Search

Култура живљења одраз је економске моћи домаћинства, али и схватања како органозовати и опремити простор у којем се живи. У том смислу најпоузданији сведоци су претрајали објекти традиционалне сеоске архитектуре, као неми сведоци прошлог времена и свог коришћења у условима сеоског живота током друге половине 19. века, а у појединим сегментима и готово кроз цео 20. век. Протекло време обележили су догађаји и друштвени изазови који су утицали на структурне промене српског друштва. Мењао се не само начин живота на селу већ и схватања људи, па самим тим простор и услови становања. У раду ће се указати на најбитније карактеристике становања и промене које су га пратиле у протеклом времену на подручју Ваљевске Подгорине., Housing Tradition in Valjevska Podgorina is an important aspect of life. It reflects the living standard if the household, personal attitudes about living space and about the ways to furnish it. The paper analyses important aspects of the housing tradition and organization of life within households in Valjevska Podgorina.

У јуну месецу 2019. године, екипа Етнографског института САНУ, обавила је истраживања у три села у Румунији – Соколовац, Луговет и Златица. Разговор је вођен са мештанима поменутих села на теме: Крсна слава, Божић и свад- бени обичаји. У раду се представљају сазнања о обичајима током божићног празновања код Срба у Соколовцу., In June 2019, I stayed a few days in Romania – Poljadia, where I was doing research on the topic of Patron Saint and Christmas, as a participant of the project: The research of the history and culture of Serbs in Romania, organized by the Science Centre at the Union of Serbs in Romania (Timisoara). On this occasion, I visited three villages: Sokolovac, Lugovet and Zlatica. The statement will present the initial findings of the preservation of the Christmas customs of the Serbs in village Sokolovac.

На основу резултата ранијих, али и сопствених теренских истраживања која су реализована у периоду од 2017. до 2019. године у организацији Савеза Срба у Румунији, указаје се на садашње стање културног наслеђа Срба у Румунији, посматрано из угла етнолошко-антрополошке струке. Сагледавањем традиционалне културе у садашњим условима предочиће се неки од њених битних елемената као показатеља културног идентитета код српског становништва у Румунији (нпр. становање, одевање, празници и др.). У деценијама после Другог светског рата народна (традиционална) култура претрпела је значајне промене, па сагледавање односа на релацији традиција – идентитет неопходно је да би се стекао увид у идентитетску слику културе Срба који данас живе на простору Румуније. На конкретним примерима (Крсна слава и Божић) представиће се теренска сазнања о претрајалој обредно-обичајној пракси као индикатору очуваности / неочуваности празничног / културног идентитета српске националне мањине у Румунији у садашњим условима., The paper presents the current state of tangible and intangible heritage of Serbs in Romania, which is analyzed from the ethnological and anthropological perspective. An overview of the past research results is given and analyzed together with the new ethnographic material personally collected by the authors during the fieldwork carried out on four occasions, in the period 2016‒2019, which was logistically and financially supported by the Association of Serbs in Romania. By gaining a deeper perspective of traditional culture in circumstance of contemporary life some of the essential elements of folk culture are noticed (e.g. housing, clothing, holidays, etc.) as indicators of cultural identity among the Serbian population in Romania. Considering the fact that in the decades after the Second World War the folk culture underwent significant changes, the focus on the relations between tradition and identity is necessary in order to gain a proper understanding of the cultural identity of Serbs who live in Romania today. On the bases of the analysis of two concrete examples, krsna slava (the feast of the family patron saint) and Christmas, the fieldwork insight into the still existing ritual practices (as an indicator of preservation or losing of the holiday/cultural identity of the Serbian national minority in the present day Romania) is presented.

Годишњице су прилика да се подсетимо живота и рада личности које су оставиле значајног трага у областима којима су се бавиле. Такав је случај са Тихомиром Ђорђевићем у етнологији (и антропологији). Његова истраживања су незаобилазна и у другим наукама (дисциплинама) попут фолклористике, социологије, музеологије и уопште културне историје. Проучавање материјалне културе је само једна од области људског стварања којој се велики научник посветио током своје научне каријере. Циљ рада је да се укаже на истраживања одеће (ношње) у опусу Т. Ђорђевића и сагледа употребљивост његових сазнања у садашњим околностима бављења стручно-научним радом., Anniversaries are an opportunity to remind ourselves of the lives and work of individuals that have left their mark in the areas they have been working on. Such is the case with Tihomir Djordjević in ethnology. The study of material culture is just one of the fields of creation that a great scientist has devoted himself throughout his scientific career. Except for ethnology, research of T. Djordjević is also significant for folkloristics, sociology, cultural history, archivistics, etc. The paper points on the research of clothing (costumes) in Tihomir Djordjević’s opus, as a form of memory of two anniversaries. Namely, in 2018, it was one hundred and fifty years since the birth, and in 2019, seventy-five years since the death of the great of Serbian ethnology and the versatile researcher of folk culture – Tihomir Djordjević.

Појава различитих медија и њихово уплитање у готово све области човековог стварања представља једну од битних одредница 20. века. Имајући у виду њихово брзо ширење, протекли век се може посматрати и кроз призму медија – штампаних, електронских, дигиталних и њиховог утицаја на свакодневни живот. Са појавом штампе свет је постао појединцу „ближи” и „другачији”, са појавом радија а, нарочито, телевизије знатно опажљивији, а са дигиталним медијима комуникација међу појединцима и групама достигла је у ранијим временима незамисливу брзину и „блискост”. Њихово јачање значило је и веће уплитање у духовну и материјалну сферу живота, обликујући свакодневицу, па и самог човека. У времену повећаног коришћења средстава масовног информисања готово на сваком месту и времену отвара се простор за дискусију повезану с многим питањима која изазивају недоумицу, а свакако да је једно од битних питања – да ли и на који начин у „насталој гужви” претрајавају обрасци традиционалног понашања и културе и који су начини њихове „употребе” у медијима., Appearance of different media and their presence in all aspects of life is one of the important characteristics of the second half of the 20th and the beginning of 21st century. Regarding the fact that they have spread quickly, this period may be analysed through the prism of media (print, electronic, digital) and their influence on everyday life. With the appearance of the print, world became “closer” to the individual, and with the appearance of radio, and especially TV it became much more perceivable. Finally, the development of digital media has given communication between individuals and groups unimaginable speed and “closeness”. The development and empowerment of media meant more influence on spiritual and material spheres of life, shaping everyday life and individuals. In the era of intensive usage of mass media information, the window for discussion is opened regarding many questions that provoke confusion. An important question is whether and in which way the patterns of traditional behaviour and culture have changed, and which are the ways of their “usage” in media.

Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.

Пренос различитих врста товара до места за складиштење у сеоским заједницама обављан је на различите начине. Сопствено тело – леђа, глава, рамена, руке, често је коришћено за пренос различитих врста терета. У исту сврху коришћене су и поједине животиње из човековог ближег окружења – коњи, волови, краве, магарци и др. Кола са животињском вучом знатно су олакшала, али и убрзала пренос терета. У раду ће бити указано на начине преношења различитих сировина неопходних за нормално функционисање породичне и сеоске заједнице у Србији, Transmission of different types of cargo to the place of storage in rural communities is being done in different ways. Own body - the back, head, shoulders, arms, often used to transfer various types of cargo. For the same purpose were used or individual animals from the human immediate surroundings - horses, oxen, cows, donkeys et al. The work will be seen in the ways of transmission of various raw materials necessary for the normal functioning of the family and the village community in Serbia.

Циљ рада је да се укаже на значај теренских истраживања у енологији и антропологији. Истраживања на терену су битан сегмент научног рада у друштвеним наукама и хуманистици. Дуго година је представљао основни метод прикупљања података о народном животу. Теренским радом су генерације истраживача стицале искуство и утемељивале своје знање. Рад је резултат и личних искустава стицаних у дугом низу година бављења етнолошким истраживањима и теренским радом., The aim of this paper was to point out the importance of field research in ethnology andanthropology. Fieldwork is an important part of scientific work in social sciences and humanities. For researchers, fieldwork for many years was the basic method of data collection. Fieldwork, generations of researchers gained experience and based their knowledge. The paper is the result of personal experiences acquired for many years in dealing with ethnological research and fieldwork.

У студији Одевање у околини Београда: друга половина 19. и прва половина 20. века, разматра се традиционално одевање, односно одећа становника београдске околине до Другог светског рата. Циљ рада је да се из садашњег угла сагледа улога и значај који је одећа имала код становништва настањеног у београдској Посавини и Подунављу, у двема областима које су се издвојиле у засебну целину у погледу одевања иако оне у географском смислу представљају северни обод Шумадије. Бројне миграције су утицале на постојање значајних разлика у одевном изгледу становника, нарочито у 19. веку. Према променама које су настајале, као и према значају и улози који је она имала у животу сеоског становништва издваја се неколико периода: 1. Одећа до педесетих година 19. века; 2. Одећа од 50-тих до 80-тих година 19. века; 3. Одећа од 80-тих година 19. века до Првог светског рата; 4. Одећа после Првог светског рата. Oдевање у селима у околини Београда као део народног стварања „израсло“ је из народа – из његових основних потреба. Бројна су поколења уносила у креирање одеће своја стваралачка осећања и вештину, као и сопствене спознаје. Реалност постојања одеће у вези је с друштвено-економским и културним системом који је постојао у друштву 19. и дела 20. века, што је и време за које постоје валидни докази њеног изгледа и функције у сеоској заједници. Као одраз друштвених односа и прилика које су владале у београдском залеђу, у одевном комплету уочљиве су различите функције (свакодневна, празнична, естетска, регионална, добна, обредна и др.)., The study “Clothing in Belgrade vicinity in the second half of 19th and first half of 20th century” discusses traditional costume, that is, clothing worn by inhabitants of the vicinity of Belgrade until the Second World War. The goal of this study is to asses the role and importance of the clothing among the populations residing in the Posavina and Podunavlje regions, the two areas that have been allocated as a separate entity in terms of clothing, even though they are geographically located on the northern edge of Šumadija. Numerous migrations caused the significant differences in the clothing of diverse populations, especially in the 19th century. Clothing style can be divided into several periods, based on clothing changes, importance and role of clothing among the rural population: 1. Clothing worn until mid-19th century; 2. Clothing worn from the 50s to the 80s of the 19th century; 3. Clothing from the 80s of the 19th century until the First World War; 4. Clothing after World War II. Clothing worn in the villages around Belgrade, as part of the folk creation, originated from the people’s basic needs. Many generations had brought to the creation of clothing their feelings and creative skills as well as their own knowledge. The style and function of the clothing of the time was connected to the socio-economic and cultural system that existed in the society in the 19th and 20th century. As a reflection of social relations and conditions that had prevailed in the Belgrade's hinterland, the clothing conformed to noticeable different functions (daily, festive, aesthetic, regional, age appropriate, ritual, etc.).

Радовима који су представљени у овој свесци Зборника, Теренска истраживања – поетика сусрета испитивача са испитаницима, проблематика теренских истраживања посматрана је са аспекта различитих научних дисциплина, па самим тим – и из различитих методолошких углова. Истовремено, иницирана су различита питања повезана са теренским радом, као и одређене истраживачке недоумице које происходе из услова у којима се у последњим деценијама обављају оваква истраживања. Ипак, и поред одређених негативности које прате теренски рад, чини се да је сусрет са стварношћу и боравак у „живој лабораторији“, односно – сусрет са „говорном“ стварношћу, нешто непоновљиво у истраживачком раду, на шта упућују и радови представљени у овом зборнику.

У раду је реч о Авали, планини у близини Београда. На овој планини која заузима релативно мали простор налазе се споменици материјалне баштине српског народа који су од значаја за његову историју и традицију. Авала је значајна и због нематеријалне баштине локалног становништва. Донедавно се овде одржавао сабор., This paper discusses a relatively small location which could serve as a meeting spot with the past. The Avala mountain, near by Belgrade, serves as an example. This mountain is distinguished from others by its rich material remains and recent monuments. In addition, it is well known for its spiritual heritage too. There was a regular assembly held, which gathered villagers from the surrounding area and also some from Belgrade. Material and written sources testify on the past of this location-from prehistory, Roman times, Serbian Middle Age state, Turkish rule, Kingdom of Yugoslavia, SFR Yugoslavia, until the present Republic of Serbia. Taking all into an account, it appears that almost all Serbian rulers were one way or the other connected with this mountain, affecting so its appearance.

У раду је реч о празницима као o једној од битних одредница друштвеног живота. Износе се запажања о основним претпоставкама које су утицале на њихово опстајање, без обзира на то какав је тип друштва у питању. Празници који су обележили период друге половине 20. века, разлози њиховог настанка, али и неки од чинилаца који су утицали на престанак њиховог одржавања, такође представљају предмет овога рада., Holidays represent an important part of the human culture. During the course of their long history, holidays were always related to crisis or critical moments of any society. One of the main rules of the holiday behavior is that they allow liberation from the usual, everyday rules of behavior, which are in total or partially suspended from the collective life. The former socialist society had several phases: 1. domination of traditional holidays (calendar cycle), 2. new holidays founded by the socialist government, 3. cessation of certain holidays introduced in the after-war period, 4. re-foundation of so-called traditional holidays and marginalization of holidays proclaimed by the former Yugoslavia, 5. re-domination of the so-called traditional holidays and establishment of the new state holidays. In the after-the war period, the state officials had to establish an alternative model of holiday celebration that would replace the marginalized holidays of the old celebration calendar. The May Day, March 8 th , Youth Day, but also other significant historical dates, like New Year, are mostly connected with urban areas; the newly established holidays were a good alternative to the traditional holidays. Rural areas experienced these changes differently though. The traditional holidays, at least in the first after-the war decades, were difficult to replace, so they continued to be celebrated in the subsequent decades with an inevitable adjustments to new life conditions.

На основу емпиријске грађе, изложене у првом делу рада, сачињена су два модела ради лакшег сагледавања промена насталих у прослављању празника и празничних обичаја у току календарске године у подавалским селима. Ове промене су праћене кроз два пресека: 1. до шездесетих година 20. века и 2. од 1997. до 2003. године. Током истраживања, поред тежње да се сакупи што више емпиријског материјала, тежило се и уочавању промена насталих у периоду омеђеном истраживањем, а то је друга половина 20. века. Циљ истраживања је био да се утврде, у мери којој грађа то дозвољава, промене настале у садржају празновања, али и значај који су празници и празнична обредна пракса имали у ранијем периоду, али и који имају у садашњим условима. Рад се заснива на упоредној анализи прикупљене грађе кроз два формирана модела., The research on calendar holidays and customs in villages at the footstool of the Avala Mountain was performed in the period of 2000-2004. I have collected surprisingly solid data on the subject that shows a customary practice of celebration of a large number of calendar holidays and their accompanying holiday customs. Due to the relatively well maintained customary practice, the data were gathered for all holidays celebrated in the second half of the last century. According to the research and collected data, the most preserved holiday customs belong to the winter and spring time of the year, while the fall customs are almost forgotten. According to the collected data, in the second half of the 20th century, there are two clearly separated phases. In the first phase, that roughly includes a period until late 1960’s, the customs were still omnipresent in the villages’ everyday life, and somehow they seemed to dictate rules of behavior in the population everyday life. At the same time, this period was marked with the incoming changes that would, in the near future, alter many segments of life.

У раду се указује на основне циљеве, али и одређене резултате досадашњих истраживања годишњих обичаја у подавалским селима у периоду после Другог светског рата. Као илустрација досадашњих истраживања, али и очуваности обичаја, наводи се пример Поклада., The subject of this research are recent changes in the annual folkways of villages located at the foot of Avala hill: Zuce, Pinosava, and Beli Potok. The period of time covered is the second half of the 20th century.