Search

У раду се на материјалу са подручја Ваљевске Подгорине приказује инвентар лексема које се односе на окућницу. Ове лексеме припадају широј тематској групи речи којом се именују реалије из домена традиционалне културе становања. Анализа показује да овај тип лексике представља уређен систем са разгранатом мрежом семантичких односа међу члановима. У првом реду успостављају се хиперонимско- хипонимски односи, засновани на меронимским (нпр. окућница : чардак) и таксономским моделима (нпр. објекат с посебном наменом : амбар, качара, магаза). Истраживања овакве врсте имају недвосмислен лингвокултуролошки значај, али у исто време потврђују у литератури већ запажана обележја народних терминосистема., В настоящей работе рассматривается лексика, относящаяся к теме приусадебного хозяйства и его частей в говоре Валевской Подгорины. Проведенный лексическо- семантический анализ раскрывает сегмент традиционной культуры обитaния в данной области и одновременно указывает на разветвленность исследуемой терминосистемы. Так же, как и в остальных терминологиях, здесь тоже можно заметить гиперо- гипонимическую организацию лексики, в которой в одинаковой степени доминируют оба принципа: меронимия и таксономия. Соотношение целое : часть навязывает общее дифференцирование исследуемой лексической системы (приусадебное хозяйство : его части). В другом случае иерархия чаще всего устраивается согласно модели земля : разные виды земли согласно назначению (напр. земљиште : гувно), т.е. объект : разные виды объекта согласно назначению (напр. објекат : магаза).

У раду се на основу теренских записа указује на најмаркантније структуралне дијалекатске особености (фонетске, морфолошке и морфосинтаксичке) у говору Наћфале у румунском Банату. Пописом и интерпретацијом важнијих структуралних одлика говора Наћфале и поређењем материјала са суседним пунктовима истог микроареала с обеју страна државне границе која пресеца Банат, намера аутора је да се ситуира овај месни говор у контексту осталих севернобанатских говора и представе резултати теренских истраживања обављених у два наврата у Наћфали у протеклих десетак година.

Drawing on the materials that treat dialects collected in the region of Valjevo Podgorina, the author of the paper considers the presence of the u+genitive form that is regularly used in this area to express possession and spatiality. The use of this and the competing forms in three speech areas of Podgorina provides the grounds for linguogeographic analysis, not only with relation to these speech areas, but also within a wider (north)west Serbian region and over the regional boundaries. In addition, the analysis shows that the situation in Serbian dialects represents a fragmented continuation of a number of elements rooted in the historical background., В статье на диалектологическом материале полевых записей района Валевской Подгорины отмечается вполне обыденное употребление конструкции у +генитив, с помощью которой в данной области может высказываться принадлежность и пространственность. Употребление исследуемой конструкции и ее конкурентных форм в трех говорах Подгорины одновременно позволяет провести лингвогеографическое исследование в рамках не только этих говоров, но и шире, на территории (северо)западной Сербии и за ее пределами. Также выявлено, что состояние данных диалектов частично сохраняет определенные элементы более глубокого исторического наследия., У раду се на дијалекатском материјалу са терена Ваљевске Подгорине скреће пажња на сасвим уобичајену употребу конструкције у +генитив којом се у овој области може исказати посесивност и спацијалност. Употреба анализиране конструкције и њених конкурентних форми у трима говорним зонама Подгорине истовремено пружа основу за лингвогеографску анализу у оквирима ових говора, али и шире на (северо)западном србијанском тлу и изван његових граница. Уз то, показаће се да стање у нашим дијалектима фрагментарно наставља поједине елементе дубљег историјског наслеђа.

Аутор овог прилога настоји да сагледа статус кулинарске термнологије у релацији Вуков Рјечник (1818) – Матичин једнотомник (2007). Из кулинарске лексике могу се ишчитавати епохе и поднебља, а понуда на трпези богати се такорећи дневно у додиру култура, без граница и у свим видовима комуницирања, али и извлачењем националног а заборављеног, уз мање или више довитљивог маркетиншког паковања. Изазов је то за лексикографе, наравно као и за готово све области живота и језика који га прати и упадљиво се професионализује – шта од свега тога да изаберу и сместе у уске оквире једнотомника., Автор статьи провел исследование, каким образом в однотомном словаре сербского языка (по сравнению со словарем Вука Караджича) представлена трапеза как значительная составляющая регистра культуры в ту эпоху, когда пища «получила статус „всемирного путешественника“ в разнообразных своих формах – от семени до приготовленного блюда». Трапеза богатеет практически ежедневно – на стыке культур, не зная границ, во всех видах об щения, а также благодаря открытию уже забытого национального, с более или менее привлекательной маркетинговой упаковкой. Это является вызовом для лексикографов во всех сопутствующих областях жизни и языка, причем происходит явная профессионализация данной сферы – например, что из всего перечисленного необходимо выбрать и включить в тесные обложки однотомника. Наша трапеза изменилась по сравнению с временами Вука Караджича, она стала разнообразнее и богаче в блюдах и напитках. В однотомнике она представлена в современном состоянии, как и трапеза в словаре Вука Караджича в свое время. С другой стороны, экспликация квалификатора отношения к пище в однотомнике непоследовательна – ср., например, лексемы гужвара, савијача, гибаница; все три лексемы определяются как ‘вид пирога’ и не имеют другого значения, из перечисленных только гужвара имеет квалификатор принадлежности к пище. Также в однотомнике последовательно маркированы и представлены термины, систематизированные в словарях, что приводит к выводу о необходимости продолжения работы над терминологическими словарями. Только после этого представляется возможным правильно выбрать подходящие слова с точки зрения общеупотребительной лексики.

В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области. Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами. Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного типа высказывания посессивности., В статье обращается внимание на один семантический тип высказывания посессивности в Валевской Подгорине. Собранный материал подтвердил употребление конструкции у + родительный падеж личного местоимения, в значении неотъемлемого, реляционного обладания, особенно в западных местностях указанной области. Принимая во внимание ранее собранный материал в восточнобоснийском районе и контактных зонах, данная работа расширяет ареал явления и выявляет направление изоглоссы в исследованных говорах, в соответствии с поставленными нашими диалектологами задачами. Материал показал, что относительно преобладающим является выражение посессивности с помощью притяжательного местоимения. Этим в значительной мере подтверждается, что Валевская Подгорина может считаться периферией данного типа высказывания посессивности.

У раду се на основну теренских записа указује на најмаркантније дијалекатске особености у говору Ченеја у румунском Банату. Материјал се, у мери у којој то грађа обезбеђује, притом пореди са суседним селима истог микроареала, и то са обеју страна државне границе која пресеца Банат, као и са досадашњим ранијим записима из овог пункта., В работе на основании полевых записей выявлены самые характерные диалектные особенности в говоре деревни Ченей в румынском Банате. При этом по мере возможности сранивались близлежащие деревни того же микроареала, с обеих сторон государственной границы пересекающей Банат, а также имеющиеся записи данного пункта. Есть основания полагать, что нам удастся точнее определить статус говоров данной части Баната, в зоне соприкосновения кикиндской и тамишской зон, определяя их предположительнее как переходные, чем как пограничные. Как и следовало ожидать, наблюдается процесс балканизации, в определенных элементах новейшего времени.

Аутори за предмет овог рада из области традиционалне културе узимају обућу као сегмент културе одевања. Обућа је неизоставан елеменат одевног комплета, којим се обезбеђује заштита од хладноће, влаге и топлоте, могућих озледа у простору у коме се људи крећу, као и лакше и стабилније кретање и обављање одређених послова у најразличитијим словима. Временом је, посебно скраћивањем женске кошуље и мушких гаћа, наравно и сусретом с другим културама, обућа попримала све важнију естетску, условно речено модну функцију. У овом сегменту традиционалне српске културе опанак је имао и одржавао централно место, што се види и из овог прилога. Простор истраживања своди се углавном на Републику Србију., Foot wear complements the clothing outfit, while it makes a man “shaped”. As with other arments, foot wear, as a part of the traditional clothing style, has suffered transformation before completely disappearing. The disappearance of foot wear from the traditional clothing style, in addition to the quickened modernisation after the war, has influenced the system of terminology. The aim of the authors is to contextualise certain ethnographic and lexical facts in accordance with the previous cultural studies and research in the field of linguistic geography.

У раду се, на основу (етно)дијалекатског материјала из појединих севернобанатских пунктова, са лексичко-семантичког аспекта анализира традиционална свадбена лексика, сврстана у одређене тематске целине, а у крајњем – с намером да се лексичке и етнографске датости ставе у културолошки и ареални контекст., Based on the ethno-dialectal materials from some areas in northern Banat this paper analyses traditional wedding lexicon grouped into thematic units, with the aim of placing the lexical and ethnographical features into the cultural and areal context. A sound basis for this type of research has been found in ethnographic studies (primarily those published by Mile Bosić) and several dialect dictionaries from this area.

У раду се на основу Вуковог Рјечника (1852) издваја лексика у вези са кућом и покућством, с намером да се прикаже српска традиционална кућа и покућство у XIX веку. Лексичко-семантичком анализом ће се показати да Вуков Рјечник релативно добро сведочи о једном битном аспекту српске традиционалне културе, укључујући и просторне, историјске, етнојезичке и културолошке моменте., The paper analyses the terms referring to house and furnishings in the Serbian Dictionary by Vuk Stefanović Karadžić (1852) with the aim of presenting the traditional Serbian house and furnishings in 19th century. The lexical semantic analysis shows that The Serbian Dictionary is a relatively good evidence of an important aspect of the traditional Serbian culture, including the areal, historical, ethnolinguistic and cultural moments.

Valjevska Podgorina is a region in western Serbia. Podgorina is a geographical, ethnographic, historic and administrative area around the upstream portions of the rivers Kolubara, Jadar, Tamnava and their tributaries. The speech of Valjevska Podgorina has not been studied in detail, nor has it been the subject of a monograph, except in the form of partial references in the context of vocalism. In view of this, the aim and main purpose of this thesis is to fill in another blank section of the Serbian dialect map, taking into consideration the following two most prominent and most significant features in terms of linguistic geography: definition of the southern border of yat dialects and definition of the points of contact with ijekavian-ekavian speeches. In accordance with the standard principles of traditional Serbian dialectology, the thesis is written by using the methods of linguistic geography and descriptive and comparative methods for the analysis of the materials, which are classified according to these principles. The thesis analyses characteristic prosodic, phonetic and morphological features of the idiom belonging to the speeches with unsubstituted yat (subdialect of Šumadija-Vojvodina dialect) in northwest Serbia, as well as of the idiom belonging to ijekavian-ekavian speeches of the Eastern Herzegovinian dialect in western Serbia. From the prosodic viewpoint, the thesis describes the inventory and distribution of prosodemes, (confirming the steady Neo-Shtokavian system) and the fate of posttonic length, concluding that Daničić’s posttonic length has been well preserved in this region. From the phonetic and phonological standpoint, the thesis presents the inventory and distribution of phonemes; ascertaining that different outcomes of old yat differentiate the studied area. From the morphological viewpoint, the thesis analyses the morphological features of the speech – declension, conjugation and unchangeable words.

The paper provides the transcript of the recordings made in the Resava village of Plažane. Taking into account the balkanization of the Kosovo- Resava speeches and earlier dialectological findings from the Resava region, the paper presents some phonetic, morphological and morphosyntactic observations., У раду се даје транскрипт теренског записа из ресавског села Плажане. Имајући у виду балканизацију косовско-ресавских говора и раније дијалектолошке налазе с подручја Ресаве, износе се и поједина фонетска, морфолошка и морфосинтаксичка запажања.

У раду се на корпусу кулинарске лексике (систематизоване по тематским целинама) двају пунктова кикиндске зоне банатских говора (Санада и Мокрина) анализирају поједина семантичка поља, при чему се указује на њихове ареалне сличности и разлике и дају релације (у мери у којој то грађа дозвољава) према појединим пунктовима у румунском Банату., The author investigates culinary lexis used in the north Banat villages Sanad and Mokrin. The corpus shows that the general terms are regularly words of Slavic origin (with the exception of supa/Corba). while the words used for naming specific dishes are in most cases of foreign origin, usually from German or Turkish. The portion of other loanwords (from Hungarian, Romanian or Greek) is smaller. The research points to an exceptionally high level of similarity and a minimal number of differences between the villages under scrutiny, as well as areal similarity with the vil lages in Romanian Banat.

In the paper, the authors presented a transcript of a field recording made in a Romanian village of Mali Gaj, and pointed to the prosodic structure, as well as the syntactic and lexico-semantic interference with the Romanian language., У раду се даје транскрипт теренског записа из румунског села Мали Гај и указује на прозодијску структуру, али и синтаксичку и лексичко-семантичку интерференцију са румунским језиком.

У раду се на основу грађе сакупљене према упитнику за израду националног атласа указује на лексичку диференцијацију српских говора северног и средњег румунског Баната., In the paper the author deals with the lexical differentiation of Serbian dialects in northern and central Romanian Banat, based on the material compiled according to the questionnaire for the Serbian dialectal atlas, and suggests potential isoglosses of specific features. The material has shown that the differences are the most pronounced 1n the thematic field of Food and its preparation, which 1s hardly surprising, since we deal here with a multicultural and multilingual community. On the basis of this research it can be established that the lexical differentiation coincides with the dialectal border.

Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej., U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.

У раду се, с обзиром на психолошке (ставови појединца и средине), природне (узраст, пол) и социолошке (род, образовање, занимање) факторе, густину социјалних мрежа остварених у средини живљења (град, село) и рада, анализирају фонетске варијације (рефлекс јата, редукција вокала, вокалске групе -ае-; -ао, -ео, -уо; замене вокала, дистрибуција фонеме /х/, десоноризација финалних сугласника, јотовање) у говору колониста и избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске., The authors analyze the phonetic characteristics (jat replacement, vowel reduction, vowel replacement о > u, а > о, -l, the merging of the final vocalic sequences -ao, -eo, -uo, the medial vocalic sequence -ae-, the pronunciation of the sounds /ć/ and /đ/, the distribution of the phoneme /h/, the relationship between št/ć, desonorization) in the speech of different generations of refugees and immigrants from Croatia and Bosnia and Herzegovina who settled in Novi Sad and some towns of Bačka (Bođani, Bački Jarak). The material was gathered through recording of interlocutions of subjects with familiar and unfamiliar interviewers, as well as through observation and subsequent noting. All subjects have dual forms in their speech, whose relationship varies depending on the time spent in the new environment, the subjects’ age, level and type of education, their jobs, but primarily on the attitude whether they want to adjust or retain nice memories of times they were once happy in their native lands. In the speech of older generation the dominant forms are the original, usually dialectal characteristics (long jat > je, vowel reduction, vowel replacement о > u, а > о, -ae- > -е-, desonorization), the intermediate generation speakers usually retain vowel reduction and iekavian pronunciation, as well as some features of colloquial standard language (-ао>-о/-ао, phoneme /h/ > ø/h). Younger generations have mainly adjusted to the new environment, except for those who have lived in Novi Sad for a short period of time, or have lived in a smaller community (Bođani). The oldest immigrants, having lived in a compact rural environment with the citizens of the same origin, and mainly being agricultural, have retained their dialectal idiom quite conspicuously. Their children, who have been educated and work in Novi Sad, especially in a customer service (salespersons), have almost entirely adopted the standard, except for some sporadic reductions or some colloquial forms.