and animal health is due to numerous properties, the most important of which are their anti-inflammatory and antioxidant effects, improving consumption, stimulating enzyme secretion, increasing gastric and intestinal motility, stimulation endocrine and immune systems, antimicrobial, antiviral and coccidiostatic action. In order to examine the impact of broiler diet with various phytogenic additives on health, production results, sensory properties of meat, as well as the justification of using phytogenic additives in broiler diet, a total of 240 broilers of Cobb 500 provenance were organized, divided into 4 groups. They were fed standard mixtures recommended by the manufacturer, with the only difference being that the experimental groups (O-I - O-IV) had different commercial phytogenic additives added to the feed mixture and the control group (K) without phytogenic additives. The production results (higher increment, lower consumption, better conversion) of broilers of the experimental groups were significantly better compared to the control group of broilers in all phases of fattening. Compared to the broilers of the observed experimental groups, the broilers of the control group had a higher average number of E.coli and Enteroccocus spp., and a lower number of lactic acid bacteria in the examined parts of the digestive tract. The observed experimental groups had a higher height and width of intestinal villi in all examined segments of the intestine, and a smaller depth of crypts in relation to the broilers of the control group, which achieved a higher resorptive capacity of the intestinal mucosa. In the sensory analysis, the average assessment of the total acceptability of breast meat O-I group was statistically significantly higher compared to other groups, and drumstick with thigh of O-III broiler group compared to O-I group. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Крајем 2021. године број становника у свету био је 8,7 милијарди, а процењује се да ће у свету до 2050. године број становника да се повећа на 9,3 милијарди. За овај број становника неопходно је да се значајно повећа производња хране. То се нарочито односи на повећање производње протеина, као најважнијег нутријента у исхрани људи и животиња. Данас је у свету 690 милиона (8,9%) људи хронично потхрањено, а тај број ће се повећати на 840 милиона 2030. године. Насупрот томе, 650 милиона људи у свету је гојазно, а 1,9 милијарди има повећану масу тела. Од глади у свету умре годишње 5,6 милиона деце старости до пет година и близу један милион деце старости од 5 до 14 година. Основни узрок смртности деце и потхрањености становништва везује се за недовољни унос протеина, а затим витамина А, гвожђа, цинка и јода. FAO дефинише протеине као структурне макромолекуле ћелија ткива мишића и органа, а учествује у бројним метаболичким функцијама, а такође су извор азота за људе и животиње. Граде их аминокиселине од којих су неке за људе и животиње есенцијалне, будући да не могу да их синтетишу, већ их уносе храном. У исхрани људи основни извори протеина су гајене животиње, рибе и производи вода (из улова и гајене), месо in vitro, млеко, јаја, месо дивљачи, инсеката, биљни протеини из прераде уљарица (соја, сунцокрет, уљана репица), алги и једноћелијски протеини (квасци, гљивице, алге и бактерије). Према предвиђањима 2040. године 40% протеина у исхрани људи биће пореклом из конвенционалне анималне производње, 35% из производње меса in vitro и 25% из биљних протеина и „нове“ хране. У исхрани животиња основни извор протеина су протеини биљног порекла (уљарице, легуминозе) и анималног порекла (рибље брашно, млеко, инсекти). Сигурност хране дефинисана је као: „када сви људи у сваком времену могу физички и економски да имају довољно хране, безбедне, нутритивно вредне, која може да задовољи потребе људи, да буде прихватљива, да им омогућава уобичајене активности и здрав живот“, везује се за све нутријенте, али пре свега за протеине. At the end of 2021, the world‘s population was 8.7 billion, and it is estimated that the world‘s population will increase to 9.3 billion by 2050. For this number of inhabitants, it is necessary to significantly increase food production. This especially refers to the increase of protein, as the most important nutrient in the diet of humans and animals. Today, 690 million (8.9%) people in the world are chronically malnourished, and that number will increase to 840 million in 2030. In contrast, 650 million people in the world are obese, and 1.9 billion have increased body weight. World hunger kills 5.6 million children under the age of five each year and close to one million children between the ages of 5 and 14. The main cause of child mortality and malnutrition is related to insufficient intake of protein, followed by vitamin A, iron, zinc and iodine. FAO defines proteins as structural macromolecules of muscle and organ tissue cells, and participates in numerous metabolic functions, and are also a source of nitrogen for humans and animals. They are made up of amino acids, some of which are essential for humans and animals, since they cannot synthesize them, but take them in with food. In human nutrition, the main sources of protein are animal husbandry, fish and water products (from catch and farmed), in vitro meat, milk, eggs, game meat, insects, vegetable proteins from the processing of oilseeds (soybeans, sunflowers, oilseed rape), algae and unicellular proteins (yeasts, fungi, algae and bacteria). It is estimated that in 2040. 40% of protein in human nutrition will come from conventional animal production, 35% from in vitro meat production and 25% from plant protein and „new“ foods. In animal nutrition, the main sources of protein are proteins of plant origin (oilseeds, legumes) and animal origin (fish meal, milk, insects). Food security is defined as: „that all people, at all times, have physical, social, and economic access to sufficient, safe, and nutritious food that meets their food preferences and dietary needs for an active and healthy life“, for all nutrients, but especially for proteins. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Book of Abstracts

Plastic pollution of the aquatic environment in growing problem over world. According to EFSA (European Food Safety Authority) nonoplastics is defined as material with any external dimension in the nanoscale (0.001-0.1 µg). Over 630 species (fish, turtles, cetaceans, seabirds, bivalves) have been recorded interacting with plastic debris in freshwater and marine ecosystems. Nanoplastics can be produced during fragmentation of microplastic debris and in this way can contaminant aquatic environment. Also, engineered nanoplastics are used in industrial processes. Knowledge on the occurrence of nanoplastics in aquatic environments is extremely limited because no methods exist for the reliable detection of nanoplastics in samples. Previous studies suggests that nanoplastics might interfere with the chemical communication among fish species, which would cause subtle behavioral disturbances in finding a food, or in the avoidance of predators. Such effects may be taking place at low concentrations that are not easy to detect using standard toxicological tests. Marine zooplankton can ingest nanoplastics via suspension feeding. On this way, nanoplastics may enter in food chain (algae-zooplankton-fish). The hazards of nanoplastics to humans are slowly emerging from a handful of studies. The level of human exposure, chronic toxic effect concentrations and underlying toxicological mechanisms by nanoplastics elicit effects are still too poorly understood to make a full assessment of the risks to humans. Therefore, there is concern that nanoplastics may reach all organs and can enter cells. Same nanomaterial have show toxic effect on human health, but more studies on the toxicity are needed. Данас, у свету загађење водених површина пластиком, односно честицама нанопластике представља велики проблем. Према подацима EFSA (Eвропска Агенција за Безбедност хране- European Food Safety Authority) нанопластика је дефинисана као материјал масе од 0.001-0.1 μg. До сада је забележено преко 630 врста животиња (рибе, корњаче, китови, морске птице, мекушци) које су биле у некој интеракцији са остацима пластике, посебно честицама нанопластике у слатководним и морским екосистемима. Нанопластика се може произвести током фрагментације микропластичних остатака и на тај начин може загађивати водену средину. Такође, нанопластика се користи у многим индустријским процесима. Подаци о присуству честица нанопластике у воденим срединама су изузетно ограничени, јер не постоје стандардизоване методе за поуздано откривање честица нанопластике у узорцима. Претходне студије сугеришу да нанопластика може ометати хемијску комуникацију међу појединим врстама риба, што изазива поремећаје понашања у проналажењу хране код ових врста животиња, или у избегавању предатора. Такви ефекти могу настати као последица веома мале концентрације честица нанопластике, које није лако детектовати користећи стандардне токсиколошке тестове. Морски зоопланктони могу уносити честице нанопластике путем хране. На тај начин, нанопластика може ући у ланац исхране (алге-зоопланктон-рибе). Опасност по здравље људи, услед присуства честица нанопластике су предмет великог броја студија. Ниво изложености људи, појава хроничних токсичних ефеката и основни токсиколошки механизми од стране честица нанопластике су и даље недовољно изучени како би се дефинисао ризик за здравље људе. Ипак, постоји забринутост да честице нанопластике могу утицати на ћелије великог броја органа. Истраживања о токсичним ефектима честица нанопластике на здравље људи последњих година су у великој експанзији, али је потребно више студија у овој области, како би се тај токсични ефекат и доказао. Zbornik kratkih sadržaja

Млеко је намирница која садржи хранљиве састојке потребне за раст и развој и представља извор липида, протеина, аминокиселина, витамина и минерала. Садржи имуноглобулине, хормоне, факторе раста, цитокине, нуклеотиде, полиамине, ензиме и биоактивне пептиде. Садржај олеинске киселине, коњуговане линолеинске киселине, омега-3 масне киселине и масних киселина кратких и средњих ланаца може промовисати позитивне ефекте млека на здравље. Циљ овог рада био сакупљање, анализа и интерпретација података о количини производње крављег, овчијег и козијег млека на подручју Србије и Републике Српске у периоду 2011-2017 године. Подаци су преузети из архива Републичког завода за статистику Републике Србије и Републичког завода за статистику Републике Српске. Након тога подаци су статистички обрађени. Просечна годишња производња крављег млека у Србији у периоду 2011-2017 била је 1483,00±22,96 (96,99%), овчијег 15,86±3,53 (1,03%) и козијег 35,43±4,79 (2,31%) милиона литара. У истом периоду просечна производња крављег млека у Републици Српској била је 321,89±12,99 (97,91%), овчијег 4,53±0,78 (1,38%) и козијег 2,33±0,18 (0,71%) милиона литара. Линија тренда која се добија као резултат статистичке обраде података о количини произведеног крављег, овчијег и козијег млека у периоду 2011-2017 године показује континуиран раст производње млека у Србији и континуиран пад производње млека у Републици Српској. Иако број музних крава, оваца и коза на подручју Србије опада, производња млека расте због тенденције фармера ка примени савремене технологије у исхрани и узгоју животиња, чиме се повећава млечност грла. Разлог смањења количине произведеног млека у Републици Српској треба тражити у чињеници да је све мањи број великих фарми са преко 100 музних грла, а производња се концентрише на малим сточарским газдинствима. Последица овакве праксе може бити смањена млечност музних грла, губљење континуитета у производњи, али и изостанак повећањa производних капацитета. За рурално подручје Србије и Републике Српске производња крављег, овчијег и козијег млека представља значајну развојну шансу, али у процесу европских интеграција долази до пада броја мањих фарми млечних грла као и мањих млекара и очекује се укрупњавање производних капацитета у овом сектору што показују искуства земаља у окружењу. Овакав тренд је заступљен у Србији и сразмерно томе види се пораст производње млека у протеклом периоду. Milk contains nutrients needed for the growth and development and is the rich source of lipids, proteins, amino acids, vitamins and minerals. Milk also contains immunoglobulins, hormones, growth factors, cytokines, nucleotides, polyamines, enzymes and bioactive peptides. Oleic acid, conjugated linoleic acid, omega-3 fatty acids and short and medium chain fatty acids from milk can promote thepositivehealth effects. The aim of this study was to gather, analyze and interpret the data regarding the cow, sheep and goat milk production in Serbia and Republika Srpska in the period 2011-2017. The data were collected from the archives of the Statistical Office of the Republic of Serbia and Institute of Statistics of the Republic of Srpska.The average annual production of cow milk in Serbia in the period 2011-2017 was 1483,00 ± 22,96 (96,99%) million liters, of sheep milk 15,86 ± 3,53 (1,03%) million liters and of goat milk 35,43 ± 4 ,79 (2,31%) million liters. In the same period, average production of cow milk in RepublikaSrpska was 321,89 ± 12,99 (97,91%)million liters, of sheep milk was 4,53 ± 0,78 (1,38%) million liters and of goat milk was 2,33 ± 0,18 (0,71%) million liters. The trend line of the quantity of cow, sheep and goat milk produced in the period 2011-2017 shows the continuous increase in milk production in Serbia and the continuous decline in milk production in Republic of Srpska. Although the number of dairy cows, sheep and goats in Serbia is decreasing, milk production is growing due to the farmers' tendency to apply modern technologies in feeding and breeding animals. The reason for the milk production decrease in the Republic of Srpska is the fact that the number of large farms with more than 100 dairy animals is reduced, and the production is concentrated around small dairy farms. The consequences of such practice may be reduced quantity of the milk, loss of continuity in production and the stagnation of production capacity. The production of cow, sheep and goat milk may present opportunity for the development of rural areas in Serbia and the Republic of Srpska.However, along the process of European integration there is a decline in the number of smaller dairy farms and small dairies, and the production capacities in this sector are expected to grow. This trend is represented in Serbia and in proportion to this, the increase in milk production in the past period is seen. Zbornik kratkih sadržaja

There are three main types of hazards significant for feed safety that can be transmitted from feed and animals to human food (meat, milk and eggs) and these are: biological, chemical and physical hazards. As people's health could be endangered by these hazards, also biological, chemical and physical hazards can affect animal health too. In recent years contamination of feed with chemical hazards is becoming more pronounced, considering that the chemical industry is rapidly evolving, and therefore the number of potentially toxic substances increases. Unlike previous years, the sheer volume, frequency, manner and duration of intoxication is quite changed. Frequently toxic substance intake is at the minimum, which leads to the less pronounced, but lasting effects. Such actions are exposed to both domestic and wild animals, bees and humans. A man can be exposed by the direct impact of toxins or by residual effects of many chemical substances that are lagging in animal products (milk. meat, eggs, fish), but which originate from contaminated feed. These include heavy metals and metalloids, pesticides, industrial contaminants, salt in large amounts, the ingredients of rancid fats, solanine, surplus or deficit of a nutrient, veterinary drugs, fertilisers, radionuclides. Zbornik kratkih sadržaja

The aim of this study was to examine the effect of different oilseeds in pig fattening diet on the pig performance and carcass quality parameters. The study was conducted on 30 pigs of the same origin, Yorkshire x Landrace crossbreeds, with initial body weight of 60 kg, over a 46 day period, with finished animal weight of about 100 kg. The pigs were randomly allocated to one of three dietary treatments in groups of 10 animals. Animals were fed one of the three experimental diets. These comprised the same standard mixture for the final fattening of the pigs (finisher diet), formulated to meet the maintenance and growth requirements of animals used in this study, which differed in the addition of oilseeds only. The experimental group I diet contained sunflower seed, the experimental group II diet contained added commercially prepared linseed (Vitalan- Vitalac, France), at the recommended rate of 2.5% in the feed mixture, and the experimental group III diet contained added full-fat soybean meal. Pig performance and carcass quality parameters were monitored. The average body weight of experimental groups of pigs at the beginning, on day 30 and 46 of the study was not significantly different. The group of pigs fed diet containing flax (group II) had the highest average daily feed intake, feed to gain ratio and average daily and total weight gain. Between the average hot and cold carcass weight, fat thickness, leanness and carcass weight loss during chilling of examined groups were no significant differences, while between the carcass yield of the experimental group of pigs, were noted significant differences. Zbornik kratkih sadržaja

Izoflavoni spadaju u grupu fitoestrogena i izolovani su iz oko 300 različitih boljnih vrsta. Poslednjih godina popularni su i komercijalni preparati izoflavona koji se koriste u ishrani ljudi i kao aditivi u stočnoj hrani. Izoflavoni ostvaruju anabolički efekat na metabolizam i proizvodne karakteristike, utiču na neuroendokrini sistem i mikrobiotu digestivnog trakta životinja. Dodavanjem izoflavona u hranu za brojlere povećava se telesna masa, konzumacija, poboljšava konverzija i kvalietet mesa brojlera i utiče se na imunski sistem i morfometriju digestivnog trakta, dok izoflavoni u ishrani nosilja utiču na proizvodnju jaja, masu i kvalitet jaja, masnokiselinski profil žumanca i nivo antioksidativnih enzima u jajima. Iso6lavones belong to the group of phytoestrogens and they are isolated from approximately 300 different plant species. In recent years, commercial preparations of iso6lavones are very popular and they are used in human nutrition and as feed additives. Iso6lavones have anabolic effects on metabolism and production properties, they affect neuroendocrine system and gut microbiota of animals. Adding iso6lavones in broiler feed increases body weight and consumption, improve conversion and meat quality, affects the immune system and morphometry of the digestive tract, while iso6lavones in the diet of laying hens increases egg production, weight and quality of the eggs, affect fatty acid pro6ile of egg yolk and the level of antioxidant enzymes in eggs. Zbornik kratkih sadržaja

Soja (Glycine max) je biljna vrsta koja pripada mahunarkama. Ona je jedan od najvećih i najefikasnijih izvora biljnih proteina sa bogatim i uravnoteženim profilom amino kiselina, ali i značajan izvor ulja. Visoko vrednim hranivima u ishrani životinja se smatraju i proizvodi od soje (griz, sačma, pogača). Pored visokoverdnih sastojaka, zrno soje sadrži i materije (kao što su inhibitori tripsina i himotripsina, enzim ureaza itd.) koje smanjuju biološku vrednost ovog hraniva pa je neophodna termička obrada ovog hraniva. Veća potražnja za sojom je iziskivala genetske modifikacije zbog uticaja na prinos, sorte otporne na bolest, varijetete sa pojačanom hranljivom vrednošću kao i sorte tolerantne sušu. Česte su i alergijske reakcije na soju. Soybean ( ) is a plant species belonging to the legumes. It is one of the largest and Glycine max most ef6icient sources of vegetable protein with a rich and balanced amino acid pro6ile, but also a signi6icant source of oil. Highly valuable nutrients in animal nutrition are considered and soy products (full-fat soy meal, meal, cake). In addition to the high value ingredients, soybean contains a substance (such as inhibitors of trypsin and chymotrypsin, the enzyme urease, etc.) That reduce the biological value of the feed is required thermal treatment of the feed. Increasing demand for soybean genetic modi6ication is necessitated due to the impact on yield, disease-resistant varieties, varieties with enhanced nutritional value as well as the varieties tolerant to drought. Often there are allergic reactions to soy. Zbornik kratkih sadržaja