Search

Summary. The present study analyzes the new biology curriculum for primary schools in the Republic of Serbia in comparison with the previously used biology curriculum. The aim of this research was to determine the similarities and differences between them. The research was realized by the method of theoretical analysis of both curricula. These two curricula differ: in concept, content layout and content in individual classes. There are some similarities between them. Both curricula contain large amounts of content that students at this age have difficulties understanding and adopting. In addition, the contents of both curricula are inappropriate for the cognitive abilities of students at their age. This especially refers to the new biology curriculum, in which the teaching topic inheritance and evolution has been included in all grades, which is very difficult for elementary school students. This indicates that in the new biology curriculum, the request for its relief has not been realized. The previously valid biology curriculum, although extensive, was more appropriate to the cognitive abilities of students in certain grades than the new biology curriculum. Whether implementation of the new biology curriculum for primary schools in the Republic of Serbia will eliminate the shortcomings of the previous biology curriculum remains to be seen, following implementation over a longer period of time and appropriate research on the effectiveness of its implementation.

Summary. Computer-assisted interactive teaching is one of the more innovative models suitable for application in the natural science teaching process. Previous research showed that computer-assisted interactive methods improve teaching quality and efficiency, contribute to the individualization of teaching, enhance cooperation in teaching and enable use of various knowledge sources. This paper presents the results of a questionnaire on the application of computer-assisted interactive teaching in grammar school for realization of curriculum objectives within the subject, ‘Basics of Molecular Biology’. The questionnaire was aimed at analysing student attitudes and opinions about the applied teaching model. The questionnaire was administered to a sample of 72 students/respondents. On the basis of these results, the opinions of the students were as follows: the classes were dynamic (M = 3.95), this model of learning is good and useful (M = 3.93), this approach to biology teaching enabled them to learn more in a shorter period (M = 3.77) and the application of computer-assisted interactive teaching in biology provided easier learning of biology content and better understanding (M = 3.69). The obtained results recommend increased incorporation of computer-assisted interactive biology teaching in grammar school.

U doktorskoj disertaciji je najpre sagledan i analiziran teorijski okvir upotrebe računara, IKT i bloga u nastavi. Za potrebe pedagoškog eksperimenta sa paralelnim grupama, kreiran je blog Biosoikoslogos (www.biosoikoslogos.wordpress.com) na kom su integrisani sadržaji iz nastavne teme Osnovi citologije prema Nastavnom programu biologije za I razred gimnazije svih smerova. Uzorak istraživanja je obuhvatao 171 učenika podeljenih u dve grupe pri čemu je u E grupi bilo 85, a u K grupi 86 učenika. Za potrebe pedagoškog eksperimenta su kreirani testovi znanja (inicijalni test, finalni test i retest) i skala procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Testovi znanja su sadržali pitanja na tri nivoa: osnovni nivo (poznavanje činjenica), srednji nivo (razumevanje pojmova) i napredni nivo (analiza i rezonovanje). Na početku istraživanja E i K grupa su ujednačene inicijalnim testom znanja, kao i prema opštem uspehu i uspehu iz biologije. Nakon inicijalnog testiranja učenici E i K grupe su realizovali sadržaje nastavne teme Osnovi citologije različitim modelima nastave, pri čemu su učenici E grupe koristili blog u nastavi, a učenici K grupe su iste sadržaje realizovali tradicionalnom nastavom. Nakon obrade nastavne teme Osnovi citologije, učenici obe grupe su testirani finalnim testom znanja, a mesec dana (32 dana) nakon finalnog testa učenici su radili retest. Nakon završenih testiranja, učenici E grup e su popunili skalu procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Rezultati dobijeni na testvima znanja i skali procene su obrađeni odgovarajućim statističkim metodama i predstavljeni na odgovarajući način.Učenici E grupe su postigli statistički značajno bolje rezultate u odnosu na učenike K grupe na finalnom testu znanja i retestu u celini i na svim nivoima znanja pojedinačno. Takođe, rezultati su pokazali da uz, First, in dissertation, the theoretical framework of computers’ use, ICT and blogs in teaching were examined and analyzed. For the needs of a pedagogical experiment with parallel groups, a blog Biosoikoslogos (www.biosoikoslogos.wordpress.com) was created on which the contents of the teaching topic were based on the Basics of Cytology according to Biology curriculum for the first grade of the grammar school. The survey sample included 171 students divided into two groups with 85 students in the E group and 86 in the K group. For the needs of the pedagogical experiment, knowledge tests (initial test, final test and retest) and estimating scale that values different characteristics of the blog were created. Knowledge tests contained questions at three levels: basic level (knowledge of facts), intermediate level (comprehension of terms) and advanced level (analysis and reasoning). At the beginning of the research, the E and K groups were aligned with the initial test of knowledge, also, according to the general success and success of biology. After the initial testing, the students of E and K group realized the contents of the teaching topic Basics of cytology using different models of teaching, while the students of the E group used a blog, students of K group realized the same contents with the traditional teaching. After completing the teaching topic, Basics of Cytology, the students of both groups were tested with the final test of knowledge, and one month (32 days) after the final test, students had a retest. After completing the tests, students from the E group filled the estimating scale that values different characteristics of the blog. The results obtained by the knowledge tests and the estimating scale were processed by appropriate statistical methods and presented in an appropriate manner. Students from the E group achieved st

Za potrebe izrade ove doktorske disertacije najpre je napravljen interaktivni elektronski udžbenik biologije za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera, a zatim je analizirana efikasnost njegove primene u odnosu na tradicionalnu nastavu. Pedagoško istraživanje je sprovedeno na uzorku od 167 učenika (85 učenika u eksperimentalnoj i 82 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su sadržaje iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije u IV razredu gimnazije realizovali primenom interaktivnog elektronskog udžbenika, individualnim oblikom rada, dok su učenici K grupa iste sadržaje obradila tradicionalnim nastavnim metodama i frontalnim oblikom rada dok su kod kuće učili iz štampanog udžbenika. Eksperimentalna i kontrolna grupa su ujednačene na početku istraživanja na osnovu uspeha učenika iz biologije na kraju III. razreda gimnazije i na osnovu rezultata inicijalnog testa. Nakon realizacije navedene nastavne teme učenici obe grupe su radili finalni test, a nakon 75 dana retest. Takođe su sprovedene ankete za učenike E grupe i profesore biologije koji rade u gimnaziji o o primeni elektronskog udžbenika u nastavi biologije. Nakon toga su statistički obrađeni i analizirani rezultati testova i anketa. Učenici E grupe su ostvarili bolji uspeh na finalnom testu i retestu od učenika K grupe. Razlike u njihovom postignuću na finalnom testu i retestu (u korist E grupe) su statistički značajne kako na pojedinačnim kognitivnim nivoima (poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i primena znanja), tako i na testovima u celini. Rezultati finalnog testa su potvrdili veću efikasnost nastave biologije uz primenu elektronskog udžbenika u odnosu na tradicionalnu nastavu. Rezultati retesta su potvrdili veću trajnost (kvalitet) znanja iz biologije usvojenog primenom elektronskog udžbenika u odnosu na znanje stečeno tradicionalnim metoda rada. Veće postignuće učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe je rezultat primene elektronskog udžbenika i ind

U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova primene obrazovno računarskog softvera i proučena njegova zastupljenost u nastavi prirodnih nauka. Za potrebe istraživanja kreiran je obrazovno računarski softver Mehanizmi nasleđivanja za IV razred gimnazije opšteg smera, a zatim analizirana efikasnost njegove primene u poređenju sa tradicionalnom nastavom. Pedagoški eksperiment je sproveden na uzorku od 173 učenika (87 učenika u eksperimentalnoj i 86 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su nastavne sadržaje nastavne teme obrađivali primenom obrazovno računarskog softvera (ORS), individualnim načinom rada, dok su učenici K grupe iste nastavne sadržaje obradili tradicionalnom nastavom. Instrumenti primenjeni u istraživanju su: inicijalni test, finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena (nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivo I), nivo razumevanja pojmova (nivo II) i nivo analize i rezonovanja (nivo III). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe o primeni ORS-a u nastavi biologije u gimnaziji. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketi izvršena je primenom programskog paketa SPSS 19.0. Na početku istraživanja eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na osnovu opšteg uspeha učenika, uspeha iz biologije na kraju trećeg razreda gimnazije , kao i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme Mehanizmi nasleđivanja primenom različitih nastavnih modela u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh na finalnom testu (prosečno postignuće 79,85 poena) i na retestu (prosečno postignuće 75,44 poena) od učenika K grupe (prosečno postignuće 70,34 poena na finalnom testu i 62,58 poena na retestu). Anali, In the doctoral dissertation was first analyses the theoretical foundation of application of educational computer software and analyzed its representation in natural sciences. For the use of the issue was developed educational computer software Mechanism of Heredity for biology IV grade grammar school of the general stream, and then analyzed the effici ency of its use in relation to traditional teaching. Pedagogical research was conducted on a sample of 173 students (87 students in the experimental and 86 students in the control group). The unit was done in the E group through the application of educational computer software (ECS), individual form of work, while students of the C group the same content processed using a tradit ional approach. Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the level of understanding notions (level II) and the level of analysis and reasoning (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group on application of ECS in teaching biology in grammar school were used as another research instrument. Statistical processing of data obtained from the tests and questionnaire was done by using SPSS 19.0 software package. At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students’ general success at the end of the III grade, grades in biology and the results of the initial biology test. After the unit Mechanism of Heredity was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. Students from the E group achieved better results in the final test (79.85 points average) and retest (75.44 points average) than

Rad je posvećen ispitivanju mogućnosti, efikasnosti, teškoća i ograničenja primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi sadržaja ekološkog obrazovanja. Preciznije rečeno, cilj rada je evaluacija primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi ekoloških sadržaja, sa aspekta pripreme, realizacije i efekata u nastavnom procesu, posebno kad je reč o obrazovnim postignućima učenika u pogledu nivoa, kvaliteta i retencije usvojenih nastavnih sadržaja, zatim sa aspekta utvrđivanja prednosti i nedostataka navedenog metodičkog sistema, kao i mišljenja o njegovom značaju od strane učesnika vaspitno-obrazovnog procesa, prvenstveno učenika i nastavnika. Evaluacija korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema urađena je kroz nekoliko faza: (a) praćenje i vrednovanje pripreme, organizacije i realizacije eksperimentalnog programa, (b) vrednovanje obrazovnih postignuća učenika, (v) sagledavanje mišljenja učenika i nastavnika o realizaciji eksperimentalnog programa. Kako bi se utvrdilo da li postoji uzročno-posledična veza između primene eksperimentalnog programa i nivoa i kvaliteta znanja učenika, korišćen je kvazi-eksperiment sa paralelnim grupama. Merenja koja su urađena u tri različita vremenska trenutka (inicijalni test, finalni test i retest) omogućila su nam da utvrdimo napredak učenika u nivou i kvalitetu znanja, ali i mogućnost retencije znanja učenika. Prema rezultatima našeg istraživanja, eksperimentalni program koji smo primenili imao je efekte na: (a) nivo znanja i napredak učenika iz oblasti ekologije; (b) kvalitet znanja i napredak učenika, pre svega, u domenu primene stečenog znanja; (v) veće zadovoljstvo i motivaciju učenika u nastavnom procesu i (g) pozitivno mišljenje o primeni korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema., The present study investigated the possibilities, effectiveness, difficulties and limitations in application of the correlative-integrative approach in teaching ecological education. In specific, the aim of this study was to evaluate the correlative-integrative approach in teaching ecological education. The evaluation of the correlative-integrative approach was done in three ways: (a) by following and evaluating lesson preparation, organisation and realisation of the experimental program; (b) by evaluating student education achievements; and (c) by interpreting students’ and teachers’ views on the realisation of the experimental program. To assess whether there is a cause-and-effect relationship between the application of the experimental program and a level and quality of student knowledge we executed a pseudoexperiment with paired groups. Data gathered at three different testing periods (initial test, final test and repeated test) allowed us to ascertain student development in terms of level and quality of knowledge, as well as retention of knowledge. The empirical data obtained in this study showed that the experimental program was effect on: (a) the level of knowledge and students' progress in the field of ecology; (b) the quality of knowledge and progress of students, primarily in the domain of application of acquired knowledge; (c) greater satisfaction and motivation of students in the learning process and (d) a positive opinion on the application of correlation and integration approach.

U doktorskoj disertaciji je najpre analizirano teorijsko utemeljenje korelacije (interdisciplinarnosti) i njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka, a zatim zastupljenost i realizacija ekoloških sadržaja u srednjim školama u Srbiji. Na osnovu te analize došlo se do saznanja da je zbog poznavanja ekoloških pojmova u životu savremenog čoveka i njihovog boljeg razumevanja i usvajanja od strane učenika neophodno primeniti efikasnije modele njihove realizacije u srednjim školama. Shodno tome je obavljeno pedagoško istraživanje u kome je nastavna tema Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine u drugom razredu gimnazije društveno-jezičkog smera, realizovana tokom 13 časova primenom različitih modela nastave u eksperimentalnoj (E) i kontrolnoj (K) grupi. Ova nastavna tema je u E grupi obrađena interdisciplinarnim pristupom (korelacijom pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike), a u K grupi tradicionalnom nastavom. Uzorak istraživanja činilo je 150 učenika iz dve gimnazije u Beogradu. Istraživanje je realizovano školske 2011/2012. i 2012/2013. godine, nakon čega su analizirani njegovi rezultati. Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na početku istraživanja na osnovu opšteg uspeha učenika na polugodištu, ocena iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine na različite načine u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Za utvrđivanje značajnosti razlika u postignuću učenika E i K grupe na sva tri testa primenjen je t test. Za sva tri testa izračunati su statistički parametri: broj učenika (N), aritmetička sredina (M), standardna devijacija (SD), standardna greška (SE) i granica značajnosti (p). Za ispitivanje efekta interakcije faktora testiranje i faktora grupa, korišćena je kombinovana analiza varijanse (Mixed-design ANOVA). Za, The doctoral dissertation first analyses the theoretical foundation of correlation (interdisciplinarity) and its use in teaching natural sciences, then the use and implementation of environmental content in high schools in Serbia. Based on this analysis, it was discovered that due to the importance of environmental concepts in the life of modern man, it is necessary to implement more efficient learning models in high schools in order to facilitate better understanding and acquisition by students. Therefore, pedagogical research was conducted during which the unit Ecology and Environmental Protection and Enhancement was taught to the second-grade students of social sciences-languages stream in 13 lessons by applying different teaching models in the Experimental (E) and Control (C) groups. This unit was done in the E group through an interdisciplinary approach (correlating concepts from biology, geography, chemistry, physics and mathematics), and in the C group using a traditional approach. The study sample consisted of 150 students from two high schools in Belgrade. The survey was conducted in academic years 2011/2012 and 2012/2013, after which the results were analysed. At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students general success at the end of the term, grades in biology, geography, chemistry, physics and mathematics and the results of the initial biology test. After the unit Ecology and Environmental Protection and Enh ancement was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. The t -test was used to determine the importance of differences in results in the E and C groups in all three tests. Statistical parameters were calculated for all three tests: number of students (N), arithmetic mean (M), standard deviation (SD), standard error (SE) and the limits of significance (p). To analyse the effect of the interaction between a testing factor

U doktorskoj disertaciji je na osnovu ranijih istraživanja i zvaničnih dokumenata Ministarstava obrazovanja izložena komparativna analiza obaveznog obrazovanja i Nastavnih programa biologije u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Finskoj i Ruskoj Federaciji. Cilj istraživanja je bio da se sagledaju njihove međusobne sličnosti i razlike i mogućnost da se pozitivna iskustva u reformi obrazovanja i programa biologije drugih zemalja primene za unapređenje obrazovnog sistema i nastave biologije u Srbiji u narednom periodu. Analizom je utvrđeno postojanje značajnih razlika u obrazovnim sistemima analiziranih zemalja koje se odnose na: strukturu, dužinu trajanja, dužinu trajanja pojedinih obrazovnih ciklusa, broj učenika u odeljenju, broj nastavnih dana u godini, dužinu nastavnog časa, rad škola po smenama, zastupljenost obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta... Analizom je utvrđeno postojanje značajne razlike i u zastupljenosti nastavnih predmeta Priroda i Biologija po razredima, nedeljnom i godišnjem fondu časova, vaspitno-obrazovnim ciljevima, obimu sadržaja po razredima, kao i u strukturnim elementima programa. Poređenjem Nastavnih programa Prirode i Biologije u analiziranim zemljama, njihove koncepcije i karakteristika, konstatovano je: – Da su programi rasterećeni od suvišnih sadržaja i da se oslanjaju na savremena naučna dostignuća i perspektivu biologije, kao nauke XXI veka. – Postoji korelacija sadržaja programa prirodnih nauka i njihova primerenost interesovanjima i potrebama učenika kao i postupnost i sistematičnost u prezentovanju sadržaja. – Osnovni elementi sadržaja su definisani u skladu sa uzrastom učenika, što doprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja i mogućnosti njegove primene u konkretnim životnim situacijama. – Sadržaji programa Prirode i Biologije vaspitavaju učenike za human odnos prema prirodi i živim bićima, razvijaju njihovu ekološku svest i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. –

U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova programirane nastave i proučena njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka. Nakon toga je realizovano pedagoško istraživanje sa paralelnim grupama(eksperimentalnom i kontrolnom) tokom koga je sagledana efikasnost primene programirane nastave uz pomoć kompjutera(PUPK) u nastavi biologije u odnosu na tradicionalnu nastavu. Eksperiment je realizovan na uzorku od214 učenika(106 učenika u E grupi i108 učenika u K grupi). Učenici E grupe su sadržaje nastavne podteme Hordati prema programu biologije u6. razredu osnovne škole tokom19 časova realizovali primenom programirane nastave uz pomoć kompjutera, dok su učenici kontrolne grupe iste sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom. Instrumenti primenjeni u istraživanju su inicijalni test, finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja− primene znanja(nivoIII). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike biologije o primeni PUPK u nastavi biologije u osnovnoj školi. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0. Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika su ujednačene na početku istraživanja prema opštem uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće učenika E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika između dve grupe na inicijalnom testu nije statistički značajna. Nakon realizacije nastavne podteme Hordati primenom različitih odela nastave u E i K grupi učenici obe grupe su testirani finalnim testom znanja. Na finalnom testu učenici E grup, The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19 lessons of Chordates teaching subunit, placed in the 6th grade of primary school according to the programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students form the control group covered the same content in a traditional way. Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the level of understanding concepts (level II) and the level of analysis and reasoning – applying knowledge (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group and for biology teachers on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using SPSS 14.0 software package. Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research according to overall success in school, grade from Biology and the results of the initial test. The average score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average score of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two groups is not statistically significant. After realisati

У докторској дисертацији је најпре сагледан и анализиран теоријски оквир употребе рачунара, ИКТ и блога у настави. За потребе педагошког експеримента са паралелним групама, креиран је блог Биосоикослогос(www.biosoikoslogos.wordpress.com) на ком су интегрисани садржаји из наставне теме Основи цитологије према Наставном програму биологије за I разред гимназије свих смерова. Узорак истраживања је обухватао 171 ученика подељених у две групе при чему је у Е групи било 85, а у К групи 86 ученика.За потребе педагошког експеримента су креирани тестови знања (иницијални тест, финални тест и ретест) и скала процене о вредностима различитих карактеристика блога. Тестови знања су садржали питања на три нивоа: основни ниво (познавање чињеница), средњи ниво (разумевање појмова) и напредни ниво (анализа и резоновање). На почетку истраживања Е и К група су уједначене иницијалним тестом знања, као и према општемуспеху и успеху из биологије. Након иницијалног тестирања ученици Е и К групе су реализовали садржаје наставне теме Основи цитологије различитим моделима наставе, при чему су ученици Е групе користили блог у настави, а ученици К групе су исте садржаје реализовали традиционалном наставом. Након обраде наставне теме Основи цитологије, ученици обе групе су тестирани финалним тестом знања, а месец дана (32 дана) након финалног теста ученици су радили ретест. Након завршених тестирања, ученици Е груп е су попунили скалу процене о вредностима различитих карактеристика блога. Резултати добијени на тествима знања и скали процене су обрађени одговарајућим статистичким методама и представљени на одговарајућиначин.Ученици Е групе су постигли статистички значајно боље резултате у односу на ученике К групе на финалном тесту знања и ретесту у целини и на свим нивоима знања појединачно. Такође, резултати су показали да уз примену блога у настави највише напредују напредни ученици, нешто мање просечни ученици, а најмање слаби ученици. Истраживање је, такође, показало да блог једнако доприноси постигнућу из биологије код ученика и ученица.Резултати скале процене су показали да су ученицима најважније оне карактеристике блога које им директно олакшавају учење градива, а нешто мање су им важне карактеристике које им омогућују да док уче размењују искуства са другим ученицима., U doktorskoj disertaciji je najpre sagledan i analiziran teorijski okvir upotrebe računara, IKT i bloga u nastavi. Za potrebe pedagoškog eksperimenta sa paralelnim grupama, kreiran je blog Biosoikoslogos(www.biosoikoslogos.wordpress.com) na kom su integrisani sadržaji iz nastavne teme Osnovi citologije prema Nastavnom programu biologije za I razred gimnazije svih smerova. Uzorak istraživanja je obuhvatao 171 učenika podeljenih u dve grupe pri čemu je u E grupi bilo 85, a u K grupi 86 učenika.Za potrebe pedagoškog eksperimenta su kreirani testovi znanja (inicijalni test, finalni test i retest) i skala procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Testovi znanja su sadržali pitanja na tri nivoa: osnovni nivo (poznavanje činjenica), srednji nivo (razumevanje pojmova) i napredni nivo (analiza i rezonovanje). Na početku istraživanja E i K grupa su ujednačene inicijalnim testom znanja, kao i prema opštemuspehu i uspehu iz biologije. Nakon inicijalnog testiranja učenici E i K grupe su realizovali sadržaje nastavne teme Osnovi citologije različitim modelima nastave, pri čemu su učenici E grupe koristili blog u nastavi, a učenici K grupe su iste sadržaje realizovali tradicionalnom nastavom. Nakon obrade nastavne teme Osnovi citologije, učenici obe grupe su testirani finalnim testom znanja, a mesec dana (32 dana) nakon finalnog testa učenici su radili retest. Nakon završenih testiranja, učenici E grup e su popunili skalu procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Rezultati dobijeni na testvima znanja i skali procene su obrađeni odgovarajućim statističkim metodama i predstavljeni na odgovarajućinačin.Učenici E grupe su postigli statistički značajno bolje rezultate u odnosu na učenike K grupe na finalnom testu znanja i retestu u celini i na svim nivoima znanja pojedinačno. Takođe, rezultati su pokazali da uz primenu bloga u nastavi najviše napreduju napredni učenici, nešto manje prosečni učenici, a najmanje slabi učenici. Istraživanje je, takođe, pokazalo da blog jednako doprinosi postignuću iz biologije kod učenika i učenica.Rezultati skale procene su pokazali da su učenicima najvažnije one karakteristike bloga koje im direktno olakšavaju učenje gradiva, a nešto manje su im važne karakteristike koje im omogućuju da dok uče razmenjuju iskustva sa drugim učenicima., First, in dissertation, the theoretical framework of computers’ use, ICT and blogs in teaching were examined and analyzed. For the needs of a pedagogical experiment with parallel groups, a blog Biosoikoslogos (www.biosoikoslogos.wordpress.com) was created on which the contents of the teaching topic were based on the Basics of Cytology according to Biology curriculum for the first grade of the grammar school. The survey sample included 171 students divided into two groups with 85 students in the E group and 86 in the K group. For the needs of the pedagogical experiment, knowledge tests (initial test, final test and retest) and estimating scale that values different characteristics of the blog were created. Knowledge tests contained questions at three levels: basic level (knowledge of facts), intermediate level (comprehension of terms) and advanced level (analysis and reasoning). At the beginning of the research, the E and K groups were aligned with the initial test of knowledge, also, according to the general success and success of biology. After the initial testing, the students of E and K group realized the contents of the teaching topic Basics of cytology using different models of teaching, while the students of the E group used a blog, students of K group realized the same contents with the traditional teaching. After completing the teaching topic, Basics of Cytology, the students of both groups were tested with the final test of knowledge, and one month (32 days) after the final test, students had a retest. After completing the tests, students from the E group filled the estimating scale that values different characteristics of the blog. The results obtained by the knowledge tests and the estimating scale were processed by appropriate statistical methods and presented in an appropriate manner. Students from the E group achieved statistically significantly bet ter results in relation to K group students in the final test of knowledge and retest, in general and at all levels of knowledge individually.Also, results showed that using blog during teaching helps advanced students the most, average students showed less progress and weak students showed very little progress. The research also showed that blog equally contributes to the achievement in biology among male and female students..The estimating scale results showed that for students the most important chara cteristics of the blog are those that directly facilitate the learning of the material, and less important are those that enable them to exchange experiences with other students while they are learning.

У докторској дисертацији је најпре сагледан и анализиран теоријски оквир употребе рачунара, ИКТ и блога у настави. За потребе педагошког експеримента са паралелним групама, креиран је блог Биосоикослогос (www.biosoikoslogos.wordpress.com) на ком су интегрисани садржаји из наставне теме Основи цитологије према Наставном програму биологије за I разред гимназије свих смерова. Узорак истраживања је обухватао 171 ученика подељених у две групе при чему је у Е групи било 85, а у К групи 86 ученика. За потребе педагошког експеримента су креирани тестови знања (иницијални тест, финални тест и ретест) и скала процене о вредностима различитих карактеристика блога. Тестови знања су садржали питања на три нивоа: основни ниво (познавање чињеница), средњи ниво (разумевање појмова) и напредни ниво (анализа и резоновање). На почетку истраживања Е и К група су уједначене иницијалним тестом знања, као и према општем успеху и успеху из биологије. Након иницијалног тестирања ученици Е и К групе су реализовали садржаје наставне теме Основи цитологије различитим моделима наставе, при чему су ученици Е групе користили блог у настави, а ученици К групе су исте садржаје реализовали традиционалном наставом. Након обраде наставне теме Основи цитологије, ученици обе групе су тестирани финалним тестом знања, а месец дана (32 дана) након финалног теста ученици су радили ретест. Након завршених тестирања, ученици Е груп е су попунили скалу процене о вредностима различитих карактеристика блога. Резултати добијени на тествима знања и скали процене су обрађени одговарајућим статистичким методама и представљени на одговарајући начин.Ученици Е групе су постигли статистички значајно боље резултате у односу на ученике К групе на финалном тесту знања и ретесту у целини и на свим нивоима знања појединачно. Такође, резултати су показали да уз примену блога у настави највише напредују напредни ученици, нешто мање просечни ученици, а најмање слаби ученици. Истраживање је, такође, показало да блог једнако доприноси постигнућу из биологије код ученика и ученица. Резултати скале процене су показали да су ученицима најважније оне карактеристике блога које им директно олакшавају учење градива, а нешто мање су им важне карактеристике које им омогућују да док уче размењују искуства са другим ученицима. U doktorskoj disertaciji je najpre sagledan i analiziran teorijski okvir upotrebe računara, IKT i bloga u nastavi. Za potrebe pedagoškog eksperimenta sa paralelnim grupama, kreiran je blog Biosoikoslogos (www.biosoikoslogos.wordpress.com) na kom su integrisani sadržaji iz nastavne teme Osnovi citologije prema Nastavnom programu biologije za I razred gimnazije svih smerova. Uzorak istraživanja je obuhvatao 171 učenika podeljenih u dve grupe pri čemu je u E grupi bilo 85, a u K grupi 86 učenika. Za potrebe pedagoškog eksperimenta su kreirani testovi znanja (inicijalni test, finalni test i retest) i skala procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Testovi znanja su sadržali pitanja na tri nivoa: osnovni nivo (poznavanje činjenica), srednji nivo (razumevanje pojmova) i napredni nivo (analiza i rezonovanje). Na početku istraživanja E i K grupa su ujednačene inicijalnim testom znanja, kao i prema opštem uspehu i uspehu iz biologije. Nakon inicijalnog testiranja učenici E i K grupe su realizovali sadržaje nastavne teme Osnovi citologije različitim modelima nastave, pri čemu su učenici E grupe koristili blog u nastavi, a učenici K grupe su iste sadržaje realizovali tradicionalnom nastavom. Nakon obrade nastavne teme Osnovi citologije, učenici obe grupe su testirani finalnim testom znanja, a mesec dana (32 dana) nakon finalnog testa učenici su radili retest. Nakon završenih testiranja, učenici E grup e su popunili skalu procene o vrednostima različitih karakteristika bloga. Rezultati dobijeni na testvima znanja i skali procene su obrađeni odgovarajućim statističkim metodama i predstavljeni na odgovarajući način.Učenici E grupe su postigli statistički značajno bolje rezultate u odnosu na učenike K grupe na finalnom testu znanja i retestu u celini i na svim nivoima znanja pojedinačno. Takođe, rezultati su pokazali da uz primenu bloga u nastavi najviše napreduju napredni učenici, nešto manje prosečni učenici, a najmanje slabi učenici. Istraživanje je, takođe, pokazalo da blog jednako doprinosi postignuću iz biologije kod učenika i učenica. Rezultati skale procene su pokazali da su učenicima najvažnije one karakteristike bloga koje im direktno olakšavaju učenje gradiva, a nešto manje su im važne karakteristike koje im omogućuju da dok uče razmenjuju iskustva sa drugim učenicima. First, in dissertation, the theoretical framework of computers’ use, ICT and blogs in teaching were examined and analyzed. For the needs of a pedagogical experiment with parallel groups, a blog Biosoikoslogos (www.biosoikoslogos.wordpress.com) was created on which the contents of the teaching topic were based on the Basics of Cytology according to Biology curriculum for the first grade of the grammar school. The survey sample included 171 students divided into two groups with 85 students in the E group and 86 in the K group. For the needs of the pedagogical experiment, knowledge tests (initial test, final test and retest) and estimating scale that values different characteristics of the blog were created. Knowledge tests contained questions at three levels: basic level (knowledge of facts), intermediate level (comprehension of terms) and advanced level (analysis and reasoning). At the beginning of the research, the E and K groups were aligned with the initial test of knowledge, also, according to the general success and success of biology. After the initial testing, the students of E and K group realized the contents of the teaching topic Basics of cytology using different models of teaching, while the students of the E group used a blog, students of K group realized the same contents with the traditional teaching. After completing the teaching topic, Basics of Cytology, the students of both groups were tested with the final test of knowledge, and one month (32 days) after the final test, students had a retest. After completing the tests, students from the E group filled the estimating scale that values different characteristics of the blog. The results obtained by the knowledge tests and the estimating scale were processed by appropriate statistical methods and presented in an appropriate manner. Students from the E group achieved statistically significantly bet ter results in relation to K group students in the final test of knowledge and retest, in general and at all levels of knowledge individually.Also, results showed that using blog during teaching helps advanced students the most, average students showed less progress and weak students showed very little progress. The research also showed that blog equally contributes to the achievement in biology among male and female students..The estimating scale results showed that for students the most important chara cteristics of the blog are those that directly facilitate the learning of the material, and less important are those that enable them to exchange experiences with other students while they are learning.

У контексту трансформације наставне праксе, ауторке се залажу за нека начелна, врло свежа и ефективна решења. Пре свега, у њиховој интерпретацији, концепт природнонаучне писмености није предметно и разредно организован, већ се залажу за јединствен приступ у којем теме интегришу предметне специфичности. Другим речима, настава која подржава природнонаучну писменост брише границе између предмета какве данас познајемо у нашој школи и оријентишу се ка глобалним темама које се проучавају и истражују из различитих перспектива и различитим методолошким средствима. Налазе истраживања ауторке „читају“ из социо-когнитивистичке перспективе, што је, у извођењу методолошких импликација, омогућило богату, когнитивно подстицајну и разноврсну методолошку понуду, корисну за све професионалце који се баве образовањем деце, али и за све друге који су у комуникацији са децом, на пример, родитеље, предшколске установе, културне и спортске институције, организације различитих профила са програмима за децу. Најзад, и најбитније, методичка перспектива на наставу природнонаучне групе предмета има и директне поруке за доносиоце образовних одлуке и креаторе образовних политика. Фина анализа различитих фактора који учествују у образовном процесу и њиховог доприноса образовним постигнућима резултирала је методолошким препорукама које на различите начине активирају ученике и подстичу когнитивну обраду информација на различитим нивоима. Поред когнитивно подстицајног амбијента, ауторке се залажу и за наставу која подиже ниво личне одговорности појединца, па и оног појединца који се налази на тако младим узрастима, за личну добробит и добробит различитих заједница у којима живе и крећу се, као што је породица, школа или вршњачко окружење.

U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova primene računara i interaktivne nastave u nastavi biologije.Za potrebe eksperimentalnog istraživanja kreirane su prezentacije 10 nastavnih jedinica iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije prema programu biologije za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera u Preziju. U eksperimentu sa paralelnim grupama ova nastavna tema je u eksperimentalnoj grupi realizovanainteraktivnom nastavom uz podršku računara radom u parovima, a u kontrolnoj grupi tradicionalnom nastavom.Pedagoški eksperiment je sproveden na uzorku od 142 učenika (72 učenika u E i 70 učenika u K grupi).U istraživanju su primenjeni sledeći instrumenti: inicijalni test, finalni test i retest (sva tri testa su obuhvatala pitanja na tri nivoa znanja: poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i analiza i rezonovanje) i anketa za učenike E grupe o primeni interaktivne nastave biologije uz podršku računara.Na početku istraživanja E i K grupa su ujednačene na osnovu: opšteg uspeha učenika, uspeha iz biologije i hemije na polugodištu IV razreda gimnazije i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme Osnovi molekularne biologije primenom različitih modela nastave u E i K grupi izvršeno je finalno test i ranje učenika E i K grupe, a nakon 60 dana ponovno testiranje (retestiranje) učenika obe grupe istim testom. Učenici E grupe su nakon zavr šenog ist raţivanja po punili anket u u ko jo j s u izneli svoje mišljenje o kvalitetu multimedijalnih prezentacija kreiranih u Preziju i učenju biologije interaktivnom nast avom uz podršku računar a. Rezultati testova znanja učenika E i K grupe i ankete predstavljeni su odgovarajućim statističkim parametarima.Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh od učenika K grupe na finalnom test u i retestu u celini i na sva tri nioa znanja: poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i analiza i rezonovanje. Ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu u celini i na sva tri nivoa znanja su bile u korist E grupe i statistički su značajne.Rezultati ankete su pokazali da učenici eksperimentalne grupe imaju pozitivno mišljenje o kvalitetu prezentacija nastavnih jedinica iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije kreiranih u Preziju, kao i o primeni interaktivne nastave biologije uz podršku računara u gimnaziji.Rezultati istraživanja su pokazali veću efikasnost interaktivne nastave biologije uz podršku računara u odnosu na tradicionalnu nastavu, a rezultati ankete da učenici prihvataju inovativni pristup nastavi biologije. Oni takođe ukazuju na potrebu veće zastupljenosti savremenih didaktičkih modela u nastavi biologije i drugih prirodnih idruštvenih nauka., Firstly, doctoral dissertation overviews theoretical aspect of computer application and interactive teaching in biology teaching.For the purposes of experimental research, 10 Prezi presentations of teaching units from Basics of molecular biology for the 4 th grade of grammar schools, science major was created. This teaching topic was realized in experimental group by means of interactive teaching with the support of computers and pair work, whereas the teaching method applied for the control group was the traditional one.Pedagogical experiment was conducted on the sample of 142 students (72 students in the E group and 70 students in the C group).The following instruments were applied during the research: init ial test, final test and retest (all the tests comprised the questions from three different levels of knowledge: knowledge of facts, comprehension of notions and analysis and reasoning) and the questionnaire for the E group students about application of i nteractive biology teaching with computer support.At the beginning of the research the E and the C groups were levelled according to: general success at school, grades in biology and chemistry in the first semester of the fourth grade of grammar school a nd initial test results in biology. After the completion of teaching process regarding the topic Basics of molecular biology by applying different models of teaching in the E and the C groups the final testing was conducted for the students of the E and the C groups followed by retesting for both groups in 60 days. After the test the E group students completed a questionnaire giving their opinion on quality of multimedia Prezi presentations and learning biology through interactive teaching method with computer support. The knowledge test results for the students of the E and the C groups were present ed by means of statistical parameters.The E group students achieved far better results compared to the C group of students in final test and retest at all three tested levels of knowledge: knowledge of facts, comprehension of notions and analysis and reasoning. The differences in student achievement between the groups E and C in final test and retest at all levels of knowledge were in favour of the E group and also statistically significant.The questionnaire results indicated that the students in experimental group have positive opinion on the quality fpresentation of teaching units from the teaching topic Basics on molecular biology that were created in Pre zi application as well as positive opinion of application of interactive teaching and computers in biology teaching for grammar schools.The results of the research showed higher efficiency of interactive biology teaching with computer support compared to traditional teaching and the results of the questionnaire showed that the students accept the innovative approach to biology teaching. The results also point out the need for growing presence of modern didactical models not only in biology teaching but also in teaching other natural and social sciences.

У докторској дисертацији је најпре сагледана теоријска основа примене образовно рачунарског софтвера и проучена његова заступљеност у настави природних наука. За потребе истраживања креиран је образовно рачунарски софтвер Механизми наслеђивања за IV разред гимназије општег смера, а затим анализирана ефикасност његове примене у поређењу са традиционалном наставом. Педагошки експеримент је спроведен на узорку од 173 ученика (87 ученика у експерименталној и 86 ученика у контролној групи). Ученици Е групе су наставне садржаје наставне теме обрађивали применом образовно рачунарског софтвера (ОРС), индивидуалним начином рада, док су ученици К групе исте наставне садржаје обрадили традиционалном наставом. Инструменти примењени у истраживању су: иницијални тест, финални тест и ретест. Сва три теста су обухватала питања из три когнитивна домена (нивоа знања): ниво познавања чињеница (ниво I), ниво разумевања појмова (ниво II) и ниво анализе и резоновања (ниво III). Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе о примени ОРС-а у настави биологије у гимназији. Статистичка обрада података добијених на тестовима знања и анкети извршена је применом програмског пакета SPSS 19.0. На почетку истраживања експериментална и контролна група ученика уједначене су на основу општег успеха ученика, успеха из биологије на крају трећег разреда гимназије , као и на основу резултата иницијалног теста знања из биологије. Након обраде наставне теме Механизми наслеђивања применом различитих наставних модела у Е и К групи извршено је финално тестирање, а затим и ретестирање ученика обе групе. Ученици Е групе су остварили знатно бољи успех на финалном тесту (просечно постигнуће 79,85 поена) и на ретесту (просечно постигнуће 75,44 поена) од ученика К групе (просечно постигнуће 70,34 поена на финалном тесту и 62,58 поена на ретесту). Анализа резултата финалног теста и ретеста је показала да су остварене разлике у постигнућу ученика Е и К групе на финалном тесту и ретесту на сва три когнитивна домена и на тестовима у целини у корист Е групе статистички значајне. Од посебног је значаја знатно бољи резултат ученика Е групе у решавању сложенијих питања и задатака у односу на ученике К групе. Остварени резултати ученика експерименталне групе на финалном тесту и ретесту у односу на резултате ученика контролне групе, као и позитивни ставови ученика експерименталне групе о примењеном моделу наставе, указују на потребу веће заступљености примене образовних мултимедијалних софтвера у савременој настави биологије и других природних и друштвених наука на свим нивоима образовања. U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova primene obrazovno računarskog softvera i proučena njegova zastupljenost u nastavi prirodnih nauka. Za potrebe istraživanja kreiran je obrazovno računarski softver Mehanizmi nasleđivanja za IV razred gimnazije opšteg smera, a zatim analizirana efikasnost njegove primene u poređenju sa tradicionalnom nastavom. Pedagoški eksperiment je sproveden na uzorku od 173 učenika (87 učenika u eksperimentalnoj i 86 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su nastavne sadržaje nastavne teme obrađivali primenom obrazovno računarskog softvera (ORS), individualnim načinom rada, dok su učenici K grupe iste nastavne sadržaje obradili tradicionalnom nastavom. Instrumenti primenjeni u istraživanju su: inicijalni test, finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena (nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivo I), nivo razumevanja pojmova (nivo II) i nivo analize i rezonovanja (nivo III). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe o primeni ORS-a u nastavi biologije u gimnaziji. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketi izvršena je primenom programskog paketa SPSS 19.0. Na početku istraživanja eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na osnovu opšteg uspeha učenika, uspeha iz biologije na kraju trećeg razreda gimnazije , kao i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme Mehanizmi nasleđivanja primenom različitih nastavnih modela u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh na finalnom testu (prosečno postignuće 79,85 poena) i na retestu (prosečno postignuće 75,44 poena) od učenika K grupe (prosečno postignuće 70,34 poena na finalnom testu i 62,58 poena na retestu). Analiza rezultata finalnog testa i retesta je pokazala da su ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu na sva tri kognitivna domena i na testovima u celini u korist E grupe statistički značajne. Od posebnog je značaja znatno bolji rezultat učenika E grupe u rešavanju složenijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe. Ostvareni rezultati učenika eksperimentalne grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na rezultate učenika kontrolne grupe, kao i pozitivni stavovi učenika eksperimentalne grupe o primenjenom modelu nastave, ukazuju na potrebu veće zastupljenosti primene obrazovnih multimedijalnih softvera u savremenoj nastavi biologije i drugih prirodnih i društvenih nauka na svim nivoima obrazovanja. In the doctoral dissertation was first analyses the theoretical foundation of application of educational computer software and analyzed its representation in natural sciences. For the use of the issue was developed educational computer software Mechanism of Heredity for biology IV grade grammar school of the general stream, and then analyzed the effici ency of its use in relation to traditional teaching. Pedagogical research was conducted on a sample of 173 students (87 students in the experimental and 86 students in the control group). The unit was done in the E group through the application of educational computer software (ECS), individual form of work, while students of the C group the same content processed using a tradit ional approach. Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the level of understanding notions (level II) and the level of analysis and reasoning (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group on application of ECS in teaching biology in grammar school were used as another research instrument. Statistical processing of data obtained from the tests and questionnaire was done by using SPSS 19.0 software package. At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students’ general success at the end of the III grade, grades in biology and the results of the initial biology test. After the unit Mechanism of Heredity was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. Students from the E group achieved better results in the final test (79.85 points average) and retest (75.44 points average) than students from the C group (70.34 points average in the final test and 62.58 points in the retest). The analysis of the results from the final test and retest has shown that the students from the experimental group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as a whole, in relation to the students fro m the control group. The differences in achievement are statistically significant in favor of the experimental group. The students from the experimental group showed greater competence in solving complex questions and tasks in relation to the students from the control group. The results achieved by the E group students in the final test and retest compared to the C group, as well as the results of questionnaires for students of the experimental group, recommend greater presence of educational computer software in contemporar y Bi ol ogy classes and ot her natural sciences and humanities on all levels of education.

За потребе израде ове докторске дисертације најпре је направљен интерактивни електронски уџбеник биологије за IV разред гимназије природно-математичког смера, а затим је анализирана ефикасност његове примене у односу на традиционалну наставу. Педагошко истраживање је спроведено на узорку од 167 ученика (85 ученика у експерименталној и 82 ученика у контролној групи). Ученици Е групе су садржаје из наставне теме Основи молекуларне биологије у IV разреду гимназије реализовали применом интерактивног електронског уџбеника, индивидуалним обликом рада, док су ученици К група исте садржаје обрадила традиционалним наставним методама и фронталним обликом рада док су код куће учили из штампаног уџбеника.Експериментална и контролна група су уједначене на почетку истраживања на основу успеха ученика из биологије на крају III. разреда гимназије и на основу резултата иницијалног теста.Након реализације наведене наставне теме ученици обе групе су радили финални тест, а након 75 дана ретест. Такође су спроведене анкете за ученике Е групе и професоре биологије који раде у гимназији о о примени електронског уџбеника у настави биологије. Након тога су статистички обрађени и aнализирани резултати тестова и анкета.Ученици Е групе су остварили бољи успех на финалном тесту и ретесту од ученика К групе. Разлике у њиховом постигнућу на финалном тесту и ретесту (у корист Е групе) су статистички значајне како на појединачним когнитивним нивоима (познавање чињеница, разумевање појмова и примена знања), тако и на тестовима у целини.Резултати финалног теста су потврдили већу ефикасност наставе биологије уз примену електронског уџбеника у односу на традиционалну наставу. Резултати ретеста су потврдили већу трајност (квалитет) знања из биологије усвојеног применом електронског уџбеника у односу на знање стечено традиционалним метода рада. Веће постигнуће ученика Е групе на финалном тесту и ретесту у односу на ученике К групе је резултат примене електронског уџбеника и индивидуалног облика рада у настави биологије.Ученици Е групе и професори биологије који раде у гимназији су изнели позитивне ставове о примени електронског уџбеника у настави биологије. То показује да они прихватају увођење иновативних модела рада у наставу.Веће постигнуће ученика Е групе на финалном тесту и ретесту у односу на ученике К групе као и позитивни ставови ученика и професора о примени електронског уџбеника у настави биологије у гимназији препоручују израду и коришћење електронских уџбеника урађених према важећим наставним програмима у настави биологије и других предмета., Za potrebe izrade ove doktorske disertacije najpre je napravljen interaktivni elektronski udžbenik biologije za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera, a zatim je analizirana efikasnost njegove primene u odnosu na tradicionalnu nastavu. Pedagoško istraživanje je sprovedeno na uzorku od 167 učenika (85 učenika u eksperimentalnoj i 82 učenika u kontrolnoj grupi). Učenici E grupe su sadržaje iz nastavne teme Osnovi molekularne biologije u IV razredu gimnazije realizovali primenom interaktivnog elektronskog udžbenika, individualnim oblikom rada, dok su učenici K grupa iste sadržaje obradila tradicionalnim nastavnim metodama i frontalnim oblikom rada dok su kod kuće učili iz štampanog udžbenika.Eksperimentalna i kontrolna grupa su ujednačene na početku istraživanja na osnovu uspeha učenika iz biologije na kraju III. razreda gimnazije i na osnovu rezultata inicijalnog testa.Nakon realizacije navedene nastavne teme učenici obe grupe su radili finalni test, a nakon 75 dana retest. Takođe su sprovedene ankete za učenike E grupe i profesore biologije koji rade u gimnaziji o o primeni elektronskog udžbenika u nastavi biologije. Nakon toga su statistički obrađeni i analizirani rezultati testova i anketa.Učenici E grupe su ostvarili bolji uspeh na finalnom testu i retestu od učenika K grupe. Razlike u njihovom postignuću na finalnom testu i retestu (u korist E grupe) su statistički značajne kako na pojedinačnim kognitivnim nivoima (poznavanje činjenica, razumevanje pojmova i primena znanja), tako i na testovima u celini.Rezultati finalnog testa su potvrdili veću efikasnost nastave biologije uz primenu elektronskog udžbenika u odnosu na tradicionalnu nastavu. Rezultati retesta su potvrdili veću trajnost (kvalitet) znanja iz biologije usvojenog primenom elektronskog udžbenika u odnosu na znanje stečeno tradicionalnim metoda rada. Veće postignuće učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe je rezultat primene elektronskog udžbenika i individualnog oblika rada u nastavi biologije.Učenici E grupe i profesori biologije koji rade u gimnaziji su izneli pozitivne stavove o primeni elektronskog udžbenika u nastavi biologije. To pokazuje da oni prihvataju uvođenje inovativnih modela rada u nastavu.Veće postignuće učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe kao i pozitivni stavovi učenika i profesora o primeni elektronskog udžbenika u nastavi biologije u gimnaziji preporučuju izradu i korišćenje elektronskih udžbenika urađenih prema važećim nastavnim programima u nastavi biologije i drugih predmeta., For the use of the issue of this doctoral thesis was first developed an interactive electronic textbook for biology IV discharge gymnasium of the science stream, and then analyzed the efficiency of its use in relation to traditional teaching. Pedagogical research was conducted on a sample of 167 students (85 students in the experimental and 82 students in the control group). Students E groups are the content of teaching topics Fundamentals of molecular biology in the fourth grade of high school r ealized by using an interactive electronic textbooks, individual form of work, while students K group of the same content processed by traditional teaching methods and frontal form of work while at home learning from printed textbooks.Experimental and control groups were matched at baseline based on the success of students in biology at the end of III. year of high school, and based on the results of the initial test.Аfter the realization of that teaching topics the students of both groups were doing the final test, a retest after 75 days. They also conducted a survey of students E group and biology professors who work in the gymnasium of the implementation of electronic textbooks in teaching biology. After that, statistically processed and analyzed the results of tests and surveys.Students E group have achieved better results in the final test and retest students K group. The differences in their attainment of the final test and retest (in favor of group E) were statistically si gnificant both at the individual level cognitive (knowledge of facts, understanding the concepts and application of knowledge), and the tests as a whole.Results of the final test confirmed the greater efficiency of teaching biology with the use of electronic textbooks in comparison to traditional teaching. Retest results have confirmed high durability (quality) knowledge of biology adopted using the electronic textbook in relation to the knowledge gained by traditional methods. Higher student achi evement E group at the final test and retest compared to students in K group is a result of implementation of electronic textbooks and individual forms of work in teaching biology.E group students and professors of biology who work in high school are expressed positive views on the implementation of electronic textbooks in teaching biology. This shows that they accept the introduction of innovative models of work in the classroom.Higher student achievement E group at the final test and retest compared to students in K group and positive attitudes of students and teachers on the implementation of electronic textbooks in teaching biology in high school suggests the design and use of electronic textbooks performed according to the current curriculum in teaching biology and other subjects.

Рад је посвећен испитивању могућности, ефикасности, тешкоћа и ограничења примене корелацијско-интеграцијског методичког система у обради садржаја еколошког образовања. Прецизније речено, циљ рада је евалуација примене корелацијско-интеграцијског методичког система у обради еколошких садржаја, са аспекта припреме, реализације и ефеката у наставном процесу, посебно кад је реч о образовним постигнућима ученика у погледу нивоа, квалитета и ретенције усвојених наставних садржаја, затим са аспекта утврђивања предности и недостатака наведеног методичког система, као и мишљења о његовом значају од стране учесника васпитно-образовног процеса, првенствено ученика и наставника. Евалуација корелацијско-интеграцијског методичког система урађена је кроз неколико фаза: (а) праћење и вредновање припреме, организације и реализације експерименталног програма, (б) вредновање образовних постигнућа ученика, (в) сагледавање мишљења ученика и наставника о реализацији експерименталног програма. Како би се утврдило да ли постоји узрочно-последична веза између примене експерименталног програма и нивоа и квалитета знања ученика, коришћен је квази-експеримент са паралелним групама. Мерења која су урађена у три различита временска тренутка (иницијални тест, финални тест и ретест) омогућила су нам даутврдимо напредак ученика у нивоу и квалитету знања, али и могућност ретенције знања ученика. Према резултатима нашег истраживања, експериментални програм који смо применили имао је ефекте на: (а) ниво знања и напредак ученика из области екологије; (б) квалитет знања и напредак ученика, пре свега, у домену примене стеченог знања; (в) веће задовољство и мотивацију ученика у наставном процесу и (г) позитивно мишљење о примени корелацијско-интеграцијског методичког система., Rad je posvećen ispitivanju mogućnosti, efikasnosti, teškoća i ograničenja primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi sadržaja ekološkog obrazovanja. Preciznije rečeno, cilj rada je evaluacija primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi ekoloških sadržaja, sa aspekta pripreme, realizacije i efekata u nastavnom procesu, posebno kad je reč o obrazovnim postignućima učenika u pogledu nivoa, kvaliteta i retencije usvojenih nastavnih sadržaja, zatim sa aspekta utvrđivanja prednosti i nedostataka navedenog metodičkog sistema, kao i mišljenja o njegovom značaju od strane učesnika vaspitno-obrazovnog procesa, prvenstveno učenika i nastavnika. Evaluacija korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema urađena je kroz nekoliko faza: (a) praćenje i vrednovanje pripreme, organizacije i realizacije eksperimentalnog programa, (b) vrednovanje obrazovnih postignuća učenika, (v) sagledavanje mišljenja učenika i nastavnika o realizaciji eksperimentalnog programa. Kako bi se utvrdilo da li postoji uzročno-posledična veza između primene eksperimentalnog programa i nivoa i kvaliteta znanja učenika, korišćen je kvazi-eksperiment sa paralelnim grupama. Merenja koja su urađena u tri različita vremenska trenutka (inicijalni test, finalni test i retest) omogućila su nam dautvrdimo napredak učenika u nivou i kvalitetu znanja, ali i mogućnost retencije znanja učenika. Prema rezultatima našeg istraživanja, eksperimentalni program koji smo primenili imao je efekte na: (a) nivo znanja i napredak učenika iz oblasti ekologije; (b) kvalitet znanja i napredak učenika, pre svega, u domenu primene stečenog znanja; (v) veće zadovoljstvo i motivaciju učenika u nastavnom procesu i (g) pozitivno mišljenje o primeni korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema., The present study investigated the possibilities,effectiveness, difficulties and limitations inapplication of the correlative-integrativeapproach in teaching ecological education. Inspecific, the aim of this study was to evaluatethe correlative-integrative approach in teachingecological education. The evaluation of thecorrelative-integrative approach was done inthree ways: (a) by following and evaluatinglesson preparation, organisation and realisationof the experimental program; (b) by evaluatingstudent education achievements; and (c) byinterpreting students’ and teachers’ views on therealisation of the experimental program. Toassess whether there is a cause-and-effectrelationship between the application of theexperimental program and a level and quality ofstudent knowledge we executed a pseudoexperimentwith paired groups. Data gathered atthree different testing periods (initial test, finaltest and repeated test) allowed us to ascertainstudent development in terms of level andquality of knowledge, as well as retention ofknowledge. The empirical data obtained in thisstudy showed that the experimental programwas effect on: (a) the level of knowledge andstudents' progress in the field of ecology; (b) thequality of knowledge and progress of students,primarily in the domain of application ofacquired knowledge; (c) greater satisfaction andmotivation of students in the learning processand (d) a positive opinion on the application ofcorrelation and integration approach.

У докторској дисертацији је најпре анализирано теоријско утемељење корелације (интердисциплинарности) и њена заступљеност у настави природних наука, а затим заступљеност и реализација еколошких садржаја у средњим школама у Србији. На основу те анализе дошло се до сазнања да је због познавања еколошких појмова у животу савременог човека и њиховог бољег разумевања и усвајања од стране ученика неопходно применити ефикасније моделе њихове реализације у средњим школама. Сходно томе је обављено педагошко истраживање у коме је наставна тема Екологија, заштита и унапређивање животне средине у другом разреду гимназије друштвено-језичког смера, реализована током 13 часова применом различитих модела наставе у експерименталној (Е) и контролној (К) групи. Ова наставна тема је у Е групи обрађена интердисциплинарним приступом (корелацијом појмова из биологије, географије, хемије, физике и математике), а у К групи традиционалном наставом. Узорак истраживања чинило је 150 ученика из две гимназије у Београду. Истраживање је реализовано школске 2011/2012. и 2012/2013. године, након чега су анализирани његови резултати. Експериментална и контролна група ученика уједначене су на почетку истраживања на основу општег успеха ученика на полугодишту, оцена из биологије, географије, хемије, физике и математике и на основу резултата иницијалног теста знања из биологије. Након обраде наставне теме Екологија, заштита и унапређивање животне средине на различите начине у Е и К групи извршено је финално тестирање, а затим и ретестирање ученика обе групе. За утврђивање значајности разлика у постигнућу ученика Е и К групе на сва три теста примењен је t тест. За сва три теста израчунати су статистички параметри: број ученика (N), аритметичка средина (М), стандардна девијација (SD), стандардна грешка (SЕ) и граница значајности (p). За испитивање ефекта интеракције фактора тестирање и фактора група, коришћена је комбинована анализа варијансе (Mixed-design ANOVA). За поновљена мерења у циљу испитивања значајности разлика у постигнућу ученика током различитих тестирања, у оквиру сваке групе ученика (Е и К) спроведена је анализа варијансе за поновљена мерења (ANOVA). Поменута мерења односила су се на целину теста и когнитивне домене. Ученици Е групе су остварили знатно бољи успех на финалном тесту (просечно 70,60 поена) и на ретесту (просечно 57,60 поена) од ученика К групе (просечно 51,80 поена на финалном тесту и 40,60 поена на ретесту) од максимално остварљивих 100 поена. Резултати финалног теста и ретеста су показали да је применом модела интердисциплинарног учења садржаја из екологије у гимназији остварен већи ефекат на квантитет и квалитет знања ученика Е групе у односу на традиционални приступ њиховог учења у К групи. Они су такође показали да су знања ученика стечена повезивањем појмова из биологије, географије, хемије, физике и математике олакшала не само разумевање нових појмова из екологије, већ омогућила њихову интеграцију и формирање функционалних знања. Остварени резултати ученика Е групе на финалном тесту и ретесту у односу на ученике К групе указују на потребу веће заступљености интердисциплинарног модела у настави екологије, биологије и других природних наука у односу на традиционалну наставу. У прилог томе су и изражени поз итивни ставови ученика у Е групи према интердисциплинарном моделу учења биологије (екологије). U doktorskoj disertaciji je najpre analizirano teorijsko utemeljenje korelacije (interdisciplinarnosti) i njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka, a zatim zastupljenost i realizacija ekoloških sadržaja u srednjim školama u Srbiji. Na osnovu te analize došlo se do saznanja da je zbog poznavanja ekoloških pojmova u životu savremenog čoveka i njihovog boljeg razumevanja i usvajanja od strane učenika neophodno primeniti efikasnije modele njihove realizacije u srednjim školama. Shodno tome je obavljeno pedagoško istraživanje u kome je nastavna tema Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine u drugom razredu gimnazije društveno-jezičkog smera, realizovana tokom 13 časova primenom različitih modela nastave u eksperimentalnoj (E) i kontrolnoj (K) grupi. Ova nastavna tema je u E grupi obrađena interdisciplinarnim pristupom (korelacijom pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike), a u K grupi tradicionalnom nastavom. Uzorak istraživanja činilo je 150 učenika iz dve gimnazije u Beogradu. Istraživanje je realizovano školske 2011/2012. i 2012/2013. godine, nakon čega su analizirani njegovi rezultati. Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika ujednačene su na početku istraživanja na osnovu opšteg uspeha učenika na polugodištu, ocena iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike i na osnovu rezultata inicijalnog testa znanja iz biologije. Nakon obrade nastavne teme Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine na različite načine u E i K grupi izvršeno je finalno testiranje, a zatim i retestiranje učenika obe grupe. Za utvrđivanje značajnosti razlika u postignuću učenika E i K grupe na sva tri testa primenjen je t test. Za sva tri testa izračunati su statistički parametri: broj učenika (N), aritmetička sredina (M), standardna devijacija (SD), standardna greška (SE) i granica značajnosti (p). Za ispitivanje efekta interakcije faktora testiranje i faktora grupa, korišćena je kombinovana analiza varijanse (Mixed-design ANOVA). Za ponovljena merenja u cilju ispitivanja značajnosti razlika u postignuću učenika tokom različitih testiranja, u okviru svake grupe učenika (E i K) sprovedena je analiza varijanse za ponovljena merenja (ANOVA). Pomenuta merenja odnosila su se na celinu testa i kognitivne domene. Učenici E grupe su ostvarili znatno bolji uspeh na finalnom testu (prosečno 70,60 poena) i na retestu (prosečno 57,60 poena) od učenika K grupe (prosečno 51,80 poena na finalnom testu i 40,60 poena na retestu) od maksimalno ostvarljivih 100 poena. Rezultati finalnog testa i retesta su pokazali da je primenom modela interdisciplinarnog učenja sadržaja iz ekologije u gimnaziji ostvaren veći efekat na kvantitet i kvalitet znanja učenika E grupe u odnosu na tradicionalni pristup njihovog učenja u K grupi. Oni su takođe pokazali da su znanja učenika stečena povezivanjem pojmova iz biologije, geografije, hemije, fizike i matematike olakšala ne samo razumevanje novih pojmova iz ekologije, već omogućila njihovu integraciju i formiranje funkcionalnih znanja. Ostvareni rezultati učenika E grupe na finalnom testu i retestu u odnosu na učenike K grupe ukazuju na potrebu veće zastupljenosti interdisciplinarnog modela u nastavi ekologije, biologije i drugih prirodnih nauka u odnosu na tradicionalnu nastavu. U prilog tome su i izraženi poz itivni stavovi učenika u E grupi prema interdisciplinarnom modelu učenja biologije (ekologije). The doctoral dissertation first analyses the theoretical foundation of correlation (interdisciplinarity) and its use in teaching natural sciences, then the use and implementation of environmental content in high schools in Serbia. Based on this analysis, it was discovered that due to the importance of environmental concepts in the life of modern man, it is necessary to implement more efficient learning models in high schools in order to facilitate better understanding and acquisition by students. Therefore, pedagogical research was conducted during which the unit Ecology and Environmental Protection and Enhancement was taught to the second-grade students of social sciences-languages stream in 13 lessons by applying different teaching models in the Experimental (E) and Control (C) groups. This unit was done in the E group through an interdisciplinary approach (correlating concepts from biology, geography, chemistry, physics and mathematics), and in the C group using a traditional approach. The study sample consisted of 150 students from two high schools in Belgrade. The survey was conducted in academic years 2011/2012 and 2012/2013, after which the results were analysed. At the beginning of the research the experimental and control groups were equal in terms of students general success at the end of the term, grades in biology, geography, chemistry, physics and mathematics and the results of the initial biology test. After the unit Ecology and Environmental Protection and Enh ancement was done in different ways in the E and C groups, students in both groups were given a final test and then retested. The t -test was used to determine the importance of differences in results in the E and C groups in all three tests. Statistical parameters were calculated for all three tests: number of students (N), arithmetic mean (M), standard deviation (SD), standard error (SE) and the limits of significance (p). To analyse the effect of the interaction between a testing factor and group factor, a combined variance analysis was used (Mixed-Design ANOVA). Repeated measures analysis of variance (ANOVA) was conducted within each group of students (E and C) to analyse the importance of differences in results of the various tests. The above measures were related to the whole test and cognitive domains. Students from the E group achieved better results in the final test (70.60 points average) and retest (57.60 points average) than students from the C group (51.80 points average in the final test and 40.60 points in the retest) of maximum 100 points. Results of the final test and retest showed that the model of interdisciplinary learning of environmental content in high schools had a greater impact on the quantity and quality of knowledge in the E group compared to the traditional approach used in the C group. They also showed that the students' knowledge acquired by linking concepts from biology, geography, chemistry, physics and mathematics facilitated not only the understanding of new environmental concepts, but also their integration and formation of functional knowledge. The results achieved by the E group students in the final test and retest compared to the C group suggest that the interdisciplinary model should be used more in teaching ecology, biolo gy and other natural sciences than the traditional approach. This is supported by positive attitudes of E group students towards the interdisciplinary model of learning biology (ecology).

The present study investigated the possibilities, effectiveness, difficulties and limitations in application of the correlative-integrative approach in teaching ecological education. In specific, the aim of this study was to evaluate the correlative-integrative approach in teaching ecological education. The evaluation of the correlative-integrative approach was done in three ways: (a) by following and evaluating lesson preparation, organisation and realisation of the experimental program; (b) by evaluating student education achievements; and (c) by interpreting students’ and teachers’ views on the realisation of the experimental program. To assess whether there is a cause-and-effect relationship between the application of the experimental program and a level and quality of student knowledge we executed a pseudoexperiment with paired groups. Data gathered at three different testing periods (initial test, final test and repeated test) allowed us to ascertain student development in terms of level and quality of knowledge, as well as retention of knowledge. The empirical data obtained in this study showed that the experimental program was effect on: (a) the level of knowledge and students' progress in the field of ecology; (b) the quality of knowledge and progress of students, primarily in the domain of application of acquired knowledge; (c) greater satisfaction and motivation of students in the learning process and (d) a positive opinion on the application of correlation and integration approach. Rad je posvećen ispitivanju mogućnosti, efikasnosti, teškoća i ograničenja primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi sadržaja ekološkog obrazovanja. Preciznije rečeno, cilj rada je evaluacija primene korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi ekoloških sadržaja, sa aspekta pripreme, realizacije i efekata u nastavnom procesu, posebno kad je reč o obrazovnim postignućima učenika u pogledu nivoa, kvaliteta i retencije usvojenih nastavnih sadržaja, zatim sa aspekta utvrđivanja prednosti i nedostataka navedenog metodičkog sistema, kao i mišljenja o njegovom značaju od strane učesnika vaspitno-obrazovnog procesa, prvenstveno učenika i nastavnika. Evaluacija korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema urađena je kroz nekoliko faza: (a) praćenje i vrednovanje pripreme, organizacije i realizacije eksperimentalnog programa, (b) vrednovanje obrazovnih postignuća učenika, (v) sagledavanje mišljenja učenika i nastavnika o realizaciji eksperimentalnog programa. Kako bi se utvrdilo da li postoji uzročno-posledična veza između primene eksperimentalnog programa i nivoa i kvaliteta znanja učenika, korišćen je kvazi-eksperiment sa paralelnim grupama. Merenja koja su urađena u tri različita vremenska trenutka (inicijalni test, finalni test i retest) omogućila su nam da utvrdimo napredak učenika u nivou i kvalitetu znanja, ali i mogućnost retencije znanja učenika. Prema rezultatima našeg istraživanja, eksperimentalni program koji smo primenili imao je efekte na: (a) nivo znanja i napredak učenika iz oblasti ekologije; (b) kvalitet znanja i napredak učenika, pre svega, u domenu primene stečenog znanja; (v) veće zadovoljstvo i motivaciju učenika u nastavnom procesu i (g) pozitivno mišljenje o primeni korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema.

У докторској дисертацији је на основу ранијих истраживања и званичних докумената Министарстава образовања изложена компаративна анализа обавезног образовања и Наставних програма биологије у Србији, Хрватској, Словенији, Аустрији, Финској и Руској Федерацији. Циљ истраживања је био да се сагледају њихове међусобне сличности и разлике и могућност да се позитивна искуства у реформи образовања и програма биологије других земаља примене за унапређење образовног система и наставе биологије у Србији у наредном периоду. Анализом је утврђено постојање значајних разлика у образовним системима анализираних земаља које се односе на: структуру, дужину трајања, дужину трајања појединих образовних циклуса, број ученика у одељењу, број наставних дана у години, дужину наставног часа, рад школа по сменама, заступљеност обавезних, изборних и факултативних предмета... Анализом је утврђено постојање значајне разлике и у заступљености наставних предмета Природа и Биологија по разредима, недељном и годишњем фонду часова, васпитно-образовним циљевима, обиму садржаја по разредима, као и у структурним елементима програма. Поређењем Наставних програма Природе и Биологије у анализираним земљама, њихове концепције и карактеристика, констатовано је: – Да су програми растерећени од сувишних садржаја и да се ослањају на савремена научна достигнућа и перспективу биологије, као науке XXI века. – Постоји корелација садржаја програма природних наука и њихова примереност интересовањима и потребама ученика као и поступност и систематичност у презентовању садржаја. – Основни елементи садржаја су дефинисани у складу са узрастом ученика, што доприноси квалитетнијем и трајнијем усвајању знања и могућности његове примене у конкретним животним ситуацијама. – Садржаји програма Природе и Биологије васпитавају ученике за хуман однос према природи и живим бићима, развијају њихову еколошку свест и одговоран однос према сопственом здрављу. – У Словенији, Аустрији, Финској и Русији садржаји из биологије се у једном или више разреда обрађују интегрисано са садржајима Географије, Физике и Хемије, са нагласком на еколошки аспект и одрживи развој у његовој реализацији. – Програми Природе и Биологије у Словенији, Аустрији и Финској подељени су у тематске области, за које нису прцизирани типови ни број часова, тако да наставник распоређује годишњи фонд часова према карактеристикама наставних целина. – Структурни елементи програма предмета Природа и Биологија су: васпитно-образовни циљеви, оперативни задаци по разредима, дидактичке препоруке, очекивана постигнућа ученичка по образовним циклусима, оцењивање и вредновање ученичких постигнућа. – Стандардизацијом програмских захтева и садржаја, тежиште образовања је померено са наставних програма и наставника ка резултатима учења и ученицима, што је допринело квалитетнијој реализацији наставних садржаја, објективнијој провери ученичких постигнућа, трајнијим и квалитетнијим знањима ученика. – У свим анализираним земљама напуштају се традиционални облици, методе и технике рада у настави, а примењују савремени дидактичко-методички приступи интерактивног учења/наставе: тимска, проблемска, програмирана и пројектна настава, непосредно и посредно посматрање природних појава, истраживања, излети и екскурзије. Овакав рад захтева многобројне ученичке активности које се огледају у: организацији и планирању активности на терену, формирање базе и збирки података, организовање и учествовање у дебатним и панел дискусијама, израду мини пројеката и слично. У односу на Републику Србију, најновије реформе образовања у Хрватској, Словенији, Аустрији, Русији, а нарочито Финској одвијале су се брже и темељније. Реформи образовања у овим земљама је приступљено креативно, са оријентацијом на модерне узоре, а да при том ове земље нису изгубиле сопствену оригиналност у образовању. Циљеви реформе основног образовања у Србији, која је започела 2000. и завршена 2010. године, су били слични онима у Финској и другим анализираним земљама, али она није довела до суштинских промена у основношколском образовном систему. Постављени циљеви нису остварени, па исти задаци остају за неку следећу реформу. Важећи Наставни програм биологије у Србији (иако је недавно реформисан) је и даље традиционалан, са линеарним рапоредом садржаја, писан је као листа тема са обимним садржајима у свим разредима, без могућности изборних садржаја. Непостојање корелација садржаја са другим предметима, али и у оквиру саме биологије по разредима, онемогућава интегрисање садржаја. Оцене реформисаног Наставног програма биологије за основну школу у Србији на основу проведене анкете за наставнике биологије, крећу се од крајње позитивних, преко умерених до крајње негативних. Због наведених и других разлога потребна је нова коренита промена основног образовања и Наставног програма биологије у основној школи у Србији која би се радила студиозно и пажљиво, са реално постављеним циљевима и задацима. У програм биологије треба увести кључне наставне области из биолошке науке, које би се сагледавале комплексно и интегрисано (као у Словенији, Аустрији и Финској), у складу са потребама ученика у реалном животу, а реализовале интерактивном наставом са много више креативности и наставника и ученика. U doktorskoj disertaciji je na osnovu ranijih istraživanja i zvaničnih dokumenata Ministarstava obrazovanja izložena komparativna analiza obaveznog obrazovanja i Nastavnih programa biologije u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Finskoj i Ruskoj Federaciji. Cilj istraživanja je bio da se sagledaju njihove međusobne sličnosti i razlike i mogućnost da se pozitivna iskustva u reformi obrazovanja i programa biologije drugih zemalja primene za unapređenje obrazovnog sistema i nastave biologije u Srbiji u narednom periodu. Analizom je utvrđeno postojanje značajnih razlika u obrazovnim sistemima analiziranih zemalja koje se odnose na: strukturu, dužinu trajanja, dužinu trajanja pojedinih obrazovnih ciklusa, broj učenika u odeljenju, broj nastavnih dana u godini, dužinu nastavnog časa, rad škola po smenama, zastupljenost obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta... Analizom je utvrđeno postojanje značajne razlike i u zastupljenosti nastavnih predmeta Priroda i Biologija po razredima, nedeljnom i godišnjem fondu časova, vaspitno-obrazovnim ciljevima, obimu sadržaja po razredima, kao i u strukturnim elementima programa. Poređenjem Nastavnih programa Prirode i Biologije u analiziranim zemljama, njihove koncepcije i karakteristika, konstatovano je: – Da su programi rasterećeni od suvišnih sadržaja i da se oslanjaju na savremena naučna dostignuća i perspektivu biologije, kao nauke XXI veka. – Postoji korelacija sadržaja programa prirodnih nauka i njihova primerenost interesovanjima i potrebama učenika kao i postupnost i sistematičnost u prezentovanju sadržaja. – Osnovni elementi sadržaja su definisani u skladu sa uzrastom učenika, što doprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja i mogućnosti njegove primene u konkretnim životnim situacijama. – Sadržaji programa Prirode i Biologije vaspitavaju učenike za human odnos prema prirodi i živim bićima, razvijaju njihovu ekološku svest i odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. – U Sloveniji, Austriji, Finskoj i Rusiji sadržaji iz biologije se u jednom ili više razreda obrađuju integrisano sa sadržajima Geografije, Fizike i Hemije, sa naglaskom na ekološki aspekt i održivi razvoj u njegovoj realizaciji. – Programi Prirode i Biologije u Sloveniji, Austriji i Finskoj podeljeni su u tematske oblasti, za koje nisu prcizirani tipovi ni broj časova, tako da nastavnik raspoređuje godišnji fond časova prema karakteristikama nastavnih celina. – Strukturni elementi programa predmeta Priroda i Biologija su: vaspitno-obrazovni ciljevi, operativni zadaci po razredima, didaktičke preporuke, očekivana postignuća učenička po obrazovnim ciklusima, ocenjivanje i vrednovanje učeničkih postignuća. – Standardizacijom programskih zahteva i sadržaja, težište obrazovanja je pomereno sa nastavnih programa i nastavnika ka rezultatima učenja i učenicima, što je doprinelo kvalitetnijoj realizaciji nastavnih sadržaja, objektivnijoj proveri učeničkih postignuća, trajnijim i kvalitetnijim znanjima učenika. – U svim analiziranim zemljama napuštaju se tradicionalni oblici, metode i tehnike rada u nastavi, a primenjuju savremeni didaktičko-metodički pristupi interaktivnog učenja/nastave: timska, problemska, programirana i projektna nastava, neposredno i posredno posmatranje prirodnih pojava, istraživanja, izleti i ekskurzije. Ovakav rad zahteva mnogobrojne učeničke aktivnosti koje se ogledaju u: organizaciji i planiranju aktivnosti na terenu, formiranje baze i zbirki podataka, organizovanje i učestvovanje u debatnim i panel diskusijama, izradu mini projekata i slično. U odnosu na Republiku Srbiju, najnovije reforme obrazovanja u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Rusiji, a naročito Finskoj odvijale su se brže i temeljnije. Reformi obrazovanja u ovim zemljama je pristupljeno kreativno, sa orijentacijom na moderne uzore, a da pri tom ove zemlje nisu izgubile sopstvenu originalnost u obrazovanju. Ciljevi reforme osnovnog obrazovanja u Srbiji, koja je započela 2000. i završena 2010. godine, su bili slični onima u Finskoj i drugim analiziranim zemljama, ali ona nije dovela do suštinskih promena u osnovnoškolskom obrazovnom sistemu. Postavljeni ciljevi nisu ostvareni, pa isti zadaci ostaju za neku sledeću reformu. Važeći Nastavni program biologije u Srbiji (iako je nedavno reformisan) je i dalje tradicionalan, sa linearnim raporedom sadržaja, pisan je kao lista tema sa obimnim sadržajima u svim razredima, bez mogućnosti izbornih sadržaja. Nepostojanje korelacija sadržaja sa drugim predmetima, ali i u okviru same biologije po razredima, onemogućava integrisanje sadržaja. Ocene reformisanog Nastavnog programa biologije za osnovnu školu u Srbiji na osnovu provedene ankete za nastavnike biologije, kreću se od krajnje pozitivnih, preko umerenih do krajnje negativnih. Zbog navedenih i drugih razloga potrebna je nova korenita promena osnovnog obrazovanja i Nastavnog programa biologije u osnovnoj školi u Srbiji koja bi se radila studiozno i pažljivo, sa realno postavljenim ciljevima i zadacima. U program biologije treba uvesti ključne nastavne oblasti iz biološke nauke, koje bi se sagledavale kompleksno i integrisano (kao u Sloveniji, Austriji i Finskoj), u skladu sa potrebama učenika u realnom životu, a realizovale interaktivnom nastavom sa mnogo više kreativnosti i nastavnika i učenika. Based on earlier research and official documents of the Ministry of Education, the PhD thesis gives the comparative analysis of compulsory education and Biology curriculum in Serbia, Croatia, Slovenia, Austria, Finland and the Russian Federation. The aim of the research was to observe their similarities and differences and the possibility to use the positive experiences of the reform of education and Biology curriculum in these countries in order to improve educational system and Biology teaching in Serbia in the times to come. The analysis shows the existance of considerable differences in educational systems of the anаlyzed countries regarding: structure, length, length of certain educational cycles, number of students in a class, number of schooldays, length of a lesson, working in shifts, presence of compulsory, optional and facultative subjects. The analysis also shows a considerable difference in the presence of subjects Nature and Biology in grades, number of lessons per week and year, educational objectives, scope and content in different grades as well as in the structural elements of the curriculum. Comparing Nature and Biology curriculums of the analyzed countries, their concepts and characteristics, the following was concluded: - The curriculums are unburdened of unnecessary contents and they rely on contemporary scientific achievements and the perspective of Biology as a science of the 21st century. - There are cross-curricular links among natural sciences and they are adapted to the interests and needs of students, and there is a gradual and systematic approach in presenting contents. - Basic elements of the content are defined in accordance with the age of students which contributes to a better and more permanent knowledge acquisition and makes it possible to use the knowledge in everyday situations. - The content of Nature and Biology curriculums teach children to be humane to the nature and other living beings, to develop environmental awareness and responsible attitude to their own health. - In Slovenia, Austria, Finland and Russia Biology content is taught together with Geography, Physics and Chemistry content in one or more school years with emphasis on environmental aspects and sustainable development in their realization. - Nature and Biology curriculums in Slovenia, Austria and Finland are divided into units without recommended type or number of classes so that a teacher distributes the annual number of lessons according to the characteristics of the units. - The structural elements of the program of subjects Nature and Biology are: educational aims, operational tasks per year, didactic recommendations, expected achievements of the students in each educational cycle, marking and evaluating students’ achievements. - By standardizing the program requests and contents, the focus of education is shifted from teaching programs and teachers to the results of learning and students, that contributed to better realization of the teaching contents, more objective evaluation of students’ achievements, long -lasting and knowledge of a higher quality. - In all the analyzed countries the traditional teaching methods and techniques are dismissed and modern didactic and methodical approach of interactive teaching/learning is applied: team work, problem solving, programmed and project teaching, direct and in direct observation of natural phenomena, research, trips and excursions. This kind of work requires extensive students’ activities such as: organization and planning of field activities, creation of database and data collections, organizing and participating in debates and panel discussions, development of mini-projects and the like. Contrary to Serbia, the latest reforms of education in Croatia, Slovenia, Austria, Russia and specially in Finland were carried out faster and more thoroughly. The education reform in these countries was approached in a creative way, bearing in mind modern models without losing their own national educational originality. The aims of the reform of primary education system in Serbia, which started in 2000 and finished in 2010, were similar to those in Finland and other analyzed countries, but it has not made substantial changes in primary education system in Serbia. The set aims were not reached thus the same tasks are left for some future reform. The current Biology curriculum in our country (although reformed recently) is still traditional, with linear distribution of the content, written as a list of topics with extensive content in each year without the possibility of optional contents. The lack of correlation with other subjec ts, as well as within Biology content in one year prevents the integration of the contents. According to a survey carried out with Biology teachers, the evaluation of the reformed Biology curriculum for primary schools in Serbia vary from utterly positive, moderate to utterly negative. For all the mentioned and some other reasons, a new radical change of primary education and Biology curriculum for primary schools in Serbia is necessary. It should be carried out carefully and thoroughly with aims and tasks set objectively. Biology curriculum should include key teaching areas of Biology as a science that would be considered in a complex and integrated way (as in Slovenia, Austria and Finland), in accordance with the needs of students in the real life, and realized through interactive lessons with much more creativity on the part of both teachers and students.

У докторској дисертацији је на основу ранијих истраживања и званичних докуменатаМинистарстава образовања изложена компаративна анализа обавезног образовања и Наставнихпрограма биологије у Србији, Хрватској, Словенији, Аустрији, Финској и Руској Федерацији. Циљистраживања је био да се сагледају њихове међусобне сличности и разлике и могућност да сепозитивна искуства у реформи образовања и програма биологије других земаља примене заунапређење образовног система и наставе биологије у Србији у наредном периоду.Анализом је утврђено постојање значајних разлика у образовним системима анализиранихземаља које се односе на: структуру, дужину трајања, дужину трајања појединих образовнихциклуса, број ученика у одељењу, број наставних дана у години, дужину наставног часа, рад школапо сменама, заступљеност обавезних, изборних и факултативних предмета...Анализом је утврђено постојање значајне разлике и у заступљености наставних предметаПрирода и Биологија по разредима, недељном и годишњем фонду часова, васпитно-образовнимциљевима, обиму садржаја по разредима, као и у структурним елементима програма.Поређењем Наставних програма Природе и Биологије у анализираним земљама, њиховеконцепције и карактеристика, констатовано је:– Да су програми растерећени од сувишних садржаја и да се ослањају на савременанаучна достигнућа и перспективу биологије, као науке XXI века.– Постоји корелација садржаја програма природних наука и њихова примереностинтересовањима и потребама ученика као и поступност и систематичност упрезентовању садржаја.– Основни елементи садржаја су дефинисани у складу са узрастом ученика, штодоприноси квалитетнијем и трајнијем усвајању знања и могућности његове примене уконкретним животним ситуацијама.– Садржаји програма Природе и Биологије васпитавају ученике за хуман однос премаприроди и живим бићима, развијају њихову еколошку свест и одговоран однос премасопственом здрављу.– У Словенији, Аустрији, Финској и Русији садржаји из биологије се у једном или вишеразреда обрађују интегрисано са садржајима Географије, Физике и Хемије, санагласком на еколошки аспект и одрживи развој у његовој реализацији.– Програми Природе и Биологије у Словенији, Аустрији и Финској подељени су утематске области, за које нису прцизирани типови ни број часова, тако да наставникраспоређује годишњи фонд часова према карактеристикама наставних целина.– Структурни елементи програма предмета Природа и Биологија су: васпитно-образовнициљеви, оперативни задаци по разредима, дидактичке препоруке, очекивана постигнућаученичка по образовним циклусима, оцењивање и вредновање ученичких постигнућа.– Стандардизацијом програмских захтева и садржаја, тежиште образовања је померено санаставних програма и наставника ка резултатима учења и ученицима, што је допринелоквалитетнијој реализацији наставних садржаја, објективнијој провери ученичкихпостигнућа, трајнијим и квалитетнијим знањима ученика.– У свим анализираним земљама напуштају се традиционални облици, методе и техникерада у настави, а примењују савремени дидактичко-методички приступи интерактивногучења/наставе: тимска, проблемска, програмирана и пројектна настава, непосредно ипосредно посматрање природних појава, истраживања, излети и екскурзије. Овакав радзахтева многобројне ученичке активности које се огледају у: организацији и планирањуактивности на терену, формирање базе и збирки података, организовање и учествовањеу дебатним и панел дискусијама, израду мини пројеката и слично.У односу на Републику Србију, најновије реформе образовања у Хрватској, Словенији,Аустрији, Русији, а нарочито Финској одвијале су се брже и темељније. Реформи образовања у овимземљама је приступљено креативно, са оријентацијом на модерне узоре, а да при том ове земљенису изгубиле сопствену оригиналност у образовању. Циљеви реформе основног образовања уСрбији, која је започела 2000. и завршена 2010. године, су били слични онима у Финској и другиманализираним земљама, али она није довела до суштинских промена у основношколском образовном систему. Постављени циљеви нису остварени, па исти задаци остају за неку следећу реформу.Важећи Наставни програм биологије у Србији (иако је недавно реформисан) је и даљетрадиционалан, са линеарним рапоредом садржаја, писан је као листа тема са обимним садржајима усвим разредима, без могућности изборних садржаја. Непостојање корелација садржаја са другимпредметима, али и у оквиру саме биологије по разредима, онемогућава интегрисање садржаја.Оцене реформисаног Наставног програма биологије за основну школу у Србији на основупроведене анкете за наставнике биологије, крећу се од крајње позитивних, преко умерених докрајње негативних.Због наведених и других разлога потребна је нова коренита промена основног образовања иНаставног програма биологије у основној школи у Србији која би се радила студиозно и пажљиво,са реално постављеним циљевима и задацима. У програм биологије треба увести кључне наставнеобласти из биолошке науке, које би се сагледавале комплексно и интегрисано (као у Словенији,Аустрији и Финској), у складу са потребама ученика у реалном животу, а реализовалеинтерактивном наставом са много више креативности и наставника и ученика., U doktorskoj disertaciji je na osnovu ranijih istraživanja i zvaničnih dokumenataMinistarstava obrazovanja izložena komparativna analiza obaveznog obrazovanja i Nastavnihprograma biologije u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Finskoj i Ruskoj Federaciji. Ciljistraživanja je bio da se sagledaju njihove međusobne sličnosti i razlike i mogućnost da sepozitivna iskustva u reformi obrazovanja i programa biologije drugih zemalja primene zaunapređenje obrazovnog sistema i nastave biologije u Srbiji u narednom periodu.Analizom je utvrđeno postojanje značajnih razlika u obrazovnim sistemima analiziranihzemalja koje se odnose na: strukturu, dužinu trajanja, dužinu trajanja pojedinih obrazovnihciklusa, broj učenika u odeljenju, broj nastavnih dana u godini, dužinu nastavnog časa, rad školapo smenama, zastupljenost obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta...Analizom je utvrđeno postojanje značajne razlike i u zastupljenosti nastavnih predmetaPriroda i Biologija po razredima, nedeljnom i godišnjem fondu časova, vaspitno-obrazovnimciljevima, obimu sadržaja po razredima, kao i u strukturnim elementima programa.Poređenjem Nastavnih programa Prirode i Biologije u analiziranim zemljama, njihovekoncepcije i karakteristika, konstatovano je:– Da su programi rasterećeni od suvišnih sadržaja i da se oslanjaju na savremenanaučna dostignuća i perspektivu biologije, kao nauke XXI veka.– Postoji korelacija sadržaja programa prirodnih nauka i njihova primerenostinteresovanjima i potrebama učenika kao i postupnost i sistematičnost uprezentovanju sadržaja.– Osnovni elementi sadržaja su definisani u skladu sa uzrastom učenika, štodoprinosi kvalitetnijem i trajnijem usvajanju znanja i mogućnosti njegove primene ukonkretnim životnim situacijama.– Sadržaji programa Prirode i Biologije vaspitavaju učenike za human odnos premaprirodi i živim bićima, razvijaju njihovu ekološku svest i odgovoran odnos premasopstvenom zdravlju.– U Sloveniji, Austriji, Finskoj i Rusiji sadržaji iz biologije se u jednom ili višerazreda obrađuju integrisano sa sadržajima Geografije, Fizike i Hemije, sanaglaskom na ekološki aspekt i održivi razvoj u njegovoj realizaciji.– Programi Prirode i Biologije u Sloveniji, Austriji i Finskoj podeljeni su utematske oblasti, za koje nisu prcizirani tipovi ni broj časova, tako da nastavnikraspoređuje godišnji fond časova prema karakteristikama nastavnih celina.– Strukturni elementi programa predmeta Priroda i Biologija su: vaspitno-obrazovniciljevi, operativni zadaci po razredima, didaktičke preporuke, očekivana postignućaučenička po obrazovnim ciklusima, ocenjivanje i vrednovanje učeničkih postignuća.– Standardizacijom programskih zahteva i sadržaja, težište obrazovanja je pomereno sanastavnih programa i nastavnika ka rezultatima učenja i učenicima, što je doprinelokvalitetnijoj realizaciji nastavnih sadržaja, objektivnijoj proveri učeničkihpostignuća, trajnijim i kvalitetnijim znanjima učenika.– U svim analiziranim zemljama napuštaju se tradicionalni oblici, metode i tehnikerada u nastavi, a primenjuju savremeni didaktičko-metodički pristupi interaktivnogučenja/nastave: timska, problemska, programirana i projektna nastava, neposredno iposredno posmatranje prirodnih pojava, istraživanja, izleti i ekskurzije. Ovakav radzahteva mnogobrojne učeničke aktivnosti koje se ogledaju u: organizaciji i planiranjuaktivnosti na terenu, formiranje baze i zbirki podataka, organizovanje i učestvovanjeu debatnim i panel diskusijama, izradu mini projekata i slično.U odnosu na Republiku Srbiju, najnovije reforme obrazovanja u Hrvatskoj, Sloveniji,Austriji, Rusiji, a naročito Finskoj odvijale su se brže i temeljnije. Reformi obrazovanja u ovimzemljama je pristupljeno kreativno, sa orijentacijom na moderne uzore, a da pri tom ove zemljenisu izgubile sopstvenu originalnost u obrazovanju. Ciljevi reforme osnovnog obrazovanja uSrbiji, koja je započela 2000. i završena 2010. godine, su bili slični onima u Finskoj i drugimanaliziranim zemljama, ali ona nije dovela do suštinskih promena u osnovnoškolskom obrazovnom sistemu. Postavljeni ciljevi nisu ostvareni, pa isti zadaci ostaju za neku sledeću reformu.Važeći Nastavni program biologije u Srbiji (iako je nedavno reformisan) je i daljetradicionalan, sa linearnim raporedom sadržaja, pisan je kao lista tema sa obimnim sadržajima usvim razredima, bez mogućnosti izbornih sadržaja. Nepostojanje korelacija sadržaja sa drugimpredmetima, ali i u okviru same biologije po razredima, onemogućava integrisanje sadržaja.Ocene reformisanog Nastavnog programa biologije za osnovnu školu u Srbiji na osnovuprovedene ankete za nastavnike biologije, kreću se od krajnje pozitivnih, preko umerenih dokrajnje negativnih.Zbog navedenih i drugih razloga potrebna je nova korenita promena osnovnog obrazovanja iNastavnog programa biologije u osnovnoj školi u Srbiji koja bi se radila studiozno i pažljivo,sa realno postavljenim ciljevima i zadacima. U program biologije treba uvesti ključne nastavneoblasti iz biološke nauke, koje bi se sagledavale kompleksno i integrisano (kao u Sloveniji,Austriji i Finskoj), u skladu sa potrebama učenika u realnom životu, a realizovaleinteraktivnom nastavom sa mnogo više kreativnosti i nastavnika i učenika., Based on earlier research and official documents of the Ministry of Education, the PhD thesisgives the comparative analysis of compulsory education and Biology curriculum in Serbia, Croatia,Slovenia, Austria, Finland and the Russian Federation. The aim of the research was to observe theirsimilarities and differences and the possibility to use the positive experiences of the reform of educationand Biology curriculum in these countries in order to improve educational system and Biology teaching inSerbia in the times to come.The analysis shows the existance of considerable differences in educational systems of the anаlyzedcountries regarding: structure, length, length of certain educational cycles, number of students in a class,number of schooldays, length of a lesson, working in shifts, presence of compulsory, optional andfacultative subjects.The analysis also shows a considerable difference in the presence of subjects Nature and Biologyin grades, number of lessons per week and year, educational objectives, scope and content in differentgrades as well as in the structural elements of the curriculum.Comparing Nature and Biology curriculums of the analyzed countries, their concepts andcharacteristics, the following was concluded:- The curriculums are unburdened of unnecessary contents and they rely on contemporary scientificachievements and the perspective of Biology as a science of the 21stcentury.- There are cross-curricular links among natural sciences and they are adapted to the interests andneeds of students, and there is a gradual and systematic approach in presenting contents.- Basic elements of the content are defined in accordance with the age of students which contributesto a better and more permanent knowledge acquisition and makes it possible to use the knowledgein everyday situations.- The content of Nature and Biology curriculums teach children to be humane to the nature andother living beings, to develop environmental awareness and responsible attitude to their ownhealth.- In Slovenia, Austria, Finland and Russia Biology content is taught together with Geography,Physics and Chemistry content in one or more school years with emphasis on environmentalaspects and sustainable development in their realization.- Nature and Biology curriculums in Slovenia, Austria and Finland are divided into units withoutrecommended type or number of classes so that a teacher distributes the annual number of lessonsaccording to the characteristics of the units.- The structural elements of the program of subjects Nature and Biology are: educational aims,operational tasks per year, didactic recommendations, expected achievements of the students ineach educational cycle, marking and evaluating students’ achievements.- By standardizing the program requests and contents, the focus of education is shifted fromteaching programs and teachers to the results of learning and students, that contributed to betterrealization of the teaching contents, more objective evaluation of students’ achievements, long -lasting and knowledge of a higher quality.- In all the analyzed countries the traditional teaching methods and techniques are dismissed andmodern didactic and methodical approach of interactive teaching/learning is applied: team work,problem solving, programmed and project teaching, direct and in direct observation of naturalphenomena, research, trips and excursions. This kind of work requires extensive students’activities such as: organization and planning of field activities, creation of database and datacollections, organizing and participating in debates and panel discussions, development of mini-projects and the like. Contrary to Serbia, the latest reforms of education in Croatia, Slovenia, Austria, Russia andspecially in Finland were carried out faster and more thoroughly. The education reform in these countrieswas approached in a creative way, bearing in mind modern models without losing their own nationaleducational originality. The aims of the reform of primary education system in Serbia, which started in2000 and finished in 2010, were similar to those in Finland and other analyzed countries, but it has notmade substantial changes in primary education system in Serbia. The set aims were not reached thus thesame tasks are left for some future reform.The current Biology curriculum in our country (although reformed recently) is still traditional,with linear distribution of the content, written as a list of topics with extensive content in each year without the possibility of optional contents. The lack of correlation with other subjec ts, as well as within Biology content in one year prevents the integration of the contents.According to a survey carried out with Biology teachers, the evaluation of the reformed Biologycurriculum for primary schools in Serbia vary from utterly positive, moderate to utterly negative.For all the mentioned and some other reasons, a new radical change of primary education andBiology curriculum for primary schools in Serbia is necessary. It should be carried out carefully andthoroughly with aims and tasks set objectively. Biology curriculum should include key teaching areas ofBiology as a science that would be considered in a complex and integrated way (as in Slovenia, Austria andFinland), in accordance with the needs of students in the real life, and realized through interactive lessonswith much more creativity on the part of both teachers and students.

У докторској дисертацији је најпре сагледана теоријска основа програмиране наставе ипроучена њена заступљеност у настави природних наука. Након тога је реализовано педагошкоистраживање са паралелним групама(експерименталном и контролном) током кога је сагледанаефикасност примене програмиране наставе уз помоћ компјутера(ПУПК) у настави биологије уодносу на традиционалну наставу. Експеримент је реализован на узорку од214 ученика(106ученика у Е групи и108 ученика у К групи). Ученици Е групе су садржаје наставне подтемеХордати према програму биологије у6. разреду основне школе током19 часова реализовалиприменом програмиране наставе уз помоћ компјутера, док су ученици контролнe групе истесадржаје у исто време обрадили традиционалном наставом.Инструменти примењени у истраживању су иницијални тест, финални тест и ретест. Свaтри теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања): ниво познавања чињеница(нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања− примене знања(нивоIII).Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставникебиологије о примени ПУПК у настави биологије у основној школи. Статистичка обрада податакадобијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0.Експериментална и контролна група ученика су уједначене на почетку истраживања премаопштем успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће ученикаЕ групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разликаизмеђу две групе на иницијалном тесту није статистички значајна. Након реализације наставнеподтеме Хордати применом различитих одела наставе у Е и К групи ученици обе групе сутестирани финалним тестом знања. На финалном тесту ученици Е групе имали су просечнопостигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестиранису истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена,а ученици К групе67,71 поена. Анализа резултата финалног теста и ретеста је показала да суученици Е групе остварили већи квантитет и квалитет знања на сва три когнитивна домена и натестовима знања у целини, у односу на ученике К групе. Остварене разлике у постигнућу ученика Еи К групе на финалном тесту и ретесту на сва три когнитивна домена и на тестовима у целини укорист Е групе су статистички значајне. Од посебног је значаја знатно бољи резултат ученика Егрупе у односу на К групу, у решавању тежих питања и задатака(нивоII иIII) и на финалном тестуи ретесту у целини у односу на иницијални тест, односно испољена већа способност ученика Егрупе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе.Експериментално доказани, статистички знатно бољи резултати ученика Е групе натестовима знања(финалном тесту и ретесту) у односу на ученике К групе, као и резултати анкета заученике Е групе и наставнике биологије препоручују већу заступљеност програмиране наставе узпомоћ компјутера у настави биологије и других природних и друштвених наука на свим нивоимаобразовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности., U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova programirane nastave iproučena njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka. Nakon toga je realizovano pedagoškoistraživanje sa paralelnim grupama(eksperimentalnom i kontrolnom) tokom koga je sagledanaefikasnost primene programirane nastave uz pomoć kompjutera(PUPK) u nastavi biologije uodnosu na tradicionalnu nastavu. Eksperiment je realizovan na uzorku od214 učenika(106učenika u E grupi i108 učenika u K grupi). Učenici E grupe su sadržaje nastavne podtemeHordati prema programu biologije u6. razredu osnovne škole tokom19 časova realizovaliprimenom programirane nastave uz pomoć kompjutera, dok su učenici kontrolne grupe istesadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom.Instrumenti primenjeni u istraživanju su inicijalni test, finalni test i retest. Svatri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica(nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja− primene znanja(nivoIII).Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnikebiologije o primeni PUPK u nastavi biologije u osnovnoj školi. Statistička obrada podatakadobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0.Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika su ujednačene na početku istraživanja premaopštem uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće učenikaE grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlikaizmeđu dve grupe na inicijalnom testu nije statistički značajna. Nakon realizacije nastavnepodteme Hordati primenom različitih odela nastave u E i K grupi učenici obe grupe sutestirani finalnim testom znanja. Na finalnom testu učenici E grupe imali su prosečnopostignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testiranisu istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena,a učenici K grupe67,71 poena. Analiza rezultata finalnog testa i retesta je pokazala da suučenici E grupe ostvarili veći kvantitet i kvalitet znanja na sva tri kognitivna domena i natestovima znanja u celini, u odnosu na učenike K grupe. Ostvarene razlike u postignuću učenika Ei K grupe na finalnom testu i retestu na sva tri kognitivna domena i na testovima u celini ukorist E grupe su statistički značajne. Od posebnog je značaja znatno bolji rezultat učenika Egrupe u odnosu na K grupu, u rešavanju težih pitanja i zadataka(nivoII iIII) i na finalnom testui retestu u celini u odnosu na inicijalni test, odnosno ispoljena veća sposobnost učenika Egrupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.Eksperimentalno dokazani, statistički znatno bolji rezultati učenika E grupe natestovima znanja(finalnom testu i retestu) u odnosu na učenike K grupe, kao i rezultati anketa zaučenike E grupe i nastavnike biologije preporučuju veću zastupljenost programirane nastave uzpomoć kompjutera u nastavi biologije i drugih prirodnih i društvenih nauka na svim nivoimaobrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti., The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies thepresence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conductedwith parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applyingcomputer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to thetraditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in theexperimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19lessons of Chordates teaching subunit, placed in the 6thgrade of primary school according to theprogramme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the studentsform the control group covered the same content in a traditional way.Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests includedquestions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), thelevel of understanding concepts (level II) and the level of analysis and reasoning – applying knowledge(level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group and for biologyteachers on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another researchinstrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by usingSPSS 14.0 software package.Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of researchaccording to overall success in school, grade from Biology and the results of the initial test. The averagescore of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average scoreof students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the twogroups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by pplyingdifferent teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested inthe final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points,while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of bothgroups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental groupon the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points.The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimentalgroup achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests asa whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the studentsfrom experimental and control groups on final test and retest in all three cognitive domains and on tests aswhole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe thesignificantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, inanswering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to theinitial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complexquestions and tasks in relation to the students from the control group.Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimentalgroup on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as the resultsof questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presenceof computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levelsof education, with aim to increase their quality and efficiency.

У докторској дисертацији је најпре сагледана теоријска основа програмиране наставе и проучена њена заступљеност у настави природних наука. Након тога је реализовано педагошко истраживање са паралелним групама(експерименталном и контролном) током кога је сагледана ефикасност примене програмиране наставе уз помоћ компјутера(ПУПК) у настави биологије у односу на традиционалну наставу. Експеримент је реализован на узорку од214 ученика(106 ученика у Е групи и108 ученика у К групи). Ученици Е групе су садржаје наставне подтеме Хордати према програму биологије у6. разреду основне школе током19 часова реализовали применом програмиране наставе уз помоћ компјутера, док су ученици контролнe групе исте садржаје у исто време обрадили традиционалном наставом. Инструменти примењени у истраживању су иницијални тест, финални тест и ретест. Свa три теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања): ниво познавања чињеница (нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања− примене знања(нивоIII). Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставнике биологије о примени ПУПК у настави биологије у основној школи. Статистичка обрада података добијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0. Експериментална и контролна група ученика су уједначене на почетку истраживања према општем успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће ученика Е групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разлика између две групе на иницијалном тесту није статистички значајна. Након реализације наставне подтеме Хордати применом различитих одела наставе у Е и К групи ученици обе групе су тестирани финалним тестом знања. На финалном тесту ученици Е групе имали су просечно постигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестирани су истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена, а ученици К групе67,71 поена. Анализа резултата финалног теста и ретеста је показала да су ученици Е групе остварили већи квантитет и квалитет знања на сва три когнитивна домена и на тестовима знања у целини, у односу на ученике К групе. Остварене разлике у постигнућу ученика Е и К групе на финалном тесту и ретесту на сва три когнитивна домена и на тестовима у целини у корист Е групе су статистички значајне. Од посебног је значаја знатно бољи резултат ученика Е групе у односу на К групу, у решавању тежих питања и задатака(нивоII иIII) и на финалном тесту и ретесту у целини у односу на иницијални тест, односно испољена већа способност ученика Е групе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе. Експериментално доказани, статистички знатно бољи резултати ученика Е групе на тестовима знања(финалном тесту и ретесту) у односу на ученике К групе, као и резултати анкета за ученике Е групе и наставнике биологије препоручују већу заступљеност програмиране наставе уз помоћ компјутера у настави биологије и других природних и друштвених наука на свим нивоима образовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности. U doktorskoj disertaciji je najpre sagledana teorijska osnova programirane nastave i proučena njena zastupljenost u nastavi prirodnih nauka. Nakon toga je realizovano pedagoško istraživanje sa paralelnim grupama(eksperimentalnom i kontrolnom) tokom koga je sagledana efikasnost primene programirane nastave uz pomoć kompjutera(PUPK) u nastavi biologije u odnosu na tradicionalnu nastavu. Eksperiment je realizovan na uzorku od214 učenika(106 učenika u E grupi i108 učenika u K grupi). Učenici E grupe su sadržaje nastavne podteme Hordati prema programu biologije u6. razredu osnovne škole tokom19 časova realizovali primenom programirane nastave uz pomoć kompjutera, dok su učenici kontrolne grupe iste sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom. Instrumenti primenjeni u istraživanju su inicijalni test, finalni test i retest. Sva tri testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja): nivo poznavanja činjenica (nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja− primene znanja(nivoIII). Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike biologije o primeni PUPK u nastavi biologije u osnovnoj školi. Statistička obrada podataka dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0. Eksperimentalna i kontrolna grupa učenika su ujednačene na početku istraživanja prema opštem uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće učenika E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika između dve grupe na inicijalnom testu nije statistički značajna. Nakon realizacije nastavne podteme Hordati primenom različitih odela nastave u E i K grupi učenici obe grupe su testirani finalnim testom znanja. Na finalnom testu učenici E grupe imali su prosečno postignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testirani su istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena, a učenici K grupe67,71 poena. Analiza rezultata finalnog testa i retesta je pokazala da su učenici E grupe ostvarili veći kvantitet i kvalitet znanja na sva tri kognitivna domena i na testovima znanja u celini, u odnosu na učenike K grupe. Ostvarene razlike u postignuću učenika E i K grupe na finalnom testu i retestu na sva tri kognitivna domena i na testovima u celini u korist E grupe su statistički značajne. Od posebnog je značaja znatno bolji rezultat učenika E grupe u odnosu na K grupu, u rešavanju težih pitanja i zadataka(nivoII iIII) i na finalnom testu i retestu u celini u odnosu na inicijalni test, odnosno ispoljena veća sposobnost učenika E grupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe. Eksperimentalno dokazani, statistički znatno bolji rezultati učenika E grupe na testovima znanja(finalnom testu i retestu) u odnosu na učenike K grupe, kao i rezultati anketa za učenike E grupe i nastavnike biologije preporučuju veću zastupljenost programirane nastave uz pomoć kompjutera u nastavi biologije i drugih prirodnih i društvenih nauka na svim nivoima obrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti. The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19 lessons of Chordates teaching subunit, placed in the 6th grade of primary school according to the programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students form the control group covered the same content in a traditional way. Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the level of understanding concepts (level II) and the level of analysis and reasoning – applying knowledge (level III). Apart from tests, questionnaires for the students from the experimental group and for biology teachers on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using SPSS 14.0 software package. Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research according to overall success in school, grade from Biology and the results of the initial test. The average score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average score of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two groups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by pplying different teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested in the final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points, while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of both groups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental group on the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points. The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimental group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as a whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the students from experimental and control groups on final test and retest in all three cognitive domains and on tests as whole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe the significantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, in answering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to the initial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complex questions and tasks in relation to the students from the control group. Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimental group on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as the results of questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presence of computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levels of education, with aim to increase their quality and efficiency.