Search

У раду се проблематизују улоге и позиције жена уметница, артисткиња и конзументкиња кроз сложене процесе спектакла. Питање женског тела доводи се у везу са преиспитивањем родних улога на перформативном терену, с циљем да се нагласе постојеће парадигме (као што су сексуалност, диморфизам, доминације и субординације, фалогоцентрични простор), али и да се усложне конструктивне опције на тлу популарне музике и поткултуре (амбивалентност, еквиваленост, варијантна својства, репрезентативност и интернализација субјекта). Најуочљивији примери произилазе из рокенрол културе и рок сцена где се конфронтирају феминистички отпори са мушким хегемонијама, посебно у зонама моћи управљања и фабриковања женске телесности. The paper problematizes roles and positions of women artists and women consumers through the complex processes of spectacle. The question of women’s body is related to the questioning of the gender roles on the performative level, with the aim to emphasize existing paradigms (as sexuality, dimorphism, dominations and subordinations, phalogocentric spaces), but also to make complex constructive options in the sphere of popular music and subculture (ambivalence, equivalence, variable qualities, subject representationalism, subject intentionality). The most noticeable examples stem from rock and roll culture and rock scenes where feminist resistances to male hegemonies are created, especially in the zones of power of management and fabrication of women’s body. Тема броја: Феминистичке процедуре у друштву и култури (ур. Лада Стевановић и Мирослава Лукић Крстановић) / Topic of the Issue: Feminist Procedures in Society and Culture (eds. Lada Stevanović and Miroslava Lukić Krstanović)

The Competition for best technology innovation, organized by the Serbian Ministry of Education, Science and Technology Development, has been held since 2005. The public call for participation in the Competition is announced in February with the deadline to submit the application in March (or May, depending on the category), while the final round is completed at the end of December and is supported by the public media service. Any three-member team can apply. There are no limits in age, gender, education, or the field of the innovation: the most important is the marketable innovative solution itself. Такмичење за најбољу технолошку иновацију се одржава непрекидно од 2005. године, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Позив за годишњи циклус такмичења објављује се у фебруару, пријаве се примају до марта односно маја (у зависности од категорије), а финале се, уз медијску подршку јавног медијског сервиса, одржава крајем децембра. На такмичење може да се пријави сваки, најмање трочлани тим. Не постоје никаква ограничења у смислу старости, пола, образовања или области иновације: битно је иновативно решење које може да се пласира на тржиште.

Аутомобили су најсофистициранији масовно произведени производи и резултат су дугогодишњих истраживања и развоја. Због такве природе, технолошки развој аутомобила је, уопште, непредвидљив. Чак и када испуњавају очекивања, прихваћеност од стране потрошача варира од једног тржишта до другог. Тржишта потрошних добара се састоје од купаца који желе да троше или имају одређене користи од купљеног произвора и који не купују производ у циљу стварања профита, као главог цилља, већ ради задовољења сопсвених потреба. Улога дилера у аутомобилској индустрији има све већи значај на обим производње тако и на моделе аутомобила. Без њиховог присуства поставља се питање пласмана производа, цене производа као и маркетиншких активности. Стратегија самог произвођача односно дилера је од изузетног значаја, како предузеће ствара вредност и на који начин остварује конкурентску предност док извори трошковне предности зависе од структуре дате индустрије. Такође, од кључног значаја за ауто индустрију је и ланац снабдевања резервним деловима. Цена је стратегијска и тактична променљива којом се утиче на остварење обима продаје. Када потрошачи оцењују квалитет производа или слуге, они га вреднују према неком интерном стандарду, а он, у суштини, прдставља очекивани квалитет услуге. У раду се истражује утицај дилера на тржиште аутомобила, како са аспекта понуде, тако и са аспекта самог развоја дилерске мреже у пружању сервисних услуга и њихов допринос развоју тржишта. Automobili su najsofisticiraniji masovno proizvedeni proizvodi i rezultat su dugogodišnjih istraživanja i razvoja. Zbog takve prirode, tehnološki razvoj automobila je, uopšte, nepredvidljiv. Čak i kada ispunjavaju očekivanja, prihvaćenost od strane potrošača varira od jednog tržišta do drugog. Tržišta potrošnih dobara se sastoje od kupaca koji žele da troše ili imaju određene koristi od kupljenog proizvora i koji ne kupuju proizvod u cilju stvaranja profita, kao glavog cillja, već radi zadovoljenja sopsvenih potreba. Uloga dilera u automobilskoj industriji ima sve veći značaj na obim proizvodnje tako i na modele automobila. Bez njihovog prisustva postavlja se pitanje plasmana proizvoda, cene proizvoda kao i marketinških aktivnosti. Strategija samog proizvođača odnosno dilera je od izuzetnog značaja, kako preduzeće stvara vrednost i na koji način ostvaruje konkurentsku prednost dok izvori troškovne prednosti zavise od strukture date industrije. Takođe, od ključnog značaja za auto industriju je i lanac snabdevanja rezervnim delovima. Cena je strategijska i taktična promenljiva kojom se utiče na ostvarenje obima prodaje. Kada potrošači ocenjuju kvalitet proizvoda ili sluge, oni ga vrednuju prema nekom internom standardu, a on, u suštini, prdstavlja očekivani kvalitet usluge. U radu se istražuje uticaj dilera na tržište automobila, kako sa aspekta ponude, tako i sa aspekta samog razvoja dilerske mreže u pružanju servisnih usluga i njihov doprinos razvoju tržišta.

Средишње питање овог чланка је да ли је властити интерес, који је постао технички термин економије, само преименован и оправдан негдањи смртни грех похлепе, или је с њим наступило једно ново и другачије разумевање човека и пожељне организације друштва. У првом делу рада се излажу ар- гументи који су артикулисали прву тезу, а у другом они који је оспоравају. У закључном делу рада указује се на могућност интерпретација које усвајају кри- тику властитог интереса као наследника похлепе, али налазе начин да сачувају његову самосталност и оперативност, како унутар економске теорије, тако и унутар сугерисане друштвене праксе. The central question of the article is whether it is self-interest, which has become a technical term of economy, nothing but a renamed and justified quondam deadly sin of greed, or is it engender and announces a new and different understanding of man and the desirable organization of society. First part of the paper introduce the arguments that articulated the first thesis, and the second those that call it into question. Concluding part of the article points to the possibility of interpretations that adopts the criticism of self-interest as the successor of greed, but find a way to preserve its independence and operationality both within the economic theory and the suggested social practices.

Кромпир је изузетно важна пољопривредна култура у исхрани људи. У свету се производи око 382 милиона тона, што је 52,5 ки- лограма по становнику, док је Србија са 639 хиљада тона имала производњу кромпира од 90,2 килограма по становнику. У нашој земљи се троши 34,5 кг по становнику, а овај производ учествује у свакодневној исхрани са 73 кало- рије, у просеку дневно. И поред изузетног значаја кромпира са прехрамбеног становишта, ова производња се у Србији суочава са дугогодишњом кризом и тенденци- јом смањења као последице: одсуства дугорочне стратегија развоја, недо- вољног броја и неадекватних прерађивачких капацитета, слабе повезаности пољопривредне произвођача и сектора прераде као и одсуства усмерених мера попљопривредне политике. У структури површина под кромпиром до- минира регион Шумадије и Западне Србије који заузима 43,61%, затим сле- ди регион Јужне и Источне Србије са 32,56%, регион Војводине учествује са 18,91% и Београдски регион са 4,91%. У процесу прилагођавања новим тржишним изазовима, тренутно највише заостају ситни произвођачи кромпира који још увек нису нашли одговор на питање како опстати на све захтевнијем тржишту. Уситњена газ- динства, која доминирају у производњи, много теже ценовно и по квалитету конкуришу понуди супермаркета, што се неповољно одражава на могућност реализације производње и профитабилност пословања. Осим директне потрошње и трговине као сировог производа, кром- пир се обрађује у различите прерађевине а најзначајније су: помфрит, чипс, кромпир пире, замрзнути кромпир, сушени кромпир, припремљени или конзервисани кромпир и кромпиров скроб. Годишње се индустријском пре- радом добију веома мале количине производа од кромпира, свега око 10.100 тона. Подстицањем развоја индустрије прераде кромпира, амортизовале би се тржишне флуктуације које су карактеристичне за овај производ у дужем временском периоду, што би имало позитивне импликације и на производњу у целини. Potato is an extremely important agricultural crop in human nutrition. Th e world produces about 382 million tons a year, or 52.5 kilograms per capita, while Serbia produces 639 thousand tons annually, or 90.2 kilograms per capita. 34.5 kg per capita are consumed in our country, and this product takes part in everyday diet with 73 calories on daily avarage. Despite the exceptional importance of potatoes from the nutritional point of view, its production in Serbia has been facing a long-term crisis and a tendency of reduction as a consequence of: absence of long-term development strategy, insuffi cient number and inadequate processing capacities, poor cooperation between agricultural producers and the processing sector, as well as the absence of dominant regions are Sumadija and Western Serbia, which accounts for 43.61%, followed by the region of South and East Serbia with 32.56%, Vojvodina region with 18.91% and the Belgrade region with 4.91%. In the process of adapting to new market challenges, currently the most neglected are small producers of potatoes that have not yet found the answer to the question of how to survive on the increasingly demanding market. Tiny households, which dominate in production, are much more costly and in terms of quality, they can compete with supermarket off erings, which adversely aff ects the possibility of production realization and profi tability of business. In addition to direct consumption and trade as a raw product, potatoes are processed in various products, with most signifi cant being: french fries, chips, mashed potatoes, frozen potatoes, dried potatoes, pre-prepared or preserved potatoes and potato starch. Annually, industrial processing produces very small quantities of potato products, only about 10,100 tons. By encouraging the development of potato processing industry, market fl uctuations that are characteristic of this product will be amortized over a longer period of time, which would have positive implications for production as a whole. Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 179. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 14

По завршетку Првог светског рата, сељаштво у Србији је настојало да што пре обнови своје ратом разорено газдинство. Без државног јефтиног пољопривредног кредита, уз одуговлачење с накнадом ратне штете, оно је било принуђено да се задужује, често под веома неповољним условима, очекујући да ће конјунктура пољопривреде потрајати. Како је, међутим, већ 1925. године уследио нагли пад цена пољопривредних производа, задужено сељаштво у Србији суочило се с пољоприведном кризом, коју су неродне године: 1927. и 1928. додатно продужиле. Неуспевши да савлада ову кризу, оно је било захваћено новом, великом светском аграрном кризом 1929–1934. године, која ће у Србији, поново, потрајати дуже због изразито сушне и неродне 1935. године. Дуготрајна аграрна криза проузроковала је презадуженост сељаштва у Србији и његово све чешће претварање у најамне раднике. After the end of the Great War, the peasantry in Serbia sought to reconstruct its destroyed homesteads as quickly as possible. The unavailability of cheap state agricultural loans as well as foot dragging in the payment of reparations, compelled peasants to take out loans, often under highly unfavorable terms, in the hope that the demand for agricultural products would last. However, as early as 1925, there was a huge decrease in prices of agricultural products, and the indebted peasantry was faced with an agrarian crisis, which was additionally prolonged by crop failures in 1927 and 1928. Unable to overcome this crisis, it fell victim to the great global agrarian crisis that lasted from 1929 to 1934, and even longer in Serbia due to a severe drought in the ensuing year (1935). The prolonged agrarian crisis left many Serbian peasants heavily in debt and forced a significant number of them to become hired labor. Зборник радова с научног скупа Криза: порекло и исходи одржаног у САНУ 20. априла 2010. године

Колико је оправдано позивање на Кејнза у покушајима превазилажења нове велике економске кризе? Колико се криза може приписати и одбацивању низа етичких вредности неопходних за добро функционисање тржишта? Да ли ће капитализам преживети ову кризу? То су била питања која су лебдела над скупом „Нови свет, нови капитализам”, који је у јануару 2009. одржан у Паризу, мада је дневни ред био конципиран тако да су разматрања остала у границама постојећег поретка, као што је приметио и Паскал Лами (Pascal Lamy), генерални директор Светске трговинске организације и један од учесника скупа. Едмунд Фелпс, један од три носиоца Нобелове награде за економске науке који су присуствовали скупу, изнео је идеју да „капитализам није неопходан да би се једна земља развијала” „али би у садашњој етапи глобализације тај пут био тешко остварљив”. How justified is it to invoke Keynes in attempting to overcome the new great economic crisis? To what extent can the crisis be ascribed to the rejection of numerous ethical values necessary for the functioning of the market? Will capitalism survive this crisis? These were the questions that hung in the air during the conference “New World, New Capitalism,” held in 2009 in Paris, even though the agenda was conceived in such a way as to keep the discussion within the bounds of the existing order, as noted by Pascal Lamy, Director-General of the World Trade Organization and one of the conference participants. Edmund Phelps, one of the three winners of the Nobel Prize for Economics in attendance, said that “capitalism isn’t necessary in order for a country to develop… but, at the current stage of globalization, such a path would be difficult to achieve.” Зборник радова с научног скупа Криза: порекло и исходи одржаног у САНУ 20. априла 2010. године.

Пословање организација одвија се у условима снажне конкуренције на тржишту где се одвија стална борба за опстанак и стицање конкурентске предно¬сти да би се остварило и задржало поверење потрошача. Тржишни притисци које организације осећају долазе од глобалне економије и снажне конкуренције, природе радне снаге и моћних потрошача. Одржање стабилног развоја и пословног успеха организације, раст њене конкурентности и тржишног учешћа захтева повећање нивоа пословне активности на бази усавршавања процеса њеног стратегијског управљања. У дисертацији је анализирана синергија фактора конкурентности и тржишног учешћа као претпоставке пословног успеха организације. Ако тржишно учешће опада, знак је да је производ постао неконкурентан на датом тржишту. Зато је неоходно да се преиспитају сви фактори конкурентности, како би се повратило и ако је могуће повећало учешће на тржишту. У питању је механизам разраде конкурентне стратегије организације који може да обезбеди транспарентност и предвидљивост његовог бизниса. Практична реализација разрађене стратегије је могућа опредељењем приоритетних смерова развоја организације на бази активације кључних елемената пословне изврсности. Наглашена динамика и присутни нивои конкурентности савремених тржишта приморавају организације да буду флексибилне, иновативне и да брзо реагују на захтеве потрошача. Иновације су кључне за конкурентност и опстанак организације у динамичном пословном окружењу. Спроведено је истраживање на узорку од 96. организација различите величине, дужине пословање, делатности и нивоа пословања. Резултати показују да је конкурентост и тржишно учешће организације значајно без обзира на карактеристике организације. Неопходно је повећати иновативне активности, послепродајни сервис и дизајн. Држава мора уложити већи напор у креирање конкурентности и повећати ниво едукације у правцу значаја и начина повећања конкурентности и тржишног учешћа. Poslovanje organizacija odvija se u uslovima snažne konkurencije na tržištu gde se odvija stalna borba za opstanak i sticanje konkurentske predno¬sti da bi se ostvarilo i zadržalo poverenje potrošača. Tržišni pritisci koje organizacije osećaju dolaze od globalne ekonomije i snažne konkurencije, prirode radne snage i moćnih potrošača. Održanje stabilnog razvoja i poslovnog uspeha organizacije, rast njene konkurentnosti i tržišnog učešća zahteva povećanje nivoa poslovne aktivnosti na bazi usavršavanja procesa njenog strategijskog upravljanja. U disertaciji je analizirana sinergija faktora konkurentnosti i tržišnog učešća kao pretpostavke poslovnog uspeha organizacije. Ako tržišno učešće opada, znak je da je proizvod postao nekonkurentan na datom tržištu. Zato je neohodno da se preispitaju svi faktori konkurentnosti, kako bi se povratilo i ako je moguće povećalo učešće na tržištu. U pitanju je mehanizam razrade konkurentne strategije organizacije koji može da obezbedi transparentnost i predvidljivost njegovog biznisa. Praktična realizacija razrađene strategije je moguća opredeljenjem prioritetnih smerova razvoja organizacije na bazi aktivacije ključnih elemenata poslovne izvrsnosti. Naglašena dinamika i prisutni nivoi konkurentnosti savremenih tržišta primoravaju organizacije da budu fleksibilne, inovativne i da brzo reaguju na zahteve potrošača. Inovacije su ključne za konkurentnost i opstanak organizacije u dinamičnom poslovnom okruženju. Sprovedeno je istraživanje na uzorku od 96. organizacija različite veličine, dužine poslovanje, delatnosti i nivoa poslovanja. Rezultati pokazuju da je konkurentost i tržišno učešće organizacije značajno bez obzira na karakteristike organizacije. Neophodno je povećati inovativne aktivnosti, posleprodajni servis i dizajn. Država mora uložiti veći napor u kreiranje konkurentnosti i povećati nivo edukacije u pravcu značaja i načina povećanja konkurentnosti i tržišnog učešća.

Проблем културе је увек био велики проблем човечанства. И у великим духовним епохама увек се инсистирало на култури, јер је она поуздан посредник између понашања, сазнања, знања и њихових примена у друштву. Када држава буде имала прецизну стратегију културног развоја засновану на врхунским вредностима, када се мане популизма и задовољења потреба дилетаната, политиканата и тезгароша, када почне да уважава мишљење образованих и креативних људи, када сагледа могућности и вредности наше културе и те вредности угради у своје јасне намере – тада ћемо прећи на озбиљну и утемељену бригу о будућности Србије. Последњих година се доста говорило о култури на тржишту. Мислим да не треба мешати врхунску културу и законе тржишта. Улога врхунске културе јесте да се бави највећим вредностима свога народа и других култура како би се језгро из кога се рађају духовна упоришта увек држало у белом усијању, како би оно имало центрипетално кретање које обасјава. Због тога је улагање у културу задатак број један сваке државе; то је процес који стално траје у највећој могућој силини и тензији. Култура је инвестиција за будућност једног народа и његов опстанак у планетарној култури. Јасно је да се мора мењати читаво наше друштво. Али, како да промените друштво када нема високих културних стандарда који би на друштво утицали и који би јавности показали другачије, савремене моделе културе? Високи културни стандарди се не огледају само у ономе шта читате, гледате или слушате. Они се огледају и у одевању, понашању, начину исхране, односу према раду, у односу према другом, према различитом. Хоћу да кажем да су ствари до те мере повезане да не могу једне без других. The issue of culture has always been a major issue for the mankind. Even in great spiritual epochs, culture was always insisted on, because it is a reliable intermediary between behavior, cognition, knowledge and their application in society. Once our country has precise strategy of cultural development, based on first-class values, once it gives up on populism and on satisfying needs of dilettantes, political opportunists and gigsters, once it starts valuing opinions of educated and creative people, once it realizes abilities and values of our culture and once it builds those values into its clear intentions – that is when we will have serious and well-founded care about Serbia’s future. During the last few years, there has been a lot of talk about culture on the market. I believe that first-class culture and laws of market should not interfere. Role of the first-class culture is to deal with highest values of its people and of other cultures, so that the core which produces spiritual strongholds could always be kept in white-heat, allowing it to have centripetal movement which illuminates. Therefore, investing into culture is the most important task for every country; it is a process which is constantly happening with the highest possible force and tension. Culture is investment into a people’s future and into its survival in the global culture. It is clear that our entire society needs to be changed. But, how to change society when there are no high cultural standards that would influence the society and that would show different, modern cultural models to public? High cultural standards are not reflected only in what you read, watch or listen. They are also reflected in dressing, behavior, nutrition, attitude towards work, attitude towards others, different ones. What I mean is that things are so much interlaced, that one thing can not be taken without other things. Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд, ISSN 0354-4850 ; књ. 166. Одељење историјских наука ; књ. 39 Прихваћено за објављивање на IX седници Одељења друштвених наука, одржаноj 7. новембра 2017. године, на основу реферата академика Косте Чавошког и дописног члана Александра Костића

Средишње питање овог чланка је да ли је властити интерес, који је постао технички термин економије, само преименован и оправдан негдањи смртни грех похлепе, или је с њим наступило једно ново и другачије разумевање човека и пожељне организације друштва. У првом делу рада се излажу ар- гументи који су артикулисали прву тезу, а у другом они који је оспоравају. У закључном делу рада указује се на могућност интерпретација које усвајају кри- тику властитог интереса као наследника похлепе, али налазе начин да сачувају његову самосталност и оперативност, како унутар економске теорије, тако и унутар сугерисане друштвене праксе. The central question of the article is whether it is self-interest, which has become a technical term of economy, nothing but a renamed and justified quondam deadly sin of greed, or is it engender and announces a new and different understanding of man and the desirable organization of society. First part of the paper introduce the arguments that articulated the first thesis, and the second those that call it into question. Concluding part of the article points to the possibility of interpretations that adopts the criticism of self-interest as the successor of greed, but find a way to preserve its independence and operationality both within the economic theory and the suggested social practices.

У раду се проблематизује однос културних догађаја и спонзорства, кроз који се очитава сложена комуникативна мрежа на позицијама друштвене одговорности и конзумеризма. Спонзорство се историјски расветљава, да би се указало на његове развојне и преломне одлике, у социјалистичком и постсоцијалистичком периоду. Контекстуализујући спонзорске стратегије посебно се ишчитавају политике репрезентације на глобалним и локланим сценама. Музички спектали (концерти, фестивали, смотре и др.) представљају примамљиве и утилитарне производе на тржишту спонзорства, стварајући својеврсне сцене у процесима транзиционих прелома. The paper deals with the relationship between cultural events and financial possession through which a complex web of communication can be discerned, in positions of social responsibility and consumerism. In the first part of the paper, sponsorship is described in its historical context in order to point out its key features and transformations over time, especially in the socialist and post-socialist period. By contextualizing sponsorship strategies and messages, one can accurately track the representations and values attached to the positioning of cultural products in the zone of national and global policies. Musical spectacles (concerts, festivals, assemblies etc.) are attractive and useful products in the sponsorship market. The EXIT festival, Jelen beer, Guča, Telenor, Alpha Bank, Bogoljub Karić, Zepter, Beer Fest, Tuborg, Kustendorf are just some examples – patents of sponsorship of cultural manifestations in the transitional period. This paper constructs three forms of sponsorship strategies in the domain of cultural festival scenes: ownership, leadership and partnership. In the domain of partnership between collective and private property, sponsorship strategies are based on an ethical mimicry of old/new rules and their enforcers within a gift economy, thus creating arbitrary spaces for action adjusted for crises (the grey economy, money laundering, unstable economic policies etc.). Leadership is a sponsorship strategy which entails complete domination in the sphere of decision making, utilization and spending, without the possibility of outside control. In leadership there is no opposition between owners and sponsors, and everything is subject to the authority of the individual as the one and only, inviolable self-sponsor. Partnership is based on the power of choice in the domain of competition and opposition as bipolar ownership. The tandems of spectacle – sponsor and enjoyment – monopoly, are viable projectors of various strategies for the shaping of ownership, leadership and partnership, thus projecting idealized perceptions and simulacra of common good and social harmony, which are actually just a disguise for various interests and antagonisms in a politically and economically unstable place such as Serbia.

Еногастрономски туризам има велики значај као селективни подсистем укупног туризма. Његов посебан значај је у остваривању осталих привредних делатности, где се истичу пољопривреда, прерађивачка индустрија, занатство, трговина, саобраћај, комуналне делатности и итд. Овај рад је усмерен на еногастрономски туризам Шумадије . Истраживање користи квалитативне и квантитативне методе да би пружило што бројније и поузданије податке о еногастрономском туризму Шумадије. Резултати истраживања, треба да дају бројне одговоре, како и на који начин побољшати квалитет услуге и тиме изаћи што више у сусрет туристима, како задовољити њихове жеље и потребе, пронаћи адекватну стратегију за развој винског туризма и подићи ниво свести о еногастрономској култури дестинације, путем часописа, брошура, едукације кадрова, курсева, семинара, екскурзија до винарија.Иако еногастрономски туризам последњих година добија све више на значају, на основу статистичких показатеља може се закључити да још увек није постигнуто адекватно унапређење квалитета еногастрономског производа, у циљу задовољавања како потреба потрошача, тако и пружању услуга. Данас, у појединим областима туризам хране и вина је веома добро развијен , док у другима и даље заузима мало тржиште и привлачи мањи број као домаћих тако и иностраних туриста. С тим у вези, јавила се потреба оваквог вида истраживања, а све у циљу побољшања квалитета винско-туристичких дестинација Шумадије. Како би еногастрономски туризам заживео и био један од пририотета Србије, неопходно је открити слабе тачке туристичког развоја и радити на њиховом побољшању, па је оваква врста истраживања веома корисна. Циљ рада је да укаже на значај утицаја развоја еногастрономских активности на ставове туриста о винским подрумима Шумадије, где је овај вид туризма и присутан. Enogastronomski turizam ima veliki značaj kao selektivni podsistem ukupnog turizma. NJegov poseban značaj je u ostvarivanju ostalih privrednih delatnosti, gde se ističu poljoprivreda, prerađivačka industrija, zanatstvo, trgovina, saobraćaj, komunalne delatnosti i itd. Ovaj rad je usmeren na enogastronomski turizam Šumadije . Istraživanje koristi kvalitativne i kvantitativne metode da bi pružilo što brojnije i pouzdanije podatke o enogastronomskom turizmu Šumadije. Rezultati istraživanja, treba da daju brojne odgovore, kako i na koji način poboljšati kvalitet usluge i time izaći što više u susret turistima, kako zadovoljiti njihove želje i potrebe, pronaći adekvatnu strategiju za razvoj vinskog turizma i podići nivo svesti o enogastronomskoj kulturi destinacije, putem časopisa, brošura, edukacije kadrova, kurseva, seminara, ekskurzija do vinarija.Iako enogastronomski turizam poslednjih godina dobija sve više na značaju, na osnovu statističkih pokazatelja može se zaključiti da još uvek nije postignuto adekvatno unapređenje kvaliteta enogastronomskog proizvoda, u cilju zadovoljavanja kako potreba potrošača, tako i pružanju usluga. Danas, u pojedinim oblastima turizam hrane i vina je veoma dobro razvijen , dok u drugima i dalje zauzima malo tržište i privlači manji broj kao domaćih tako i inostranih turista. S tim u vezi, javila se potreba ovakvog vida istraživanja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta vinsko-turističkih destinacija Šumadije. Kako bi enogastronomski turizam zaživeo i bio jedan od pririoteta Srbije, neophodno je otkriti slabe tačke turističkog razvoja i raditi na njihovom poboljšanju, pa je ovakva vrsta istraživanja veoma korisna. Cilj rada je da ukaže na značaj uticaja razvoja enogastronomskih aktivnosti na stavove turista o vinskim podrumima Šumadije, gde je ovaj vid turizma i prisutan. Enogastronomic tourism bears a great significance as a selective subsystem of the total tourism. Its special importance lies in the accomplishment of other economic activities, including agriculture, manufacturing industry, handcraft, trade, traffic, communal activities, etc. This paper aims at enogastronomic tourists in Šumadija. Our research uses qualitative and quantitative methods to provide numerous and reliable data on enogastronomic tourism in Šumadija. The results of our research should give answers to how to improve the quality of service and therefore satisfy tourists' wishes and needs and find out an adequate strategy for the development of wine tourism as well as to raise consciousness about enogastronomic culture of the destination through magazines, brochures, staff education, training courses, seminars,excursions to winaries. Although enogastronomic tourism has been gaining much significance during the last years, statistical indicators show that there has been no adequate improvement in the enogastronomic products' quality regarding not only satisfying consumers' needs but upgrading services as well. Today food and wine tourism is well developed in certain areas on one side; on the other side this kind of tourism occupies very small-scale market attracting small number of both domestic and foreign tourists.Therefore the need for this kind of research has emerged with an aim to improve the quality of wine tourism destinations in Šumadija. In order for enogastronomic tourism to come to life and become one of Serbia's priorities, the drawbacks of tourism development should be identified and an effort to lessen those drawbacks should be made. In that respect this research could be quite useful.

Еногастрономски туризам има велики значај као селективни подсистем укупногтуризма. Његов посебан значај је у остваривању осталих привредних делатности, где се истичу пољопривреда, прерађивачка индустрија, занатство, трговина, саобраћај, комуналне делатности и итд. Овај рад је усмерен на еногастрономски туризам Шумадије . Истраживање користи квалитативне и квантитативне методе да би пружило што бројније и поузданије податке о еногастрономском туризму Шумадије. Резултати истраживања, треба да дају бројне одговоре, како и на који начин побољшати квалитет услуге и тиме изаћи што више у сусрет туристима, како задовољити њихове жеље и потребе, пронаћи адекватну стратегију за развој винског туризма и подићи ниво свести о еногастрономској култури дестинације, путем часописа, брошура, едукације кадрова, курсева, семинара, екскурзија до винарија.Иако еногастрономски туризам последњих година добија све више на значају, на основу статистичких показатеља може се закључити да још увек није постигнуто адекватно унапређење квалитета еногастрономског производа, у циљу задовољавања како потреба потрошача, тако и пружању услуга. Данас, у појединим областима туризам хране и вина је веома добро развијен , док у другима и даље заузима мало тржиште и привлачи мањи број као домаћих тако и иностраних туриста. С тим у вези, јавила се потреба оваквог вида истраживања, а све у циљу побољшања квалитета винско-туристичких дестинација Шумадије. Како би еногастрономски туризам заживео и био један од пририотета Србије, неопходно је открити слабе тачке туристичког развоја и радити на њиховом побољшању, па је оваква врста истраживања веома корисна. Циљ рада је да укаже на значај утицаја развоја еногастрономских активности на ставове туриста о винским подрумима Шумадије, где је овај вид туризма и присутан., Enogastronomski turizam ima veliki značaj kao selektivni podsistem ukupnogturizma. NJegov poseban značaj je u ostvarivanju ostalih privrednih delatnosti, gde se ističu poljoprivreda, prerađivačka industrija, zanatstvo, trgovina, saobraćaj, komunalne delatnosti i itd. Ovaj rad je usmeren na enogastronomski turizam Šumadije . Istraživanje koristi kvalitativne i kvantitativne metode da bi pružilo što brojnije i pouzdanije podatke o enogastronomskom turizmu Šumadije. Rezultati istraživanja, treba da daju brojne odgovore, kako i na koji način poboljšati kvalitet usluge i time izaći što više u susret turistima, kako zadovoljiti njihove želje i potrebe, pronaći adekvatnu strategiju za razvoj vinskog turizma i podići nivo svesti o enogastronomskoj kulturi destinacije, putem časopisa, brošura, edukacije kadrova, kurseva, seminara, ekskurzija do vinarija.Iako enogastronomski turizam poslednjih godina dobija sve više na značaju, na osnovu statističkih pokazatelja može se zaključiti da još uvek nije postignuto adekvatno unapređenje kvaliteta enogastronomskog proizvoda, u cilju zadovoljavanja kako potreba potrošača, tako i pružanju usluga. Danas, u pojedinim oblastima turizam hrane i vina je veoma dobro razvijen , dok u drugima i dalje zauzima malo tržište i privlači manji broj kao domaćih tako i inostranih turista. S tim u vezi, javila se potreba ovakvog vida istraživanja, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta vinsko-turističkih destinacija Šumadije. Kako bi enogastronomski turizam zaživeo i bio jedan od pririoteta Srbije, neophodno je otkriti slabe tačke turističkog razvoja i raditi na njihovom poboljšanju, pa je ovakva vrsta istraživanja veoma korisna. Cilj rada je da ukaže na značaj uticaja razvoja enogastronomskih aktivnosti na stavove turista o vinskim podrumima Šumadije, gde je ovaj vid turizma i prisutan., Enogastronomic tourism bears a great significance as a selective subsystem of the total tourism. Its special importance lies in the accomplishment of other economic activities, including agriculture, manufacturing industry, handcraft, trade, traffic, communal activities, etc.This paper aims at enogastronomic tourists in Šumadija. Our research uses qualitative and quantitative methods to provide numerous and reliable data on enogastronomic tourism in Šumadija. The results of our research should give answers to how to improve the quality of service and therefore satisfy tourists' wishes and needs and find out an adequate strategy for the development of wine tourism as well as to raise consciousness about enogastronomic culture of the destination through magazines, brochures, staff education, training courses, seminars,excursions to winaries. Although enogastronomic tourism has been gaining much significance during the last years, statistical indicators show that there has been no adequate improvement in the enogastronomic products' quality regarding not only satisfying consumers' needs but upgrading services as well.Today food and wine tourism is well developed in certain areas on one side; on the other side this kind of tourism occupies very small-scale market attracting small number of both domestic and foreign tourists.Therefore the need for this kind of research has emerged with an aim to improve the quality of wine tourism destinations in Šumadija. In order for enogastronomic tourism to come to life and become one of Serbia's priorities, the drawbacks of tourism development should be identified and an effort to lessen those drawbacks should be made. In that respect this research could be quite useful.

Грађење бренда је дуготрајан процес који захтева тим стручњака и улагања. Ова улагања су врло исплатива, јер се изградњом бренда повећава тржишна вредност производа и компаније. Сваки производ може постати бренд уколико је његова комуникација са потрошачем јасна, систематска, конзистентна и креативна. Бренд настаје на основу детаљних анализа производа, тржишта, конкуренције, потреба, жеља и навика потрошача. Налажењем „суштине“ производа или услуга кристалише се бренд. Интегрисане маркетинг комуникације утичу на потрошаче да прихвате бренд и заволе га. Правилно усмерене поруке из интегрисаних маркетинг комуникација доприносе расту и ширењу бренда на глобалном тржишту. Интегрисане маркетинг комуникације треба да буду тако креиране да истакну бренд и да га перципирају у свести потрошача имајући у виду потребе и жеље циљњег тржишта. Када се бренд прошири на тржишту то је знак да су интегрисане маркетинг комуникације добро пренеле тржишту поруку коју носи одређени бренд. У дисертацији су дати основни постулати за формирање бренда „MADE IN SERBIA“ као национални бренд. Овај бренд би требало да помогне нашим привредницима који послују на глобалном нивоу, али и привлачењу стратешких инвестиција у нашу земљу. На тај начин ће се створити и матрица укључења наше привреде у међународно окружење, које би резултирало подизањем нивоа извоза а самим тим и побољшањем њене платно билансне позиције. Уз то свакако иде и повећан обим отварања радних места и упошљавање радно способног становништва што би подигло животни стандард. Стицање и овладавање новим знањима се овом приликом подразумева. Овако формулисана маркетинг стратегија има шансе да постане замајац инвестиционог циклуса а тиме и један од битнијих кључева за настанак реформи. Građenje brenda je dugotrajan proces koji zahteva tim stručnjaka i ulaganja. Ova ulaganja su vrlo isplativa, jer se izgradnjom brenda povećava tržišna vrednost proizvoda i kompanije. Svaki proizvod može postati brend ukoliko je njegova komunikacija sa potrošačem jasna, sistematska, konzistentna i kreativna. Brend nastaje na osnovu detaljnih analiza proizvoda, tržišta, konkurencije, potreba, želja i navika potrošača. Nalaženjem „suštine“ proizvoda ili usluga kristališe se brend. Integrisane marketing komunikacije utiču na potrošače da prihvate brend i zavole ga. Pravilno usmerene poruke iz integrisanih marketing komunikacija doprinose rastu i širenju brenda na globalnom tržištu. Integrisane marketing komunikacije treba da budu tako kreirane da istaknu brend i da ga percipiraju u svesti potrošača imajući u vidu potrebe i želje ciljnjeg tržišta. Kada se brend proširi na tržištu to je znak da su integrisane marketing komunikacije dobro prenele tržištu poruku koju nosi određeni brend. U disertaciji su dati osnovni postulati za formiranje brenda „MADE IN SERBIA“ kao nacionalni brend. Ovaj brend bi trebalo da pomogne našim privrednicima koji posluju na globalnom nivou, ali i privlačenju strateških investicija u našu zemlju. Na taj način će se stvoriti i matrica uključenja naše privrede u međunarodno okruženje, koje bi rezultiralo podizanjem nivoa izvoza a samim tim i poboljšanjem njene platno bilansne pozicije. Uz to svakako ide i povećan obim otvaranja radnih mesta i upošljavanje radno sposobnog stanovništva što bi podiglo životni standard. Sticanje i ovladavanje novim znanjima se ovom prilikom podrazumeva. Ovako formulisana marketing strategija ima šanse da postane zamajac investicionog ciklusa a time i jedan od bitnijih ključeva za nastanak reformi.

У Србији од деведесетих година 20. века са већим интересовањем за традицију и Цркву долази до већег интересовање за иконе.. Код православних хришћана икона као визуелни начин молитве има важну улогу у формирању и изражавању верског идентитета. Поставља се питање шта нам иконопис говори о савременом православном идентитету у Србији данас? У фокусу интересовања овог рада је утицај црквеног клира и тржишне потражње на иконописачко стваралаштво. Посматрају се механизми који утичу на конструисање савременог православног идентитета. Код неуцрковљених људи поштовање икона понекад има облик идолопоклонства. Икони се приписују магијска својства. Међутим, и одређени иконографски обрасци имају статус идола. Наиме, велики број иконописаца се по поруџбини бави производњом копија оригиналних дела. Сликари који теолошку поруку изражавају савременим визуелним језиком представљају мањину. Савремене аутентичне иконе се ретко налазе у храмовима. Већина наручилаца икона не жели да им се говори савременим ликовним језиком, већ желе копиране слике из древних времена. Да ли то значи да је савремени православни идентитет сведен на копирање образаца из прошлости? In 1990s, with the growing interest in tradition and the Church, it came to an increased demand for icons. Icons, as visual forms of prayers, play an important role in forming and expressing religious identity in the lives of Orthodox Christians. The question is: what does the iconography tell us about the contemporary Orthodox identity in Serbia today? The focus of this paper is the influence the church clergy and the market's deiiiand have on the fresco creative work. The mechanisms that influence the construction of modem Orthodox identity have been observed. With the irregular church-goers people the worshiping of icons sometimes takes the form of idolatry. The icon is attributed with magical properties. However, certain iconographic patterns have the status of idols. Namely, a large number of icon-painters get orders to paint copies of original works. Painters who express the theological message using contemporary visual language represent a minority. Authentic contemporary icons are seldom found in temples. Most of the people who order icons do not wish to be communicated by the use of contemporary visual language; what they want are copied images from ancient times. Does this mean that the modem Orthodox identity has been reduced to copying patterns from the past? Zbornik radova sa naučnog skupa "Kultura identiteta. Antropologija, religije i alternativne religije", koji je održan novembra 2010. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Instituta za etnologiju i antropologiju i Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu