Search

ObjectivesThe WHO Access, Watch and Reserve (AWaRe) classification has been developed to support countries and hospitals in promoting rational use of antibiotics while improving access to these essential medicines. We aimed to describe patterns of worldwide antibiotic use according to the AWaRe classification in the adult inpatient population.MethodsThe Global Point Prevalence Survey on Antimicrobial Consumption and Resistance (Global-PPS) collects hospital antibiotic use data using a standardized PPS methodology. Global-PPS 2015, 2017 and 2018 data, collected by 664 hospitals in 69 countries, were categorized into AWaRe groups to calculate proportional AWaRe use, Access-to-Watch ratios and the most common indications for treatment with selected Watch antibiotics. Only prescriptions for systemic antibiotics on adult inpatient wards were analysed.ResultsRegional Access use ranged from 28.4% in West and Central Asia to 57.7% in Oceania, whereas Watch use was lowest in Oceania (41.3%) and highest in West and Central Asia (66.1%). Reserve use ranged from 0.03% in sub-Saharan Africa to 4.7% in Latin America. There were large differences in AWaRe prescribing at country level. Watch antibiotics were prescribed for a range of very different indications worldwide, both for therapeutic and prophylactic use.ConclusionsWe observed considerable variations in AWaRe prescribing and high use of Watch antibiotics, particularly in lower- and upper-middle-income countries, followed by high-income countries. The WHO AWaRe classification has an instrumental role to play in local and national stewardship activities to assess prescribing patterns and to inform and evaluate stewardship activities.

The aim of this study was to investigate the COVID-19 vaccination acceptance rate and its determinants among healthcare workers in a multicenter study. This was a cross-sectional multi-center survey conducted from February 5 to April 29, 2021. The questionnaire consisted of 26 items in 6 subscales. The English version of the questionnaire was translated into seven languages and distributed through Google Forms using snowball sampling; a colleague in each country was responsible for the forward and backward translation, and also the distribution of the questionnaire. A forward stepwise logistic regression was utilized to explore the variables and questionnaire factors tied to the intention to COVID-19 vaccination. 4630 participants from 91 countries completed the questionnaire. According to the United Nations Development Program 2020, 43.6 % of participants were from low Human Development Index (HDI) regions, 48.3 % high and very high, and 8.1 % from medium. The overall vaccination hesitancy rate was 37 %. Three out of six factors of the questionnaire were significantly related to intention to the vaccination. While ���Perceived benefits of the COVID-19 vaccination��� (OR: 3.82, p-value, EXCLI Journal; 21:Doc93; ISSN 1611-2156

WOS: 000417628500023, PubMed ID: 29081366, Previous multicenter/multinational studies were evaluated to determine the frequency of the absence of cerebrospinal fluid pleocytosis in patients with central nervous system infections, as well as the clinical impact of this condition. It was found that 18% of neurosyphilis, 7.9% of herpetic meningoencephalitis, 3% of tuberculous meningitis, 1.7% of Brucella meningitis, and 0.2% of pneumococcal meningitis cases did not display cerebrospinal fluid pleocytosis. Most patients were not immunosuppressed. Patients without pleocytosis had a high rate of unfavorable outcomes and thus this condition should not be underestimated. (C) 2017 The Author(s). Published by Elsevier Ltd on behalf of International Society for Infectious Diseases., Grant-A-Starr Foundation, Grant-A-Starr Foundation.

Infection control; Multidrug resistance; Stewardship Control de infección; Resistencia a múltiples fármacos; Administración Control d'infecció; Resistència a múltiples fàrmacs; Administració We explored the self-reported antibiotic stewardship (AS), and infection prevention and control (IPC) activities in intensive care units (ICUs) of different income settings. A cross-sectional study was conducted using an online questionnaire to collect data about IPC and AS measures in participating ICUs. The study participants were Infectious Diseases–International Research Initiative (IDI-IR) members, committed as per their institutional agreement form. We analyzed responses from 57 ICUs in 24 countries (Lower-middle income (LMI), n = 13; Upper-middle income (UMI), n = 33; High-income (HI), n = 11). This represented (~5%) of centers represented in the ID-IRI. Surveillance programs were implemented in (76.9%−90.9%) of ICUs with fewer contact precaution measures in LMI ones (p = 0.02); (LMI:69.2%, UMI:97%, HI:100%). Participation in regional antimicrobial resistance programs was more significantly applied in HI (p = 0.02) (LMI:38.4%,UMI:81.8%,HI:72.2%). AS programs are implemented in 77.2% of institutions with AS champions in 66.7%. Infectious diseases physicians and microbiologists are members of many AS teams (59%&50%) respectively. Unqualified healthcare professionals(42.1%), and deficient incentives(28.1%) are the main barriers to implementing AS. We underscore the existing differences in IPC and AS programs’ implementation, team composition, and faced barriers. Continuous collaboration and sharing best practices on APM is needed. The role of regional and international organizations should be encouraged. Global support for capacity building of healthcare practitioners is warranted.

Међу свим мерама превенције заразних болести, имунизација представља најбржу, најделотворнију и економски најоправданију меру. Инфлуенца (грип) је акутно заразно обољење респираторног система које изазива вирус грипа. Јавља се спорадично, епидемијски и пандемијски. Инфлуенцу изазива један од три типа вируса сврстаних у породицу Orthomyxoviridae, род Influenzavirus (тип А и тип Б) и неименован род (тип Ц). Главна карактеристика вируса грипа је велика способност мутације које доводе до повећане варијабилности сојева вируса, односно до појаве нове варијанте у оквиру истог подтипа вируса, као и до развоја новог подтипа вируса и последичне пандемије (општа осетљивост популације према мутираном вирусу). Пандемије које су се јавиле у XX и XXI веку су: „Шпанска грозница― 1918. године, која је била најсмртоноснија и однела 50-100 милиона живота, „Азијски грип― А (Х2Н2) 1957/58, „Хонг Конг грип― А (Х3Н2) 1968/69, и „Свињски грип― А (Х1Н1) 2009/2010. И други подтипови вируса грипа могу довести до оболевања људи. Вирус птичијег грипа А (Х5Н1) је потврђен у хуманој популацији 1997. године. У Кини се у 2013. години појавио нови вирус А (Х7Н9) који је прешао са живине на хуману популацију и до сада је забележено 5 таласа епидемије (2017. године је било 1.344 забележена случаја са 511 умрлих од овог вируса). Крајем 2013. године, нови рекомбиновани вирус А (Х10Н8) је био узрок једног смртног случаја у Кини, а исте године је на Тајвану забележена прва инфекција вирусом А (Х6Н1) код људи. У Сједињеним Америчким Државама се сваке године 5-20% популације зарази вирусом сезонског грипа, са више од 200.000 оболелих који захтевају болничко лечење и уз око 49.000 смртних исхода услед компликација. Имунизација против сезонског грипа је најучинковитија мера за превенцију и контролу инфекције. Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC) за период од 2004 до 2018. године показују да је ефективност вакцинације против сезонског грипа износила од 10% до 60%. Светска здравствена организација препоручује вакцинацију против сезонског грипа трудницама, деци од 6 до 59 месеци, старијима, особама са хроничним обољењима и здравственим радницима Многа истраживања су утврдила да је учесталост прихватања и примене неке мере виша уколико је виша информисаност и знање у вези са облашћу на коју се односи та мера. Утврђено је да је настојање здравственог радника да мотивише пацијента да прихвати вакцинацију као меру превенције болести управо сразмерно нивоу знања здравственог радника о вакцинацији. У нашој средини до сада ниво знања здравствених радника као доказане претпоставке квалитетног спровођења вакцинације у популацији није установљен. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА: Да се утврди ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите, да се утврде ставови о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите и да се утврди понашање према вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите. МЕТОДОЛОГИЈА: Истраживање по типу студије пресека је спроведено у Институту за јавно здравље Војводине у сарадњи са 12 установа примарне здравствене заштите, једнoм установом секундарне здравствене заштите и пет установа терцијарне здравствене заштите којима је оснивач држава, на територији Јужнобачког округа АП Војводине, у периоду од 2017. до 2018. године. Истраживање је спроведено путем посебно креираног упитника. За одређивање довољне величине узорка коришћена је Кохранова формула (Cochran). Уз упитник сваки учесник у истраживању је попунио и информисану сагласност. Пилот истраживањем на 50 испитаника је утврђена валидност и поузданост упитника. Питања домена знање су рекодирана тако да је сваки тачан одговор вреднован са 1, а нетачан и одговор „не знам― са 0 чиме је добијена скала са скором од 0 до 42. У домену ставови је коришћена Ликертова скала од 1 до 5 (од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем). Вредности обе скале су трансформисане у скалу са вредностима од 0 до 100. Након што је утврђено да нема потребе за ревизијом инструмента, приступило се главном истраживању. Учешће у истраживању је било добровољно и анонимно. Упитник је био понуђен свим здравственим радницима запосленим у установама укљученим у истраживање. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет MASS направљен за R окружење, као и статистички пакет SPSS 21.0. Нумеричка обележја су приказана путем средњих вредности и мера варијабилитета, а атрибутивна обележја коришћењем фреквенција и процената. Компарација вредности нумеричких обележја између две групе вршена је применом Студентовог t-теста, а за поређење вредности између три или више група података је примењена једносмерна анализа варијансе (ANOVA). Тестирање разлике фреквенција атрибутивних обележја вршено је применом χ2 теста. Испитивање повезаности два обележја вршено је применом Пирсоновог (Pearson) коефицијента корелације. У циљу испитивања повезаности два или више обележја, односно генерисања адекватних статистичких модела, коришћена је униваријантна и мултиваријантна регресиона анализа. Статистички значајним су сматране вредности нивоа значајности p, Među svim merama prevencije zaraznih bolesti, imunizacija predstavlja najbržu, najdelotvorniju i ekonomski najopravdaniju meru. Influenca (grip) je akutno zarazno oboljenje respiratornog sistema koje izaziva virus gripa. Javlja se sporadično, epidemijski i pandemijski. Influencu izaziva jedan od tri tipa virusa svrstanih u porodicu Orthomyxoviridae, rod Influenzavirus (tip A i tip B) i neimenovan rod (tip C). Glavna karakteristika virusa gripa je velika sposobnost mutacije koje dovode do povećane varijabilnosti sojeva virusa, odnosno do pojave nove varijante u okviru istog podtipa virusa, kao i do razvoja novog podtipa virusa i posledične pandemije (opšta osetljivost populacije prema mutiranom virusu). Pandemije koje su se javile u XX i XXI veku su: „Španska groznica― 1918. godine, koja je bila najsmrtonosnija i odnela 50-100 miliona života, „Azijski grip― A (H2N2) 1957/58, „Hong Kong grip― A (H3N2) 1968/69, i „Svinjski grip― A (H1N1) 2009/2010. I drugi podtipovi virusa gripa mogu dovesti do obolevanja ljudi. Virus ptičijeg gripa A (H5N1) je potvrđen u humanoj populaciji 1997. godine. U Kini se u 2013. godini pojavio novi virus A (H7N9) koji je prešao sa živine na humanu populaciju i do sada je zabeleženo 5 talasa epidemije (2017. godine je bilo 1.344 zabeležena slučaja sa 511 umrlih od ovog virusa). Krajem 2013. godine, novi rekombinovani virus A (H10N8) je bio uzrok jednog smrtnog slučaja u Kini, a iste godine je na Tajvanu zabeležena prva infekcija virusom A (H6N1) kod ljudi. U Sjedinjenim Američkim Državama se svake godine 5-20% populacije zarazi virusom sezonskog gripa, sa više od 200.000 obolelih koji zahtevaju bolničko lečenje i uz oko 49.000 smrtnih ishoda usled komplikacija. Imunizacija protiv sezonskog gripa je najučinkovitija mera za prevenciju i kontrolu infekcije. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) za period od 2004 do 2018. godine pokazuju da je efektivnost vakcinacije protiv sezonskog gripa iznosila od 10% do 60%. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju protiv sezonskog gripa trudnicama, deci od 6 do 59 meseci, starijima, osobama sa hroničnim oboljenjima i zdravstvenim radnicima Mnoga istraživanja su utvrdila da je učestalost prihvatanja i primene neke mere viša ukoliko je viša informisanost i znanje u vezi sa oblašću na koju se odnosi ta mera. Utvrđeno je da je nastojanje zdravstvenog radnika da motiviše pacijenta da prihvati vakcinaciju kao meru prevencije bolesti upravo srazmerno nivou znanja zdravstvenog radnika o vakcinaciji. U našoj sredini do sada nivo znanja zdravstvenih radnika kao dokazane pretpostavke kvalitetnog sprovođenja vakcinacije u populaciji nije ustanovljen. CILJEVI ISTRAŽIVANJA: Da se utvrdi nivo znanja o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite, da se utvrde stavovi o vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite i da se utvrdi ponašanje prema vakcinaciji protiv sezonskog gripa kod zdravstvenih radnika svih profila i na svim nivoima zdravstvene zaštite. METODOLOGIJA: Istraživanje po tipu studije preseka je sprovedeno u Institutu za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa 12 ustanova primarne zdravstvene zaštite, jednom ustanovom sekundarne zdravstvene zaštite i pet ustanova tercijarne zdravstvene zaštite kojima je osnivač država, na teritoriji Južnobačkog okruga AP Vojvodine, u periodu od 2017. do 2018. godine. Istraživanje je sprovedeno putem posebno kreiranog upitnika. Za određivanje dovoljne veličine uzorka korišćena je Kohranova formula (Cochran). Uz upitnik svaki učesnik u istraživanju je popunio i informisanu saglasnost. Pilot istraživanjem na 50 ispitanika je utvrđena validnost i pouzdanost upitnika. Pitanja domena znanje su rekodirana tako da je svaki tačan odgovor vrednovan sa 1, a netačan i odgovor „ne znam― sa 0 čime je dobijena skala sa skorom od 0 do 42. U domenu stavovi je korišćena Likertova skala od 1 do 5 (od 1 – uopšte se ne slažem do 5 – u potpunosti se slažem). Vrednosti obe skale su transformisane u skalu sa vrednostima od 0 do 100. Nakon što je utvrđeno da nema potrebe za revizijom instrumenta, pristupilo se glavnom istraživanju. Učešće u istraživanju je bilo dobrovoljno i anonimno. Upitnik je bio ponuđen svim zdravstvenim radnicima zaposlenim u ustanovama uključenim u istraživanje. Za statističku obradu podataka korišćen je statistički paket MASS napravljen za R okruženje, kao i statistički paket SPSS 21.0. Numerička obeležja su prikazana putem srednjih vrednosti i mera varijabiliteta, a atributivna obeležja korišćenjem frekvencija i procenata. Komparacija vrednosti numeričkih obeležja između dve grupe vršena je primenom Studentovog t-testa, a za poređenje vrednosti između tri ili više grupa podataka je primenjena jednosmerna analiza varijanse (ANOVA). Testiranje razlike frekvencija atributivnih obeležja vršeno je primenom χ2 testa. Ispitivanje povezanosti dva obeležja vršeno je primenom Pirsonovog (Pearson) koeficijenta korelacije. U cilju ispitivanja povezanosti dva ili više obeležja, odnosno generisanja adekvatnih statističkih modela, korišćena je univarijantna i multivarijantna regresiona analiza. Statistički značajnim su smatrane vrednosti nivoa značajnosti p, Vaccination has greatly reduced the burden of infectious diseases, and among all preventive measures, immunization is the fastest, most effective and economically the most justified measure. Influenza (flu) is an acute infectious disease of the respiratory system caused by influenza viruses. It occurs sporadically, epidemically and pandemically. Influenza is caused by one of three types of flu viruses classified as Orthomyxoviridae, genus Influenzavirus (type A and type B) and an unnamed genus (type C). The main feature of the influenza virus is the high mutation capacity which leads to increased variability of viral strains of the virus, possibility of the emergence of a new variant within the same subtype of the virus, as well as the development of a new subtype of the virus and consequent pandemics (general sensitivity of the population towards the mutated virus). In the XX and XXI centuries, the influenza pandemics were: "Spanish fever" in 1918, which was the most deadly and claimed 50-100 million lives, "Asian flu" A (H2N2) 1957/58, "Hong Kong flu" A (H3N2) 1968/69, and "Swine Flu" A (H1N1) 2009/2010. Other subtypes of the influenza virus can also lead to people's illness. The bird flu virus A (H5N1) was confirmed in the human population in 1997. In China a new virus A (H7N9) which crossed from poultry to human populations appeared in 2013 with 5 epidemics waves that have been recorded so far (in 2017 1,334 cases were recorded with 511 deaths from this virus). At the end of 2013, a new recombinant virus A (H10N8) was the cause of a single death in China, and in Taiwan the first infection with A (H6N1) in humans was recorded the same year. In the United States every year, 5-20% of the population is infected with the seasonal influenza virus with more than 200,000 patients requiring hospital treatment, and with about 49,000 deaths due to complications. Immunization against seasonal influenza is the most effective measure for prevention and control of infection. Data from the Centers for Disease Control and Prevention (CDC) for the 2004 to 2018 period show that the seasonal influenza vaccine effectiveness was from 10% to 60%. The World Health Organization recommends vaccination against seasonal flu for pregnant women, children from 6 to 59 months old, elderly people, chronically ill people and health workers. Studies have found that the frequency of adopting and implementing a measure is higher if the awareness and knowledge of the area covered by the measure are higher. Various authors have shown that the healthcare professional's effort to motivate the patient to accept vaccination as a measure of disease prevention was in proportion to the level of knowledge which the healthcare professional has about vaccination. In our environment, so far, the level of knowledge of healthcare professionals as a proven precondition for quality vaccination in the population has not been established. RESEARCH OBJECTIVES: To determine the level of knowledge about seasonal influenza vaccination among healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare, to discover attitudes about seasonal influenza vaccination in healthcare workers of all profiles and at all levels of healthcare and to determine behaviour regarding seasonal influenza vaccination in health professionals of all profiles and at all levels of health care. METHODOLOGY: This was a cross-sectional study at the Institute for Public Health of Vojvodina in cooperation with 12 primary healthcare, one secondary healthcare and 5 tertiary healthcare institutions founded by the state in the South Bačka District of AP Vojvodina, in the period from 2017 to 2018. The questionnaire used in the study was specifically created for it. Cochrane formula was used to determine the needed size of the sample. Along with the questionnaire, each participant in the survey filled out an informed consent form. A pilot survey was carried out among 50 respondents to determine the validity and reliability of the questionnaire. The knowledge domain of the questionnaire was recoded so that each correct answer has a value of 1, and the incorrect or the "I do not know" answer has a value of 0 which constitutes a scale with scores from 0 to 42. The attitudes domain was composed of a Likert scale from 1 to 5 (from 1 - I do not agree to 5 - I completely agree). The values of both scales have been transformed into a scale with values from 0 to 100. Once it has been established that there is no need for revision of the instrument, the pilot survey was included in the results of the research itself. Participation in the research was voluntary and anonymous. The questionnaire was offered to all health workers employed in research institutions. For statistical data processing the statistical package MASS made for the R environment, as well as the statistical package SPSS 21.0 was used. Numerical values of data were represented by means and variability measures, and ordinal data was represented using frequencies and percentages. A comparison between numerical values of two groups was performed using Student's t-test, and the one-way analysis of variance (ANOVA) was used to compare values between three or more data sets. Тhe difference in attributes frequency was determined using the χ2 test. Measuring the strength of the association between two variables was carried out using the Pearson correlation coefficient. In order to investigate the connection of two or more features, or to generate adequate statistical models, a univariate and multivariate regression analysis were used. Statistically significant values were considered if the significance level was p

Међу свим мерама превенције заразних болести, имунизација представља најбржу, најделотворнију и економски најоправданију меру. Инфлуенца (грип) је акутно заразно обољење респираторног система које изазива вирус грипа. Јавља се спорадично, епидемијски и пандемијски. Инфлуенцу изазива један од три типа вируса сврстаних у породицу Orthomyxoviridae, род Influenzavirus (тип А и тип Б) и неименован род (тип Ц). Главна карактеристика вируса грипа је велика способност мутације које доводе до повећане варијабилности сојева вируса, односно до појаве нове варијанте у оквиру истог подтипа вируса, као и до развоја новог подтипа вируса и последичне пандемије (општа осетљивост популације према мутираном вирусу). Пандемије које су се јавиле у XX и XXI веку су: „Шпанска грозница― 1918. године, која је била најсмртоноснија и однела 50-100 милиона живота, „Азијски грип― А (Х2Н2) 1957/58, „Хонг Конг грип― А (Х3Н2) 1968/69, и „Свињски грип― А (Х1Н1) 2009/2010. И други подтипови вируса грипа могу довести до оболевања људи. Вирус птичијег грипа А (Х5Н1) је потврђен у хуманој популацији 1997. године. У Кини се у 2013. години појавио нови вирус А (Х7Н9) који је прешао са живине на хуману популацију и до сада је забележено 5 таласа епидемије (2017. године је било 1.344 забележена случаја са 511 умрлих од овог вируса). Крајем 2013. године, нови рекомбиновани вирус А (Х10Н8) је био узрок једног смртног случаја у Кини, а исте године је на Тајвану забележена прва инфекција вирусом А (Х6Н1) код људи. У Сједињеним Америчким Државама се сваке године 5-20% популације зарази вирусом сезонског грипа, са више од 200.000 оболелих који захтевају болничко лечење и уз око 49.000 смртних исхода услед компликација. Имунизација против сезонског грипа је најучинковитија мера за превенцију и контролу инфекције. Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC) за период од 2004 до 2018. године показују да је ефективност вакцинације против сезонског грипа износила од 10% до 60%. Светска здравствена организација препоручује вакцинацију против сезонског грипа трудницама, деци од 6 до 59 месеци, старијима, особама са хроничним обољењима и здравственим радницима Многа истраживања су утврдила да је учесталост прихватања и примене неке мере виша уколико је виша информисаност и знање у вези са облашћу на коју се односи та мера. Утврђено је да је настојање здравственог радника да мотивише пацијента да прихвати вакцинацију као меру превенције болести управо сразмерно нивоу знања здравственог радника о вакцинацији. У нашој средини до сада ниво знања здравствених радника као доказане претпоставке квалитетног спровођења вакцинације у популацији није установљен. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА: Да се утврди ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите, да се утврде ставови о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите и да се утврди понашање према вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите. МЕТОДОЛОГИЈА: Истраживање по типу студије пресека је спроведено у Институту за јавно здравље Војводине у сарадњи са 12 установа примарне здравствене заштите, једнoм установом секундарне здравствене заштите и пет установа терцијарне здравствене заштите којима је оснивач држава, на територији Јужнобачког округа АП Војводине, у периоду од 2017. до 2018. године. Истраживање је спроведено путем посебно креираног упитника. За одређивање довољне величине узорка коришћена је Кохранова формула (Cochran). Уз упитник сваки учесник у истраживању је попунио и информисану сагласност. Пилот истраживањем на 50 испитаника је утврђена валидност и поузданост упитника. Питања домена знање су рекодирана тако да је сваки тачан одговор вреднован са 1, а нетачан и одговор „не знам― са 0 чиме је добијена скала са скором од 0 до 42. У домену ставови је коришћена Ликертова скала од 1 до 5 (од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем). Вредности обе скале су трансформисане у скалу са вредностима од 0 до 100. Након што је утврђено да нема потребе за ревизијом инструмента, приступило се главном истраживању. Учешће у истраживању је било добровољно и анонимно. Упитник је био понуђен свим здравственим радницима запосленим у установама укљученим у истраживање. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет MASS направљен за R окружење, као и статистички пакет SPSS 21.0. Нумеричка обележја су приказана путем средњих вредности и мера варијабилитета, а атрибутивна обележја коришћењем фреквенција и процената. Компарација вредности нумеричких обележја између две групе вршена је применом Студентовог t-теста, а за поређење вредности између три или више група података је примењена једносмерна анализа варијансе (ANOVA). Тестирање разлике фреквенција атрибутивних обележја вршено је применом χ2 теста. Испитивање повезаности два обележја вршено је применом Пирсоновог (Pearson) коефицијента корелације. У циљу испитивања повезаности два или више обележја, односно генерисања адекватних статистичких модела, коришћена је униваријантна и мултиваријантна регресиона анализа. Статистички значајним су сматране вредности нивоа значајности p

Savremena terapija infekcija podrazumeva zauzimanje zajedničkog stava/strategije o tome koji će se antimikrobni lekovi koristiti, pa se u skladu sa tim formira sopstveni lokalni vodič za primenu ovih lekova usklađen sa osetljivošću multirezistentnih (MDR) patogena prisutnih na različitim bolničkim odeljenjima. Za izradu lokalnog vodiča je neophodno prikupiti podatke o potrošnji i navikama propisivanja antimkrobnih lekova i o prevalenciji MDR patogena kao što su Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter baumannii i Escherichia coli. Izolati navedenih MDR patogena su praćeni na hirurškim (S) i internističkim (M) odeljenjima Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ u periodu od 2012. do 2015. godine. Procena pravilnog propisivanja antimikrobnih lekova je zasnovana na metodologiji Global-Point Prevalence Survey koja je dizajnirana u Antverpu (Belgija). Procenat MDR patogena u odnosu na ukupan broj izolata K.pneumoniae - P.aeruginosa je značajno veći na S (86,2% i 49,1%) nego na M (63,2% i 36,9%) odeljenjima. Procenat MDR A.baumannii nije signifikantno različiti između S (93,7%) i M (79,5%) odeljenjima. U posmatranom periodu, postoji statistički značajan porast prevalencije MDR E.coli na S i M odeljenju (p

Uvod: Infekcija krvi izazvana multirezistentnim bakterijama roda Acinetobacter (MDRA) je praćena značajnim letalitetom i visokim troškovima bolničkog lečenja. Ciljevi istraživanja: Ustanoviti učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi pozitivnih hemokultura i kretanje procenta rezistencije na antibiotike u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2013-2015. godina; Utvrditi kod kojih pacijenata se najčešće javljaju infekcije krvi izazvane MDRA; Utvrditi faktore rizika za nastanak bolničke infekcije (BI) krvi izazvane MDRA i uticaj BI krvi izazvane ovim uzročnicima na dužinu trajanja hospitalizacije i na ishod lečenja pacijenata hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini. Materijal i metode: Podaci iz protokola mikrobiološke laboratorije Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine su korišteni za retrospektivnu analizu učestalosti izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura i za praćenje kretanja procenta rezistentnih izolata Acinetobacter spp. na posmatrane vrste antibiotika u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Utvrđivanje faktora rizika za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA je sprovedeno kao prospektivna kohortna studija u jedinicama intenzivnih nega (JIN) u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.03.2016. godine. Grupu 1 (n=164), studijsku grupu kohortne studije su činili ispitanici sa BI krvi izazvanom MDRA. Grupu 2 (n=328), kontrolnu grupu kohortne studije, sačinjavali su pacijenti JIN bez izolata Acinetobacter spp. u hemokulturi. Kontrole su bile uključene u istraživanje samo ako je dužina njihovog boravka u JIN (dužina trajanja hospitalizacije do otpusta) bila ista ili duža od dužine boravka para iz studijske grupe do izolacije MDRA iz hemokulture. Kontrole su bile uparene sa slučajem iz studijske grupe u odnosu (1:2) prema: uzrastu (+/-5 godine), vrsti JIN i vremenu (isti kalendarski mesec u kojem je kod para iz studijske grupe izolovana pozitivna hemokultura). U cilju utvrđivanja predisponirajućih faktora za letalni ishod (14-dnevni letalitet) pacijenata u JIN sa infekcijom krvi izazvanom MDRA sprovedena je anamnestička studija. Rezultati: Učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura pacijenata uzrasta 18 i više godina hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu 2013-2015. godina iznosilo je 13,9%. Primoizolati Acinetobacter spp. iz uzoraka hemokultura pacijenata su u 96,1% (198/204) bili multirezistentni. Analizom kretanja rezistencije izolata Acinetobacter spp. na ispitivane antibiotike jedino je na cefepim ustanovljeno statistički značajno smanjenje učešća rezistentnih izolata (od 98,5% u 2014. godini do 83,3% u 2015. godini), (p=0,025). Izolati Acinetobacter spp. su najčešće registrovani kod pacijenata hospitalizovanih u JIN (71,1% (145/204)). Multivarijantnom analizom izdvojili su se nezavisni prediktori za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA: prijem iz drugog odeljenja/bolnice, prijemne dijagnoze politrauma i opekotina, prethodna kolonizacija gornjeg respiratornog trakta MDRA, prisustvo dva i više komorbiditeta, prethodna primena mehaničke ventilacije, viši indeks invazivnih procedura, prethodna primena derivata imidazola i prethodna primena četiri i više klasa antibiotika. Pacijenti sa infekcijom krvi izazvanom MDRA su statistički značajno duže boravili u JIN (24.5±17,5) u odnosu na neinficirane kontrole (19,7±12,6), (p=0,001) i statistički značajno češće su imali letalan ishod (51,2% (84/164) u odnosu na pacijente bez infekcije krvi izazvane ovim mikroorganizmom (25,0% (82/328), (p, Aim: Establish the participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of positive hemocultures and the percentage range of resistance to antibiotics in the health institutions of secondary and tertiary level on the territory of AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015; determine which patients most commonly get BSI caused by MDRA; determine risk factors for the occurrence of healthcare-associated infection (HAI) of blood caused by MDRA and the impact of HAI of blood caused by these pathogens to the duration of hospitalization, and the treatment outcome of patients admitted to the health care institutions of secondary and tertiary levels in the AP of Vojvodina. Material and Methods: Data from the protocol of the microbiological laboratory of the Center for Microbiology, Institute of Public Health of Vojvodina were used for retrospective analysis of the frequency of isolates of Acinetobacter spp. in the structure of positive hemocultures and for monitoring the percentage isolates of Acinetobacter spp. resistant to the observed type of antibiotics in health institutions of secondary and tertiary levels in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to December 31, 2015. Determining the risk factor for the occurrence of BSI induced by MDRA was conducted as a prospective cohort study in intensive care units (ICU) in the health institutions in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to March 31, 2016. Group 1 (n=164), study group of the cohort study included the patients with HAI of blood induced by MDRA. Group 2 (n=328), control group of the cohort study consisted of ICU patients without isolates of Acinetobacter spp. in the hemoculture. Controls were included in the study only if the length of their stay in the ICU (duration of hospitalization until discharge) was the same or longer than the length of the stay of their study group counterparts until the isolation of MDRA from blood culture. Controls were matched with the cases of the study group in the ratio (1: 2) according to: age (+/- 5 years), type of ICU and time (the same calendar month in which positive hemoculture was isolated in the the study group pair). In order to determine the predisposing factors of lethal outcome (14-day lethality) of patients in the ICU with the BSI caused by MDRA, anamnestic study was conducted. Results: Participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of hemocultures of patients, aged 18 and older, hospitalized in medical institutions in AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015 amounted to 13.9%. Acinetobacter spp. primoisolates from the patients' hemoculture samples were in 96.1% (198/204) multi-drug resistant. Analysing the Acinetobacter spp. isolates resistance to the tested antibiotics, Cefepime was the only to prove to cause statistically significant decrease in the share of resistant isolates (from 98.5% in the year 2014 to 83.3% in 2015), (p=0.025). Isolates of Acinetobacter spp. are most frequently registered in patients hospitalized in ICU (71.1% (145/204)). Multivariate analyses separated independent predictors for the occurrence of blood infection caused by the MDRA: patient transfers from another ward/hospital, admission diagnoses of polytrauma and burns, previous colonization of the upper respiratory tract MDRA, the presence of two or more co-morbidity, previous use of mechanical ventilation, higher index of invasive procedures, previous use of Imidazole derivates and the previous use of four or more classes of antibiotics. Patients with BSI caused by MDRA stayed statistically much longer in the ICU (24.5±17.5) as compared to uninfected controls (19.7±12.6), (p=0.001) and significantly more likely to have the lethal outcome (51.2% (84/164)) compared to patients without bloodsteram infections caused by this micro-organism (25.0% (82/328) (p

Uvod: Infekcija krvi izazvana multirezistentnim bakterijama roda Acinetobacter (MDRA) je praćena značajnim letalitetom i visokim troškovima bolničkog lečenja. Ciljevi istraživanja: Ustanoviti učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi pozitivnih hemokultura i kretanje procenta rezistencije na antibiotike u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2013-2015. godina; Utvrditi kod kojih pacijenata se najčešće javljaju infekcije krvi izazvane MDRA; Utvrditi faktore rizika za nastanak bolničke infekcije (BI) krvi izazvane MDRA i uticaj BI krvi izazvane ovim uzročnicima na dužinu trajanja hospitalizacije i na ishod lečenja pacijenata hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini. Materijal i metode: Podaci iz protokola mikrobiološke laboratorije Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine su korišteni za retrospektivnu analizu učestalosti izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura i za praćenje kretanja procenta rezistentnih izolata Acinetobacter spp. na posmatrane vrste antibiotika u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Utvrđivanje faktora rizika za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA je sprovedeno kao prospektivna kohortna studija u jedinicama intenzivnih nega (JIN) u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.03.2016. godine. Grupu 1 (n=164), studijsku grupu kohortne studije su činili ispitanici sa BI krvi izazvanom MDRA. Grupu 2 (n=328), kontrolnu grupu kohortne studije, sačinjavali su pacijenti JIN bez izolata Acinetobacter spp. u hemokulturi. Kontrole su bile uključene u istraživanje samo ako je dužina njihovog boravka u JIN (dužina trajanja hospitalizacije do otpusta) bila ista ili duža od dužine boravka para iz studijske grupe do izolacije MDRA iz hemokulture. Kontrole su bile uparene sa slučajem iz studijske grupe u odnosu (1:2) prema: uzrastu (+/-5 godine), vrsti JIN i vremenu (isti kalendarski mesec u kojem je kod para iz studijske grupe izolovana pozitivna hemokultura). U cilju utvrđivanja predisponirajućih faktora za letalni ishod (14-dnevni letalitet) pacijenata u JIN sa infekcijom krvi izazvanom MDRA sprovedena je anamnestička studija. Rezultati: Učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura pacijenata uzrasta 18 i više godina hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu 2013-2015. godina iznosilo je 13,9%. Primoizolati Acinetobacter spp. iz uzoraka hemokultura pacijenata su u 96,1% (198/204) bili multirezistentni. Analizom kretanja rezistencije izolata Acinetobacter spp. na ispitivane antibiotike jedino je na cefepim ustanovljeno statistički značajno smanjenje učešća rezistentnih izolata (od 98,5% u 2014. godini do 83,3% u 2015. godini), (p=0,025). Izolati Acinetobacter spp. su najčešće registrovani kod pacijenata hospitalizovanih u JIN (71,1% (145/204)). Multivarijantnom analizom izdvojili su se nezavisni prediktori za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA: prijem iz drugog odeljenja/bolnice, prijemne dijagnoze politrauma i opekotina, prethodna kolonizacija gornjeg respiratornog trakta MDRA, prisustvo dva i više komorbiditeta, prethodna primena mehaničke ventilacije, viši indeks invazivnih procedura, prethodna primena derivata imidazola i prethodna primena četiri i više klasa antibiotika. Pacijenti sa infekcijom krvi izazvanom MDRA su statistički značajno duže boravili u JIN (24.5±17,5) u odnosu na neinficirane kontrole (19,7±12,6), (p=0,001) i statistički značajno češće su imali letalan ishod (51,2% (84/164) u odnosu na pacijente bez infekcije krvi izazvane ovim mikroorganizmom (25,0% (82/328), (p

Uvod: Hronična HCV infekcija je povezana sa nizom ekstrahepatičnih manifestacija, uključujući pojavu depresivnih i anksioznih simptoma, zamora, bolova u mišićima i zglobovima koji su povezani sa smanjenjem kvaliteta života u vezi sa zdravljem (HRQOL). Ciljevi istraživanja: Proceniti različite aspekte kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C koji nisu na terapijskom tretmanu interferonom; Sagledati učestalost određenih psihosocijalnih obeležja (depresivnost, anksioznost, radni status, stepen obrazovanja) i njihovu povezanost sa kvalitetom života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C koji nisu na terapijskom tretmanu, kao i ispitati povezanost osnovnih demografskih obeležja (starost, pol, bračno stanje) i kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C; Ispitati povezanost osnovnih medicinskih obeležja vezanih za oboljenje (način prenosa infekcije, dužna infekcije, prisustvo ciroze) i kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C. Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija u periodu od aprila 2013. do aprila 2015. godine na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, Infektivnom odeljenju i u Službi za transfuziju krvi Opšte bolnice ,,Dr Radivoj Simonović” u Somboru. Ispitano je 150 osoba, oba pola, obolelih od hroničnog hepatitisa C koji su činili studijsku grupu obolelih. U kontrolnoj grupi ispitano je ukupno 150 zdravih osoba, oba pola, uzrasta iznad 18 sličnih socio-demografskih karakteristika. Kvalitet života ispitan je pomoću upitnika: SF-36, CLDQ i HADS. Putem opšteg upitnika prikupljni su socio-demografski podaci o ispitanicima, kao i odeđena obeležja vezana za oboljenje. Rezultati: Sagledavanjem skorova upitnika SF-36 razlika u kvalitetu života između obolelih od hroničnog hepatitis C i kontrolne grupe je statistički značajna na svakom od pojedinačnih domena, ukupnom skoru SF-36 upitnika, Fizičkom kompozitnom skoru i Mentalnom kompozitnom skoru (p< 0,000). Oboleli od hroničnog hepatitisa C pokazuju statistički značajno izraženiju depresivnost (t=3,37; p, Background: Chronic HCV infection is associated with a variety of extrahepatic manifestations, including the occurrence of depressive and anxiety symptoms, fatigue, muscle pain and joint pain associated with a reduction in quality of life related to health (HRQOL). Objectives: Assess the different aspects of quality of life in patients with chronic hepatitis C who are not on interferon therapy treatment; Consider the frequency of certain psychosocial characteristics (depression, anxiety, employment status, education level) and their association with the quality of life of patients with chronic hepatitis C who have not on therapeutic treatment, as well as examine the relationship between basic demographic characteristics (age, sex, marital status) and quality of life in patients with chronic hepatitis C; To analyze the association of basic medical characteristics related to disease (mode of transmission of infection, responsible for the infection, the presence of cirrhosis) and quality of life of patients with chronic hepatitis C. Materials and Methods: The study was conducted as a prospective study from April 2013 to April 2015 at the Clinic for Infectious Diseases of the Clinical Center of Vojvodina in Novi Sad, Department of Infectious Diseases and the Blood Transfusion General Hospital ,,Dr Radivoj Simonovic“ Sombor . The study has included 150 patients with chronic hepatitis C who have done a study group, both sexes. In the control group, has included 150 healthy subjects of both sexes, aged over 18 years, similar socio-demographic characteristics. Quality of life was tested using a questionnaire SF-36, HADS and CLDQ. Through a general questionnaire have collected the socio-demographic data on the respondents, as well as the diseases characteristics. Results: By reviewing the scores of SF-36 difference in quality of life between patients with chronic hepatitis C and control group was statistically significant in each of the individual domains, the total score of the SF-36 questionnaire, Physical and Mental composite score (p

Uvod: Hronična HCV infekcija je povezana sa nizom ekstrahepatičnih manifestacija, uključujući pojavu depresivnih i anksioznih simptoma, zamora, bolova u mišićima i zglobovima koji su povezani sa smanjenjem kvaliteta života u vezi sa zdravljem (HRQOL). Ciljevi istraživanja: Proceniti različite aspekte kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C koji nisu na terapijskom tretmanu interferonom; Sagledati učestalost određenih psihosocijalnih obeležja (depresivnost, anksioznost, radni status, stepen obrazovanja) i njihovu povezanost sa kvalitetom života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C koji nisu na terapijskom tretmanu, kao i ispitati povezanost osnovnih demografskih obeležja (starost, pol, bračno stanje) i kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C; Ispitati povezanost osnovnih medicinskih obeležja vezanih za oboljenje (način prenosa infekcije, dužna infekcije, prisustvo ciroze) i kvaliteta života bolesnika sa hroničnim hepatitisom C. Materijal i metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija u periodu od aprila 2013. do aprila 2015. godine na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, Infektivnom odeljenju i u Službi za transfuziju krvi Opšte bolnice ,,Dr Radivoj Simonović” u Somboru. Ispitano je 150 osoba, oba pola, obolelih od hroničnog hepatitisa C koji su činili studijsku grupu obolelih. U kontrolnoj grupi ispitano je ukupno 150 zdravih osoba, oba pola, uzrasta iznad 18 sličnih socio-demografskih karakteristika. Kvalitet života ispitan je pomoću upitnika: SF-36, CLDQ i HADS. Putem opšteg upitnika prikupljni su socio-demografski podaci o ispitanicima, kao i odeđena obeležja vezana za oboljenje. Rezultati: Sagledavanjem skorova upitnika SF-36 razlika u kvalitetu života između obolelih od hroničnog hepatitis C i kontrolne grupe je statistički značajna na svakom od pojedinačnih domena, ukupnom skoru SF-36 upitnika, Fizičkom kompozitnom skoru i Mentalnom kompozitnom skoru (p< 0,000). Oboleli od hroničnog hepatitisa C pokazuju statistički značajno izraženiju depresivnost (t=3,37; p

WOS: 000364000400001, PubMed ID: 26538030, Background: Tuberculous meningitis (TBM) caused by Mycobacterium tuberculosis resistant to antituberculosis drugs is an increasingly common clinical problem. This study aimed to evaluate drug resistance profiles of TBM isolates in adult patients in nine European countries involving 32 centers to provide insight into the empiric treatment of TBM. Methods: Mycobacterium tuberculosis was cultured from the cerebrospinal fluid (CSF) of 142 patients and was tested for susceptibility to first-line antituberculosis drugs, streptomycin (SM), isoniazid (INH), rifampicin (RIF) and ethambutol (EMB). Results: Twenty of 142 isolates (14.1 %) were resistant to at least one antituberculosis drug, and five (3.5 %) were resistant to at least INH and RIF, [multidrug resistant (MDR)]. The resistance rate was 12, 4.9, 4.2 and 3.5 % for INH, SM, EMB and RIF, respectively. The monoresistance rate was 6.3, 1.4 and 0.7 % for INH, SM and EMB respectively. There was no monoresistance to RIF. The mortality rate was 23.8 % in fully susceptible cases while it was 33.3 % for those exhibiting monoresistance to INH, and 40 % in cases with MDR-TBM. In compared to patients without resistance to any firstline drug, the relative risk of death for INH-monoresistance and MDR-TBM was 1.60 (95 % CI, 0.38-6.82) and 2.14 (95 % CI, 0: 34-13: 42), respectively. Conclusion: INH-resistance and MDR rates seemed not to be worrisome in our study. However, considering their adverse effects on treatment, rapid detection of resistance to at least INH and RIF would be most beneficial for designing anti-TB therapy. Still, empiric TBM treatment should be started immediately without waiting the drug susceptibility testing.

WOS: 000353295400011, PubMed ID: 25634680, Predicting unfavorable outcome is of paramount importance in clinical decision making. Accordingly, we designed this multinational study, which provided the largest case series of tuberculous meningitis (TBM). 43 centers from 14 countries (Albania, Croatia, Denmark, Egypt, France, Hungary, Iraq, Italy, Macedonia, Romania, Serbia, Slovenia, Syria, Turkey) submitted data of microbiologically confirmed TBM patients hospitalized between 2000 and 2012. Unfavorable outcome was defined as survival with significant sequela or death. In developing our index, binary logistic regression models were constructed via 200 replicates of database by bootstrap resampling methodology. The final model was built according to the selection frequencies of variables. The severity scale included variables with arbitrary scores proportional to predictive powers of terms in the final model. The final model was internally validated by bootstrap resampling. A total of 507 patients' data were submitted among which 165 had unfavorable outcome. Eighty-six patients died while 119 had different neurological sequelae in 79 (16 %) patients. The full model included 13 variables. Age, nausea, vomiting, altered consciousness, hydrocephalus, vasculitis, immunosuppression, diabetes mellitus and neurological deficit remained in the final model. Scores 1-3 were assigned to the variables in the severity scale, which included scores of 1-6. The distribution of mortality for the scores 1-6 was 3.4, 8.2, 20.6, 31, 30 and 40.1 %, respectively. Altered consciousness, diabetes mellitus, immunosuppression, neurological deficits, hydrocephalus, and vasculitis predicted the unfavorable outcome in the scoring and the cumulative score provided a linear estimation of prognosis.

Povrede adolescenata predstavljaju rastući javno zdravstveni problem. Iako fizička aktivnost ima dokazanu višestruku korist po zdravlje pojedinca, ona je povezana sa rizikom od povreda, posebno u zemljama sa nedovoljno razvijenim strategijama za prevenciju istih. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi povezanost između intenzivne fizičke aktivnosti i povreda, da li nivo fizičke aktivnosti utiče na rizično i protektivno ponašanje adolescenata, i da se identifikuju okolnosti i okruženje u kom se povrede najčešće dešavaju. Za istraživanje je korišćena retrospektivno-prospektivna kohortna studija na odabranom uzorku adolescenata od 15-19 godina koji pohađaju srednju školu. Putem standardnog internacionalnog upitnika o fizičkoj aktivnosti IPAQ i dobijenog MET skora, izdvojen je deo kohorte adolescenata izložen intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Kontrolnu grupu činili su umereno fizički aktivni i neaktivni adolescenti. U periodu od 12 meseci registrovane su sve vrste povreda adolescenata putem upitnika o povredama. Povrede koje su zahtevale medicinski tretman registrovane su kroz zdravstvenu dokumentaciju školskog dispanzera, sportske ambulante doma zdravlja, hitne medicinske pomoći i urgentnog odeljenja opšte bolnice. Klasifikacija i analiza podataka o povredama izvršena je prema prirodi povreda (S00-T98) na osnovu Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10, 1996.). Rizik za povrede bio je sedam puta veći u grupi intenzivno fizički aktivnih adolescenata u odnosu na kontrolnu grupu (RR: 7,041; 95%CI: 6,071; 8,187). Rizik za povrede koje su zahtevale medicinski tretman, prema rezultatima prikupljenim u zdravstvenim ustanovama, bio je 15 puta veći kod adolescenata koji se intenzivno bave fizičkom aktivnošću (RR: 14,717; 95%CI: 10,652; 20,592). Fizički aktivni učenici su se najviše povređivali na sportskim terenima, dok su se umereno aktivni i neaktivni najčešće povređivali u kućnom okruženju. Rizik da zadobiju sportske povrede bio je 11 puta veći kod fizički aktivnih ispitanika (RR: 11,212; 95%CI: 9,013; 14,074), sa značajno višom stopom incidencije kod muškaraca (82,9/100). Na treningu i utakmici povrede je zadobilo 85,2% fizički aktivnih adolescenata, dok su kod umereno aktivnih i neaktivnih sportske povrede najčešće registrovane u školskom okruženju (37,5%). Najviše povreda registrovano je u fudbalu (Inc. 4.44/1000 h), odbojci (Inc. 3.92/1000 h) i boksu/kik boksu (Inc. 3.75/1000 h). Intenzitet fizičke aktivnosti nije imao uticaja na smanjenje rizičnog ponašanja kod adolescenata, kao što je korišćenje alkohola, psihoaktivnih supstanci i nasilno ponašanje. Nivo protektivnog ponašanja bio je generalno nizak u obe grupe ispitanika. Korišćenje zaštitne kacige i zaštitne sportske opreme bilo je značajno zastupljenije u grupi intenzivno fizički aktivnih adolelescenata, ali nije utvrđen njihov uticaj na smanjenje rizika od povreda., Injuries among adolescents represent growing public health issue. Although physical activity provides proven multiple benefits to the health of individuals, it is also associated with a risk of injuries, particularly in countries with less developed strategies for their prevention. The objective of the research was to determine the relation between vigorous physical activity and injuries, whether the level of physical activity affects the risk and protective behaviour among adolescents, and to identify the circumstances and environment in which the injuries most often occur. The research used a retrospective-prospective cohort study on a selected sample of adolescents aged 15-19 years attending secondary school. The part of the cohort of adolescents exposed to vigorous physical activity was separated through the standard international questionnaire on physical activity IPAQ and the resulting MET score. The control group consisted of moderately physically active and inactive adolescents. All types of injuries among adolescents within the 12 months were registered through a questionnaire. Injuries requiring medical treatment were registered through the health records of school and sports ambulances, emergency medical services and Emergency Department of the General Hospital. Classification and analysis of injury data was performed according to the nature of the injuries (S00 - T98) based on the International Classification of Diseases (ICD - 10, 1996). The risk of injury was seven times higher in the group of vigorous physically active adolescents than in the control group (RR: 7,041; 95%CI: 6,071; 8,187). The risk of injuries that required medical treatment was 15 times higher among adolescents who are intensively engaged in physical activity (RR: 14,717; 95%CI: 10,652; 20,592). Physically active students are most frequently injured on the sports fields, while moderately active and inactive students are most frequently injured in the home environment. The risk to suffer sports injuries was 11 times higher among physically active participants (RR: 11,212; 95%CI: 9,013; 14,074) with a significantly higher incidence rate among men (82,9/100). On training and during the game 85,2% of physically active adolescents suffered from injuries, while among inactive participants sports injuries were most often registered in the school environment (37,5%). The most injuries were registered in soccer (Inc. 4.44/1000 h), volleyball (Inc. 3.92/1000 h) and boxing/kick boxing (Inc. 3.75/1000 h). The intensity of physical activity had no impact on reducing risk behaviour among adolescents, such as the use of alcohol, psychoactive substances and violent behavior. The level of protective behavior was generally low in both groups. The use of protective helmets and protective sports equipment was significantly more frequently present among vigorous physically active adolescents, but their influence on reducing the risk of injuries was not determined.