Search

Просо је жито високе нутритивне вредности и главни је извор енергије и протеина за милионе људи у свету. Користи га једна трећина светске популације у исхрани. Све више се користи у исхрани због позитивног ефекта на здравље људи. У овом раду, анализирана је светска производња проса и агрономске карактеристике домаћих сорти Бисерке и Руменке, гајених на чернозему, у Бачком Петровцу, са нагласком на еколошке захтеве, потенцијал родности и нутритивне вредности. Просо заузима шесто место у свету међу житарицама, a највећи произвођачи проса су Азија и Африка. Захваљујући високој отпорности на сушу, просо бележи тренд раста површина у свету. Просечни светски приноси зрна су 900 kg ha-1. Новосадске сорте оствариле су статистички значајно више просечне приносе зрна (2,9 t ha-1) у односу на светске приносе. Просо има одличну перспективу за гајење у Србији и алтернативни је усев у спречавању несташице хране и глади у сушним рејонима. Millet is acereal, high nutritional value, and is a major source of energy and protein for millions of people in worldwide. It is used by one third of the world's population in the diet. It is more represented in the diet due to the positive effect on human health. In this study, the millet world production and agronomic characteristics of domestic varieties Biserka and Rumenka were analyzed, grown on chernozem, in Bački Petrovac, with emphasis on environmental requirements, fertility potential and nutritional value. Millet ranks sixth in the world among cereals and the largest producers of millet are Asia and Africa. Thanks to the high resistance to drought, millet has a growing trend in the world. The average world grain yield is 900 kg ha-1. NS varieties achieved statistically significantly higher average grain yields (2.9 t ha-1) in relation to world yields. Millet has an excellent prospect for growing in Serbia and is an alternative crop in preventing food shortages and famine in arid regions.

Кромпир је изузетно важна пољопривредна култура у исхрани људи. У свету се производи око 382 милиона тона, што је 52,5 ки- лограма по становнику, док је Србија са 639 хиљада тона имала производњу кромпира од 90,2 килограма по становнику. У нашој земљи се троши 34,5 кг по становнику, а овај производ учествује у свакодневној исхрани са 73 кало- рије, у просеку дневно. И поред изузетног значаја кромпира са прехрамбеног становишта, ова производња се у Србији суочава са дугогодишњом кризом и тенденци- јом смањења као последице: одсуства дугорочне стратегија развоја, недо- вољног броја и неадекватних прерађивачких капацитета, слабе повезаности пољопривредне произвођача и сектора прераде као и одсуства усмерених мера попљопривредне политике. У структури површина под кромпиром до- минира регион Шумадије и Западне Србије који заузима 43,61%, затим сле- ди регион Јужне и Источне Србије са 32,56%, регион Војводине учествује са 18,91% и Београдски регион са 4,91%. У процесу прилагођавања новим тржишним изазовима, тренутно највише заостају ситни произвођачи кромпира који још увек нису нашли одговор на питање како опстати на све захтевнијем тржишту. Уситњена газ- динства, која доминирају у производњи, много теже ценовно и по квалитету конкуришу понуди супермаркета, што се неповољно одражава на могућност реализације производње и профитабилност пословања. Осим директне потрошње и трговине као сировог производа, кром- пир се обрађује у различите прерађевине а најзначајније су: помфрит, чипс, кромпир пире, замрзнути кромпир, сушени кромпир, припремљени или конзервисани кромпир и кромпиров скроб. Годишње се индустријском пре- радом добију веома мале количине производа од кромпира, свега око 10.100 тона. Подстицањем развоја индустрије прераде кромпира, амортизовале би се тржишне флуктуације које су карактеристичне за овај производ у дужем временском периоду, што би имало позитивне импликације и на производњу у целини. Potato is an extremely important agricultural crop in human nutrition. Th e world produces about 382 million tons a year, or 52.5 kilograms per capita, while Serbia produces 639 thousand tons annually, or 90.2 kilograms per capita. 34.5 kg per capita are consumed in our country, and this product takes part in everyday diet with 73 calories on daily avarage. Despite the exceptional importance of potatoes from the nutritional point of view, its production in Serbia has been facing a long-term crisis and a tendency of reduction as a consequence of: absence of long-term development strategy, insuffi cient number and inadequate processing capacities, poor cooperation between agricultural producers and the processing sector, as well as the absence of dominant regions are Sumadija and Western Serbia, which accounts for 43.61%, followed by the region of South and East Serbia with 32.56%, Vojvodina region with 18.91% and the Belgrade region with 4.91%. In the process of adapting to new market challenges, currently the most neglected are small producers of potatoes that have not yet found the answer to the question of how to survive on the increasingly demanding market. Tiny households, which dominate in production, are much more costly and in terms of quality, they can compete with supermarket off erings, which adversely aff ects the possibility of production realization and profi tability of business. In addition to direct consumption and trade as a raw product, potatoes are processed in various products, with most signifi cant being: french fries, chips, mashed potatoes, frozen potatoes, dried potatoes, pre-prepared or preserved potatoes and potato starch. Annually, industrial processing produces very small quantities of potato products, only about 10,100 tons. By encouraging the development of potato processing industry, market fl uctuations that are characteristic of this product will be amortized over a longer period of time, which would have positive implications for production as a whole. Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 179. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 14

Производња поврћа у Србији има веома дугу тради- цију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја про изводње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи еко- номски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Про- изводи се целе године у башти, на њиви и у различити м облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора. С обзиром на привредни и еко- номски значај ове производње циљ рада је да се укаже на могућност обновљи- вог коришћења природних ресурса у сеоским подручјима Србије уз примену нових технологија. Коришћени су званичн и статистички подаци Републичког завода за статистику, Министарства пољопривреде и анкета. Резултати истра- живања су статистички обрађени. Званична стати стика во ди евиденцију о производњи 10 повртарских врста и кромпира. У периоду од 2010–2016. го- дине у просеку се произведе 1.028.789,3 t поврћа и 724.211,0 t кромпира са по- вршине од 123.676,9 ha (74.616,8 ha десет повртарских врста и 49.060,1 ha кро- мпира). Поврће се највише произведе у АП Војводини (377.466,6 t), а кромпир у региону Шумадије и западне Србије (312.898,0 t). Процена је да се у баштама (48.799 ha) произведе још око 409.240 t поврћа. Осим тога на значајним повр- шинама се производи кукуруз шећерац (3.433 ha), зачинска паприка (3.558 ha), боранија (2.558 ha), карфиол (422 ha) и брокола (380 ha) углавном за по требе прерађивачке индустрије. У сталном заштићеном простору произведе се око 247.202,0 t поврћа са површине од 2.421.8 ha. Процена је да се у привре меном заштићеном простору произведе још око 120.000,0 t свежег поврћа са површи- ни од око 3.000,0 ha. Већина произведеног поврћа намењена је свежој потрошњи, део се прерађује пре свега замрзавањем, затим сушењем, пастеризацијом, биофер- ментацијом и у новије време минималном обрадом. Прерађено поврће је на- мењено домаћем тржишту, а мање количине се извозе. Спољнотрговинска размена са светом је позитивна. Нажалост, резултати су врло скромни и ни изблиза се не користе у мери којој би то могло с обзиром на ниво производње и природне услове. Vegetable production in Serbia has a very long tradition, with 68 diff erent species having been grown here. Serbian vegetable growing has all the characteristics of vegetable growing in the region, southeast Europe, Europe and the world. A relatively large number of species are cultivated. Th ere are 41 vegetable species in the Register of Agricultural Plants, but around 30 species of various vegetables have greater economic and commercial signifi cance. Vegetables are grown all year in gardens, on fi elds and in diff erent types of temporary and permanent greenhouses. Since such production is economically and commercially important, the aim of this study was to present the possibility of sustainable use of natural resources in rural areas of Serbia using new technologies. Offi cial statistical data were collected from the Republic Institute for Statistics, Ministry of Agriculture and various surveys. Th e results were statistically analysed. Sustainable vegetable production means the volume of production which can primarily satisfy the demands of Serbian citizens for diff erent vegetables all year round. Th e food safety of the citizens of Serbia can be accomplished by combining garden production, fi eld production and specialized production on family commercial farms for fresh consumption and processing and in greenhouses. Conventional production is dominant, with certain elements of good agricultural practice. Vegetable production in gardens has all the characteristics of organic production system. In this system the areas are still very low here, as is the total production, even though there is demand for products from this production system from open fi elds and greenhouses. Offi cial statistics record 10 vegetable species and potato being grown. Th e average values for the period 2010-2016 were 1,028,789.3 t vegetables and 724,211.0 t potato being grown on an area of 123,676.9 ha (74,616.8 ha for ten vegetable species and 49,060.1 ha for potato). Vegetables are mostly grown in Voj vodina (377,466.6 t) and potato in Šumadija region and West Serbia (312,898.0 t). It is estimated that around 409,240 t vegetables are also produced in gardens (48,799 ha). Apart from that, sweet corn (3,433 ha), spice pepper (3,558 ha), green beans (2,558 ha), caulifl ower (422 ha) and broccoli (380 ha) are also produced on signifi cant areas, mostly for the processing industry. In permanent greenhouses 247,202.0 t of vegetables are also produced from the area of 2,421.8 ha. It is estimated that around 120,000.0 t of fresh vegetables are grown in temporary greenhouses on an area of 3,000.0 ha. Th e majority of produced vegetables are intended for fresh consumption, and a portion is processed by freezing, drying, pasteurization, biofermentation and recently minimal processing. Th e processed vegetables are intended for the domestic market, while some is exported. Average of 52,092 t vegetables and potato are processed. Foreign trade exchange is positive. Unfortunately, the results are low and not as nearly as could be expected considering the level of production and natural conditions. In the period 2012-2016 the average export was 70,991,994.4 EUR. Th e same period showed the import of 55,840,629 EUR. Th e diff erence of export over import was 15,151,365.4 EUR. Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 179. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 14

Млеко је намирница која садржи хранљиве састојке потребне за раст и развој и представља извор липида, протеина, аминокиселина, витамина и минерала. Садржи имуноглобулине, хормоне, факторе раста, цитокине, нуклеотиде, полиамине, ензиме и биоактивне пептиде. Садржај олеинске киселине, коњуговане линолеинске киселине, омега-3 масне киселине и масних киселина кратких и средњих ланаца може промовисати позитивне ефекте млека на здравље. Циљ овог рада био сакупљање, анализа и интерпретација података о количини производње крављег, овчијег и козијег млека на подручју Србије и Републике Српске у периоду 2011-2017 године. Подаци су преузети из архива Републичког завода за статистику Републике Србије и Републичког завода за статистику Републике Српске. Након тога подаци су статистички обрађени. Просечна годишња производња крављег млека у Србији у периоду 2011-2017 била је 1483,00±22,96 (96,99%), овчијег 15,86±3,53 (1,03%) и козијег 35,43±4,79 (2,31%) милиона литара. У истом периоду просечна производња крављег млека у Републици Српској била је 321,89±12,99 (97,91%), овчијег 4,53±0,78 (1,38%) и козијег 2,33±0,18 (0,71%) милиона литара. Линија тренда која се добија као резултат статистичке обраде података о количини произведеног крављег, овчијег и козијег млека у периоду 2011-2017 године показује континуиран раст производње млека у Србији и континуиран пад производње млека у Републици Српској. Иако број музних крава, оваца и коза на подручју Србије опада, производња млека расте због тенденције фармера ка примени савремене технологије у исхрани и узгоју животиња, чиме се повећава млечност грла. Разлог смањења количине произведеног млека у Републици Српској треба тражити у чињеници да је све мањи број великих фарми са преко 100 музних грла, а производња се концентрише на малим сточарским газдинствима. Последица овакве праксе може бити смањена млечност музних грла, губљење континуитета у производњи, али и изостанак повећањa производних капацитета. За рурално подручје Србије и Републике Српске производња крављег, овчијег и козијег млека представља значајну развојну шансу, али у процесу европских интеграција долази до пада броја мањих фарми млечних грла као и мањих млекара и очекује се укрупњавање производних капацитета у овом сектору што показују искуства земаља у окружењу. Овакав тренд је заступљен у Србији и сразмерно томе види се пораст производње млека у протеклом периоду. Milk contains nutrients needed for the growth and development and is the rich source of lipids, proteins, amino acids, vitamins and minerals. Milk also contains immunoglobulins, hormones, growth factors, cytokines, nucleotides, polyamines, enzymes and bioactive peptides. Oleic acid, conjugated linoleic acid, omega-3 fatty acids and short and medium chain fatty acids from milk can promote thepositivehealth effects. The aim of this study was to gather, analyze and interpret the data regarding the cow, sheep and goat milk production in Serbia and Republika Srpska in the period 2011-2017. The data were collected from the archives of the Statistical Office of the Republic of Serbia and Institute of Statistics of the Republic of Srpska.The average annual production of cow milk in Serbia in the period 2011-2017 was 1483,00 ± 22,96 (96,99%) million liters, of sheep milk 15,86 ± 3,53 (1,03%) million liters and of goat milk 35,43 ± 4 ,79 (2,31%) million liters. In the same period, average production of cow milk in RepublikaSrpska was 321,89 ± 12,99 (97,91%)million liters, of sheep milk was 4,53 ± 0,78 (1,38%) million liters and of goat milk was 2,33 ± 0,18 (0,71%) million liters. The trend line of the quantity of cow, sheep and goat milk produced in the period 2011-2017 shows the continuous increase in milk production in Serbia and the continuous decline in milk production in Republic of Srpska. Although the number of dairy cows, sheep and goats in Serbia is decreasing, milk production is growing due to the farmers' tendency to apply modern technologies in feeding and breeding animals. The reason for the milk production decrease in the Republic of Srpska is the fact that the number of large farms with more than 100 dairy animals is reduced, and the production is concentrated around small dairy farms. The consequences of such practice may be reduced quantity of the milk, loss of continuity in production and the stagnation of production capacity. The production of cow, sheep and goat milk may present opportunity for the development of rural areas in Serbia and the Republic of Srpska.However, along the process of European integration there is a decline in the number of smaller dairy farms and small dairies, and the production capacities in this sector are expected to grow. This trend is represented in Serbia and in proportion to this, the increase in milk production in the past period is seen. Zbornik kratkih sadržaja

Since the beginning of the seventies, a period of regime change in Libya in 1969, the country has witnessed an economic recovery, which resulting in a steady rise in population and thus steady rise in demand for which led to urban expansion on the agricultural area surrounding the cities and the consequent of clear changes in the different land uses. These changes are increasing year after year, especially after the mid-seventies, due to rising incomes and rising standard of living and improved health and educational services and others. During the past number of decades, the pattern of life in the Tripoli region has been transformed, with particular focus on local culture, which has felt the impact of global culture. These changes have brought about new aspects and patterns to life in the city. This study explain the facts that contributed to today's level of development of agricultural production in Aljafara plain, which also known as (Jafara), classify the significant factors of development that affect changes in land use, and enable the understanding of the impact of rural-urban conflict in the agricultural factor of this space. It’s determined the current level of agricultural transformation and predicts the future direction of changes in agricultural production in the peripheral areas of Tripoli region. The inevitable transformation of the current state of agricultural development in the suburban areas could be controlled and function in the future progress of society, where the relevant potentials would be appropriately used, and the production systematically organized. Aljafara region has developed and urban expanded in various areas, like the rest of the Arab capitals and global, which associated with the development and growth of economic activities on the one hand, and high rates of population growth and social transformations on the other hand, that had a clear impact in the expansion of urban growth and spread around the city in all directions. This development has contributed to increased demand for intensive land uses to balance this expansion, which extended to beyond the limits of a city planner. The research area is composed of the settlements in the administrative region of Aljafara. The study provides new insights on agricultural developments... Од почетка седамдесетих година прошлог века и смене режима у земљи 1969. године, Либија је доживела економски препород што је утицало и на константан и брзи раст популације. Овакви трендови су водили и ка интензивној урбанизацији земље и неминовној промени начина коришћења пољопривредног земљишта. Све већи приходи од експлоатације нафте од средине 1970-их година, утицали су на побољшање животног стандарда и унапређење здравственог и образовног система што је само убрзало промене које су се одвијале у друштву. Током последњих неколико деценија. начин живота у региону Триполија се у потпуности променио, нарочито када се ради о локалној култури која је потпала под утицај C глобалних културних токова. Овакве промене су донеле потпуно нов аспект и стил живота у градској средини. Ова студија се бави објашњавањем чињеница које су допринеле тренутном нивоу развоја пољопривредне производње у региону Аљџафара , који такође познат као (Јафара), класификовању најзначајнијих фактора који су утицали на промене начина коришћења земљишта и доприноси разумевању утицаја рурално-урбаних конфликата на пољопривреду овог региона. Истраживање је одредило тренутни ниво до којег се дошло у трансформацији и предвиђа будуће промене које ће се десити у пољопривредној производњи у периферним деловима региона Триполија. Неизбежна промена тренутног стања пољопривредног развоја у овим областима требало би да буде у функцији даљег развоја друштва у будућности, при чему ће најважнији ресурси бити адекватно коришћени, а пољопривредна производња системски организована. Урбана област Јафара се проширила и развила у више праваца. Као и код свих светских метропола, развој Аљџафара је повезан са економским развојем на једној страни и високим стопама раста броја становника и друштвене трансформације на другој, што је имало снажан утицај на урбани раст и просторно ширење града. Овако интензиван развој града је утицао на све интензивније коришћење земљишта како би се развој града учинио одрживим, али су потребе за земљом довеле до ширења града ван претходно предвиђених граница градског подручја. Област проучавања се састоји од насеља у административном региону Аљџафара . Студија омогућава увид у нове аспекте пољопривредног развоја. Резултати овог проучавања указују да ширење урбаног простора утиче на пољопривредну производњу више него рурално-урбани конфликти о начину коришћења земљишта. Резултати до којих се дошло у овој докторској дисертацији представљају значајан допринос географској науци и омогућавају ново и свеобухватно знање о трансформацији пољопривредне производње у региону Триполија. Закључци до којих се дошло указују да се специфични исходи промена у пољопривреди одражавају на структурне и територијалне промене у биљној производњи...

У докторској дисертацијиприказан је развој стохастичког модела оптимизације времена трајања циклуса производње у малим и средњим предузећима. Модел ће омогућити ефикасно праћење и анализу елемената врема циклуса производње у малим и средњим предузећима, у циљу оптимизације серијске производње и побољшања конкурентности у савременом пословању. Циљ је боље управљање производњом у малим и средљим предузећима као носиоцима привредног раста и развоја. Модел је примењен и експериментално доказан у три предузећа где је истраживање спроведено у периоду 2011-2014 године., U doktorskoj disertacijiprikazan je razvoj stohastičkog modela optimizacije vremena trajanja ciklusa proizvodnje u malim i srednjim preduzećima. Model će omogućiti efikasno praćenje i analizu elemenata vrema ciklusa proizvodnje u malim i srednjim preduzećima, u cilju optimizacije serijske proizvodnje i poboljšanja konkurentnosti u savremenom poslovanju. Cilj je bolje upravljanje proizvodnjom u malim i sredljim preduzećima kao nosiocima privrednog rasta i razvoja. Model je primenjen i eksperimentalno dokazan u tri preduzeća gde je istraživanje sprovedeno u periodu 2011-2014 godine., The Doctoral Dissertation presents the development of stochastic optimization model of production cycle time in small and medium size enterprises.The model will enable efficient tracking and analysis of production cycle time elements in small and medium size enterprises in order to optimize assenibly line production and to improve competitiveness in modern business.The aim is better production contol in small and medium size enterprisesas industial growth and development holders. The model was applied and proved experimentally in three enerprises where the research was caried out from 2011 to 2014.

Задатак овог рада је био да испита утицај различитог односа органског и неорганског селена на производне резултате и квалитет меса бројлера. Као извор неорганског селена користио се натријум-селенит, а органског селена, селенизирани квасац. У експеримент је било укључено 600 пилића провинијенце Cobb 500, подељених у шест група. Сем у контролној групи где селен није додаван, у осталим огледним групама концентрација додатог селена износила је 0,6 mg/kg хране. Поред контролне групе, експеримент је имао још пет група које су имале различит однос неорганског и органског селена. Испитивани су следећи производни параметри : телесна маса пилића, дневни прираст, конзумација хране и конверзија хране. Прва мерења су урађена по доласку пилића на фарму и понављана су сваких 7 дана до краја огледа (42 дана). На крају това утврђена је статистички значајна разлика у телесној маси између контролне и експерименталних група, које су међу собом биле врло хомогене. Пилићи контролне групе су имали и нижи просечни дневни прираст од експерименталних група, док су оствариле већу конзумацију хране од огледних група. Конверзија хране је најбоља код групе која је имала имплементиран само неоргански селен, а најслабија код контролне групе. Завршетком това, после 42 дана, на кланицу је послато по 12 пилића из сваке групе. Циљ је био утврдити мере конформације трупа пилића, мере кланичне обраде трупова, као и конфекцијске мере. Добијени резултати мера конформације трупа указују да постоји значајна разлика између контролне и огледних група само код дужине кобилице, где је ова мера значајно мања код контролне групе. Код осталих мера конформације трупа (грудни угао, дужина груди и обим батака) нису утврђене статистички значајне разлике. Резултати кланичне обраде трупа указују да је класична обрада трупа имала најмању масу код контролне групе али статистички исте важности као и обраде код треће и четврте групе, а различите од осталих експерименталних група... The task of this study was to investigate the effect of different relations of organic and inorganic selenium in diet on production performance and meat quality of broilers. As a source of inorganic selenium used to sodium selenite, and organic selenium selenized yeast. The experiment included 600 chickens of Cobb 500 broilers were divided into six groups. Except in the control group where selenium is not added in the other experimental groups added selenium concentration was 0.6 mg / kg food. In addition to the control group, experiment had five groups with a different ratio of inorganic and organic selenium. We studied the following production parameters: body mass of chicks, daily gain, feed intake and feed conversion. The first measurements were taken after the arrival of chickens on the farm and were repeated every 7 days until the end of the experiment (42 days). At the end of the fattening period, a statistically significant difference in body weight between the control and experimental groups, which were among them were very homogeneous. Chickens control group had a lower average daily gain of the experimental group, while the realized higher feed intake of the experimental groups. Feed conversion ratio was best in the group that had implemented only inorganic selenium, and weakest in the control group. Upon completion of addition, after 42 days, the slaughter is on 12 chickens from each group. The aim was to determine the extent testom, measures slaughter carcasses, as well as ready-made measures. The results carcass conformation measures indicate that there is a significant difference between the control and experimental groups only in the length of the keel, where the measure is significantly lower in the control group. For other measures of carcass (breast angle, length of breast and thigh girth) showed no statistically significant differences. Results slaughter processing of the hull indicate that the classic treatment of the hull had the lowest weight in the control group but statistically the same importance as the treatment at the third and fourth groups, a variety of other experimental groups...

The trends in the global food market are now influenced by the increasing demand for the quality and safe products. Consumers expect the suppliers not only to conform to the quality standard of products and services but also to show how the quality is managed. Recently, such trends have actualized the issue of implementation and certification of quality standards in the food sector in our country, and consequently in the production and processing of fruit. The issue becomes more significant when the fact is considered that the demand for fresh and processed fruits is increasing. The growth trend could be expected to continue in the future, given the increase of the population and awareness of the importance of consumption of these types of food products for human health. Since almost all prerequisites for the successful realization of this production exist in the Republic of Serbia, development opportunities should be identified in said facts. Taking into account the importance of aforementioned issues, the research was conducted in order to determine the overall climate in relation to the implementation of quality standards, including the need for and the necessity of the application of these standards in the fruit production and processing in the Republic of Serbia. The research explored in-depth the impact of the implementation of quality standards on the organisational and economic aspects of the fruit production and processing. The changes required for the standard to be implemented were analyzed and evaluated, occurring problems, potential challenges, as well as the impact of these changes on the business operations. The research covered a sample of 127 businesses. Methods used for the collection, processing and analysis of data and the related literature, are observation, content analysis, the historical research method, interviews, questionnaires, table analysis, the hypothetical-deductive model, the descriptive method, the comparative method, analysis and synthesis. The results are presented in the form of simple descriptive statistics. Other methods used are the Shapiro-Wilk test, the Levene’s test, analysis of variance, the Mann-Whitney U test, the Chi-square test and the Spearman Correlation test... Globalni trendovi na tržištu hrane zasnivaju se na sve većem insistiranju na kvalitetnim i zdravstveno bezbednim proizvodima. Kupci od svojih dobavljača zahtevaju ne samo odgovarajući kvalitet proizvoda i usluga, već i određeni dokaz o upravljanju tim kvalitetom. Ovakva situacija je u poslednje vreme, u našoj zemlji, aktuelizovala pitanje uvođenja i sertifikacije standarda kvaliteta u sektoru proizvodnje hrane, pa samim tim i u proizvodnji i preradi voća. Ovo dobija na značaju kada se uzme u obzir činjenica da je potražnja za voćem i prerađevinama od voća u porastu. Trend rasta može da se očekuje i u budućnosti, s obzirom na rast broja ljudi i nivoa njihove svesti o značaju konzumiranja ove vrste prehrambenih proizvoda za zdravlje ljudi. Kako u Republici Srbiji postoje gotovo sve pretpostavke za uspešano ostvarivanje ove vrste proizvodnje, u navedenim činjenicama treba prepoznati veliku razvojnu mogućnost. Imajući u vidu značaj napred navedenog, u radu je realizovano istraživanje, kako bi se utvrdilo kakva je primena standarda kvaliteta, kao i mogućnost i neophodnost njihove primene u sektoru proizvodnje i prerade voća u Republici Srbiji. Istraživano je i kako uvođenje standarda kvaliteta utiče na promene organizacionih i ekonomskih aspekata proizvodnje. Analizirane su promene koje je neophodno izvršiti da bi se uveo standard, problemi koji se pri tim jaljaju, važniji efekti uvođenje standarda kvaliteta, kao i uticaj ovih promena na poslovanje poslovnih sistema. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 127 poslovna sistema. Za prikupljanje, obradu i analizu prikupljenih podataka i literature korišćen je veći broj istraživačkih metoda: metod posmatranja, analize sadržaja, istorijski metod, intervju, anketa, tabelarna analiza, hipotetičko- deduktivni metod, deskriptivni metod, komparativni metod, metod analize i sinteze. Informacije o rezultatima istraživanja date su preko osnovnih pokazatelja deskriptivne statistike. Korišćeni su još i: Šapiro-Vilkov test, Leveneov test, t-test, analiza varijanse, Man-Vitnijev U-test, Hi kvadrat test i Spirmanov test korelacije ranga...

Током 1990-их година Република Србија је пролазила кроз транзициони период обележен дугорочном кризом која се одликовала друштвеним раслојавањем, политичким системом који се противио реформамаи дубоком економском рецесијом... During the 1990s the Republic of Serbia endured a transitional phase marked bz long-lasting and permanent crisis phenomena characterized by social stratification, a political system that resisted reform, and a deep economic recession...

Непрестаним развојем индустријске производње долазило се и до потребе да се развију разне технике коју су учинке и ефекте производње посматрали статистички и на основу њих дефинисали ефикасност циклуса. Другим речима, примењивале су се разне технике које су омогућавале предузетницима, или инжењерима да сагледају све параметре које говоре да ли је степен искоришћености свих производних капацитета максималан. Метода тренутних запажања омогућава сагледавање и довођење до неких закључних разматрања који се тичу индустријских циклуса. Ово истраживање је потребно да би се сагледала целокупна проблематика око појава у производним циклусима, њихово нумеричко презентовање као и састављање одређеног модела који даје резултате са одређеном тачношћу, јер би својим сагледавањем проблематике указало на могуће застоје који се јављају у производњи са акцентом на конкретне практичне проблеме. Модификована метода тренутних запажања посматра циклусе где је примаран човек, односно где је примаран мануелни рад – извршилац у непосредном контакту са предметом рада. Посматрањем појава застоја у тим циклусима, посматрају се разлози застоја уколико их има. Са друге стране, посматрају се врсте застоја, њихова учесталост и могућност предвиђања. Другим речима, теоријско посматрање проблема је једна област док је сагледавање чињеница директно са терена нешто друго. Обе области су преко потребне за ово истраживање. Зато овај рад има за циљ да презентује сву проблематику посматрајући три радне производне организације у Србији, различитих капацитета, које се баве производњом и покушати да идентификује све реалне интерне и екстерне проблеме који се тичу производних циклуса. Ова дисертација ће кроз три организационе јединице већег и мањег производног капацитета, покушати да посматрањем њихових циклуса дође до неких закључних разматрања који се тичу проблематике скраћења производних циклуса уз помоћ модификоване методе тренутних запажања. Истраживањем треба наћи нека технолошка решења, или моделе функционисања како доћи до брже и боље организације производних циклуса. Neprestanim razvojem industrijske proizvodnje dolazilo se i do potrebe da se razviju razne tehnike koju su učinke i efekte proizvodnje posmatrali statistički i na osnovu njih definisali efikasnost ciklusa. Drugim rečima, primenjivale su se razne tehnike koje su omogućavale preduzetnicima, ili inženjerima da sagledaju sve parametre koje govore da li je stepen iskorišćenosti svih proizvodnih kapaciteta maksimalan. Metoda trenutnih zapažanja omogućava sagledavanje i dovođenje do nekih zaključnih razmatranja koji se tiču industrijskih ciklusa. Ovo istraživanje je potrebno da bi se sagledala celokupna problematika oko pojava u proizvodnim ciklusima, njihovo numeričko prezentovanje kao i sastavljanje određenog modela koji daje rezultate sa određenom tačnošću, jer bi svojim sagledavanjem problematike ukazalo na moguće zastoje koji se javljaju u proizvodnji sa akcentom na konkretne praktične probleme. Modifikovana metoda trenutnih zapažanja posmatra cikluse gde je primaran čovek, odnosno gde je primaran manuelni rad – izvršilac u neposrednom kontaktu sa predmetom rada. Posmatranjem pojava zastoja u tim ciklusima, posmatraju se razlozi zastoja ukoliko ih ima. Sa druge strane, posmatraju se vrste zastoja, njihova učestalost i mogućnost predviđanja. Drugim rečima, teorijsko posmatranje problema je jedna oblast dok je sagledavanje činjenica direktno sa terena nešto drugo. Obe oblasti su preko potrebne za ovo istraživanje. Zato ovaj rad ima za cilj da prezentuje svu problematiku posmatrajući tri radne proizvodne organizacije u Srbiji, različitih kapaciteta, koje se bave proizvodnjom i pokušati da identifikuje sve realne interne i eksterne probleme koji se tiču proizvodnih ciklusa. Ova disertacija će kroz tri organizacione jedinice većeg i manjeg proizvodnog kapaciteta, pokušati da posmatranjem njihovih ciklusa dođe do nekih zaključnih razmatranja koji se tiču problematike skraćenja proizvodnih ciklusa uz pomoć modifikovane metode trenutnih zapažanja. Istraživanjem treba naći neka tehnološka rešenja, ili modele funkcionisanja kako doći do brže i bolje organizacije proizvodnih ciklusa. Continuous development of industrial production came to the need to develop various techniques and effects which they observed the effects of production statistics and based on these data define the efficiency of the cycle. In other words, they applied various techniques that have allowed entrepreneurs and engineers to look at all the numerical parameters that would indicate whether the degree of utilization of production capacity maximum. Work sampling allows review and bringing some concluding considerations concerning the industrial cycle. This research is needed to understand all issues about the appearance in the production cycle, their numerical presentation and preparation of a mathematical model that gives results with certain accuracy, because the problems highlighted their insight on possible slowdowns that occur in production with a focus on specific practical problems. Modified method of current observations observes cycles where a man is primary focus, i.e. manual work – worker in direct contact with the object of work. By observing appearances in those cycles, we actually observe reasons of slowdowns if there are any. On the other hand, we observe all types of slowdowns, their frequency and possibilities of predictions where they would appear. In other words, the theoretical observation of the problem is one area while the numerical assessment of the facts directly from the field, something else. Both areas are much needed for this research. Therefore, this paper aims to present all the problems by looking at three manufacturing organizations operating in Serbia, various capacities, which are involved in the production and try to identify all real internal and external issues relating to the production cycle. This thesis will through three organizational units of large and small production capacity, try through observation of their cycles come up with some concluding considerations related to the problems reduced production cycle with the help of modified work sampling. The study should find a technological solution or function models how to get faster and better organization of the production cycle.

Укупна производња меса у свету на почетку овог века порасла је на преко 260 милиона тона, а свињског на преко 100 милиона тона. У укупној производњи меса у свету свињско месо учествује са близу 40 %. Највећи светски произвођач свињског меса је Кина (близу 50 % од укупне производње свињског меса у свету). У Европи је највећи произвођач свињског меса Немачка. У свету је 14 земаља са производњом свињског меса већом од милион тона. Најинтезивнију производњу свињског меса има Данска. Србија је традиционални произвођач свињског меса и до 1990. године извозила је значајне количине ове врсте меса. Од 1990. године, укупна производња меса у Србији је смањена са 626.000 тона на 474.000 тона 2007. године. То смањење производње нарочито је изражено у производњи говеђег и живинског меса. И производња свињског меса у Србији је од 1990. године опадала, али је 2007. године практично поново на нивоу из 1990. године. Смањење производње говеђег и живинског меса довело је до тога да је учешће свињског меса 2007. године у укупној производњи у Србији било чак 60 %. Међутим, оно што у производњи свињског меса у Србији забрињава јесте однос броја „меснатих“ и „масних“ свиња. Тај однос је 1990. године био 3:1, 1993. године 1:1 а 2007. године 1.5:1. Највећи светски потрошач свињског меса по становнику годишње је Данска, са потрошњом од 64.5 кг, а затим Немачка (59 кг по становнику годишње). У Србији је потрошња свињског меса по становнику годишње око 29 кг. Total meat production in the world at the begging of this century grew to more than 260 million tons, and pork meat production to more than 100 million tons. In the total world meat production, 40% is pork meat production. The biggest world producer of pork meat is China (near 50% of the world pork production). In Europe, Germany is the biggest pork meat producer. There are 14 countries world wide with pork production that is bigger than million ton. The most intensive production is in Demark. Serbia is traditional producer of pork meat, and was exporting significant amounts of this meat until 1990. From the year of 1990. the total production of meat in Serbia declined from 626.000 tons to 474-000 tons in the year of 2007. That production decline is particularly significant in beef and poultry meat production. Pork production showed a significant decline from the year of 1990. as well but from the year of 2007. pork production is increasing to the 1990. level again. The declining production of beef and poultry caused that pork meat is in the year of 2007. present with more than 60% of the whole meat production. But, the concerning fact in pork production in Serbia is ratio between o the number of “meaty” and “fatty” pigs. That ration in 1990. was 3:1, in 1993. 1:1, and in 2007. is 1,5:1. The biggest consumer of pork meat is Denmark with the year consumption of 64.5kg per resident, followed by Germany (59kg per resident). In Serbia the year consumption per resident is around 29kg.

У раду се, на основу расположивих архивских вести, говори о заборављеној производњи креча за потребе некадашњих грађевинара, чија су камена здања и данас у добром стању. Креча, који се производио у кречанама вековима познатом методом, данас готово да нема. Понеки остаци кречана које датирају из XVIII века и старе архивалије млетачких нотара, који су у судским књигама помно бележили све што се односило на поједине кречане, локалитете на којима су се налазиле, њихове власнике, набавке, као и на спорна питања у којима су потражња и наплата биле најзаступљеније, једино су сведочанство о овој делатности. Млетачка власт је строго водила рачуна о производњи креча, његовој испоруци, судским споровима који су се водили око креча и кречана, као и о исплаћивању новца за испоручени креч, а ми смо овим радом подсетили на делатност које више нема. The mode of lime-stone production, used for centuries, almost disappeared today. The only data on lime-stone production from the Herceg Novi area are remains of lime-kiln dated to 18 th century, and old archives of Venetian notaries from the cities of Kotor and Herceg Novi. The notaries collected and noted down the data on lime-kilns in many details: on particular lime-kilns, their locations, owners, supplying, reimbursements etc, and these data represent the only testimony on this activity. In order to build a lime-kiln, it was first necessary to find a suitable place and dig a hole. Also, it was an imperative that the selected place is surrounded by trees and stone. Almost all lime-kilns were located near the main roads or shores, which made them accessible to boats. A preparatory work, usually about two weeks, consisted of gathering and collecting wood and stones; the next phase was building of a lime-kiln, followed by a heating/firing wood (heating a lime-stone), a period of cooling off, and at the end, a transport of slacked lime. All these activities involved not only workers employed at the particular lime-kiln, but also their families, relatives and peasants. Based on the available documents, it was very difficult to obtain a good quality lime-stone, but it is said that the island of Lustica had provided the best quality. The lime-stone production employed peasants (one or more families, or friends joined together), which did not diminish the value and organizational aspect of this activity in the period of Venetian rule of the Boka Kotorska Bay. The government paid strict attention to the production, deliveries, judicial proceedings, and reimbursements. From the available data on the lime-kiln owners, it can be assumed that they did not own the land itself. Also, we can only imagine what kinds of troubles and difficulties the people involved in the lime-stone production had to face; this was a very difficult, hard work, and it was believed that the best lime-stone is the one from the surface, “baked” by the Sun.

Nazivi sireva obično su postali od imena mjesta, gdje je njihova proizvodnja prvo započela. Tako je i cheddar sir dobio ime po engleskom mjestu Cheddar, ali se njegova proizvodnja s vremenom raširila i usavršavala i izvan toga mjesta, te je danas ova vrsta sira veoma cijenjena i tražena na svjetskom tržištu.

Mlaćenica (nuzgredni proizvod kod izrade maslaca) u stranim državama, a napose u nekim državama SAD mnogo se konzumira, naročito za ljetnih mjeseci. No njene su količine redovito nedovoljne i ne mogu podmiriti veliki broj potrošača. Zato se od obranog mlijeka proizvodi tzv. umjetna mlaćenica, koja je po svom okusu vrlo slična prirodnoj., Млаћеница (нузгредни производ код израде маслаца) у страним државама, a напосе у неким државама САД мвого ce конзумира, нарочито за љетних мјесеци. Но њене су количине редовито недовољне и не могу подмирити велики број потрошача. Зато ce од обраног млијека производи тзв. умјетна млаћеница, која je no свом окусу врло слична природној.

Посебна издања, Географски институт "Јован Цвијић", књ. 18